Jerusalim — „uzrok veselju“

„Jer, evo, ja stvaram nova nebesa i novu zemlju. Pređašnje se više neće spominjati, niti će vam na um dolaziti. Veselite se i doveka radujte zbog onoga što ja stvaram. Jer, evo, od Jerusalima stvaram uzrok radovanju i od naroda njegovog uzrok veselju. I radovaću se nad Jerusalimom, i veseliću se nad svojim narodom: i u njemu se više neće čuti ni plač ni vapaj“ (Isaija 65:17-19, NS).

1. (a) Zašto bi trebalo da smatra Božji narod uzbudljivim reči iz Isaije 65:17-19? (b) Koja se, pak, pitanja postavljaju u vezi Jerusalima?

 UZBUDLJIVE su te reči koje je Suvereni Gospod Jehova izrazio preko svog proroka! One govore o obilju radosti. Zar ne želiš da učestvuješ u toj radosti? Sigurno da želiš! Ali možda se pitaš: Na šta se ovde odnosi Jerusalim? Da li ima nekakve veze sa savremenim gradom — centrom žestokih religioznih i političkih kontroverzi? Da li će „Jerusalim“ ikada da ispuni ulogu u skladu sa značenjem njegovog imena. Ono znači — „posed (ili osnova) dvostrukog mira“? U kojoj vezi stoje „nova nebesa i nova zemlja“ sa Jerusalimom iz ovog proročanstva? To ćemo još videti.

Drevni Jerusalim

2. Kako je izgledala rana istorija položaja Jerusalima?

² Položaj Jerusalima je dugo u istoriji uživao milost Jehovinu. Bez sumnje je prošlo više od 3 900 godina kada je kralj i sveštenik Melhisedek blagoslovio Avrama. Još je blagoslovio Jehovu kao ’Svevišnjeg Boga, stvoritelja neba i zemlje’ (1. Mojsijeva 14:18, 19). Međutim, vremenom je taj grad na brdu, Salem, postao uporište Jevuseja, obožavaoca demona.

3. Šta se spominje u vezi Jerusalima za vreme i posle Isusa Navina?

³ Prošlo je više od 400 godina i u knjizi Isusa Navina, 10. glavi nailazimo prvi put u Bibliji na „Jerusalim“. Tu čitamo da je jerusalimski kralj Adonisedek pozvao četiri susedna kralja da mu se pridruže u ratu  protiv Izraela. Ali se Jehova borio za Izrael. Čak su sunce i mesec stali, tako da su Izraelci mogli da potuku Hananejce do nogu. Bilo je pogubljeno pet kraljeva. Međutim„ nije rečeno da je Isus Navin zauzeo Jerusalim. U stvari, u izveštaju čitamo: „A Juvuseje, koji su živeli u Jerusalimu, nisu mogli da isteraju sinovi Judini“ (koji su nasledili tu teritoriju) Isus Navin 10:1-27; 15:63, NS; Sudije 1:21).

Jerusalim kralja Davida i Solomuna

4. Kako je Jerusalim bio blagosloven za vreme Davida i Solomuna?

⁴ Oko 400 godina kasnije postao je David kralj nad svim Izraelom. Godine 1070. pre n.e. ’David je osvojio Sionsku tvrđavu, to jest Davidov grad’ u Jerusalimu. Na brdu Sionu zavladao je kao Jehovin pomazani kralj. Njegov sin Solomun je takođe seo kao kralj na ’Jehovin presto’. Za vreme svoje mirnodopske vladavine izgradio je Solomun divan hram na brdu Moriji u Jerusalimu. Taj hram je postao centar za obožavanje Jehove i naučavanje njegove reči i Zakona (1. Dnevnika 11:5, NS; 29:23; 2. Dnevnika 7:12-16).

5. Kako se u knjizi Psalmi opisuju Jerusalim i njegov veliki kralj?

⁵ U mnogim psalmima se veliča lepota Siona i Jerusalima. Sinovi Korejevi pevali su o njemu kao o ’gradu našeg Bota, na njegovoj svetoj gori’. Da, „divna je visina, veselje svoj zemlji gora Sion, na udaljenoj severnoj strani, grad kralja velikog (Jehove Boga)“. Sam ga je David opisao sledećim rečima: „Eto, noge nam već stoje unutar tvojih vrata, Jerusalime. Jerusalime, koji si sazidan kao grad i u jedno saliven, kada ulaze plemena, plemena Jehove, kao opomena Izraelu da se zahvale Jehovi.“ Za tog ’velikog Kralja’ rečeno je da ’prebiva u Jerusalimu’ i da je ljubazan zaštitnik naroda tog grada. „Jerusalime — kao što te gore okružuju, tako i Jehova okružuje narod svoj od sada i doveka“ (Psalam 48:1, 2, NS; 122:2-4, NS; 135:21, NS; 125:1, 2, NS).

