Kakav je tvoj stav prema protivnicima istine?
Kakav je tvoj stav prema protivnicima istine?
„I između vas samih ustaće ljudi koji će govoriti naopake stvari da povuku sa sobom učenike (Dela apostolska 20:30, NS)
1, 2. (a) Od koje koristi su danas prošli događaji iz biblijske istorije? (b) Koji nas naročiti događaji iz istorije Izraela i prve hrišćanske skupštine sada zanimaju i zašto?
APOSTOL Pavle je rekao svojoj braći u veri kada je pisao skupštini u Korintu da im ono što je napisao u prošlosti služi kao opominjujući primer. To načelo ima dalekosežne posledice, sve do naših dana. Mnogi prošli događaji iz biblijske istorije mogu i imaju savremene paralele koje nam pomažu i pružaju pravilna uputstva za naš život (1. Korinćanima 10:11; Rimljanima 15:4).
2 Zato će nam biti od koristi da razmotrimo neke od tih prošlih događaja iz istorije Izraela i prve hrišćanske skupštine. Naročito nas zanimaju događaji ili zbivanja vezana za one koji su se protivili Božjem delu i kako su takve pojave uticale na Jehovine sluge u ono vreme. Ti događaji pomažu nama, koji pripadamo Jehovinom narodu, da budemo u stanju pripravnosti i povlačimo paralele između događaja naših dana i svojih odgovornosti na tom polju (2. Timotiju 3:16, 17).
3. Kako je bio Jeremija upozoren i utešen?
3 Jehova je naredio evom vernom sluzi Jeremiji nekako 40 godina pre pada Jerusalima godine 607. pre n.e. da javno govori o nepravdama učinjenima u Judeji. On će konačno prouzrokovati Jehovinu nemilost i stanovnici Judeje biće usled toga odvedeni u Vavilon kao zarobljenici. Jehova je upozorio Jeremiju da će mu se neki protiviti. Rekao je: „I boriće se (protivnici) s tobom, ali te neće nadvladati, jer ja sam s tobom da te izbavim, reč je Jehovina“ (Jeremija 1:19, NS). To je bila velika uteha za Jeremiju i ojačala ga je da sprovede u delo sve što je Bog tražio od njega.
4. (a) Koja protivljenja je Jeremija morao da podnese? (b) Šta nam govori izveštaj iz Jevrejima 11:32-38 o protivnicima Božjih slugu?
4 Jedan od Jeremijinih protivnika bio je čovek po imenu Pashor. Bio je sin sveštenika u Judeji i vodeće ovlašćeno lice u domu Jehovinom. Biblijski izveštaj iz Jeremije, 20. glave pokazuje nam kako je Pashor udario Jeremiju i stavio ga u klade. Jehova je oslobodio Jeremiju od tih mera ograničenja, ali je protivljenje i dalje trajalo. Protiv Jeremije je progovorio Ananija, prorok iz Gavaona, optuživši Jeremiju da je lažni prorok uništenja. U stvari, Ananija je tvrdio da će biti slomljen vavilonski jaram i da će se Judeja obnoviti (Jeremija, 28. glava). Čak se i jedan judejski kralj, Joakim suprotstavio rečima Jeremijinim i borio se protiv njih otišavši tako daleko da je bacio u vatru proročanske svitke Jeremije (Jeremija, 36. glava). Drugi su tražili da ubiju Jeremiju i bili su odgovorni što je bio bačen u jamu punu mulja da tamo umre (Jeremija, 38. glava). Ovo iskustvo pripada jednom od mnogih vernih jevrejskih proroka koji su govorili u Jehovino ime i koje su klevetali i napadali protivnici sudskih poruka od Boga (vidi Jevrejima 11:32-38).
„Ostavite ih“
5. (a) U kojoj je meri Isus naišao na protivljenje? (b) Od kojih su sitnica pravili Isusovi protivnici sporna pitanja?
