Oni žele da pomognu

A MI VAS OPOMINJEMO, braćo, . . . tešite utučene duše“ (1. Solunjanima 5:14, NS). Tim rečima, upućenim skupštini u Solunu, apostol Pavle je pokazao da je hrišćanska skupština važan, od Boga obezbeđeni izvor za podupiranje utučenih osoba. Svaki hrišćanin koga savladaju rđava osećanja može da nađe utehu c pomoć među svojom hrišćanskom braćom.

Učenik Jakov je preporučio da se zatraži pomoć od imenovanih skupštinskih starešina. Rekao je: „Boluje li ko među vama? Neka dozove crkvene (skupštinske) starešine, pa neka se pomole nad njim i pomažu ga uljem u ime Gospodnje (Jehovino). I molitva vere spašće bolesnika, i Gospod (Jehova) će ga podići“ Jakov 5:14, 15, dr Čarnić).

A šta, ako neko nije rad da zatraži pomoć od starešina? To je bio slučaj sa ženom koja je imala ozbiljan problem i ona objašnjava zašto je to tako bilo: „Imala sam u zadnjim mislima osećaj da me starešine veće razumeti.  Smatraće da sam ja kriva.“ Ali posle jedne teške krize u porodici, bila je naterana da ode do njih. Do kakvog zaključka je došla? „Starešine nisu savršene. Ali su razumeli.“

Seti se, da je apostol Pavle pobudio celu skupštinu da ’teši utučene duše’. Starešine žele da pomognu. Ali utučene osobe mogu da odu kod bilo koje druge zrele osobe kod koje se osećaju slobodno. Mladi će verovatno otići kod roditelja. Žene možda više vole da porazgovaraju o nekim stvarima sa iskusnim hrišćankama koje su ’učiteljice dobra’ (Titu 2:3). Važno je: PORAZGOVARAJ SA NEKIM.

A šta, ako potištena osoba dođe kod tebe za pomoć? Ili šta, ako ti preuzmeš inicijativu da pomogneš takvoj osobi? Neke stvari ne smeš da zaboraviš.

Uteha i saosećanje

Zapamti, da ne treba da doneseš brzi sud o duhovnom stanju potištenih osoba. Pavle je rekao da trebaju utehu. Dakle, valjalo bi da im pokažemo osobine o kojima je Pavle govorio kada je pisao Filipljanima: „Ako, dakle, ima kakve utehe u Hristu, ako ima kakvog ljubaznog ohrabrenja, ako ima kakve duhovne zajednice, ako ima kakve unutrašnje naklonosti i samilosti, ispunite moju radost — pa isto mislite imajući istu ljubav“ (Filipljanima 2:1, 2, NS). Ohrabrenje, ljubav, uteha, duhovna zajednica, prisna naklonost i sažaljenje mogu da imaju čudotvorno ozdravljujući efekat na utučenu osobu.

Apostol Pavle je dodao još jednu vrsnu osobinu. Rekao je: „Budite svi složni u mišljenju, saosećajni, bratoljubivi, milosrdni“ (1. Petrova 3:8, dr Čarnić). Svako ko ima ’saosećanje’, ko može da se postavi u položaj drugoga, zadobije poverenje i teši dotičnog, ima izvrstan dar da pomaže utučenim dušama.

Teške depresije

Ali, šta ako neko u skupštini pati od teške depresije? Pretpostavimo da ga muče osećanja velike bezvrednosti, krivice, beznadežnosti ili očajanja i izgleda da mu ništa ne pomaže što god mu se kaže? Najpre, treba mu se posavetovati da se konsultuje sa lekarom, jer je često uzročnik teške depresije neko fizičko oboljenje. a Ma kakvu on pomoć zatražio od stručnog osoblja, još uvek skupština ima važnu ulogu kod toga.

Ne bi trebalo da članovi skupštine kritikuju obolelog od depresije ili da mu govore „Priberi se“ ili „Dođi k sebi“. Jedan čovek čija žena pati od depresije rekao je da je pokušavala s vremena na vreme da se ubije. Zašto? Muž priznaje da je delimično bilo zbog toga što on i drugi nisu imali razumevanja za nju.

