Gde je istina koja može da nas oslobodi?
Gde je istina koja može da nas oslobodi?
„Stoga reče Isus . . . saznaćete istinu, i istina će vas osloboditi“ (Jovan 8:31, 32, NS).
1. Koje su neke slobode želeli ljudi u ovom svetu?
SLOBODA! Ta reč je vekovima uzbuđivala misli i srca ljudi! Ratovi su bili vođeni radi slobode. Milioni su umirali za nju. Mnogi su osećali kao što je to izrazio američki državnik Patrik Henri pre više od 200 godina, kada je izjavio: „Dajte mi slobodu ili smrt.“ Američki predsednik Frenklin D. Ruzvelt zahtevao je u toku II svetskog rata ’četiri slobode’: slobodu govora, slobodu obožavanja, slobodu od nemaštine i slobodu od straha.
2, 3. Šta mora sve da obuhvata prava sloboda?
2 Međutim, u dubljem smislu prava sloboda uključuje više od toga. Da li nam može, recimo, bilo koja od tih sloboda da donese slobodu od ljudske nesavršenosti? Da li može da nam donese slobodu od bolesti? Štaviše, bez obzira na to koliko je neko zdrav, suočen je sa teškom činjenicom da pre ili kasnije ljudi stare i umiru. Šta može neko da uživa u grobu? Biblija na to odgovara: „Mrtvi nisu svesni ničega.“ Zato u Bibliji još piše: „Bolje je živom psu nego mrtvom lavu“ (Propovednik 9:4, 5, NS).
3 Da bismo bili slobodni u punom smislu reči, moramo biti oslobođeni od okova nesavršenosti, bolesti i smrti. Da, i još pored toga treba da budemo oslobođeni od siromaštva, ugnjetavanja, kriminala i rata, od svih strašnih pojava kojima je ispunjena ljudska istorija. Ali ko može da nam da takve slobode? Da li može bilo koji lekar da garantuje lečenje raka, srčanih oboljenja i svih drugih bolesti? Da li može bilo koji naučnik da zaustavi kod nas proces starenja i umiranja ili da nas povrati u život nakon smrti? Da li može bilo koji politički vođa da garantuje zauvek mir na Zemlji i oslobođenje od rata? Da li može bilo koji gradonačelnik ili načelnik milicije da potpuno oslobodi od kriminala neki grad u svetu? Koji privredni sistem može da donese slobodu od siromaštva, nezaposlenosti ili inflacije i pruži svakome pravo blagostanje i to neprestano?
4. Na čemu mora da se zasniva prava sloboda?
4 Ako postoji bilo koja nada da se mogu odstraniti mnogi rđavi uslovi koji sada vladaju u svetu, odgovor mora da bude zasnovan na istini. Prava sloboda ne može da se zasniva na varkama ili lažima. Dakle, ako bilo ko, neki svetski vođa, naučnik, privredni stručnjak ili političar, kaže svoje mišljenje o tome šta će doneti dugo iščekivane slobode, mora da se postavi pitanje: Da li on govori istinu? A čovečanstvo je imalo isuviše vremena da vidi da li su se mišljenja, obećanja i napori ljudi slagali sa istinom.
Nade koje nisu zasnovane na istini
5. U koliko se ispunila nada u oslobođenje od bolesti?
5 Na primer, pre nekoliko decenija mnogi su verovali da će zahvaljujući postignutom napretku u oblasti medicine čovečanstvo biti oslobođeno od bolesti. Da li su zaista mnogi napreci u oblasti medicine doveli zaista do oslobođenja od bolesti? Ne, jer bolesti kao što su rak i srčana oboljenja dostižu epidemiske razmere. Jedno vreme se verovalo da će novi čudotvorni lekovi suzbiti venerična oboljenja. Međutim, u uglednom britanskom medicinskom časopisu The Lancet izveštava se: „Svetska organizacija zdravlja zaključuje da je širom sveta godišnje oko 250 miliona novih slučajeva gonoreje i 50 miliona novih slučajeva sifilisa. Možda su još učestalije druge zarazne polne bolesti“ (Uporedi sa Pričama Solomunovim 7:10, 21—23).
