Izrael i „vremena pagana“

„I Jerusalim će gaziti neznabošci (gojim) dok se ne navrše vremena neznabožaca“ (Luka 21:24).

1. Kako su se ispunile Isusove reči u vezi Jerusalima i na koje pitanje još treba da se odgovori?

 TRIDESET I SEDAM godina pošto je Isus Hrist izgovorio gornje reči, 70. n.e. grad Jerusalim uništile su rimske vojske pod generalom Titom. Ali šta je sa ostatkom proročanstva, koji se odnosi na period u kojem će Jerusalim gaziti neznabošci, gojim, kao što ih Jevreji danas zovu?

2. a) Da li su Isusove reči značile da grad neće biti ponovo izgrađen i nastanjen? b) Kako su Jerusalim, uprkos privremene okupacije tog svetog grada od strane krstaša, i dalje gazili pagani sve dok nisu istekla ’vremena’?

² Te reči nisu značile da se Jerusalim neće ponovo izgraditi i da više neće biti nastanjen ’dok se ne ispune vremena neznabožaca (gojim a)’. U toku sledećeg veka bio je ponovo izgrađen grad i takozvani krstaši borili su se u srednjem veku da ga osvoje. Ti krvavi krstaši hrišćanstva dokazali su se kao pagani ili gojimi, upravo kao i oni koji su prethodno držali grad i oni koji su posle toga nasilno oduzeli grad od krstaša. Sve do prvog svetskog rata (1914—1918) gazili su ti gojimi („nevernici“,  kako su ih zvali hrišćani) grad koji je bio toliko svet Jevrejima.

3. Šta je rekao britanski ministar spoljnih poslova Balfer lordu Rotšildu, pošto se primicalo osvajanje Jerusalima od strane britanskih trupa decembra 1917, ali kakav je položaj dobila Palestina posle rata?

³ 9. decembra 1917. britanske trupe pod generalom Alenbijom oduzele su Jerusalim Turcima, koji su bili saveznici nemačkog cara Vilhelma. Pošto se taj podvig primicao, 2. novembra 1917. ministar spoljnih poslova Velike Britanije Artur Balfer, poslao je saopštenje lordu Rotšildu iz čuvene jevrejske porodice Rotšild, u kojem je bilo izjavljeno da vlada njegovog Veličanstva gleda s naklonošću osnivanje domovine za Jevreje u Palestini. Međutim, po završetku I svetskog rata, Društvo naroda (gojim), osnovano 1920, dalo je Velikoj Britaniji mandat za Palestinu (uključujući i Jerusalim), koji je prestao 1948. godine. Nije bilo određeno ko treba da preuzme,vlast nad Jerusalimom po isteku mandata.

4. Šta su učinile zainteresovane stranke po isteku britanskog mandata u Palestini 1948?

⁴ Kada je 1948. istekao britanski mandat, odjednom su počele da deluju zainteresovane stranke. Muslimani su preuzeli vlast uveliko nad istočnim delom teritorije, zajedno sa gradom Jerusalimom, ograđenim zidom, i njegovim svetištem za obožavanje alaha. Jevreji su preuzeli zapadni deo Palestine i osnovali savremenu državu Izrael. Ali su tek u šestodnevnom ratu 1967. oteli od Arapa Jerusalim ograđen zidom, zajedno sa Zidom plača, iznad kojeg je nekada davno stajao jevrejski hram za obožavanje. Jevreji su pobednički preuzeli kontrolu nad zapadnom obalom reke Jordana i njenim muslimanskim življem.

5. a) Kako su prestali danas pagani da gaze Jerusalim, po ishodu šestodnevnog rata 1967? b) Zašto smatramo da nešto nedostaje, uprkos tome što Jerusalim ima status slobodnog grada od 1967?

