Zašto toliko mnogo samoubistava?

BRUSOV otac je bio celog svog života uspešan poslovan čovek. Još ranije, rastao se od Brusove majke i oženio se sa mlađom ženom. Ali, još uvek je pokazivao interesovanje za svoju decu, jednom je pokušao da sa njima započne neki posao. Zatim, kada je bio u pedesetim godinama dramatično se promenio njegov život. Jedan od njegovih poslova nije uspeo i iznenada je zapao u duboke dugove. Bio je nekoliko dana u bolnici, ali nikada nije rekao zašto. Zatim ga je napustila njegova mlada žena. I tada je izvršio samoubistvo.

Brus komentariše: „Zaista bih želeo da sam mogao više da mu pomognem. Izgleda da mu je bilo suviše da sada ponovo počinje da prikuplja finansije u svojim poznim srednjim godinama. Kao i pomisao da stari, da je sam i da će živeti u bolovima — nije više mogao da nađe nikakav smisao u svemu tome.

Na nesreću, ova tragedija nije danas neuobičajena. Statistički podaci pokazuju da su se u jednoj godini samo u Sjedinjenim Državama namerno ubili 27 294 muškarca, žena i dece. Pored toga, neki tvrde da na svaki uspešni pokušaj samoubistva, bar još deset ljudi pokušava da se ubiju i promaše u tome.

Pa ipak, širom sveta, pod najžalosnijim okolnostima, ljudi se teško bore protiv smrti. Teški bolesnici, zatvorenici na dugogodišnjoj robiji, oni koji žive u dubokoj bedi — svi se oni, najvećim delom, bore da ostanu živi. Pa zašto, onda, neki koji se fizički ne nalaze u tako lošoj situaciji pokušavaju da sve prekinu?

Na to pitanje se još teže može odgovoriti u zemljama gde ljudi tvrde da su hrišćani. Biblija naučava da je život svet, dragoceni dar od Boga (Psalam 36:9). Smrt je neprijatelj i Jehova Bog je, uz veliki napor i žrtvu, pružio priliku da dobijemo večni život (Jovan 3:16). Pa ipak, i u takozvanim hrišćanskim zemljama sve više ljudi se ubija, ili pokušava da se ubije. Zašto? Kakvi pritisci mogu da učine da čoveku njegova najdragocenija svojina — njegov život — postane teret koji želi da zbaci sa sebe?

Smrtonosne emocije

„Očajanje . . . beznadežnost . . . povređenost . . . Sve me je skrhalo.“ Tako opisuje žena koja je uzela prekomernu dozu pilula šta ju je navelo da pokuša da se ubije. Lekar koji je lečio pacijente, koji su pokušali da izvrše samoubistvo, dodaje: „Često se osećaju bezvrednima, bespomoćnima ili beznadežnima. I možda imaju izražena osećanja krivice.“

Dakle, u mnogim slučajevima nekontrolisane negativne, smrtonosne emocije. guraju ljude u samoubistvo. Često problem leži u beznadežnosti. Potencijalni samoubica ne može da vidi ništa ispred sebe. Čini mu se da nema ništa za čega bi dalje živeo.

Šta izaziva takvu beznadežnost? Nema sumnje, mnogi ljudi su skrhani svojim problemima, kao što je bio Brusov otac. Starije osobe pripadaju grupi koja naročito naginje ka samoubistvu. Dr Natan S. Klajn, specijalista u studijama o depresiji, izjavljuje: „Starost predstavlja posebnu vrstu usamljenosti i stopa samomoubistava raste zajedno sa starošću“ (From Sad to Glad, od Natana S. Klajna). Ali postoje i drugi uzroci.

 Beznadežnost, krivica i depresija

Na primer, veoma je teško živeti sa osećanjem krivice. Kada je neko počinio težak prestup, može da ga muči savest, naročito, ako je svojim grehom naneo štetu nekom drugom. Kralj David iz doba drevnog Izraela opisao je kako je na njega uticala krivica: „Nema mira u kostima mojim od grijeha mojega. Jer bezakonja moja izađoše vrh glave moje, kao teško breme otežaše mi“ (Psalam 38:3, 4).

Osećanje krivice zbog uznemirene savesti dovelo je neke da pomisle da im nema više budućnosti i, zato, da odluče da oduzmu sebi život. Tako je jedan mladić izvršio blud i potom se ubio, U pismu koje je ostavio za sobom objasnio je da nije hteo više da nanosi drugima sramotu.

Neki se osećaju beznadežnima zato što su osećajno osakaćeni. Možda ih neprestano tište rđavi doživljaju koje ne mogu nikada potpuno da zaborave. Takva osoba je bila mlada žena koju je rodoskrnavio njen otac kada je bila devojčica. Mada je sada bila odrasla njena osećanja krivice i bezvrednosti, izazvana tim žalosnim doživljajem, bila su tako jaka da je pokušala da se ubije.

Drugi možda osećaju beznadežnost zato što pate od teške depresije i ne veruju da će se to stanje ikada popraviti. Oni koji nikada nisu osetili tešku depresiju teško mogu da shvate koliko ona razorno deluje. To nije samo period utučenosti. Svi mi s vremena na vreme prolazimo kroz takav period. Već je to duboka emocionalna bol koja obolelog tišti stalno, kod svega što radi i kuda god da krene. Izgleda kao da nema bekstva od toga.