6. Zašto se može reći da su nauka i industrija dovele do razočaranja?
6 A šta je sa velikim nadama koje su potpirivale nauka i industrija pre sto ili dvesta godina? Evo jednog primera: automobil je pozdravljen kao ogroman napredak i na neki način je i to bio. Ali je i prouzrokovao pretrpanost, buku i zagađenost u gradovima. Širom sveta gubi preko 200 000 ljudi živote u saobraćajnim nesrećama svake godine, a milioni bivaju povređeni. Razočaravajuće rezultate tehnologije zapazio je Orvil Rajt, jedan od pronalazača aviona. U II svetskom ratu pisao je Henriju Fordu sledeće: „Vilbur i ja mislili smo da će avion ubrzati mir u svetu. Ali izgleda da je upravo postignut suprotan rezultat. Pretpostavljam, kad bismo uveli masovnu produkciju — jedan od najvećih pronalazaka vekova — malo bi razmišljao o tome da bi bila upotrebljena . . . u izgradnji tenkova za uništenje sveta. Izgleda da se ne može pronaći nijedna korisna stvar koju drugi ne bi zloupotrebili.“
7. Da li može bilo koji svetski privredni sistem da donese svima blagostanje?
7 Da li je to sve eksperimentisanje u toku vekova sa različitim privrednim sistemima dovelo do jednog stabilnog sistema koji pruža svima trajno blagostanje? Ne, jer je ekonomska nestabilnost sada tema dana. Profesor ekonomije na MekGil univerzitetu u Montrealu, Džek Velden, izjavio je: „Svaki ekonomista koji je kompetentan i pošten priznaće da zaista ne znamo kako da rešimo većinu problema sa kojima se suočava većina velikih industrijski visoko razvijenih zemalja.“ Situacija je još gora u industrijski manje razvijenim zemljama. U jednoj takvoj zemlji, izveštava časopis Tajm, „živi više od 2 miliona dece koju su napustili siromašni roditelji i ima još 14 miliona dece koja žive u takvom siromaštvu da još napuštenost izgleda bolja od toga.“ U drugom delu sveta, u Philippine Daily Express pisalo je: „procenjuje se da skoro pola milijarde Azijaca spadaju u grupu „apsolutno siromašnih“ i pretpostavlja se da će njihov broj i dalje rasti.“
8. U kojoj je meri demokratija pružila ličnu bezbednost građanima?
8 U I svetskom ratu je bilo rečeno da je taj rat vođen da bi se „svetu obezbedila demokratija“. Međutim, danas ima malo demokratskih zemalja. Koliko su bezbedni građani čak i tamo gde se tvrdi da vlada demokratija? Svaka treća porodica je u Sjedinjenim Državama žrtva neke vrste kriminala. Predsednik Vrhovnog suda, Voren Burger, izjavio je: „Uskoro ćemo dostići status nesposobnog društva — u koje se sumnja da je sposobno da održi osnovnu bezbednost na ulicama, u školama i domovima ljudi.“ Zatim je dodao: „U poslednjih 10 godina mnogi naši državni lideri i lideri drugih zemalja govorili su o međunarodnom terorizmu. Ali obim rutinskog, svakodnevnog terorizma u skoro svim velikim gradovima Sjedinjenih Država prevazilazi uzročnosti svih ’međunarodnih terorista’, o kojima se izvestilo u bilo kojoj datoj godini“ (Uporedi sa Propovednikom 8:11).
9. Šta se dogodilo sa prognozom u ovom veku da će rat prestati?
9 I svetski rat je opisan kao „rat da učini kraj ratovima“. U Američkoj enciklopediji piše: „Političari i publicisti govore za vreme rata o velikim danima koji dolaze, kada neće biti više ratova, oružja, sukoba između naroda.“ Ali pokazalo se da je istina upravo suprotna. U južnoafričkoj publikaciji, The Natal Mercury, nedavno je pisalo: „Predsednik Vudrou Vilson opisao je I svetski rat kao ’rat da učini kraj ratovima’. Njegova prognoza bi bila mnogo tačnija ako (bismo ga nazvali) ’ratom da učini kraj miru’.“ U članku se još dodaje: „Od 1914. svet je verovatno video više nasilja i meteža nego ikada ranije u pisanoj istoriji.“ Svet troši sada više od 500 milijardi dolara godišnje u vojne svrhe. Države imaju danas dovoljno nuklearnog oružja da unište više od milion velikih gradova, više gradova nego što postoje.
10. Kako glasi istina što se tiče napretka, postignutog ljudskim trudom na raznim područjima?
10 Ne, istina izgleda ovako: bez obzira na napredak koji je bio postignut na raznim poljima, čovečanstvo nije oslobođeno od eksploatacije, patnje, siromaštva, kriminala, rata, straha, bolesti i smrti. Dakle, tvrdnje, obećanja i mišljenja vođa ovog sveta nisu bila zasnovana na istini, kako to jasno dokazuju događaji tokom vekova. Upravo je onako kako piše u Bibliji u 2. Petrovoj 2:19: „obećavaju im slobodu, a sami su robovi propasti“ (NS).
