Naša borba za suzbijanje popustljivosti
Naša borba za suzbijanje popustljivosti
„Jer naša borba (je) . . . protiv zlih duhova na nebesima. Zato uzmite sve oružje Božje, da biste mogli da se oduprete u zli dan i da se održite“ (Efescima 6:12, 13, dr Čarnić).
1. Šta je opšte mišljenje mnogih o današnjem svetu?
NEŠTO se oseća u vazduhu ovog zlog sveta. Možeš li to da otkriješ? Većina nas će se, bez sumnje, složiti da činjenice pokazuju da je nezdravo i smrtonosno ono što prožima mišljenje i ponašanje sveta, pa šta god to bilo. Možemo da vidimo posledice toga u moralno i duhovno bolesnom društvu.
2. Koji je očigledan simptom bolesti čovečanstva?
2 Očigledan simptom ove bolesti jeste liberalnost koja lako dovodi do bezakonja. Nisu samo po sredi uobičajena načela prihvatljivog ljudskog ponašanja čega mnogi žele da se oslobode, već oni nastoje da odbace praktično sva ograničenja. Podižu glasove za svoje pravo da rade šta god im se dopada i kad god im se dopada, i da nemaju nad sobom kontrolne vlasti, bilo to roditelje, državne organe bezbednosti ili društvena moralna ograničenja. Ko ili šta se nalazi iza tog duha neposlušnosti? Zašto moraju hrišćani da vode odlučnu borbu za suzbijanje takve lažne liberalnosti ili popustljivosti?
3. a) Kako možemo da identifikujemo onoga koji je uglavnom odgovoran za širenje lažne liberalnosti i bezakonja na zemlji? b) Kako neko pokazuje da potiče od đavola?
3 Dobro nam je poznato da je neposlušnost imala svoj početak kod ljudi u Edenskom vrtu. Ali ko je uveo lažnu liberalnost i postavio zamku za Adama i Evu da postanu svojevoljni? Isus je identifikovao tu osobu kada je rekao licemernim farisejima da ’hoće da čine želje svog oca, đavola’, koga je Isus kasnije identifikovao kao ’vladara sveta’ (Jovan 8:44; 14:30). Đavo, ’koji je od početka grešio’, nastojao je da zavlada čovečanstvom radi sebičnih ciljeva. Oni koji vrše bezakonje potiču od njega (1. Jovanova 3:8).
4. a) Koliko je obuhvatan sotonin uticaj? b) U kakvom odnosu stoje popustljivost i pokvarenost?
4 Biblija daje jasno do znanja da je sotonski uticaj rasprostranjen, kao što vazduh okružuje našu planetu. Apostol Pavle je govorio o đavolu kao ’vladaru vazdušnih sila, duhu koji deluje u sinovima neposlušnosti’ (Efescima 2:2). Osobe koje dozvole da budu zaslepljene mišljenjem sveta prihvatljive su za njegov uticaj. Đavo i njegova demonska vojska imaju za cilj da svim sredstvima koja im stoje na raspolaganju zavedu čovečanstvo, tako da bi odstranili ono što je dobro i ispravno. Zato stvaraju duh potpune liberalnosti. Zašto? Zato što ljudi koji usvoje taj stav lakše potpadaju pod prevarnu silu greha i okorevaju u grehu (Jevrejima 3:13). Popustljivim sejanjem u telo ’sinovi neposlušnosti’ žanju pokvarenost (Galatima 6:7, 8).
Hrišćani vode borbu
5—7. a) Kakvim se metodama koristi sotona protiv čovečanstva? b) Sa kojim metodom se još teže izlazi na kraj? Obrazloži.
5 Zle duhovne snage nastoje pogotovo da obore i, stave u klopku Jehovine svedoke, koji se trude da poštuju Božje zapovesti. Pavle nas upozorava da mi ne vodimo borbu ’protiv krvi i tela, već protiv zlih duhovnih sila na nebeskim mestima’ (Efescima 6:12). Kada moramo da se borimo protiv frontalnih napada — kao što su ismejavanje, progonstva i zatvor — tada je naša duhovna borba slična otvorenom vođenju rata. Dok takvi direktni napadi mogu da nas navedu da utvrdimo otpor, lukavi, indirektan pristup može nas uhvatiti nesmotrene, apelujući na slabost našeg tela. Dakle, moramo uvek da budemo na oprezu, jer veoma često moramo da se borimo da suzbijemo lukave ili neočekivane pristupe, koji imaju za cilj da postepeno potkopaju naše napore da sledimo božanska načela i da unište naš odnos prema Jehovi.