5 Snažno protivljenje istini vladalo je takođe i u prvom veku kada je naš Gospod Isus Hrist bio na Zemlji. Protivnici iz njegovog naroda nastojali su da osujete dobre stvari koje je Isus činio. Kao što je Jehova dokazao da je bio sa Jeremijom, tako je isto dokazao da je bio i sa Isusom i izbavljao ga je ad neprijatelja (Luka 4:14-30; 11:53, 54; Jovan 7:1). Oni koji su se rugali Isusu često su pravili velika pitanja od sasvim sitnih stvari. Optužili su Isusa da je izelica pošto pije i druži se sa carinicima i grešnicima (Matej 11:19). Njegove učenike su prozvali prestupnicima Sabata, jer su subotom kidali klasje žita i jeli ga (Marko 2:23-28). Rugali su se Isusovim učenicima što nisu „prali ruke kada jedu“ (Matej 15:1, 2).
6. Koliko ozbiljno je postalo suprotstavljanje Isusu?
6 Ali takvi protivnici nisu ostali samo na sitnicama, već su počeli da poriču silu Božjeg svetog duha koja se manifestovala u čudima koja je Isus činio. Nakon što je Isus izlečio jednog slepog i nemog, demonima opsednutog čoveka, njegovi su protivnici rekli: „Ovaj izgoni demone samo pomoću Velzevula, vladara demona“ (Matej 12:22-28, NS). Takođe su optužili Isusa da podriva Ćesarevu vlast (Luka 23:1, 2). Na kraju su tražili da bude ubijen (Luka 23:13-25).
7. Kako je Isus reagovao prema protivnicima istine?
7 Kako je Isus reagovao prema onima koji su mu se protivili. Kada je govorio sa svojim apostolima, izjavio je: „Ostavite ih; oni su slepe vođe. A kada slepi vodi slepoga, obojica će pasti u jamu“ (Matej 15:14, NS). Isus je mudro savetovao: „Ostavite ih.“ U određeno vreme trebalo je da se otkrije šta su oni bili.
Protivljenje iz unutrašnjih redova
8, 9. (a) Kakvo je protivljenje, slično onome koje su doživeli Jeremija i Isus, bilo prorečeno za hrišćansku skupštinu? (b) Opiši kako je do njega zaista došlo po pitanju obrezanja.
8 Nakon Isusove smrti, njegovi verni sledbenici naišli Su na veliko protivljenje. Ali zapazi sledeće: kao što su se Jeremijini i Isusovi protivnici podigli između jevrejskog naroda, tako je i sa uspostavom hrišćanske skupštine protivljenje trebalo da dođe iznutra (Dela apostolska 20:29, 30). Iako je to bilo prorečeno, ipak će to predstavljati veliku kušnju za one koji hode u vernosti. Pa ipak, Jehova će dokazati da je sa svojim narodom i oslobodiće ih, kao što je to učinio i sa Jeremijom i Isusom (vidi 1. Petrovu 5:8-11).
9 To unutrašnje protivljenje u prvom veku imalo je male početke. Neki su protivnici možda mislili da imaju razumne razloge da prigovore, ali ih je njihova želja da imaju prvo mesto, da preovladava njihovo mišljenje dovela u položaj da se protive istini i onima koji su povezani sa njom kada njihova gledišta nisu bila prihvaćena kao ispravna (1. Timoteju 1:19, 20). Kada je pitanje obrezanja postalo sporno i kada se sastao posebni savet u Jerusalimu da razmotri to pitanje, zanimljivo je da je u poruci poslanoj skupštini bila pomenuta sledeća tačka: Pošto smo čuli da su vas neki između nas uznemirili svojim izjavama, pokušavajući da potresu duše vaše, premda im nismo dali nikakav nalog“ (Dela apostolska 15:24 NS). Takve osobe su unutar hrišćanske skupštine prouzrokovale uznemirenost, pruživši otpor naukama i učenjima starešinstva na kojem je ležala teška odgovornost proširenja svetla istine.