Neki smatraju da je dobro razgovarati sa obolelima od depresije o stvarima koje su nekada znale, a u koje sada možda teško mogu da veruju, jer im je depresija pobrkala um. Govori o Jehovi, ’Ocu unutrašnjeg milosrđa i Bogu svake utehe’ (2. Korinćanima 1:3). Podseti obolelog da je Jehova spreman da oprosti u ’velikoj meri’ (Isaija 55:7). Razgovaraj sa njim o lepotama Jehovinog stvarstva i podseti ga na prijatne doživljaje koje je možda imao u tom pogledu. Pričaj mu o divnom društvu koje je uživao u skupštini, o tome koliko voli svoju porodicu i koliko porodica voli njega. Podvuci mu da, premda ne možeš potpuno da razumeš kako se oseća, iskustva drugih pokazuju da će biti bolje. Budi voljan sa ’bratskom naklonošću i nežnim sažaljenjem’ da saslušaš sve što ti kaže, mada on može postati nelogičan usled emocionalne utučenosti.

Ako bi govorio o samoubistvu, shvati to ozbiljno. A ako ne spomene samoubistvo, a ti imaš razloga da veruješ da ima to na umu, ne ustručavaj se da pokreneš tu temu. Možda možeš ovako započeti: „Znam da se sada osećaš veoma loše, verovatno mnogo gore nego što ću ja ikada shvatiti. Znaš, kada se ljudi osećaju tako loše kao ti, ponekad dođu na pomisao da je najbolje da sve prekinu. Da li si ti ikada pomislio tako nešto?“ Ako jeste, tako ćete moći otvoreno da razgovarate o toj temi a to će mu pomoći da se oslobodi krivice koju donose takve misli.

„Mašina ne radi ispravno“

Lekar i hrišćanski starešina izveštava: „Ponekad to upoređujem sa računarom. Ako se baterije isprazne, bilo koje cifre da utipkaš nećeš dobiti pouzdani odgovor ili rezultat. Tako kažem, da se povremeno ispražnjuju „baterije“ obolelog od teške depresije. Dolazi do čudnih ideja i neobičnih zaključaka. Ali to traje samo dok i smetnja. Kada se problem odstrani, i njemu će biti bolje.“

Taj isti lekar dodaje; „Nije uvek od značaja šta kažemo kada se ljudi nalaze u tom  stanju. Pokušavamo, najbolje što možemo kao hrišćani, da saosećamo sa njima. Starešine možda mogu da nađu nekoga sa bogatim životnim iskustvom koji će da sedne sa njima i porazgovara ili samo da ih sluša. Mnogo puta sam zapazio da je depresivnoj osobi mnogo pomogla starija hrišćanka koja je i sama patila od teške depresije. Ona može samo da sedne kod obolelog, potapša ga po ramenu i kaže: ’Znam kako se osećaš’.“

Može se pomoći

Onome koji pati od teških emocionalnih poremećaja može veoma naporno izgledati da ih savlada. I na kraju, depresivna osoba može da oseća da je povezano sa naporom sve što radi. Ali samoubistvo nije rešenje. Jedna žena je dugo vremena patila od depresije. Nije htela da jede, nije mogla da spava, nije imala energije, bila je nervozna, napeta i želela je da umre. Sada piše: „Treba skupiti hrabrost. Bez obzira na to koliko dugo patiš i kakav problem imaš, Jehova može i hoće da ti pomogne. Ja sam dokaz za to“ (Filipljanima 4:13).

Još postoji nešto što možemo da učinimo da bismo pomogli utučenim dušama. Možemo da se molimo u njihovu korist, sledeći misli apostola Pavla: „A sam Gospod naš Isus Hristos i Bog Otac naš, koji nas je zavoleo i dao nam večnu utehu i dobru nadu u blagodati, da uteši vaša srca i utvrdi vas u svakom dobrom delu i reči“ (2. Solunjanima 2:16, 17, dr Čarnić).

[Fusnota]

[Okvir na 9. strani]

Poznaješ li nekoga koji pomišlja na samoubistvo?

Možda pomišlja na to ako je duboko utučen i ima neke od sledećih simptoma:

● Razgovara ili razmišlja o samoubistvu.

● Gubi interesovanje za život, porodicu i prijatelje.

● Nije u stanju da spava.

● Nema apetita.

● Ima slabe seksualne želje.

● Iznenada se smiruje posle upadljivog uzrujavanja,

● Sređuje svoje prilike, menja način života ili se lično zanemaruje.

● Postaje deprimiran kada neki rođak ili prijatelj umre ili izvrši samoubistvo.

● Boluje od teške fizičke bolesti.

● Izgubi svoj posao ili je odvojen od porodice.

(Kao osnova za to poslužila je lista objavljena u časopisu Medikal Tribjun.)