„Ljubav koju si isprva imao“

“„Ali imam protiv tebe što si ostavio ljubav koju si isprva imao. Seti se, dakle, odakle si pao i pokaj se“ (Otkrivenje 2:4, 5, NS).

1, 2. a) Kakav savet je uputio Isus skupštini u Efesu? b) Šta su mogle da prouzrokuju te reči?

 DA LI SI Jehovin svedok koji ima za sobom mnoge godine verne službe? Ako da, kako bi se osećao ako bi ti neko, koji te mnogo poštuje, uputio gore navedene reči? Da li bi se uvredio? Ili bi pomislio da je pogrešio i rekao to pogrešnoj osobi?

² Niko drugi nego vaskrsnuli Isus Hrist uputio je te reči u obliku jedne poruke, pre skoro 1 900 godina, skupštini ili eklesiji u Efesu (Mala Azija). Njegove reči su sigurno bile neprijatno iznenađenje za njih. Ti hrišćani u Efesu izdržali su u Isusovo ime i odolevali više od 40 godina uticaju otpadnika (Dela apostolska 18:18, 19; Efescima 1:1, 2). Isus je rekao: „Znam tvoja dela i tvoj trud i tvoju istrajnost, i da ne možeš da podnosiš zle ljude i stavljaš na probu one koji govore da su apostoli a nisu, i našao si da su lažljivci“ (Otkrivenje 2:2, NS). Bili su, kako mi to kažemo, još uvek „u istini“. Ali, u čemu je bio problem?

3. U čemu je bio problem skupštine u Efesu?

³ Izgubili su „ljubav koju se nekada imali“. Nisu više, kao u početku, služili sa istom vatrenom hrišćanskom ljubavi prema Jehovi. Usled toga su popustili. Stoga ih je Isus upozorio: „Seti se, dakle, odakle si pao i pokaj se i čini pređašnja dela“ (Otkrivenje 2:5, NS).

4. Na šta nas upozorava iskustvo Efežana?

⁴ To je upozorenje za Jehovine sluge danas. Očigledno je mogućno da se ohlade i oni koji imaju dugogodišnje iskustvo u hrišćanskoj službi. Spolja mogu još uvek da izgledaju jaki, a iznutra su možda izgubili duboku ljubav koju su nekada imali prema Jehovi. Pavle je upozorio u pismu Korinćanima: „Ko misli da stoji, neka pazi da ne padne“ (1. Korinćanima 10:12, NS). Da bi nam ovo razmatranje bilo od pomoći, pogledajmo kako su Efežani stekli tu ljubav i kako im se pomagalo da je zadrže.

Hrišćanstvo u Efesu

5, 6. Kako i kada je došlo do propovedanja dobre vesti u Efesu?

⁵ Grad Efes je bio u prvom veku naše ere bogata, poslovna metropola i centar za obožavanje cvetajućeg kulta paganske boginje Artemide (ili Dijane). Nauka o Isusu kao Jehovinom Mesiji prvi put se tamo čula najdocnije 52. n.e, kada je Pavle došao iz Korinta u taj grad zajedno sa bračnim parom Akilom i Priskilom. Pavle nije mogao tamo da ostane, ali su Akila i Priskila ostali. Kada je Apolos, izvanredni govornik, počeo ispravno da uči o Isusu, taj hrišćanski par mu je pomogao da raščisti pogrešno razumevanje o krštenju. Apolos je postao revnostan radnik u skupštini u prvom veku (Dela apostolska 18:24—28).

⁶ Nekoliko meseci kasnije Pavle se vratio u Efes, i našao je grupu od oko 12 učenika  koji su bili kršteni Jovanovim krštenjem. Odazvavši se na Pavlove reči, krstili su se ponovo. Zatim je tri meseca propovedao u sinagogi. Ali, kada je većina Jevreja negativno reagovala, Pavle i njegovi učenici prešli su u slušaonicu škole Tirana, gde je Pavle počeo da drži svakodnevno predavanje (Dela apostolska 19:8—10).

7, 8. Koji značajni događaji su obeležili rani rast skupštine u Efesu?

⁷ Sada je započeo veoma radostan period u Efesu. Jehova je vršio preko Pavla silna dela lečenja. Ljudi koji su se dotakli samo njegove odeće, bili su izlečeni i reč njegovog propovedanja proširila se po celom području (Dela apostolska 19:11—17). U pismu, koje je napisao u to vreme skupštini u Korintu, na drugoj strani Egejskog mora, izjavio je Pavle: „U Efesu pak ostaću do praznika o Duhovima; jer mi se otvoriše velika vrata koja vode u delatnost, a protivnika je mnogo“ (1. Korinćanima 16:8, 9, NS).