10. (a) Koje podrivačke nauke su naučavali u prvom veku protivnici istine? (b) Koje je upozorenje dao Pavle Timotiju u pogledu protivnika istine?
10 Na primer, neki su u skupštini očigledno rekli da je Jehovin dan već počeo (2. Solunjanima 2:1, 2). Drugi su tvrdili da nema vaskrsenja (1. Korinćanima 15:12-14). Dok su opet neki govorili da se vaskrsenje već dogodilo (2. Timoteju 2:16-18). Pavle je upozorio Timotija na potrebu da bude budan prema onima među kojima bi takvi prouzrokovali neslaganje i odstupanje od jezgra hrišćanske istine koja je na raspolaganju skupštinama. Zapazi apostolove reči: „Da narediš nekima, da ne uče drugačije, i da ne obraćaju pažnju na priče i beskrajna rodoslovlja, što sve stvara više prepiranja nego Božiji poredak koji se u veri ostvaruje. A krajnji cilj te naredbe je ljubav iz čista srca i dobre savesti i nelicemerne vere, od čega su se neki udaljili i obratili praznim razgovorima, želeći da budu učitelji zakona, a nisu u stanju da razaberu ni šta govore ni šta uporno uveravaju“ (1. Timoteju 1:3-7, dr Čarnić).
11. Da li možemo nešto da naučimo iz razdornog mišljenja koje je preovladavalo u skupštini u prvom veku, i zašto je to sada tako hitno?
11 Šta nam sve to govori? Da je u hrišćanskoj skupštini u prvom veku bilo problema zbog razdornog mišljenja. Otpor je dolazio iznutra, između onih koji su tvrdili da pripadaju Božjoj skupštini. A šta je bio uzrok tome? Pavle je rekao u Filipljanima 1:15: „Jedni propovedaju Hrista iz zavisti i rivalstva, a drugi od dobre volje“ (NS). U prevodu Biblije TToday’s English Version opominje se da takve osobe imaju neispravan motiv, da su ’ljubomorne i svadljive’. Da, ono što je zapisano u prošlosti služi nam kao primer za opomenu i pogotovu sada pošto živimo na samom kraju zlog poretka kojim upravlja đavo (2. Timoteju 3:1-7).
Namera protivnika
12, 13. (a) Da li danas vidimo neku paralelu sa protivljenjem prema istini do kojeg je došlo u prvom veku? (b) Koji je osnovni cilj sadašnjih protivnika?
12 Kada obratimo pažnju danima u kojima živimo, da li nalazimo paralelu sa onim događajima koje smo do sada razmatrali? Da, bilo je i među nama nekih koji su nastojali da razore dobro delo koje vrši Jehovin narod širom sveta. Neki su postali ljubomorni, svadljivi, puni sebičnih ambicija i često želeli da načine sebi ime. Možda su postali „gunđala, koji se žale na svoj udes u životu i koji postupaju prema svojim požudama, . . . dok se . . . dive ličnostima radi vlastitog dobitka“ (Juda 16, NS). Sve to može da dovede do sumnji, nesloge i razdora među Božjim narodom. U svom cepidlačelju takvi možda gube iz vida prevashodno delo za hrišćane koje im je Bog dao, naime, da ne budu ’slušači’, već ’izvršioci reči’, izvršavajući ono što je Jehova zapovedio da urade verni sledbenici njegovog sina, Isusa Hrista (Jakov 1:22-25; Matej 28:18-20).
13 Takvi protivnici imaju za cilj, kada napadaju hrišćansku skupštinu, da potkopavaju veru Jehovinog naroda, da za sobom povuku neke kao učenike. Pavle je upozorio starešine iz Efesa na tu zlu nameru kada je rekao: „I između vas samih ustaće ljudi koji će govoriti naopake stvari da povuku za sobom učenike“ (Dela apostolska 20:30, NS). Juda je dao slično upozorenje kada je rekao: „Jer se uvukoše izvesni ljudi koji su odavno unapred određeni po Pismu za ovaj sud, bezbožnici koji su nezasluženu dobrotu našeg Boga izokrenuli kao izvinjenje za razuzdanost i pokazali se lažno prema našem jedinom zapovedniku i Gospodu, Isusu Hristu“ (Juda 4, NS). Slične situacije su nastale u 20. veku unutar skupštine Jehovinog naroda!