Ispitujući religioznu „istinu“
11. Kojem ispitu mogu da se podvrgnu tvrdnje u vezi religiozne istine?
11 Mi ne trebamo samo slobodu od žalosnog stanja koje je danas tako uobičajeno, već treba da se oslobodimo duševnih okova koji potiču od krivih religioznih učenja. Pa ipak, religije hrišćanstva i ostale religije ovog sveta tvrde da njihova verovanja sadrže istinu. Lako je tvrditi, ali šta pokazuju činjenice? Seti se, u Božjoj reči piše: „Vera bez dela je mrtva“ (Jakov 2:26). Isus je dalje izjavio: „Čuvajte se lažnih proroka, koji vam dolaze u ovčijem ruhu, a iznutra su grabljivi vuci. Po plodovima njihovim poznaćete ih.“ Da, religiozne sisteme ne možemo da prepoznamo kao prave ili lažne samo po onome što tvrde, već i po onome što proizvode. Što se tiče lažnih, Isus je upozorio: „Svako drvo, koje ne rađa dobra ploda, odseca se i u vatru baca“ (Matej 7:15—20, dr Čarnić).
12. Šta otkriva stanje tih svetskih religija?
12 Ako neka religija predstavlja istinu, najmanji plod koji bi morala da donese jeste sigurno da bude ujedinjujuća snaga za one koji je slede. Isus je rekao da oni koji imaju istinu treba da budu ’svi jedno’ (Jovan 17, 21). U Božjoj reči takođe piše; „Da svi jedno govorite.” „Da ne bude među vama cepanja.“ „Da budete usavršeni (ujedinjeni) u jednom razumu i jednoj misli“ (1. Korinćanima 1:10, dr Čarnić). To mora da bude. slučaj kod onih koji zaista zastupaju Boga, jer „Bog nije Bog nereda, nego mira“ (1. Korinćanima 14:33, NS). Međutim, religije ovog sveta podeljene su na hiljade sekti i kultova; i ne samo da se pronose protivrečna učenja i običaji između različitih religioznih zajednica, već često u okviru jedne te iste. Takva pometnja i zabluda ne bi mogle da potiču od Boga. U australijskom crkvenom časopisu, Leaders’ Vision priznaje se: „Živeti u stanju nejedinstva znači postojati u stanju biblijskog greha. Mi sačinjavamo vidljivo poricanje dela Svetog pisma.“
13. (a) Koji su rezultati nejedinstva krive religije? (b) Odakle potiče, onda, takva religija?
13 Dalji dokaz da takve religije ne predstavljaju istinu i ne potiču od Boga pružaju nam rezultati njihovog nejedinstva, Ako neka religiozna zajednica naučava istinu, onda je svakako najosnovniji uslov da se njeni članovi bar međusobno ne ubijaju. Kakva bi, inače, to bila istina, kakvo bratstvo? Međutim, istorija pokazuje da su pripadnici istih religija ovog sveta ubijali jedni druge u vreme rata, i to na milione, samo zato što su živeli u različitim zemljama. Ponekad pripadnici iste religije ubijaju jedni druge, iako žive u istoj zemlji, u narodnim ustancima ili revolucijama. U Bibliji piše u 1. Jovanovoj 3:10—12 da su ’deca đavola’ koji ubijaju svoju ’braću’ (uporedi sa 1. Mojsijevom 4:8). Deca Božja to ne rade, naprotiv, ona imaju nepokolebljivu ljubav među sobom. Isus je jasno rekao: „Po tome će svi poznati da ste moji učenici, ko se budete međusobno ljubili“ (Jovan 13:35, NS).
14. Kako glasi istina o svetskim religijama kada se primeni Isusovo pravilo o plodovima?
14 Dakle, njihovi rđavi plodovi, njihovo nejedinstvo, ratovanje, kao i osioni nemoral i licemerstvo koje preovladavaju u religijama sveta, razotkrivaju da ne predstavljaju istinu — ne zastupaju Boga. Te religije predstavljaju rđavo drveće koje proizvodi gnjile plodove i koje se ’odseca i u vatru baca’.
Uzdati se u Boga istine
15. U koga treba potpuno da se uzdamo i zašto?
15 Nesposobnost ljudi da donesu pravu slobodu u važnim granama života podvlači ono što je zapisano u Bibliji u Jeremiji 10:23: „Put čovječiji nije u njegovoj vlasti niti je čovjeku koji hodi u vlasti da upravlja koracima svojim.“ Ne, Bog nije stvorio čoveka sa sposobnošću i povlasticom da bude nezavisan od njegovog upravljanja i uspešan u tome. To je razlog zašto je Bog dozvolio toliko hiljada godina da ljudi vladaju nezavisno od njega, naime, hteo je da pokaže jednom zauvek da takva vladavina ne može da donese pravu slobodu i sreću. U Psalmu 146:3 se nalazi mudar savet: „Ne uzdajte se u plemenite ni u sina zemaljskog čoveka, u koga nema spasenja“ (NS). U koga možemo, onda, da se uzdamo? Na to nalazimo odgovor u Bibliji: „Uzdaj se u Jehovu svim srcem svojim i ne oslanjaj se na vlastiti razum. Obaziri se na njega na svim putevima svojim i on će ispraviti tvoje staze“ (Priče Solomunove 3:5, 6, NS).
