Kada će mrtvi oživeti!
Kada će mrtvi oživeti!
„Reče joj Isus: ja sam vaskrsenje i život; ko veruje u mene — živeće — ako i umre. I svaki, koji živi i veruje u mene, neće uopšte nikada umreti“ (Jovan 11:25, 26, NS).
1. a) Šta je potrebno da bi bilo ko na Zemlji tvrdio da je ’vaskrsenje i život’? b) Na kojoj osnovi je tvrdilac bio u stanju da služi kao takav?
SVAKAKO bi bila potrebna velika smelost da bi se iznela takva tvrdnja: „Ja sam vaskrsenje i život.“ I upravo je to za sebe rekao pre 19 vekova Isus Hrist — istorijska ličnost. Jedan od njegovih apostola, po imenu Jovan, čuo ga je kako je to rekao i zapisao je nama na korist danas (Jovan 11:25). Isus je mislio da je bio takav za mrtve — za ljude koji umiru i koji su već sahranjeni. Umro je sam brutalnom smrću na mučeničkom stubu izvan zidina Jerusalima i tako je, za uzvrat, njegov vlastiti Otac, Jehova Bog, morao da postane ’vaskrsenje i život’ za njega. Trećeg dana po Isusovoj smrti, Svemogući Bog je podigao Isusa iz mrtvih i odenuo ga besmrtnim životom u duhovnom svetu. Na čudesan način odenuo je Isus fizičko telo kao ono u kojem je umro i pojavljivao se pred svojim ožalošćenim učenicima — jednom prilikom i pred oko 500 učenika (1. Korinćanima 15. poglavlje). Dakle on je mogao, zaista, da postane vaskrsenje i život čovečanstvu za koje je umro.
2. Zašto niko danas ne može da odgurne vaskrsenje Isusa Hrista kao praznu priču iz prvog veka n.e.?
2 Niko živ danas ne može da ismeje ili odgurne to vaskrsnuće u život ubijenog na stubu Isusa Hrista kao praznu priču koja se proširila na sve strane u prvom veku naše ere. Izuzev lekara Luke, koji je napisao biblijske knjige Jevanđelje po Luki i Dela apostolska, svi pisci ostalih 25 knjiga takozvanog Novog zaveta bili su svedoci, očevici vaskrsnulog Božjeg sina. Jedan od istaknutih svedoka bio je nekadašnji progonitelj hrišćana, Savle iz Tarsa, koji je kasnije postao hrišćanski apostol Pavle i napisao 14 knjiga „Novog zaveta“ na grčkom jeziku koji se tada govorio.
3, 4. Šta je rekao Pavle na Marsovom brdu Atinjanima o Božjem danu suda i vaskrsenju?
3 U veoma kulturnom i visokointelektualnom gradu Atini, najčuvenijem gradu u Grčkoj, bio je jednom Pavle odveden pred sudije Vrhovnog suda koji je zasedao na Marsovom brdu ili Areopagu.
4 S dužnim poštovanjem Pavle se obratio tom skupu intelektualaca na Marsovom brdu. To nije bila nikakva kleveta protiv visokog obrazovanja svetsko mudrih slušalaca kada je Pavle nastavio da govori i doveo do vrhunca svoje svedočenje i odbranu:
„Ne gledajući, dakle, na vremena neznanja Bog sada nalaže ljudima da se svi svuda pokaju, jer je on postavio dan u koji će po pravdi suditi celom svetu preko čoveka koga je odredio, pruživši svima pouzdanje time što ga je vaskrsao iz mrtvih“ (Dela apostolska 17:30, 31, dr Čarnić).