14, 15. (a) Na koji lukavi način prilaze danas neki protivnici? (b) Šta pri tome zanemaruju takvi protivnici?
14 Takvim protivnicima ne pričinjava radost učestvovanje u velikom delu pravljenja učenika. Umesto toga„ oni lukavo prilaze drugima koji su već Svedoci i govore im tako da, bi oslabili odluku tih vernih Svedoka da u potpunosti sprovedu svoje predanje Jehovi. Oni prenose ideje da Jehova, pošto je tako ljubazan Bog, sigurno ne zahteva od svih onih koji žele da mu se dopadnu da učestvuju u tako teškom delu kao što je propovedanje od kuće do kuće i podnose progonstva od protivnika istine. Ne, Bog to sigurno ne zahteva — objašnjavaju oni — sve što Bog želi od nas da činimo jeste da budemo dobri ljudi, da se brinemo za druge u materijalnom pogledu i volimo svoje bližnje.
15 Neki možda teško mogu da izađu na kraj sa takvim lukavim pristupom. Tačno je da je Jehova ljubazan i da želi da budemo dobri ljudi. Svakako želi da hrišćani iskažu ljubav prema svojim bližnjima time što sa drugovima postupaju ljubazno i brinu se za njihove materijalne potrebe u slučaju nužde (Luka 6:35, 36). Ali to nije sve! Ti protivnici često zaboravljaju da je Jehova takođe rekao — uglavnom preko svog sina, Isusa Hrista — da treba da pravimo učenike, poučavajući ljude i propovedajući „dobru vest o Carstvu“ po čitavom svetu za svedočanstvo (Matej 24:14; Jovan 15:17-27).
16. Kojim još drugim ’naopakim stvarima’ pokušavaju danas protivnici da zavedu Jehovin narod?
16 Uzmi u obzir druge ’naopake stvari’ koje upotrebljavaju protivnici danas da bi zaveli Božji narod. Ponekad dovode u pitanje različite nauke koje Jehovin narod zastupa. Često tu nastaju prepirke oko reči, kao što je bio slučaj i u prvom veku (1. Timoteju 6:3, 4). Možda dovode u pitanje i potrebu za organizacijom koja vodi misli Božjeg naroda. Oni su mišljenja da Božji duh može da vodi pojedince bez nekog centralnog, organizovanog tela ljudi koje daje vođstvo. Hoće da objasne da je samo potrebno čitati Bibliju. Ali se u hrišćanstvu čita Biblija već vekovima. I pomisli na nerazgovetni glas trube koji dolazi danas od hrišćanstva! Pomisli na pometnju i nesporazume koji vladaju u pogledu prave poruke koju Božja reč sadrži! Kako se to stanje razlikuje od prorečenog mira i jedinstva među pravim hrišćanima koji ne čitaju samo Bibliju, već je istražuju i revnosno primenjuju njene nauke (Efescima 4:3-6, NS).
Protivnici ne mogu uspeti
17. Kakav stav imamo prema protivnicima istine?
17 Kakav stav imamo, onda, prema onima koji se protive i nastoje da potkopaju veru kuje od prorečenog mira i jedinstva među hrišćanske organizacije koju Jehova upotrebljava? Isusov savet u pogledu protivnika glasi: „Ostavite ih; oni su slepe vođe“ (Matej 15:14, NS). Svađati se sa takvima, debatovati i raspravljati, jeste uzaludno i nije hrišćanski. Niko nije prisiljen da bude Jehovin svedok. To je prednost i odgovornost koju smo prihvatili slobodne volje (Psalam 110:3). Ako neki ne žele da budu deo uređenja koje Jehova priznaje i blagosilja, tu odluku moraju sami da donesu.