⁸ Pavle je ostao u Efesu duže od dve godine. Mnogi su saznali za izvanrednu ljubav koju je Jehova pokazao time što je poslao svog jedinorođenog Sina, tako da koji veruju u njega mogu da dobiju večni život. Prihvatili su istinu i ispoljili jaku ljubav prema Jehovi i njegovom Sinu. Oni koji su se ranije bavili magijom, doneli su svoje knjige na gomilu i spalili ih pred svima. I proračunaše njihovu vrednost i nađoše da vrede pedeset hiljada srebrnika. Tako je Jehovina reč snažno rasla i preovladala’ (Dela apostolska 19:19, 20). Zamisli, kakvo ogromno svedočanstva je dato!

9. Kako je bila stavljena na probu jačina ljubavi nove skupštine?

⁹ Uskoro je bila stavljena na probu jačina ljubavi Efežana. U Efesu su mnogi kovači srebra dobro zarađivali praveći srebrna svetišta Artemidina. Videvši u mladoj hrišćanskoj skupštini opasnost koja preti njihovoj zaradi, jedan od njih, Dimitrije, nahuškao je ostale kovače srebra i izazvao metež. Životi hrišćana su bili u opasnosti sve dok nije gradski pisar smirio rulju (Dela apostolska 19:23—41). Verovatno je bilo i drugih sličnih ispita, o kojima se ne spominje u Bibliji, pošto je Pavle aludirao na to da se ’borio sa divljim zverima u Efesu’ (1. Korinćanima 15:32). Ali, vatrena ljubav koju su Efežani imali prema Jehovi pomogla im je da izdrže.

10. Kako je pokušao Pavle zatim da ohrabri efeske starešine?

¹⁰ Na kraju je Pavle napustio Efes. Ali 56. godine, na putu za Jerusalim, obreo se u Miletu, koji je bio samo 48 km udaljen od Efesa. Stoga je pozvao efeske starešine na sastanak i opomenuo ih je da slede njegov primer i pasu stado Božje, koje im je dato na čuvanje. Naročito ih je upozorio na ’okrutne vukove’ koji će se pojaviti među njima i zavesti učenike. Takođe im je rekao da verovatno više neće videti njegova lica. „Na to svi briznuše u veliki plač, padoše Pavlu oko vrata i nežno ga izljubiše“ (Dela apostolska 20:17—38, NS).

11. Šta je Pavle čuo o Efežanima kada Je bio u Rimu?

¹¹ Kada je Pavle stigao u Jerusalim bio je uhapšen i kao zatvorenik, poslat u Rim. Tamo se u mislima ponovo setio braće u Efesu i napisao im pismo koje se u Bibliji nalazi pod naslovom „Efescima“. Tada je još uvek bila jaka ljubav hrišćana u Efesu prema Jehovi i njegovom Sinu, jer im je Pavle rekao: „Zato i ja čuvši za vašu veru koju imate u Gospodu Isusu i prema svim svetima, neprestano zahvaljujem za vas“ (Efescima 1:15—17, NS).

12. Koji savet je napisao Pavle iz Rima da bi pomogao Efežanima da sačuvaju ’ljubav koju su isprva imali’?

¹² U svom Pismu im je Pavle dao dobar savet s namerom da im pomogne da drže ljubav živu. Podsetio ih je da žive u zlim danima i da treba da ’iskoriste pogodno vreme’, ne dozvoljavajući da druge stvari potiskuju vršenje Božje volje (Efescima 5:15—17). Pavle je podsetio Efežane da njihovi stvarni neprijatelji nisu ljudi koji su im se suprotstavljali. Nego je „naše rvanje . . . protiv zlih duhovnih sila na nebeskim mestima“. Stoga ih je snažno ohrabrio da se obuku u duhovno oružje i zadrže blizak odnos sa Bogom u molitvi (Efescima 6:11—18, NS).

13. Kako je Timotej bio u stanju da pomogne Efežanima?

¹³ Pavle je pisao pismo Efescima oko 60. ili 61. naše ere (Efescima 1:1). Timotej je, ne tako dugo nakon što je posetio Efes i dok je još tamo bio, dobio pismo od Pavla. To se pismo zove Prva Timoteju. U tom Pismu je Pavle ohrabrio tog mladog čoveka da ostane u Efesu i da „naredi nekima da ne uče drugačije i da ne obraćaju pažnju na lažne priče i rodoslovlja, što ničemu ne vodi“ (1. Timoteju 1:3, 4, NS). Bez sumnje je prisutnost Timoteja u gradu pomogla mnogim efeskim hrišćanima da sačuvaju svoju revnosnu ljubav prema Jehovi uprkos rđavog uticaja koji se širio oko njih.

