Zemljotres - Znak kraja?

SAMI sa Isusom, četiri muškarca su duboko razmišljala na visokom bregu, okruženi čvornovatim maslinama i sa gradom Jerusalimom ispod njih. Toga dana ranije su čuli kako je njihov vođa, Isus Hrist, prorekao da će Jerusalim i njegov hram biti uništeni i da neće ’ostati ni kamen na kamenu’. Iznenađeni, upitali su ga: „Kada će to biti,“ Isusov odgovor ih je jako zanimao. Ali njegov odgovor treba da bude danas od još većeg značaja.

Apostole je neposredno zanimalo dolazeće uništenje Jerusalima. Pa ipak, njihova radoznalost nije se završila na tom pitanju, jer su hteli da znaju i vreme Isusove buduće prisutnosti u kraljevskoj slavi i kada da očekuju kraj zlog uređenja. Zato su pitali: „Koji će biti znak tvoje prisutnosti i svršetka poretka?“ Odgovor koji je Isus dao zadovoljio je njegove sledbenike u prvom veku. Njegov odgovor o ’znaku’ može, takođe, da zadovolji savremene sledbenike koji čeznu da vide kraj svega zla, jer se u naše vreme taj znak ispunjava.

Znak koji je Isus dao ima (očigledne crte, koje se mogu svuda lako zapaziti. One nisu nejasne ili apstraktne. Zapazi deo Isusovog odgovora iz Mateja 24:7: „Jer će ustati narod na narod i carstvo na carstvo, i biće gladi i kuge i zemljotresi po raznim mestima“ (dr Čarnić). Kada ratovi izbiju, države znaju. Kada ljudi gladuju — izgladne — oni znaju. A kada zemlja podrhtava pod tvojim nogama, ti znaš jer zemljotres, kao jedna od prirodnih nesreća koje se mogu dogoditi, najviše uliva strah. Ove i druge dobre vidljive crte, koje sve pogađaju sve ljude jedne generacije, čine ’znak’ (Matej 24:3, 34). Razmotrimo samo jedan deo tog ’znaka’ — zemljotrese.

Zemljotresi — šta je Isus mislio?

Isus nije bio seizmolog. Bio je propovednik i učitelj, a i prorok. Dok je bio ’pun duha svetoga’ i bio pod vođstvom te nevidljive delotvorne sile koja dolazi od Jehove, Isus je propovedao u vezi zemljotresa i ’drugih crta znaka’ (Luka 4:1; Jovan 8:28).

Da li su se Isusove reči ispunile u prvom veku? Da, Biblijska i svetska istorija izveštavaju o velikom broju zemljotresa između godine 33. n. e. kada je izrekao to proročanstvo, i uništenje  Jerusalima 70. Dva potresa su uzdrmala Jerusalim u danima Isusovog proročanstva (Matej 27:51; 28:2). Biblijski pisac Luka je zabeležio da je sedamnaest godina kasnije došlo do zemljotresa u gradu Filipima (Dela apostolska 16:26). Pored toga, i istoričari koji nemaju veze sa Biblijom ukazuju da je u tom vremenskom periodu bilo bar šest većih zemljotresa u tom delu Zemlje (vidi tabelu I).

Šta je činilo u prvom veku zemljotrese naročitim? I da li je bio izveštaj o nekom zemljotresu neobična vest za hrišćane u prvom veku? Odgovori na ta pitanja mogu nam pomoći da razumemo značenje zemljotresa u našim danima.

Pošto Zemljina kora oko Sredozemlja, uključujući tu i Jerusalim, leži u zoni umereno aktivnih zemljotresa, zato ne bi bili nestabilnost Zemljine kore i potresi neuobičajeni za stanovnike tog područja u prvom veku. Na primer, velika dolina reke Jordana i Mrtvog mora i poprečni prekidi slojeva koji formiraju Izraelsku ravnicu između Galileje i Samarije bili su poznati po zemljotresima i pre prvog veka (Amos 1:1; Zaharija 14:5).

