Održati svoju hrišćansku ravnotežu

KO nije video druge kako padaju ili nije i sam pao? Mala deca padaju zbog nedostatka iskustva ili loše koordinacije mišića. Starije osobe mogu da budu suviše slabe da održe ravnotežu na klizavom terenu ili na strmini. Padovi mogu da budu posledica nepažnje ili podcenjivanja opasnosti. Fizička ravnoteža može za čas i neočekivano da se izgubi. Slično tome hrišćani mogu da izgube duhovnu ravnotežu.

Među faktore koji mogu da naruše duhovnu ravnotežu spadaju: apatija, nemoral, preterano zabavljanje i nedovoljni duhovni rad. Da li može neki od ovih razloga da dovede u opasnost tvoju hrišćansku ravnotežu ili ravnotežu tvoje porodice?

Izbegavati apatiju

Apatija je u današnjim danima česta pojava. Muževi mogu da budu nezainteresovani za duhovne i materijalne potrebe svojih žena i dece. Žene mogu da pokažu malo razumevanja kada im se muževi obrate za podršku i ljubav. Poslodavci su opterećeni radnicima koji se ne brinu za firmu i rad. Suočeni sa rasprostranjenom nezainteresovanošću prema odgovornostima i dužnostima, hrišćani treba da se čuvaju te zarazne apatije.

Da bi izbegli ravnodušnosti biće dobro da zapamtimo sledeći inspirisani savet: „I sve šta god činite, od srca činite kao Gospodu, a ne kao ljudima; znajući da ćete od Gospoda (Jehove) primiti platu našljedstva“ (Kol. 3:23, 24). Pokazaće se u našem kvalitetnom radu i negubljenju vremena ukoliko smo iskreno zainteresovani da zadovoljimo našeg Tvorca i njegovog sina.

Zaštititi sebe od nemorala

Široko rasprostranjeno nepoštovanje biblijskih moralnih merila može da bude ozbiljan izazov za jednog hrišćanina koji pazi na svoju duhovnu ravnotežu. Apostol Pavle je savetovao vernike u Korintu sledećim rečima, zapisanim u 1. Kor. 10:8: „Niti da se kurvamo kao neki od njih što se kurvaše i pade ih u jedan dan dvadeset i tri hiljade.“ Apostol je opomenuo primer onoga što se desilo Izraelcima kada su bili ulogoreni u dolini Moava, kratko pre ulaska u obećanu zemlju. Oni su tada biti zavedeni iskušenjem da posete domove moavaca u kojima su se održavala slavlja obožavanja idola i u to iskušenje su ih uvukle lepe Moavke (4. Mojsijeva 25:1-9). Kako snažno ove tragične posledice opominju na opasnost koja može da dođe iz druženja sa osobama koje nemaju obzira za Božju volju.

Da bi održali jedno čisto moralno stanovište mi trebamo razumno da pratimo i da se „držimo pravde, vere, ljubavi, mira sa onima koji traže Boga iz čistog srca“ (2. Timotijeva 2:22). Naše izbegavanje lošeg društva treba da uključi seksualno orijentisanu literaturu, filmove i televizijske programe koji bi mogli upaliti pogrešne želje. Dobro ćemo da učinimo ako utvrdimo naše misli sadržajnim mislima iz Božje reči (Fil. 4:8).

Kontrolisanje rekreacije

Božji sin je lično rekao da „razonode ovog života mogu ugušiti cenjenje duhovnih stvari“ (Luka 8:14). Zato se pravi hrišćani trude da ostanu budni, da im razonode ne postanu najvažnija stvar u životu. Ne treba dozvoliti da nam se uskrati vreme koje je potrebno za čitanje Božje reči i razmišljanje, kao i od propovedanja dobre vesti i druženja sa onima sa kojima delimo istu veru i ljubav.

Čak i kada je zabava u saglasnosti sa ispravnim stvarima zabavljanje neće da donese pravo zadovoljstvo ako predugo traje. Zadovoljstva koja su prijatna za čula su slična začinima u hrani. U kontrolisanim količinama, opuštanje, promena i zadovoljstvo mogu pružiti uživanje ali u velikim količinama može da bude nezdravo zato što ostavlja osobu sa osećanjem praznine jer nije učinila ništa vredno pomena. Čak štaviše prilikom zabave jednom hrišćaninu se preporučuje da ne zaboravi da je on jedino i prvenstveno sluga Božji. Ovo mu može pomoći da ne ispolji takmičarski duh i da igru uzme suviše ozbiljno, čak moguće do tog stepena da povredi sebe ili druge (Galatima 5:26).

 Ravnoteža u svetskim poslovima

U svetskim poslovima je takođe potrebna ravnoteža. Potrebno je Božjem sluzi da radi kako bi mogao da izdržava sebe i svoje najbliže, da pošteno zarađuje ne samo u očima sveta nego i u Jehovinim (2. Korinćanima 8:21). Radeći pošten posao hrišćanin može podržati svoje napore da pomogne drugima kako duhovno tako i materijalno. Kada svetski posao vrši pritisak na njega da on mora da zanemari duhovne obaveze jer mu ostaje malo vremena onda on treba mudro da uskladi svoje delovanje.

Ohrabrujuće je videti pojedince kako ograničavaju svoje svetske poslove i obaveze da bi imali više vremena za životodajne duhovne aktivnosti. Na primer u jednoj porodici dve ćerke su radile svaka po 2,5 dana u jednoj kancelariji umesto da jedna radi 5 dana i na taj način je svaka od njih mogla da postiže 100 sati mesečno pomagajući ljudima u svom mestu da prime biblijska saznanja.

Kao što može izbeći fizički rad isto tako se može sprečiti gubitak duhovne ravnoteže ukoliko sebe duhovno izgradimo studirajući Božju reč i druženjem sa našom braćom u veri. Isto tako dok se zalažemo šireći biblijsku istinu drugima mi osećamo uzvišenu radost koja dolazi iz davanja i pomaže nam da zadržimo naš pogled na zaista vrednim stvarima u životu (Dela apostolska 20:35). I dok održavamo duhovnu ravnotežu mi možemo sa poverenjem gledati u budućnost „jer Bog nije nepravedan da bi zaboravio tvoj trud i ljubav koju si ti pokazao za njegovo ime“ (Jevrejima 6:10, NS).