⁵ Dakle, zemaljski Jerusalim su i dalje, sve do 1967, gazili pagani. Ali od tada, po svim spoljnim izgledima, pagani su prestali da gaze Jerusalim, Međutim, nalaže nam se pitanje, „Pa, šta sad?“ Da li je to što je Izrael zaustavio 1967. godine gaženje Jerusalima donelo blagoslov čitavom čovečanstvu? Umesto da to prihvati kao blagoslov, mnogi narodi su ogorčeni zbog postojanja Izraela. Stvaranje savremene države Izraela, svakako, nije dovelo do uspostave Kraljevstva jevrejskog Mesije. Izrael, očigledno, ne traži pomoć i spasenje od Boga Avrama, Isaka i Jakova, naime, Jehove. Njegova vlada nije kraljevina sa pravim potomkom iz kraljevske loze drevnog kralja Davida, koji bi sedeo na prestolu u Jerusalimu.

6. Šta moramo da priznamo s obzirom na ulogu zemaljskog Jerusalima od 1967. i proročanstvo iz Isaije 2:1—1?

⁶ Dakle, u slučaju zemaljskog Jerusalima od 1967, ne vidimo ispunjenje proročanstva iz Isaije 2:2-4:

 „Biće u potonja vremena gora doma Gospodnjega (Jehovinog) utvrđena uvrh gora i uzvišena iznad huumova, i stjecaće se k njoj svi narodi (gojim), i ići će mnogi narodi (gojim) govoreći: hodite da idemo na goru Gospodnju (Jehovinu), u dom Boga Jakovljeva, i učiće nas svojim putovima, i hodićemo stazama njegovijem; jer će iz Siona izaći zakon, i riječ Gospodnja (Jehovina) iz Jerusalima. I sudiće među narodima (gojim), i karaće mnoge narode (goje), te će raskovati mačeve svoje na raonike i koplja svoja na srpove, neće dizati mača narod (goj) na narod (goj), niti će se više učiti boju.“

7. Šta danas vidimo, što je u potpunoj suprotnosti sa proročanstvom iz Isaije 2:1—4, i šta možemo reći za proročanstvo iz Zaharije 8:23?

⁷ Umesto da prekuju bojna oružja u mirnodopsko oruđe, paganske nacije su više naoružane nego ikada ranije. Republika Izrael isto nije izuzetak u tome. Štaviše, danas ne vidimo ispunjenje proročanstva Zaharije 8:23, gde čitamo:

 „Ovako govori Jahve nad Vojskama! U one će dane deset ljudi od naroda svih jezika hvatati jednog Židova za skut govoreći: Idemo s vama, jer čusmo da je s vama Bog“ (ST; vidi isto Daničić-Karadžić).

8. Šta dovode u sumnju svi gore navedeni faktori u pogledu godine 1967?

⁸ Svi ti gore navedeni faktori dovode u sumnju ispravnost tvrdnje da je godina 1967, kada je bio šestodnevni rat, označila ispunjenje proročanstva: „Jerusalim će gaziti neznabošci dok se ne navrše vremena neznabožaca“. U stvari, ’vremena pagana’ navršila su se ranije. Razmotrimo sada dokaze za tu izjavu.

9. a) Na koji se Jerusalim Isus osvrnuo kada je rekao da će ’Jerusalim biti gažen’, i šta je bilo predočeno po tom ’Jerusalimu’? b) Šta će se, prema tome, dogoditi kada se završi gaženje ’Jerusalima’ ?

⁹ Kada se Isus osvrnuo na gaženje Jerusalima od strane neznabožaca, mislio je na ono što je zemaljski Jerusalim bio. pre nego što su počeli da ga gaze pagani. Sam je rekao nešto ranije: „Ne kunite se nikako: ni nebom, jer je prijestol Božji; . . . ni Jerusalimom, jer je grad velikoga cara“ (Matej 5:34, 35). Dakle, kada su pagani počeli da gaze Jerusalim, imajući svetsku prevlast, gazili su Božje kraljevstvo koje je bilo predstavljeno po kraljevskom gradu Jerusalimu. Prema tome, na kraju vremena neznabožaca, kada je bilo završeno gaženje onoga što je Jerusalim predstavljao, bilo je ponovo  uspostavljeno Božje kraljevstvo u rukama potomka kralja Davida, Mesije.