6 Primera radi: možda si morao da zauzmeš stav u pitanju krvi. Možda su neverni rođaci ili lekari vršili na tebe pritisak da učiniš kompromis. U borbi da sačuvaš čistoću bio si voljan da izdržiš velike pritiske. Zašto? Zato što je sporno pitanje bilo jasno u žiži. Rešio si da ne prekršiš Božju zapovest (Dela apostolska 15:28, 29). Pomisli i na hrišćansku braću koja su se održala odvojeno od sveta time što su odbili da se učlane u neku političku partiju, mada je to za njih značilo stradanje (Jovan 17:16; 1. Petrova 3:14; 4:12—14). Drugi su bili u zatvoru zbog svog neutralnog stava usred svetskih sukoba (Isaija 2:4). Neki su podneli druge vrste progonstva zato što nisu hteli da prestanu sa propovedanjem dobre vesti (Dela apostolska 5:28, 29, 40).
7 Da, uvek iznova zauzima Jehovin narod čvrst stav po tim pitanjima, dokazujući svoju čistoću i lojalnost prema biblijskim načelima. Ali šta se događa ako smo suočeni sa kušnjama koje uključuju postepeno nagrizanje privrženosti hrišćanskim merilima? Neki posrću usled popustljivosti.
8. Na kojim područjima ne bi trebalo da dopustimo da budemo zavedeni?
8 Moramo da pazimo da ne dopustimo da naizgled bezazlene situacije probude u nama zabrinutost oko stvari iz ovog poretka, jer bi to moglo da uguši reč u našim srcima i navede nas na pogrešno postupanje (Matej 13:22). To može imati za posledicu da izgubimo božansku milost i život, kao kada bismo dopustili da nas progonstvo i drugi direktni napadi savladaju i poraze. Ne bi trebalo da se zavaravamo mišlju da rđavo društvo, neispravna zabava, prekomerno uživanje alkoholnih pića i tome slično ne mogu da nas uhvate u klopku i unište našu duhovnost. Takve stvari kupe svoj danak.
Žalosne posledice popustljivosti
9. Kako je liberalno ili popustljivo, ponašanje donelo probleme nekim Izraelcima?
9 Drevni Izrael je kao nacija patio kada su liberalni stavovi nekih doveli do ozbiljnih teškoća. Seti se kako su ’Valam i Valak ,bacili sablazni pred sinove Izraelove, da jedu meso žrtvovano idolima i da se odaju bludu’ (Otkrivenje 2:14). Kako je to počelo? Time što su neki prihvatili poziv od Valovih obožavalaca da jedu i piju, što je bilo propraćeno veseljem. Muškarci u Izraelu su pokazali da su nezadovoljni sa Jehovinim pripremama time što su izabrali da se druže sa tim strancima, a to ih je seksualno uzbudilo. I šta onda? Vršili su blud sa Moavkama i Madijankama i klanjali se njihovim bogovima. Time su ti Izraelci navukli na sebe Jehovin gnev. Bog je osudio 24 000 osoba na smrt (4. Mojsijeva 25:1—9). Kakve li tragične cene za popustljivost!
10. a) Kako je Dinino popustljivo ponašanje izazvalo mnogo žalosti? b) Do čega je Solomuna postepeno doveo njegov liberalni pravac?
10 Imamo primere i pojedinaca čija ih je popustljivost dovela u teškoće. Jakovljeva ćerka Dina otišla je da poseti devojke Hananejke u toj zemlji. Do čega je dovela Dinina liberalnost, u pogledu društva? Silovao ju je jedan od sinova Emora. Takav sramotan ispad razljutio je Jakovljeve sinove, pa su tim povodom Simeun i Levije ubili svakog muškarca u Sihemu, a ostali Jakovljevi sinovi pridružili su im se u napadu i opljačkali grad. To je nanelo Jakovu veliku žalost (1. Mojsijeva 34:1, 2, 7, 25—31). Čak je i Solomun, jedan od najmudrijih ljudi, bio popustljiv i uzeo k sebi žene koje su obožavale tuđe bogove. Te su žene ’postepeno okretale njegovo srce’, tako da je u svojim poznim godinama sledio tuđe bogove, što je bilo zlo u Jehovinim očima (1. Carevima 11:1—6; 5. Mojsijeva 17:17).
11. Šta bi trebalo da zadržimo na umu u vezi popustljivosti?