Zemljotresi sami po sebi ne bi pružili poseban značaj Isusovom proročanskom ’znaku’ za približavanje kraja Jerusalima, kao što ne bi ni visoka temperatura ukazala na neku određenu bolest, ako ne bi bili prisutni drugi simptomi. Prema tome, Isusovo proročanstvo o zemljotresima dobilo je posebno značenje time što se dogodilo u kombinaciji sa svim drugim crtama ’znaka’. I hrišćani u prvom veku posvedočili su o tom kombinovanom ’znaku’ prorečenih događaja i odazvali se na njega.

Zemljotresi u naše vreme

Da li se Isusovo proročanstvo o zemljotresima ispunjava u 20. veku? Drugim rečima — da li je bilo velikih zemljotresa koji ukazuju da živimo na ’svršetku poretka’? Činjenice dokazuju da je ovaj vek uzdrman zemljotresima. Zemlja doživljava više od 1 000 000 zemljotresa godišnje, od kojih 1 000 imaju katastrofalne posledice.

Neki seizmolozi tvrde da se Zemlja sada nalazi u fazi aktivnih zemljotresa. Profesor Keiti Aki sa Odseka nauka o Zemlji i drugim planetama pri Institutu tehnologije u Masačusetsu govori, na primer, „o očigledno visokom talasu u jačini i učestalosti većih zemljotresa u toku poslednjih sto godina!“, mada kaže da je period od 1500. do 1700. bio aktivan što se tiče zemljotresa.

U italijanskom časopisu Il pikolo od 8. oktobra 1978. zapazio je Geo Malagoli:

„Statistički podaci pokazuju da naša generacija živi u opasnom periodu visoke seizmičke aktpvnosti. U stvari, u periodu od 1 059 godina (od 856. do 1914.) pouzdani izvori navode samo 24 velika zemljotresa koja su prouzrokovala 1 973 000 mrtvih. Međutim, da je u poslednjim nesrećama 1 600 000 ljudi izgubilo svoje živote za samo 63 godine, što je bila posledica 43 zemljotresa do kojih je došlo između 1915. i 1978. Ovaj dramatični porast u broju zemljotresa  još više ističe drugu prihvaćenu činjenicu — naša generacija je nesrećna na mnoge načine.“

Isus je prorekao da će ’svršetak poretka’ biti obeležen ’zemljotresima po raznim mestima’ i , po Lukinom izveštaju, ’velikim zemljotresima’ (Matej 24:3, 7; Luka 21:11). Da li je o tome posvedočila generacija koja je živela 1914. i od koje su još uvek mnogi živi? Činjenice odgovaraju sa „da“ (Vidi tabelu II). I o zemljotresima još uvek svedoče ne samo preostali predstavnici te generacije, već i najveći broj ljudi u istoriji (Matej 24:34). Čovečanstvo je danas više nego ikada u bilo kom prošlom veku svesno sveopšte aktivnosti zemljotresa i njihovih posledica.

Šta čini zemljotrese ’velikim’? Njegova jačina ili veličina koja se meri po Merkalijevoj ili Rihterovoj skali? Ili radije veličina materijalne štete i broj žrtava koji je prouzrokovao, kao i broj ljudi koji su čuli za njega? U dodatnoj tabeli III prikazan je broj izgubljenih ljudskih života usled zemljotresa do čije je učestalosti naročito došlo od 1914. Doduše neki zemljotresi velikih razmera dogodili su se duboko u okeanima i samo malo ljudi za njih zna. Ako su uopšte prouzrokovali bilo kakvu štetu, onda je to bila mala materijalna šteta i možda je pri tome samo neznatan broj ljudi nastradao. Međutim, u određenom modernom ispunjenju Isusovog proročanstva, treba da se usredsredimo ne samo na veličinu zemljotresa po Rihterovoj ili nekoj drugoj skali, već po veličini prouzrokovane štete i broju žrtava.