10. a) Koje su reči bile upućene iz Jezekilja poslednjem davidovskom kralju? b) Ko je dokazao da „ima po zakonu pravo“ da vlada i šta je učinio Bog za njega?

¹⁰ S tim u vezi proročanstvo iz Jezekilja 21:25-27 (NS; 21:30-32, Daničić—Karadžić) upućeno poslednjem davidskom kralju, glasi: „A tebi, smrtno ranjeni, zli kneže izraelski, čiji dan je došao u vreme kad je prestup došao svome kraju, ovako govori Gospod Jehova: ’Odloži taj turban i skini krunu. Više neće biti isto. Uzvisi ono što je nisko, a ponizi visokoga. Ruševine, ruševine, ruševine postaviću.. I ničije neće biti, dok ne dođe onaj koji ima po zakonu pravo i njemu ću dati’“ (NS). To nije bio niko drugi nego Isus Hrist, potomak kralja Davida, koji je dokazao da „ima po zakonu pravo“ da vlada. 33. n.e. bilo je više od 500 Jevreja koji su posvedočili da je Bog vaskrsao Isusa trećeg dana nakon njegove mučeničke smrti (1. Korinćanima 15:3-20).

Mesija se podvrgava vremenima pagana

11. Zašto nije hteo Isus da se zakralji u Jerusalimu i šta je rekao namesniku Pontiju Pilatu?

¹¹ Niti pre a niti posle vaskrsenja iz mrtvih nije Isus Mesija pokušao da se postavi za kralja u zemaljskom Jerusalimu. Nije pokušao da svrgne Pontija Pilata, koji je tada bio rimski namesnik Judeje i Jerusalima. Jedan razlog za to je bio, da su tada već tekla ’vremena neznabožaca’, spomenuta u Luki 21:24. Dakle, podvrgao se tom božanskom uređenju. Saglasno s tim, rekao je Pilatu: „Kraljevstvo moje nije deo ovoga sveta; kad bi bilo deo ovoga sveta kraljevstvo moje, onda bi se sluge moje borile za me; da ne bih bio predan Jevrejima; ali kraljevstvo moje nije odavde“ (Jovan 18:36, NS).

12. Kada je Isus znao, kao istraživač Hebrejskih spisa, da su počela vremena pagana i sa kojim događajem, i koje pitanje se sada pojavljuje u pogledu tih ’vremena’?

¹² Kao istraživač inspirisanih Hebrejskih spisa, Isus Mesija znao je da su vremena pagana počela pre nego što su Rimljani okupirali Jerusalim i postavili namesnike. Znao je da su počela kada je bio prvi put Jerusalim sravnjen sa zemljom, 607. godine pre n.e. Bog je upotrebio paganskog kralja Navuhodonosora iz Vavilona, koga je nazvao svojim slugom, da svrgne Jerusalim i Judeju (Jeremija 43:10). Prevlast pagana u svetu nastavila je sve do dana Isusa Mesije, pa i dalje, sve do vremena kada je Bog odredio da isteknu vremena pagana. Sve do tada moralo je da čeka Mesijino kraljevstvo, kraljevstvo koje nije smelo da bude ’deo ovog sveta’. Dakle, koliko vremena je trebalo da potraje paganska vladavina, računajući od 607. pre n.e.?

