„Završio se njihov svet“

Jehovini svedoci su iz biblijskih razloga ubeđeni da živimo u ’poslednjim danima’od značajne 1914. godine (2. Tim. 3:1—5; Mat. 24:3—14). a Ali mnogi istoričari i analitičari takoće su izjavili da je 1914. prekretnica u ljudskoj istoriji. Na primer, pisac rubrika Džo Čepman pisao je na temu „Veliki rat“ u hamiltonskom , Spektejtor“ (Ontario):

„Kako je bio nevin i koliko je bio u neznanju svet avgusta 1914! Pa ipak, i mnogo godina nakon prvog svetskog rata taj rat zaslužuje da bude označen kao ’veliki rat’, bar što se tiče grozote.

To je bio prvi rat koji je s pravom mogao da se nazove svetskim sukobom, jer je uključio skoro svaku važnu državu, sa borbama vođenim na mnogim frontovima, od arktičkih pustoši pa do sparnih džungla.

Bio je to prvi ’totalni’ rat, u koji je čitava nacija bila duboko uvučena, zajedno sa čitavim aparatom civilnog života, koji je postao sastavni deo ratnog napora.

Bio je prvi rat u kojem je tehnologija igrala tako važnu ulogu. U nijednom drugom ratu nije bilo toliko Mnogo novog oružja primenjeno u velikoj razmeri. Tada su bili prvi put upotrebljeni: mitraljez, tenk, avion, podmornica, otrovni gas, motorni transport, telefoni i drugo. Takođe je artiljerija bila upotrebljena na zaista širokoj osnovi. Ukratko rečeno, bio je to prvi savremeni rat.“

Pisac rubrika Čepman zapazio je takođe da „taj rat nije bio samo prekretnica u vojnom i tehnološkom pogledu. Predstavljao je socijalnu i kulturnu revoluciju i u njemu je bio potpuno slomljen stari način života.“ Nakon razmišljanja o „svetu pre 1914“ i promenama koje su od tada nastale, rekao je u vezi uticaja I svetskog rata na društvo.

„Čak ni drugi svetski rat, kojem su nacisti još dodali nove dimenzije brutalnosti, pa ni pokolj atomskom bombom izgleda da nisu imali takav uticaj na nas kao I svetski rat.

Nekako nas je istorija navikla na ideju totalnog rata i učinila tvrdim i čak ni Hirošima ni Drezden nisu imali isti uticaj kao strašan pokolj na Zapadnom frontu.

Možda je zbog toga izgledalo da veterani iz ranije bitke jesu ljudi po strani, mnogo manje sposobni da se prilagode novom svetu nego oni iz 1945. Ništa u životu nije ih pripremilo na stvarnost rovova i ništa od tada nije bilo jednako njihovim iskustvima.“

Zatim, opisujući nevinost onih koji su krenuli u rat 1914, komentarisao je Čepman:

„Sve je bilo kao neka šala, ali je buđenje došlo dovoljno brzo i njihov svet više nikada nije bio isti. Svakako, u više pogleda, završio se njihov svet pre šezdeset i pet godina; a nama ostalima trebalo je malo duže da počnemo da to shvatamo.“

[Fusnota]