18. Kako važi za nas danas Pavlov savet iz Rimljanima 16:17,18?
18 Naš cilj treba da bude da postupamo na hrišćanski način sa protivnicima istine. Međutim, neke stvari treba da zadržimo na umu. Pavle je pisao pripadnicima skupštine u Rimu i savetovao ih: „A sada vas opominjem, braćo, da pripazite na one koji stvaraju razdore i uzroke za spoticanje protiv nauke koju ste vi naučili, i klonite se njih. Jer takvi ne služe Gospodu našem Hristu, nego svome trbuhu; pa uglađenim i laskavim rečima zavode srca prostodušnih“ (Rimljanima 16:17, 18:, NS). Javno raspravljanje sa onima koji pokušavaju da stvore razdor značilo bi nedostatak zdravog rasuđivanja. Nemoj da dozvoliš da te takvi protivnici ometu. Njihovo ponašanje neće povrediti istinu, niti će zaustaviti Jehovu od izvršenja onoga što njegova Reč kaže da će učiniti.
19. Kako opisuje Pavle u Jevrejima 6:4-8 one koji su otpali od istine?
19 Koliko su zato utešne reči proroka Isaije: „Neće uspeti oružje protiv tebe skovano. Dokazat ćeš da je zao svaki jezik što na te udari na sudu“ (Isaija 54:17, ST). Apostol Pavle je rekao Timoteju o Janiju i Jamvriji, koji su se usprotivili Mojsiju, i rekao je da je njihova ludost postala očigledna ovima (2. Timoteju 3:8, 9). Ti koji stvaraju razdor i nastoje da unesu nemir među Božji narod, nalaze se u veoma opasnom položaju pred Jehovom. Niko od njih ne treba da previdi Pavlove opominjujuće reči u Jevrejima 6:4-8, gde se daje do znanja da se oni koji namerno greše protiv Božjeg svetog duha nikada ne mogu „obnoviti za pokajanje“.
20. (a) Zašto nikada ne treba da nas uznemiri ono što pokušavaju protivnici da čine? (b) Šta da činimo da bismo bili uvereni da ’nikada nećemo biti rastavljeni od ljubavi Božje’?
20 Naš stav prema protivnicima jeste jasno i razgovetno označen za nas u Božjoj reči. Uvek mislimo na to da nismo sami; iza nas stoje Jehova, Isus Hrist i svi sveti anđeli (Matej 13:41, 42). Takođe imamo garanciju od samog Isusa da će biti sa svojim sledbenicima ’u sve dane do svršetka poretka’ (Matej 28:20). Zato ne treba da budemo preterano uznemireni kada se pojave protivnici i suprotstavljaju se istini. To je jedan od sotoninih pokušaja da zaustavi širenje dobre vesti o Carstvu. Ali time što ostajemo lojalni i ostavljamo dobar primer pobožnosti u rečima i delima, biće nam osigurana ’slavna pobeda u svemu tome pomoću onoga koji nas je zavoleo’. I dalje budimo čvrsto ubeđeni „da nas ni smrt, ni život, ni anđeli, ni poglavarstva, ni sadašnjost, ni budućnost, ni sile, ni visina, ni dubina, niti kakvo drugo stvorenje, ne može rastaviti od Božije ljubavi, koja je u Hristu Isusu Gospodu našem“ (Rimljanima 8:37-39, dr Čarnić).
Šta nam sledeći stavci iz Biblije govore o protivnicima istine?
□ Dela apostolska 20:30; Juda 4
□ Matej 15:14; Rimljanima 16:17, 18
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 12. strani]
„Ostavite ih. Oni su slepe vođe.“
[Slika na 13. strani]
Nikada nemoj da popustiš u odluci da svedočiš za istinu