11 Šta si primetio kod ovih biblijskih primera? Đavo se nije poslužio neposrednim, frontalnim napadom da bi doveo do pada neke prave obožavaoce. Ali svojim liberalnim mišljenjem omogućili su đavolu da ih postepeno odvrati od staze pravednosti.
Taktike koje se danas primenjuju
12, 13. Na koje načine mora da bude hrišćanin oprezan u pogledu sotoninih taktika?
12 Sotona, ’vladar vazdušnih sila’, primenjuje danas slične taktike. Prvo podriva, zatim odvraća neopreznog od staze pravednosti. Zato hrišćani treba da budu na oprezu i da se bore protiv ideja i naklonosti ovog zlog sveta. Kako mogu, inače, da ostanu besprekorni usred ’naopake i nastrane generacije’ (Filipljanima 2:15; 2. Timoteju 3:13)?
13 U Pričama Solomunovim 13:20 čitamo da će ’loše proći onaj koji ima posla sa bezumnima’. Koliko je to tačno! Seme popustljivosti se često seje i pothranjuje usled toga što se neko kreće u nezdravom društvu i druži sa njima, bilo unutar ili izvan hrišćanske skupštine. (2. Solunjanima 3:14; 2. Mojsijeva 23:2a). Ako se družimo sa osobama koje naginju ka svetskom gledištu, usmerenom na traženje zadovoljstva, problemi će sigurno nastati. Pogotovo onda ako se namamimo da se ’zadržavamo po šatorima zlobnika’ (Psalam 84:10).
14. Kako glasi popularno gledište o zadovoljstvu i uživanju?
14 Svet uopšte, voli ono što poseduje, uključujući i bezgranična uživanja (2. Timoteju 3:4). Hedonistički stav privlači mnoge ljude. To je filozofsko učenje po kojem je zadovoljstvo jedino i najveće dobro u životu i po kojem je moralna dužnost ispunjena u zadovoljenju nagona za užicima (1. Korinćanima 15:32). Takvo mišljenje može da potkopa način života jednog hrišćanina.
15. a) Kako možemo da budemo prevareni spoljašnjim izgledom? b) Koja pitanja u vezi društva — koja pobuđuju na razmišljanje — treba sebi mladi da postave?
15 Ako ideš u školu, kako gledaš na druge učenike koji nisu zainteresovani da služe Jehovi Bogu? Možda su na oko prijatni pojedinci. Pa ipak, mnogi puše i tajno piju alkoholna pića. Ne vide ništa loše u tome da uzimaju droge koje menjaju raspoloženje. Kako će na tebe da utiče druženje sa takvim osobama? Koliki pritisak možeš da izdržiš koji dolazi od njihove strane, pre nego što će te savladati ili naterati da se odaš njihovim porocima? Ako odbiješ, možda će ti se rugati ili početi da te nazivaju kojekakvim imenima? Da li je tvoja vera toliko jaka da možeš da se družiš sa takvima, a da to ne utiče na tebe (1. Korinćanima 10:12)? Da li ćeš da popustiš iskušenju i dozvoliti sebi jedan „eksperiment“ da bi samo video kako to izgleda (Priče Solomunove 1:10)? Misliš li da možeš da ostaneš jak, čvrst, odlučan i lojalan Jehovi i njegovoj Reči ako nastaviš da se družiš sa takvim osobama? Ako naginješ k tome, čuvaj se dobro! Poslušaj biblijski savet da ’bežiš od mladalačkih želja’, da, ’od bluda’ (2. Timoteju 2:22; 1. Korinćanima 6:17). Da bi suzbio popustljivost, ’bori se u dobroj borbi vere’ time što odolevaš svakoj težnji ili želji za rđavim društvom (1. Timoteju 6:12; 1. Korinćanima 15:33).
16. Na koje zamke može da naiđe hrišćanin ako se druži sa kolegama na poslu?
16 Za žaljenje je da se ponekad neki upuštaju sa svojim kolegama na poslu. U mnogim preduzećima je običaj da se održavaju kojekakve proslave ili slave rođendani i državni praznici. Obično se u tim prilikama služe alkoholna pića. Možda svira muzika i igra se. Ako se hrišćanin ne bori da suzbije popustljivost, otpočeće proces nagrizanja. Druženje sa svetskim osobama na poslu dovelo je neke hrišćane do toga da su zakazivali randevu, odali se bludu i činili druge neispravne stvari.