Njegovo razaranje i obnova

6. (a) Šta je počeo da predočava Jerusalim? (b) Koja je presuda bila izvršena nad Jerusalimom i zašto?

⁶ Jerusalim i brdo Sion počeli su na prikladan način da predočavaju zemlju Izrael i njen narod. Ali u razdoblju kraćem od 500 godina postao je taj narod otpadnički i zli kraljevi su ’natopili Jerusalim nedužnom krvlju’ (2. Carevima 24:4). Odbili su da poslušaju opomene Božjih proroka i zato je konačno Suvereni Gospod Jehova izrekao presudu nad Sedekijom, poslednjim kraljem koji je vladao u Jerusalimu. Ona je glasila: „Skini tu krunu . . . Ruševine, ruševine, ruševine ću postaviti. I ničija neće biti (kruna), dokle ne dođe onaj koji ima po zakonu pravo i njemu ću je dati“ (Jezekilj 21:26, 27, NS; 21:31, 32, Daničić-Karadžić). Vavilonski vladar Navuhodonosor je uništio Jerusalim i njegov hram 607. pre n.e. i odveo preživele Jevreje kao zarobljenike u Vavilon.

7. (a) Do koje obnove je došlo i zašto je to bilo začuđujuće? (b) U čemu je Jerusalim bio sada drugačiji i šta je bilo omogućeno njegovom obnovom?

⁷ Međutim, Jehovini proroci su prorekli slavnu obnovu Jerusalima i Jeremija je čak izjavio da će do toga doći po završetku 70 godina (Isaija 44:24-45:7; Jeremija 25:11, 12; 29:10). Na veliko čuđenje, ali u saglasnosti sa proročanstvom koje je Jehova izrekao preko Isaije, Vavilon je bio svrgnut kao svetska sila i pobednički kralj Kir Persijanac izdao je dekret kojim je omogućio bogobojaznim Jevrejima da se vrate u Jerusalim i tamo obnove Jehovino obožavanje. To se dogodilo upravo na vreme — godine 537. pre n.e. Kao što je Isaija prorekao, još jednom su zablistali u Judeji i Jerusalimu ’slava Jehovina, sjaj našeg Boga’. U to vreme nije vladao nijedan kralj u Jerusalimu. Ali je Jehova ponovo pokazao naklonost prema gradu zato što je tamo bilo postavljeno njegovo ime i zbog vernosti ostatka njegovog naroda. Ali još više od toga, sve je to ukazivalo na veće stvari koje tek treba da se dogode. Grad je bio izgrađen i tako je bilo moguće da se tamo pojavi prorečeni Mesija (Isaija 35:2; 62:1-7).

Dom Jerusalima napušten

8. (a) Zašto je Jerusalim propustio da srdačno dočeka Mesiju? (b) Koje se proročanstvo Isusovo ispunilo u vezi Jerusalima i kako?

⁸ Mesija se zaista predstavio Jevrejima u Jerusalimu više od 500 godina posle te obnove. To se takođe dogodilo u od Jehove određeno vreme, 33. n.e. i tako se ispunilo proročanstvo iz Danila, 9. glave od 24. do 27. stavka. Ali da li je Jerusalim srdačno dočekao Mesiju? Ne, jer su njegove nade bile političke prirode. Jerusalim je otpao od nauka Jehovine reči i jevrejski vladari su počinili neoprostiv zločin, naime, ubili su samog Božjeg sina! Tri dana pre nego što je bio na svirep način prikucan na mučenički stub, rekao je tom narodu Mesija, Isus: „Jerusalime, Jerusalime, što ubijaš proroke i kamenuješ one koji su ti poslani — koliko puta htedoh da skupim tvoju decu, kao što kvočka skuplja svoje piliće pod krila, i ne htedoste. Evo, ostavlja vam se dom vaš pust“ (Matej 23:37, 38, NS). Zemaljski  Jerusalim je te 33. n.e. bio osuđen i odsečen od Jehove. Rimske vojske su 70. n.e. sravnile sa zemljom Jerusalim i ubile većinu njegovog naroda. Tom prilikom su uništile i hram zajedno sa rodoslovnim i drugim zapisima koji su se ticali jevrejskog poretka.

9. Da li je zemaljski Jerusalim živeo u saglasnosti sa značenjem svog imena?

⁹ Da li je obnovljen Jerusalim na zemlji uživao od tog vremena neki blagoslov od Boga? Na to nam pruža odgovor njegova burna istorija u proteklih 1 900 godina. I danas je Jerusalim još uvek razdeljen u religioznom pogledu. Tamo se ne može naći ’posed dvostrukog mira’, niti slava Jehovina. Zemaljski Jerusalim više ne igra nikakvu ulogu u božanskoj nameri.