13. Kako je Bog nagovestio vavilonskom kralju koliko će dugo potrajati ta ’vremena’ i kako je to uticalo na kralja?

¹³ Jehova Bog je nagovestio koliko dugo će potrajati ta vremena u snu koji je dao Navuhodonosoru, koga je upotrebio kao svog slugu. Navuhodonosor je, doduše, bio upotrebljen da uništi ’grad velikog cara’ Jerusalim, ali je ipak bio, usled ispunjenja sna na njemu, obavezan da prizna Jehovu kao ’Svevišnjega’ i ’Kralja nebesa’ (Matej 5:35; Danilo 4:34, 37). Sa tim svojim ’slugom’, Svevišnji Bog i Kralj neba započeo je godine 607. pre n.e. ’vremena neznabožaca’.

14. Koje izjave su u Londonu osam sveštenika izneli u Manifestu, s obzirom ma razvoje događaja na Bliskom istoku 1917?

¹⁴ Zanimljivo je da se pri kraju 1917. Godine kada su sadašnji ponovo izgrađeni Jerusalim preuzele britanske trupe u toku I svetskog rata, sastalo u Londonu osam najuglednijih sveštenika Engleske, i izdali Manifest koji je sadržao sedam značajnih izjava. Među njima bile su i ove:

 „PRVO. Sadašnja kriza nagoveštava kraj vremena pagana . . .

 ČETVRTO. Izrael će biti vraćen u svoju zemlju u neveri, a zatim će biti obraćen u svoju korist pojavom Hristovom.

 PETO. Svi ljudski planovi o ponovnoj izgradnji moraju da budu podređeni drugom dolasku našeg Gospoda, jer će se narodi podvrći njegovoj vladavini . . .

 SEDMO. Istine ovaploćene u ovoj izjavi jesu od krajnje praktične vrednosti u određivanju hrišćanskog karaktera i dela s obzirom na hitne probleme ovog časa.“

15. a) Šta je predočavalo veoma razgranato drvo u Navuhodonosorovom snu? b) Šta je bilo sa svetskom prevlašću Vavilonskog Carstva dok je Navuhodonosor bio lud? c) Kako se nastavlja svetska prevlast nakon što je Vavilon prestao da bude svetska imperija?

¹⁵ U snu koji je Jehova Bog dao svom ’slugi’, kralju Navuhodonosoru, bila su predstavljena ’sedam vremena’, od neba određena. Kakve veze ona imaju sa ’vremenima neznabožaca’ ili kako se poklapaju i poistovećuju sa njima? Na sledeći način: U proročanskom snu drvo koje se visoko diže i veoma je razgranato predstavlja svetsku prevlast u apstraktnom smislu. U vreme kada je Navuhodonosor, ’sluga’ Jehove Boga, dobio taj san, imao je takvu svetsku prevlast i tako se drvo dovodi u vezu lično sa njim, te bi se moglo reći da drvo njega predstavlja. Ali, da li je njegova svetska prevlast bila oborena kada je poludeo i nije sedeo na carskom  prestolu? Da li je Vavilonsko carstvo prestalo da ima svetsku prevlast? Ne, već je i dalje vladalo sve do njegovog ponovnog postavljanja za cara, pa i za vreme vladavina njegovih naslednika, Evil-Merodaha, Nabonida i Valtazara. Posle toga, svetska prevlast pagana nastavila se preko daljih svetskih sila: Persijskog carstva, Grčkog carstva, Rimskog carstva zajedno sa svojim izdankom, Britansko-američkom svetskom silom.

16. Čija svetska prevlast je, u stvari, bila oborena u toku svih tih smenjivanja paganskih svetskih sila i koliko mnogo vremena je trebalo da prođe preko panja tog simboličnog drveta?

¹⁶ Čija je svetska prevlast, naročito predočena po Jerusalimu kao ’gradu velikog cara’, bila oborena i ležala ničice u toku ovog dugačkog vremenskog perioda? To je bila od onoga koga je Navuhodonosor nazvao ’Svevišnjim’ i ’Kraljem nebesa’ od Jehove. Taj panj, sa obručima od gvožđa i bakra, predstavljao je Njegovu svetsku prevlast u privremenoj obustavi. Jehova Bog je odredio da prođu ’sedam vremena’ preko tog simboličnog panja.