Jasni deo ’znaka’

U časopisu Evropa (juli-avgust 1980) izjavljuje se: „U ovom veku je oko 1 600 000 ljudi iz gubilo živote u zemljotresima samo u Evropi je bilo 120 000 mrtvih“. Dakle, kada pogledamo svetsku scenu i uporedimo je sa Isusovim rečima, možemo da potvrdimo da zemljotresi izbijaju ’po raznim mestima’ i to čak ’veliki zemljotresi’. Da li je bilo koja prošla generacija doživela takvo strašno pustošenje zemljotresima kao ovo propaćeno čovečanstvo od 1914? Statistički podaci pokazuju da nije.

Međutim neki će reći: „To je zato što sada imamo više ljudi na Zemlji.“ Tačno je da se čovečanstvo namnožilo, ali to ne poništava Isusovo proročanstvo. Već još više daje snage njemu, pružajući nama još više razloga da sledimo njegove reči. Zašto? Zato što 2 000 000 000 ljudi, oko polovine svetskog stanovništva, živi u predelima ugroženim zemljotresima. Pored toga, zahvaljujući brzim sredstvima komunikacije i složenim seizmografima ljudi su obavešteni o zemljotresima kao nikada ranije, čak i oni koji još nikada lično nisu doživeli snagu potresa. Dakle, zemljotresi utiču na više osoba i danas ih zapaža mnogo više ljudi nego ikada pre. I dok gledaju kako se ispunjavaju druge crte ’znaka’ na jednoj generaciji, trebalo bi to da ih pokrene na delo. Na taj način, ko može da se opravda što ne sledi ’znak Isusove prisutnosti i svršetka poretka’?

Da li si zapazio da zemljotresi utiču u povećanoj meri na ljudski život od 1914? I da li si, u kombinaciji sa time, zapazio druge crte ’znaka’, kao što su rat, glad i porast bezakonja? Ako da, tada bez sumnje želiš da saznaš još više o tome šta je Isus prorekao za neposrednu budućnost. Jehovini svedoci će ti pomoći da ispitaš te važne stvari;

[Tabela na 5. strani]

Tabela I

Neki zemljotresi između 33. i 70. god.

GODINA MESTO

33. Jerusalim

33. Jerusalim

oko 46. Krit

oko 50. Gilipa

51. Rim

53. Apam Ea

60. Laodikija

63. Pompeja

oko 67. Jerusalim

[Tabela na 5. strani]

Tabela II

Neki veliki potresi između 1914. i 1982.

(Nepotpuna lista)

GODINA MESTO MRTVI

1915. Avecano, Italija 29 970

1920. Kansu, Kina 200 00

1923. Kanto, Japan 142 800

1932. Kansu, Kina 70 000

1934. Bihar; Nepal, Indija 10 700

1935. Kveta, Pakistan 60 000

1939. Čilan, Čile 30 000

1939. Erzindžan, Turska 30 000

1950. Asam, Indija 20 000

1960. Agadir, Maroko 12 000

1962. severozapadni Iran 12 230

1968. severoistočni Iran 11 500

1970. severni Peru 66 700

1972. Managva, Nikaragva 10 000

1976. Gvatemala grad,Gvatemala 23 000

1976. Tangšan, Kina 800 000

1978. severoistočni Iran 25 000

Drugi veliki potresi zabeleženi su na još 33 mesta.

[Tabela na 6. strani]

Tabela III

Broj žrtava potresa

(Procena se zasniva na 1122 godine)

Do 1914. godine - 1 800 godišnje

Od 1914. godine - 25 300 godišnje

[Slika na 4. strani]

Pojasevi zemljotresa u svetu

Afrika

Evropa

Azija

Severna Amerika

Južna Amerika

Australija