Otpad predočen

10. (a) Šta dobro predočava otpadnički Jerusalim? (b) Kako se reči iz Mateja 7:20 mogu primeniti na ovaj savremeni ’Jerusalim’?

¹⁰ Jerusalim je dva puta postupio otpadnički i Jehova ga de za to kaznio — prvi put je Bog podigao protiv tog grada vavilonske osvajače, a drugi put rimske vojske. Taj grad dobro predočava drugi otpadnički sistem — organizovanu hrišćansku religiju. Kao što su licemerni vladari Jerusalima obožavali samo usnama Jehovin zakon, tako i sveštenstvo hrišćanstva tvrdi da zastupa Boga Biblije. Ali Isus Hrist kaže, „po plodovima njihovim poznaćete ih“ (Matej 7:20, NS). A kakve je ’plodove’ donosilo savremeno hrišćanstvo? Da li ’temelj dvostrukog mira’? Ne! To su bili plodovi dva užasna svetska rata. Oba su izbila na području hrišćanstva i bila vođena uz blagoslov religioznog sveštenstva na obe strane, Proročanske reči koje je Jehova uputio otpadničkom Jerusalimu još bolje važe za religiozno hrišćanstvo: „Na rubovima haljina tvojih nalaze se tragovi krvi duša nedužnih siromaha . . . Na svima njima se nalaze“ (Jeremija 2:34, NS).

11. Kako su se na hrišćanstvu ispunile Isusove reči iz Mateja 24:11, 12 i Marka 7:6-8?

¹¹ U hrišćanstvu danas nailazimo na obilnu žetvu nemorala, razvoda, razbijenih porodica, zloupotreba droga i zločina svake vrste. Hrišćanska religija je nemoćna da zaustavi porast bezakonja (Matej 24:11, 12). Kako se dobro mogu primeniti Isusove reči na religiozno sveštenstvo! Isus je izjavio: „Dobro prorokova Isaija za vas licemeri, kao što je napisano: ’Ovaj narod me poštuje usnama, a srce njihovo je daleko od mene. Uzalud me neprestano obožavaju, jer uče nauke koje su ljudske zapovesti.’ Ostavivši Božju zapovest držite čvrsto ljudsko predanje.“ Dakle, hrišćanstvo, savremeni otpadnički ’Jerusalim’, zajedno sa svim ostalim ’antihristima’, Stoji pred ’nevoljom’ koja će doći od Boga kada se bude Isus Hrist otkrio sa neba da se osveti neposlušnim osobama (Marko 7:6-8, NS; 1. Jovanova 2:18, 19; Solunjanima 1:6-9).

Obnoviti kraljevstvo

12. Koji je period ’gaženja’ bio prorečen u Luki 21:24?

¹² Zar nije Isus, međutim, ukazao na obnovu zemaljskog Jerusalima kada je rekao: „Jerusalim će gaziti narodi dok se ne ispune određena vremena naroda“ (Luka 21:24, NS)? Jerusalim su zaista gazili Vavilonci 607. pre n.e. i uprkos slavnoj obnovi grada, nijedan kralj iz Davidove loze nije više vladao u tom gradu. A u prvom veku su Rimljani gazili Jerusalim. Oni su bili odvratni za politički nastrojene Jevreje. Sve do današnjeg dana nije došlo do obnove teokratskog kraljevstva u tom zemaljskom Jerusalimu. Niti će ikada do toga doći.

13. (a) Šta se proriče u Luki 21:7-11, 24-26 za svršetak ’vremena naroda’? (b) Šta su potvrdili događaji od 1914. naovamo?

¹³ Ali, ’određena vremena naroda’ su se ispunila! Sam kontekst Isusovog proročanstva iz Luke 21. glave pokazuje da to mora biti tako. Zar ne vidimo danas ovuda oko sebe upravo ono što je Isus prorekao — ’narod se diže na narod’ u hladnim i oružanim ratovima, ’zemljotresi, epidemije, nestašica hrane, strašljivi uzdasi, strah naroda koji ne znaju za izlaz i ljudi padaju u nesvest od straha i očekivanja onoga što ide na nastanjenu zemlju’? Da, svršetak ’vremena naroda’ povezan je sa tim događajima koji potresaju svet i koji su se naročito proširili po zemlji od 1914. godine naovamo (Luka 21:7-11, 24:26)! Nije bila čista slučajnost da je Jehovin narod ukazivao na 1914. godinu tokom 35 godina pre tog datuma.  Razumeli su da će ’sedam vremena’ iz Danilovog proročanstva, 4. glave, isteći 1914. i time označiti kraj vladavine neznabožačkih naroda nad Zemljom bez Božjeg mešanja.