17. a) Kako je, umesto ’sedam vremena’, preveden jevrejski izraz u mnogim prevodima Biblije? b) Otkuda je bilo moguće, i posle ponosne izgradnje Jerusalima, da dalje traje gaženje Jerusalima od strane pagana?

¹⁷ Umesto ’sedam vremena’ u nekim engleskim prevodima Biblije upotrebljen je izraz „sedam godina“ (The Living Bible, Moffatt, Today’s English Version i An American Translation). Navuhodonosorovo ludilo — verovatno bolest poznata kao likantropija — trajalo je sedam godina. Kod svog ozdravljenja priznao je Boga koji ga je izlečio, ali nije pustio Božji narod da se vrati u domovinu. Jehova Bog je odredio da 70 godina leže pusti Jerusalim i zemlja Judeja. Dakle, nastavilo se gaženje Jerusalima od strane pagana, čak i nakon što su Jerusalim izgradili Jevreji koji su počeli da se vraćaju 537. pre n.e. Kako to? Pa, tako što su ostali podložni paganskoj vlasti i nisu imali potomka iz Davidove kraljevske linije koji bi sedeo na prestolu u Jerusalimu kao nezavisan kralj. Dakle, očigledno je da za Jehovu Boga ’sedam vremena’ imaju simbolično značenje, trajala su duže od sedam godina, računajući od 607 pre n.e. (Danilo 4:16, 23, 25, 32).

18. Koliko su iznosila ta ’sedam vremena’, simbolički posmatrana, i kada su se navršila?

¹⁸ Po biblijskom proročanskom računanju vremena, mesečeva godina iznosi 360 dana. Dakle, simbolična godina, ili ’vreme’, iznosila bi 360 kalendarskih godina. Sedam simboličnih ’vremena’, ili ’godina’, predstavljaju 2 520 godina (kada se pomnoži 7 sa 360). Računajući od godine 607. pre n.e„ kada je Jerusalim, ’grad velikog cara’, uništio Jehovin ’sluga’ Navuhodonosor, te je tako započelo gaženje Jerusalima od strane pagana, tih 2 520 godina navršavaju se u jesen 1914. n.e.

19. a) Kako je bila označena na Zemlji godina 1914? b) Šta je bilo vreme da uradi te godine ’Kralj nebesa’ na mestu svoje rezidencije?

¹⁹ Ta godina je na Zemlji bila označena izbijanjem I svetskog rata oko pitanja prevlasti u svetu. Međutim, gore, u rezidenciji ’Kralja nebesa’, došlo je vreme za njega da pokaže da „višnji vlada carstvom i daje ga kome hoće“ (Danilo 4:22, 29). Tada je bilo određeno vreme da „dođe onaj kome pripada“ i da mu Svevišnji da vlast (Jezekilj 21:30—32). To je bio proslavljeni Mesija, koga je Kralj neba rodio kao svog duhovnog sina, naime, Isus Hrist, koji je bio vaskrsnut u život na nebu (Psalam 2:1—7). Tada je došlo vreme da mu Kralj neba kaže: „Pristupi podvrgavanju usred neprijatelja svojih“ (Psalam 110:1, 2, NS). To je sigurno značilo da su se navršila ’vremena neznabožaca’.

[Fusnota]

Možeš li da odgovoriš?

□ Šta je izgledalo da je prestalo kada su Jevreji 1967. zauzeli zemaljski Jerusalim, ali da li je to okončalo ’gaženje’ Jerusalima od strane pagana?

□ Kada su počela ’vremena neznabožaca’ i sa kojim događajem?

□ Kako je utvrđeno da su vremena neznabožaca trajala 2 520 godina, ili sve do 1914. god. n.e.?

□ Šta predstavlja veoma razgranato drvo iz Danilovog proročanstva i kakvo značenje ima to što je bio posečen i zatim ponovo iznikao?

[Pitanja za razmatranje]