Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Rešiti tajnu oko imena koje nedostaje

Rešiti tajnu oko imena koje nedostaje

Rešiti tajnu oko imena koje nedostaje

KADA je izraelski vođa, Mojsije, pre nešto oko 3 500 godina počeo da piše ljudsku istoriju, koristio se, naravno, svojim maternjim hebrejskim jezikom. Ta se istorija sastoji iz prvih 5 knjiga od 39 knjiga koje sačinjavaju Hebrejska spisa, koja su još dobro poznata kao Stari zavet. U tim Spisima se Božje lično ime pojavljuje skoro 7 000 puta. I kako ono glasi?

To je ime toliko sveto da je Tvorac, što se tiče njegove upotrebe, zapovedio Izraelu: „Ne izgovaraj uzalud ime Jahve (jevrejski יהוה), Boga svoga“ (2. Mojsijeva 20:7, ST). „Ne upotrebljavaj s nepoštovanjem ime Jehove, Boga svoga“ (The Living Bible). Da li prepoznaješ to ime Jahve ili Jehove, ili ti je sasvim nepoznato?

A sada uzmi u obzir ovu zapovest. Da li je Jehova zabranio da se upotrebljava ili izgovara njegovo ime? Ne! On je nedvosmisleno zabranio njegovu zloupotrebu.

Zašto ne bi proverio taj stavak — 2. Mojsijevu 20:7 — u svojoj vlastitoj Bibliji. Možda ćeš biti iznenađen. U većini prevoda čitamo manje ili više sledeće: „Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svojega“ (Daničić-Karadžić). „Nećeš uzimati uzalud imena Gospoda, Boga svoga“ (BA).

Da li zapažaš ovde nešto neobično? Da, u mnogim prevodima Biblije izostavljeno je Božje ime! To najvažnije ime u univerzumu bilo je odstranjeno iz miliona primeraka najpopularnijih hrišćanskih i judaističkih prevoda. Kako je to čudno!

Da li je do toga došlo usled pogrešnog razumevanja? Ili je to nameran pokušaj da se zapostavi Suvereni Gospod Jehova? Ako je ovo poslednje, tada je to najozbiljnija prevara koja utiče na nečiji odnos prema svom Tvorcu.

Da li se ime upotrebljavalo u stara vremena?

Božje ime je bilo u upotrebi od samog početka ljudske istorije. Kako možemo biti u to sigurni? Zato što u istorijskom izveštaju Biblije piše: „Adam pozna ženu svoju Evu i ona zatrudnje. Tokom vremena rodi Kajina i reče: „Rodila sam čoveka uz pomoć Jehovinu“ (NS). U uporednom prevodu Starog zaveta sa hebrejskog na engleski glasi taj:

קָנִיתִי וַתּאֹמֶר קַיִן אֶת־

Ja rodih i ona reče Kajina ***

אִישׁ אֶת־ יְהוָה ‏׃ וַתֹּסֶף

I ona nastavi (2) Jahvom sa čovek

Ovde se jasno ističe da je Božje posebno ime ’Jahve’ (1. Mojsijeva 4:1).

Na šta to ukazuje? Da su prvi ljudi na Zemlji znali lično ime svog Tvorca. To ime se i dalje poistovećivalo sa jedinim istinitim Bogom u toku pisanja ovih Hebrejskih spisa — u toku perioda od preko hiljadu godina. Pošto je to tako, nameće se pitanje — kako i kada su ljudi počeli da izostavljaju ime Jehova ili Jahve?

Da li je jevrejska tradicija uticala na prevod tvoje Biblije?

Teško je utvrditi datum kada je počela da opada upotreba Božjeg imena. Međutim, postoje neki dokazi koji pokazuju da je bilo pre 70. godine n.e. razvijeno praznoverje među Jevrejima vezanim za tradiciju i ono ih je navelo da ne izgovaraju Božje lično ime. Nakon što je Božje ime bilo u upotrebi vekovima, očigledno su jevrejske religiozne vlasti odlučile da je ono suviše sveto da bi se izgovaralo i da se zloupotreba toga imena može jedino izbeći potpunom zabranom njegovog izgovaranja. To je bilo logično isto toliko, koliko bi bilo logično zabraniti brak u cilju sprečavanja brakolomstva!