16. Kakvo poverenje možemo da imamo u Jehovu?
16 Zašto možemo da imamo puno poverenje u Jehovu? Zato što, je, prema Psalmu 31:5, ’Jehova Bog istine’. Ako zaista želimo istinu o svim važnim životnim pitanjima i odgovore na pitanja koja zbunjuju čak i svetske vođe, Bog ih ima. Pošto ’Bogu nije moguće da laže’, ono što kaže biće. „Zakle se Gospod (Jehova) nad vojskama govoreći: doista, biće kako sam smislio, i kako sam naumio izvršiće se“ (Jevrejima 6:18; Isaija 14:24).
17. Kako je Jehova pružio izvor istine za one koji iskreno traže istinu?
17 Bog će sigurno obznaniti svoje istine onima koji traže iskreno istinu, jer je u Jovanu 8:32 Isus rekao: „I saznaćete istinu, i istina će vas osloboditi“ (dr Čarnić). Takođe je u molitvi Bogu rekao: „Reč je tvoja istina“ (Jovan 17:17). Gde je izložena Božja „reč“, njegova istina? Apostol Pavle nam na to odgovara: „Sve je Pismo od Boga inspirisano“ (2. Timoteju 3:16, NS). Svemogući Tvorac svemira tvrdi da je autor Biblije. Svojom delotvornom silom ili svetim duhom pokrenuo je verne ljude da zapišu njegove misli. Dakle, kada čitamo Bibliju, upravo je tako kao kada bi nam Bog govorio (1. Solunjanima 2:13; 2. Petrova 1:20, 21).
18. Zašto je nerazumno misliti da Bog nije autor Biblije?
18 Neki tvrde da Bog nije autor Biblije. Ljudi mogu da sastavljaju knjige, a Bog je stvorio ljude. Zar daleko viši Tvorac ljudi ne bi bio u stanju da uradi ono što daleko niži ljudi mogu da učine? Naučnici pomoću elektronske opreme šalju uputstva satelitima u svemir i upravljaju njihovo kretanje. Radio-spiker govori u mikrofon i njegov se glas čuje na hiljade kilometara daleko. Čak i sa Meseca bili su preneti u naše domove televizijski snimci događaja. Jehova je stvorio uvo, oko, elektricitet i zvuk. Zar nije on mogao pomoću svoje ’dinamične energije’ da prenese svoje misli vernim slugama na Zemlji? Tvorac tog veličanstvenog svemira sigurno je mogao da stvori knjigu (Isaija 40:26)!
19. Zašto je Bog sastavio Bibliju tako da su neki njeni delovi teško razumljivi?
19 Drugi kažu: ’Ali Bibliju je teško razumeti.’ Da, donekle jeste (2. Petrova 3:16). Zašto je Bog tako sastavio Bibliju? Zato što on odlučuje ko će da upozna istinu. Apostol Pavle je rekao o Božjim istinama: „Ja posadih, Apolo zali, a Bog dade te uzraste“ (1. Korinćanima 3:6). O Božjoj mudrosti i svetoj tajni takođe je Pavle izjavio: „Nama je Bog otkrio duhom svojim“ (1. Korinćanima 2:10, NS). Dakle, Bog zadržava pravo da otkrije istine samo onima koji ih zaista traže i koji su voljni da žive po njima i verno služe Bogu: „Ništa neće učiniti Gospod Jehova, a da poverljive stvari ne otkrije slugama svojima prorocima“ (Amos 3:7, NS; Danilo 2:28, 47).
20. Gde se nalazi istina koja može da nas oslobodi?
20 Da, postoji Bog istine. Njegove istine se nalaze u njegovoj inspirisanoj Reči, Bibliji. On pruža razumevanje Svetog pisma svojim poniznim, ujedinjenim slugama. A sada, koje važne istine iz Božje reči otkriva Bog onima koji traže istinu, naročito u naše vreme? U sledećem članku biće govora o nekima od njih.
Da li se sećaš sledećih misli?
□ Koja sloboda je zaista potrebna čovečanstvu?
□ Kako su razočarale nade ovog sveta? Zašto?
□ Kako možemo da razlikujemo pravu religiju od lažne?
□ Iz kojih razloga možemo potpuno da se uzdamo u Jehovu?
□ Kome otkriva Jehova svoje istine?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 17 strani]
Čovečanstvu je očajno potrebno da bude oslobođeno od mnogih žalosnih prilika
[Slika na 19. strani]
Isus je dao sledeće upozorenje u vezi krive religije: „Svako drvo, koje ne rađa dobra ploda, odseca se i u vatru baca.“