Neispravno zabavljanje
17. Kako može popustljivost prema televizijskom programu da utiče na nečije gledište i želje?
17 Liberalni stavovi mogu da se razviju i prema nemoralnim televizijskim emisijama. Televizija je postala za mnoge mlade „bebi-sister“. Roditelji često ne nadgledaju dovoljno šta deca gledaju, te tako nastaju mnogi problemi. Ima odraslih koji su dozvolili da ih potpuno zarobe TV serije. Komercijalni interesi su načinili pogodnim posedovanje kablovske televizije ili video kaseta. Ti uređaji mogu imati opravdanu upotrebu, ali mnogi ljudi priznaju da ih nabavljaju zato da bi u svojim domovima gledali pokvarene zabavne programe za kojima čezne ova nemoralna generacija. Da, iskvarenost misli i srca mogu da se pojave u dnevnoj sobi ili nekoj drugoj udobnoj prostoriji, ako takav materijal stoji na raspolaganju. Mada je takva „zabava“ postala svakodnevna hrana širokih slojeva publike, hrišćani treba da se sete Pavlove opomene da misle na sve ’što je pravedno, čisto i hvale vredno’ (Filipljanima 4:8).
Ispitati sebe
18. Koji dobar savet je Pavle dao u Efescima 5:3, 4?
18 Kakav primer, kao predani hrišćani, ostavljamo svojoj porodici i skupštini? Činimo li ono što je dobro i čisto u duhovnom i moralnom smislu (2. Korinćanima 7:1). Za nas važi visoko merilo: „Blud i svaka nečistota ili lakomost da se ni ne spominje među vama, kao što dolikuje svetima, ni gadost, ni budalasti razgovori, niti lakrdije, što ne bi priličilo, nego radije zahvaljivanje“ (Efescima 5:3, 4, dr Čarnić).
19. Zašto je neophodno nadgledanje zrele osobe prilikom prijateljskih i drugarskih skupova?
19 Prijateljske i drugarske skupove potrebno je ispravno nadgledati. Može inače da se probije duh popustljivosti i pokvari to veče. Ako se služe alkoholna pića — da li se pazi na meru? Ako se svira muzika — da li je to takva muzika za koju nemaju prigovora zreli hrišćani? U Bibliji se savetuje da se ’sve na slavu Božju čini’ (1. Korinćanima 10:31—33). To jača naše ruke u borbi za suzbijanje popustljivosti.
20. Koje metode sotona upotrebljava da uništi našu veru i šta nam je potrebio za našu zaštitu?
20 Sada nije vreme da budemo uljuljani u samozadovoljstvo (Rimljanima 13:11—14). Postepeno se nagriza privrženost prema biblijskim načelima. Sotona primenjuje lukave taktike da uništi našu veru. Može da se pojavi čak kao anđeo svetlosti (2. Korinćanima 11:14). Za našu zaštitu potrebno nam je ’sve oružje Božje’; tako da bismo čvrsto stajali protiv đavolovih prepredenih akcija. Naša borba je ’protiv svetskih vladara ovog mraka, protiv zlih duhovnih snaga na nebeskim mestima’. Stoga nam je potrebno sve duhovno oružje i zaštita, koje nam Jehova pruža, uključujući ’mač duhovni, to jest Božju reč’, da bismo odoleli u ovom zlom danu (Efescima 6:11—13, 17).
21. Šta mogu radosno da očekuju oni koji odolevaju svetskoj popustljivosti?
21 Znamo da će Jehova uskoro da očisti vazduh od popustljivog zla u svim oblicima. Više neće biti njegovog nečistog uticaja. Oni koji budu preživeli kraj ovog zlog poretka videće zoru divnog Novog uređenja pravde na ovoj Zemlji, pod Božjim kraljevstvom u rukama Isusa Hrista. Odlučno reši da se nađeš među onima koji će uživati u toj prednosti. Bori se da suzbiješ ovu svetsku popustljivost ili liberalnost, i zato bolje upoznaj i primenjuj načela iz Božje reči (Psalam 15:1, 2; 19:7—11).
Da li se sećaš?
□ Na koja dva načina mogu da te napadnu sotonine snage?
□ Koji primeri iz Biblije ukazuju na opasnost popustljivosti?
□ Kako mogu učenici da budu stavljeni na probu što se tiče popustljivog stava?
□ Zašto moramo sada da budemo posebno oprezni u pogledu svog stava?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 27. strani]
Hrišćanski vojnik mora da pazi na direktne napade kao i na lukave ili neočekivane opasnosti