5. Kako su na to reagovali atinski slušaoci i s obzirom na koga se pojavljuje pitanje?
5 Kako je pogodila ta vredna pažnje nauka o vaskrsenju mrtvih one Grke koji su verovali u besmrtnost ljudske duše? „A kad su čuli za vaskrsenje iz mrtvih, jedni su se rugali, a drugi rekoše: čućemo te drugi put o tome.“ Još uvek su mislili da je bio ’objavitelj tuđih božanstava’. Međutim, Đonisije, sudija sa Areopaga, mogao je da shvati šta je Pavle rekao o dolazećem danu suda za čitavo čovečanstvo i uzeo je to k srcu. To isto je učinila i njegova žena, po imenu Damara (Dela apostolska 17:18, 32-34, dr Čarnić). Ali kako stoji sa nama danas, u ovom daleko poodmaklom naučnom dobu? Tu nije ništa smešno!
6. Da li je vaskrsenje Isusovo bilo prvi slučaj vaskrsenja mrtvih i koju će priliku imati oni koje će Isus, pak, sada da vaskrsne u život?
6 Vaskrsenje Isusa Hrista nije bilo, naravno, prvi slučaj vaskrsnuća mrtvih u razuman život, Biblija izveštava o ranijim slučajevima, recimo, o Lazaru koga je Isus vaskrsao u život četvrtog dana posle njegove smrti i sahrane (Jovan 11:1—44). Ali slučaj Isusovog vaskrsenja bio je najvažniji za celo čovečanstvo. On nije ponovo umro, kao drugi; već sada, u ovom vaskrsnulom, besmrtnom stanju, može da bude ’vaskrsenje i život’ ljudima time što ovi imaju priliku da žive beskrajno, bez ikakvog prekidanja, u savršenstvu, slobodni od osude smrti i pod Božjim sveopštim suverenitetom.
7, 8. a) Kako potvrđuje dužina životnog veka Adama i Matusala mogućnost večnog života za ljude koji će postati savršeni? b) Da li je izračunata dužina života Melhisedeka i šta to govori u korist života onoga koga je Melhisedek predočavao?
7 Mogućnost beskrajnog ljudskog života na Zemlji, kada se bude oporavilo poslušno čovečanstvo od pada u greh i smrt (preko prvog čoveka Adama), potvrđena je činjenicom što je Adam, iako je sagrešio protiv Boga, ipak živeo 930 godina — većinu tog vremena je proveo izvan savršenog Edenskog vrta. Jedan od njegovih potomaka, Matusal, živeo je do 969 godina starosti (1. Mojsijeva 5:5, 27). Matusal je umro 2370. pre n.e. i te iste godine su sveopštim potopom iz Nojevih dana bili uništeni svi ljudi i sve životinje izvan arke, u kojoj su našli utočište Noje i njegova porodica. Vekovima kasnije, najkasnije 1933. pre n.e., pojavilo se na zemaljskoj sceni sveštenstvo — ono od Melhisedeka, koji je blagoslovio patrijarha Avrama i koji je uživao Božje priznanje. Nema podataka o njegovom rođenju i smrti.
8 Tako izgleda vanvremensko njegovo sveštenstvo u Salemu, gde je bio i kralj i sveštenik (1. Mojsijeva 14:18-20). Mogućnost života vaskrsnulog Isusa Hrista upoređena je sa onom od kralja i sveštenika Melhisedeka, jer u Jevrejima 7:15-17 piše da proslavljeni Isus Hrist ima sada ’silu neuništivog života’. „Jer se za njega svedoči: ’Ti si sveštenik doveka po redu Melhisedekovu’“ (NS). (Vidi takođe Psalam 110:1-4). Sve vreme, od kada se 33. n.e. proslavio na nebu, deluje Isus Hrist, koji je postao besmrtan, kao prvosveštenik prema članovima ljudske porodice, u čiju korist je žrtvovao sebe kao savršenu ljudsku žrtvu. Dakle, može da deluje kao drugi Adam na ljudsku porodicu koja podleže smrti. Kada bude u određeno vreme vaskrsao mrtve ponovo u zemaljski život, imaće oni priliku da dobiju večni život u ljudskom savršenstvu i u raju koji će biti proširen širom zemlje. Samopožrtvovani Isus Hrist neće kao prvi Adam da propusti svoju odgovornost prema ljudskoj porodici za koju je prolio svoju savršenu životnu krv (1. Korinćanima 15:22-45).