Da li je ta jevrejska tradicija uticala na hrišćanske prevodioce Biblije? Da li su slavili Božje ime ili su pokušali da zauvek zataškaju tu grešku Jevreja? Da li u tome leži nedostatak tvoje Biblije? Kratak pregled savremenih prevoda pomoći će nam da odgovorimo na ta pitanja.

Izdavač prevoda Biblije An American Translation (1923, od Smita i Gudspida) pisao je: „U ovom prevodu smo poštovali tradiciju ortodoksnih Jevreja i zamenili ime Jahve za titulu Gospod“ (Kurziv od nas). U predgovoru prevoda The New International Version iz 1978. piše: „Što se tiče Božjeg imena JHVH . . . prevodioci su pribegli obliku koji se upotrebljava u većini engleskih prevoda, naime, preveli su to ime sa GOSPOD.“

U Rivajsd Standard Veržen iz 1952. odbacuje se dobar primer svog prethodnika, American Standard Version iz 1901., u kojem se dosledno upotrebljavalo Jehova, i objašnjava se: „Sadašnje prerađeno izdanje vraća se na metod prevoda King Džejms (1611), u kojem se sledi primer starih grčkih i latinskih prevoda, kao i davno utvrđena praksa kod čitanja Hebrejskih opisa u sinagogi“ (kurziv od nas).

Bez sumnje je jevrejska tradicija doprinela neznanju koje vlada širom sveta u pogledu tog najvažnijeg imena u univerzumu. I većina hrišćanskih prevodilaca je sledila sa zadovoljstvom tu tradiciju. Ali zašto? Zašto ne bi želeo da nađeš ime Jehova ili Jahve u svojoj Bibliji?

Iz kog motiva?

Dejvid Klajns, predavač na odseku za biblijske studije engleskog Šefild univerziteta, pruža nam nenamerno indicije za motive prevodilaca. U časopisu Theology on piše: „Jedan od razloga zašto Jahve nije prisutan u hrišćanskoj svesti bila je težnja da se stavi u centar pažnje ličnost Hristova kao isključivi izraz božanstva . . . U himnama kao što je . . . „Kakvog li prijatelja imamo u Isusu“ . . . nalazimo u praksi ono što bi se žučno poricalo u teoriji, težnja za jedinstvom druge osobe iz trojstva.“ Profesor Klajns zaključuje: „Ono što se izgleda dogodilo u praksi jeste da se u teologiji o trojstvu dalo centralno mesto osobi i delu Hristovom. Uloga Oca (Jehova) i Duha, bilo u teologiji ili liturgiji, uvek su bile „podređene onoj od Sina.“

Šta je konačan rezultat svega toga? Za Jevreje je Suvereni Gospod Jehova na neispravan način postao bezimen pojam — „Božanstvo“. Za mnoge protestante stopio se u Hrista i bio potisnut na drugo mesto u njihovom trojnom božanstvu. U katoličkoj religiji Jehova nije potisnut samo preko Isusa Hrista, već i preko Isusove majke, Marije. Zašto? Zato što se Marija po konceptu o trojstvu isto smatra „majkom Božjom“. To je lišilo Jehovu naklonjenosti prosečnog katolika.

Dakle, ko je Jehova za tebe? Hoćeš li da ga pobliže upoznaš? Tvoja lična odluka bitno će uticati na tvoju budućnost, jer je Jehova rekao: „Ja ću posvetiti svoje ime veliko koje vi osramotiste među narodima . . . I narodi će morati da znaju da sam ja Jehova’ reče Suvereni Gospod Jehova, ’kada među vama, njima naočigled, pokažem svetost svoju’“ (Jezekilj 36:23, NS).

Srećom za čovečanstvo Jehova je podigao svoje svedoke koji u ovom 20. veku neustrašivo objavljuju njegovo ime i nameru. Ako hoćeš da upoznaš istinitog i živog Boga, Jehovu, stupi u kontakt sa Jehovinim svedocima u svojoj okolini ili sa izdavačima ovog časopisa. Bez ikakvih izdataka i obaveza pomoći će ti radosno da upoznaš nebeskog Oca, Jehovu (Isaija 43:10; Matej 6:9).

[Istaknuti tekst na 5. strani]

Božje jedinstvo ime pojavljuje se skoro 7 000 puta u hebrejskim biblijskim tekstovima. Nalazi li se i u tvojoj Bibliji?