I nije neobično da oboleli od takvih depresija pomišlja na samoubistvo. Žena koja je doživljavala takve strašne depresije rekla je da je u to vreme morala da bude veoma oprezna. Dok se kupala, pomislila je: „Tako brzo bih mogla da tutnem glavu pod vodu i sve bi bilo gotovo.“ Ili bi se šetala pored kolovoza, ugledala kako se približava auto i pomislila: „Ah, bilo bi tako lako!“

Ljudi koji pate od depresija mogu, takođe, da imaju izrazito osećanje krivice. Zašto? Hrišćanka koja je patila od teške depresije osećala se krivom zato što nije mogla više da se, brine o porodici kao nekada i mislila je da ih sprečava da rade ono što žele. I smatrala je da joj je Bog oduzeo svoj duh, jer nije imala duševni mir ni radosti (Filipljanima 4:7; Galatima 5:22). Samo uz najveće naprezanje bila je u stanju da govori uopšte o Jehovi Bogu. Mnogi to isto doživljavaju i čak misle da su počinili neoprostiv greh.

Možda nije teško razumeti zašto se neki sa tako negativnim osećanjima pitaju da li je vredno i dalje živeti. Međutim, to nisu jedini faktori koji navode ljude na pokušaj samoubistva.

Drugi razlozi za samoubistvo

Izvesni psiholozi su mišljenja da neki pokušaji samoubistva nisu ništa drugo nego očajnička nastojanja da se stekne pažnja. Potencijalni ubica, tako reći, vapi za pomoć. Možda čak pokušava da kazni nekog drugog — to je isti način mišljenja koji deca pokazuju kada kažu: „Biće ti žao kada umrem!“

Ponekad izgleda da osoba koja hoće da izvrši samoubistvo pokušava da utiče na ostale oko sebe. Na primer: devojka koju je mladić napustio čini neodlučan pokušaj samoubistva u nadi da će ga tako naterati da joj se vrati. Ili ostarela majka će pokušati da se ubije da bi naterala svoju odraslu decu da prestanu da je zanemaruju i da provode više vremena sa njom.

Ovi primeri ukazuju na vrste pritisaka koje mogu biti uključeni. Situaciju otežava činjenica da takva osoba često zadržava svoje probleme za sebe. Možda pred spoljnim svetom odaje miran izgled, ali iznutra kipi od napetosti. Pod takvim pritiskom dovoljan je samo jedan mali događaj koji će poslužiti kao obarač i dovesti do pokušaja samoubistva.

Dakle, neko može da učini pokušaj samoubistva pošto je izgubio posao. Ili neki omladinac možda hoće da se ubije zato što je dobio negativne rezultate sa ispita, zato što mu je uginuo ljubimac, napustila ga devojka (ili kod omladinke mladić), ili zato što je saznao da odlazi njegov najomiljeniji nastavnik. Takvi faktori nisu zapravo uzročnici pokušaja samoubistva. Samo predstavljaju poslednju kap u prepunoj čaši, poslednju uvredu u dugačkom nizu pritisaka.

Žena čija je ćerka tinejdžerka pokušala da se ubije, bila je sasvim šokirana kada se to dogodilo. Ali, kasnije saznala je za tajne pritiske koji mogu da utiču na tinejdžere. Ona kaže: „Sada znam koliki metež može da oseća jedna mlada devojka. Za nju je bilo previše da sve to sama rešava, a ja sam bila prezauzeta da bih joj pomogla. Sada pokušavam da je bolje upoznam, više razgovaram sa njom, bliža sam joj. To pomaže. Moja ćerka se sada smeje i šali sa mnom kao što je to nekada činila, pre nego što se sve to dogodilo.“

 Izlaz

Samoubistvo nije nikada opravdano. Ali, ponekad, može da izgleda onima koji emocionalno pate kao brzi način za okončanje patnje. Međutim, Jehova, čija Reč nam kaže da je život svet, pruža pomoć onima koji su pod takvim pritiskom. Biblija obećava: „Pa vas neće ostaviti da trpite iskušenja više nego što možete.“ U tom stavku se govori o primamljivosti ’štetnih stvari’, kao što su idolopoklonstvo i nemoral (1. Korinćanima 10:6, 13, dr Čarnić). Ništa, međutim, nije štetnije od samoubistva. Dakle, ima izlaza i za one koji padnu u iskušenje da to učine. Jehova se pobrinuo za pomoć i preko svoje Reči, Biblije, i preko hrišćanske skupštine.

[Okvir na 5. strani]

Da li je neko izvršio samoubistvo?

Tada je preživelima potrebna naročita podrška. Verovatno će biti zbunjeni, smatrati se krivima i pitaće se šta je trebalo da učine da spreče tu tragediju. Treba im pomoći da shvate da ništa nisu mogli da učine ako je žrtva zaista odlučila da učini kraj svom životu.

Isto tako je besplodno raspravljati kakvu budućnost ima neko ko je izvršio samoubistvo. Jedino Jehova i njegov imenovani sudija, Isus Hrist, mogu da kažu šta je bilo u srcu osobe koja je okončala svoj život. Važno je preći preko tragedije i mrtvaca prepustiti Jehovi, ’Ocu usrdnog milosrđa i Bogu svake utehe’ (2. Korinćanima 1:3).