Ponovo sresti mrtve na Zemlji
9. Kako je Bog, prema 1. Korinćanima 15:21 i Rimljanima 5:12, doveo stvari u protivtežu i time omogućio vaskrsenje umrlih potomaka Adama i Eve?
9 Za ogromnu većinu čovečanstva koja je koračala zemljom, prednost obnovljenog života na Zemlji pod obećanim Božjim kraljevstvom pod Hristom zavisiće od vaskrsenja mrtvih. Posvedočivši Božju sposobnost da postavi stvari u pravednu i savršenu protivtežu, pisao je apostol Pavle kao svedok vaskrsenja Isusa Hrista: „Pošto je posredstvom čoveka smrt došla, posredstvom čoveka došlo je i vaskrsenje mrtvih“ (1. Korinćanima 15:21, NS). U saglasnosti sa svojim pismom hrišćanima u Korintu Pavle je pisao u svom pismu hrišćanima u Rimu: „Zato kao što kroz jednog čoveka dođe na svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, jer svi sagrešiše“ (Rimljanima 5:12). Imajući to u vidu, Jehova Bog je mogao da otkupi potomke Adama i Eve posredstvom jednog čoveka koji je bio izuzetak u tom pravilu postavljenom u Rimljanima 5:12.
10. Na kojoj osnovi je mogao Isus Hrist da pruži svoj ljudski život kao zamenu i postane večni otac Adamovim potomcima?
10 Taj izuzetak je bio Isus. Bog je prouzrokovao na čudesan način da Isusa rodi jevrejska devica Marija, ćerka Ilijeva, iz kraljevskog plemena Judinog (Luka 3:23-38). Njegov savršeni ljudski život, kao žrtva, mogao je da zameni savršeni ljudski život koji je Adam izgubio za svoje prirodne potomke time što je u Edenskom vrtu namerno sagrešio protiv svog Tvorca. Prema tome, vaskrsnuli Isus Hrist mogao je da posluži kao ’večni otac’ svima onima kojima je prvi Adam postao grešni otac. To ostavlja Božjem sinu mogućnost da im postane večni otac (Isaija 9:6).
11. Šta se može reći za Isusovu sposobnost da vaskrsava mrtve od vremena njegovog vlastitog vaskrsenja, pošto su to mogli da čine Isus Hrist i njegovi apostoli još dok su bili na Zemlji?
11 Kada su Isus Hrist i apostoli podizali ljude iz mrtvih, ti, ljudi nisu bili na taj način oslobođeni od posledica osude na smrt koju su nasledili od prvog Adama. Dakle, čak i mnogo voljeni Isusov prijatelj Lazar ponovo je umro i za njega je isto potrebno konačno vaskrsenje pod uspostavljenim Božjim carstvom. Ali to neće predstavljati za Isusa nikakav problem. Kada je kao savršeni čovek na Zemlji bio ovlašćen da vaskrsava mrtve da bi obnovio i produžio njihov zemaljski život, bar za neko vreme pod ovim sadašnjim poretkom, zar neće biti još više u stanju da vaskrsava mrtve u od Boga određeno vreme, pošto je sada ponovo duhovni Božji sin? Da, sigurno da će biti ako uzmemo u obzir svu vlast na nebu i na Zemlji koja mu je data od vremena njegovog vaskrsenja i odlaska kod svog nebeskog Oca.
12. Da li su se prekinule veze Isusa Hrista sa ljudskom porodicom kod njegovog vaskrsenja i kako će do kraja da sprovede svrhu njegove ljudske žrtve?