14. Zašto se reči iz Luke 21:24 nisu mogle odnositi na zemaljski Jerusalim?

¹⁴ Dakle, 1914. trebalo je da narodi prestanu da ’gaze Jerusalim’. Na koji se ’Jerusalim’ tu misli? To nije mogao biti zemaljski Jerusalim koji je osvojio britanski general Alenbi 1917. i koji je ostao pod mandatom britanske vlade do 1948. kada je bila rođena republika Izrael, a ne kraljevina. Na koji se ’Jerusalim’ onda Isus osvrnuo?

15. Zašto treba da očekujemo da je ’Davidovo seme’ ustoličeno 1914. u ’Jerusalimu’?

¹⁵ Sećamo se da je Jehova uspostavio teokratsko kraljevstvo u Jerusalimu sa Davidom kar kraljem. Tada je dao Jehova Davidu obećanje: „Jednom se zakleh svetošću svojom: Davida neću slagati. Seme će njegovo ostati doveka, presto njegov preda mnom kao sunce. Ostaće čvrsto utvrđen doveka kao mesec i kao verni svedok na nebu“ (Psalam 89:35-37, NS). Po svršetku ’određenih vremena (neznabožačkih) naroda’, 1914. godine, ’Davidovo seme’., koje je imalo zakonsko pravo, trebalo je da ponovo preuzme vladavinu u ’Jerusalimu’ ili Sionu. Ali ne u zemaljskom Jerusalimu!

16. (a) Gde vlada Mesija od 1914? (b) Koji dokaz imamo da je Hrist počeo da vlada?

¹⁶ On vlada sada u Jerusalimu ili Sionu za koji Jehova kaže u Psalmu 2:6: „Ja, da, ja postavih kralja svoga na Sionu, svetoj gori svojoj“ (NS). To je grad na koji se David oslanja u Psalmu 110:1,2, gde govori proročki o Gospodu Isusu Hristu: „Reče Jehova Gospodu mojemu: ’Sedi s desne strane moje dok ne položim neprijatelje za podnožje tvojim nogama.’ Štap tvoje moći poslaće Jehova sa Siona i reći: „Pristupi podvrgavanju usred neprijatelja svojih“ (NS). Da, mesijanski kralj, Isus Hrist, je sada ustoličen na nebeskoj gori Sionu, ili u Jerusalimu da vlada usred neprijatelja svojih. Već je zbacio najvećeg neprijatelja, sotonu, đavola, u blizinu Zemlje, Znajući da mu je vreme kratko, sotona je uzburkao narode, kao što se pisac psalma pogodno izrazio (Psalam 2:1; Otkrivenje 12:7-12).

17. Zašto treba da očekujemo da će narodi uskoro prestati da se bune?

¹⁷ Da li će Suvereni Gospod Jehova, međutim, dozvoliti narodima da neograničeno podižu bunu i upadljivo se protive njegovom Carstvu pad njegovim Sinom? Seti se da su hrišćani u prvom veku bili optuženi da su ’napunili Jerusalim svojom naukom’ i nakon tog energičnog pohoda javnog propovedanja od kuće do kuće, proširila se opomena da zemaljskom Jerusalimu predstoji Jehovino izvršenje osude (Dela apostolska 5:28, 41, 42; 4:16). Tako i danas Jehovini svedoci objavljuju Božji dan osvete na čitavom području hrišćanstva.

18. Zašto pouzdano očekujemo pobedu Jehovine ’večne namere’?

¹⁸ Da li će Jehova sada propustiti da završi to najveće sveopšte propovedanje u čitavoj istoriji svojim poslednjim udarcem u Armagedonu? Da li će Jehova propustiti da ’uništi one koji Zemlju kvare’? Nikada se to ne bi moglo dogoditi! Oni čije su nade duboko učvršćene u Božjim obećanjima gledaju pouzdano u pravcu pobede Božje ’večne namere’ (Otkrivenje 11:18; Efescima 3:10-12). Naš ’veliki car’, Jehova, opravdaće svoje suvereno ime preko Carstva pod Mesijom, koji sada vlada iz nebeskog ’Jerusalima’. Time što će tada obnoviti čovečanstvo za večni život u savršenosti u raju na zemlji, Jehova će pokazati da je ’naš Bog na neodređeno vreme, da, zauvek’ i da ’nije stvorio Zemlju uzalud’ (Psalam 48:14; Isaija 45:18, 22-24; 46:9-11; 55:11; Jeremija 25:31).

Kako ćeš da objasniš sledeće:

□ Šta znači ime ’Jerusalim’?

□ Da li je grad postupao po tom imenu?

□ Koju paralelu vidimo danas u odnosu na neverni Jerusalim?

□ Šta se pokazuje u Luki 21:24-26 u pogledu svršetka ’vremena naroda’?

□ Koji je ’Jerusalim’ prestao tada da bude ’gažen’?

[Pitanja za razmatranje]