12 Kada je Pavle, Hristov učenik, raspravljao o vaskrsenju u pismu hrišćanima u Korintu, rekao je: „Tako je i napisano: ’Prvi čovek Adam posta duša živa’; poslednji Adam posta duh koji oživljava“ (1. Korinćanima 15:45, dr Čarnić). Činjenica da se za njega kaže da je poslednji Adam pokazuje da još uvek ima porodične veze sa ljudskom vrstom. To mu ne smeta iako je sada nadljudska duhovna osoba (Psalam 8:4, 5; Jevrejima 2:5-9). U toku dolazećeg dana suda od hiljadu godina, sprovešće do kraja svrhu svoje savršene ljudske žrtve time što će oživeti mrtve i dati im priliku da postignu savršenstvo u raju na Zemlji i imaju ga kao svog večnog oca i kneza mira. Znači, otkloniće ono što im je Adam nametnuo.
13. Šta je Isus rekao Marti o mrtvima i živima koji veruju u njega pre nego što je vaskrsao Lazara iz mrtvih?
13 Pre nego što je Isus vaskrsao iz mrtvih svog voljenog prijatelja Lazara iz Vitanije, rekao je Marti, Lazarovoj sestri: „Tvoj brat će ustati.“ Marta je mislila da se Isus osvrnuo na daleku budućnost i odgovorila: „Znam da će ustati prilikom vaskrsenja u poslednji dan.“ U tom trenutku je Isus iskoristio priliku da da sledeću izjavu vrednu pažnje: „Ja sam vaskrsenje i život: ko veruje u mene — živeće — ako i umre. I svaki, koji živi i veruje u mene, neće uopšte nikada umreti“ (Jovan 11:23-26, NS).
14. a) Šta se kao prvo zahteva od nekoga koji hoće da veruje u Isusa? b) Ako Bog izabere nekoga za nebesko nasledstvo, šta mora da se dogodi, pošto ovaj mora da umre?
14 Da bi neko verovao u Isusa Hrista, mora da živi i čuje ili uči o njemu. Zatim bi dotični mogao da preda svoj život Bogu preko Hrista i simbolizira taj odlučni korak krštenjem u vodi. Ako nebeski Otac Isusa Hrista odluči da pozove takvog predanog, krštenog učenika njegovog Sina u nebesko nasledstvo sa Isusom, tada još rađa takvog svojim duhom. To bi značilo da taj duhom rođeni učenik mora konačno da umre kao čovek. Ali, Isus je rekao: „Živeće — ako i umre.“ U tom slučaju bi živeo sa Isusom kao vaskrsnulo duhovno stvorenje u nebeskom carstvu.
15. U kakvom će položaju biti kod vaskrsenja onaj koji je pokazao ispravnu veru, a nije bio rođen Božjim duhom, ako bi umro?
15 A šta, ako danas umre predani, kršteni učenik koji nije bio rođen od Jehove Boga za nebesko nasledstvo sa Hristom, kao što su već mnogi umrli od kada je počelo sakupljanje ’drugih ovaca’ (Jovan 10:16)? Pošto je verovao u onoga koji je ’vaskrsenje i život’, biće u boljem položaju s obzirom na novo uređenje upravo od svog zemaljskog vaskrsenja pa nadalje, verovatno od samog početka vaskrsenja (Jevrejima 11:35). On će ranije dobiti naročite prednosti službe pod nebeskim Kraljevstvom. Na taj način će se ostvariti nada u vaskrsenje sa kojom je umro i to na slavu Bogu!
16, 17. a) Kako stoji sa vaskrsenjem onih iz prethrišćanskih vremena koji su samo radosno očekivali dolazak ’semena’ Božje ’žene’? b) Kojim rečima nam je Isus zagarantovao njihovo vaskrsenje?
16 Neće samo oni koji su verovali u Isusa Hrista od njegovog prvog dolaska imati koristi od priprema vaskrsenja, već će imati to i oni koji su živeli pre hrišćanskog vremena i sa verom u Jehovu Boga radosno čekali dolazak ’semena’ simbolične ’žene ’, prorečene od Jehove u 1. Mojsijevoj 3:15. To ’seme’ je bilo isto ono koje se kasnije nazvalo ’semenom Avramovim’ (1. Mojsijeva 12:1-3; Galatima 3:16). Među takvima koji su gledali na dolazak tog ’semena’ većeg Avrama, Jehove Boga, pripadali su, naravno, patrijarh Avram i njegov sin Isak i njegov unuk Jakov ili Izrael. Potvrdivši sigurnost njihovog vaskrsenja, Isus Hrist, Avramovo seme, rekao je:
17 „A za vaskrsenije mrtvijeh nijeste li čitali što vam je rekao Bog govoreći: Ja sam Bog Avramov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev? Nije Bog Bog mrtvijeh, nego živijeh“ (Matej 22:31, 32). „A za mrtve da ustaju nijeste li čitali u knjigama Mojsijevim kako mu reče Bog kod kupine govoreći: ja sam Bog Avramov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev? Nije Bog Bog mrtvijeh nego Bog živijeh (Marko 12:26, 27). „Jer su njemu svi živi“ (Luka 20:37, 38). Na taj indirektan način Jehova Bog nam je zagarantovao vaskrsenje mrtvih.
18. Koga je predočavao Božji prijatelj Avram, ako uzmemo u obzir prirodu obećanog semena?
18 Sam Bog je obećao svom prijatelju Avramu da će se ’blagosloviti’ sve porodice na Zemlji preko njegovog ’semena’ (Jakov 2:23; 1. Mojsijeva 12:1-3; 22:15-18). Pošto je to ’seme’ postalo duhovno seme, čovek Avram je predočavao Jehovu Boga, jer je samo Jehova mogao da postane Otac tom duhovnom ’semenu’, sada proslavljenom Isusu Hristu na nebesima.
19. O čemu je data proročanska slika u Otkrivenju 20:11—14?
19 Data nam je proročanska slika dolazećeg vaskrsenja tih zemaljskih porodica koje su poumirale. Uz upotrebu nešto simbolizma opisano je ono u Otkrivenju 20:11—14 na sledeći način: „I videh veliki beli presto, i onoga što sedi na njemu, od čijeg lica pobegoše zemlja i nebo, i ne nađe im se mesta. I videh mrtvace velike i male, gde stoje pred prestolom, a knjige se otvoriše; i jedna druga knjiga bi otvorena, to je knjiga života. I mrtvacima se sudilo na osnovu onoga što je napisano u knjigama — po delima njihovim. I more dade mrtvace koji su u njemu, i smrt i ad dadoše mrtvace koji su u njima, i svako bi osuđen po delima svojim. I smrt i ad behu bačeni u vatreno jezero. Ovo je druga smrt, vatreno jezero“ (dr Čarnić).
20. Šta će se dogoditi na kraju sudnjeg dana od hiljadu godina sa ljudima čija će imena biti zapisana u knjizi života, a šta sa onima čija neće?
20 U toku ’dana’, dugog hiljadu godina, koji će Bog ’postaviti’ da ’po pravdi sudi čitavoj nastanjenoj zemlji preko. čoveka koga je odredio’, vaskrsnuli mrtvi moraće da iskoriste eve božanske pripreme učinjene za njihovo večno spasenje (Dela apostolska 17:31). Na taj način će se ’blagosloviti’. Ako savršeno prođu na konačnom ispitu njihove čistoće, dobiće nagradu večnog života u sveopštem raju. A ako ne, tada odlaze u ’drugu smrt’, odakle neće biti vaskrsenja (Otkrivenje 20:14). Upravo kako je napisano u Otkrivenju 20:15: „I ko god se ne nađe upisan u knjizi života, bi bačen u vatreno jezero“ (dr Čarnić).
Možeš li da se setiš?
□ Zašto niko danas ne može da odgurne vaskrsne Isusa Hrista kao praznu priču?
□ Na kojoj osnovi je Isus mogao da postane večni otac Adamovim potomcima?
□ Ako bi umrla verna osoba koja nije rođena Božjim duhom — u kakvom će položaju biti kada vaskrsne?
□ O čemu nam je data proročanska slika u Otkrivenju 20:11-14?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 9. strani]
Velika će radost vladati kada će oživeti oni koji su sada mrtvi