14. a) Kako je Jehova jačao Efežane? b) Šta im se dogodilo uprkos tome?

¹⁴ Drugo pismo Timoteju napisao je Pavle oko 65. n.e. U njemu je spomenuo da je poslao u Efes drugog izaslanika Tihika. (2. Timoteju 4:12).  To je poslednje što čitamo o Efesu sve dok nije Isus poslao poruku zapisanu u knjizi Otkrivenju. Hrišćani u Efesu bili su plodovi propovedanja apostola Pavla. Bile su im od koristi kasnije posete takvih izvanrednih hrišćana kao Timoteja, dobili su savete preko pisma inspirisanog od svetog duha i bili deo ’jednog tela’ (Efescima 4:4). Pa ipak su izgubili ’ljubav koju su isprva imali’.

Potreban čvrst savet

15, 16. a) Zašto neki mogu da pomisle da je bilo za očekivanje da će Efežani izgubiti nešto od vatrenosti ljubavi koju su imali u početku? b) Da li je Isus tako mislio?

¹⁵ Neki smatraju za razumljivo da se donekle ohladila vatrenost ljubavi Efežana. Skupština u Efesu je, na kraju, postojala više od 40 godina kada im je Isus poslao poruku preko Jovana. Mnogi se, sigurno, nisu lično sećali divnog primera Akile i Priskile i uzbudljivog propovedanja Apolosa. Apostol Pavle je bio mrtav već 30 godina. Pre dve i po decenije bio je razoren Jerusalim. Stoga se moglo očekivati da su se efeski hrišćani staložili, izgubili osećanje hitnosti i revnosti.

¹⁶ Međutim, Isus nije opravdao takav stav. Drugi koji su bili hrišćani toliko dugo koliko i Efežani ili još duže nisu izgubili ’prvu ljubav’. Apostol Jovan, koji je napisao Isusovu poruku Efescima, bio je već više od 20 godina Hristov sledbenik kada je Pavle doneo u Efes dobru vest. Štaviše, pripadnici skupštine u Filadelfiji snažno su dokazali da nisu izgubili ’ljubav koju su isprva imali’ (Otkrivenje 3:7—11).

17. Šta je Isus savetovao efeskim hrišćanima?

¹⁷ Prema tome, Isus nije bio nerazuman kada je tim Efežanima odlučno rekao da će verovatno pretrpeti poraz ako se ne pokaju i ponovo zagreju svoju ljubav. Rekao je: „Ukloniću tvoj svećnjak s njegovog mesta, ako se ne pokaješ“ (Otkrivenje 2:5, NS). Ovo nije bila toliko pretnja koliko ljubazno upozorenje tim hrišćanima, koje ih je podsticalo da postupaju mudro i ne izgube svoje prednosti.

Zašto se gubi ’prva ljubav’

18, 19. a) Kakvu revnost su imali Izraelci kada su bili oslobođeni iz Egipta? b) Zašto su izgubili tu revnost?

¹⁸ Zašto ljudi gube prvobitnu ljubav prema Jehovi i revnost za vršenje njegove volje? U Bibliji ne piše šta se dogodilo sa Efežanima. Ali postoje drugi primeri u Bibliji koji opisuju slične događaje. Seti se Izraelaca  koje je Mojsije izveo iz Egipta. Postavši svedoci Jehovinih snažnih dela, čiji je vrhunac bio u uništenju faraona i njegove vojske u Crvenom moru, veoma oduševljen bio je izbavljeni narod Božji. „Ko je kao ti među bogovima, Jehova“? pevali su u ushićenju (2. Mojsijeva 15:11, NS; Psalam 136:1, 15). Kasnije, kada je Jehova sklopio sa njima savez, jednodušno su izjavili: „Sve što je Jehova rekao, voljni smo da izvršimo i poslušamo“ (2. Mojsijeva 24:7, NS).

¹⁹ Ali, raspoloženje Izraelaca ubrzo se promenilo. Privremeni nedostatak vode, jednolična ishrana, strah od Hananeja i drugi problemi naveli su ih da zaborave na Jehovina snažna dela i savez koji su s njim sklopili. Iz bezbedne daljine počeo je i Egipat, zemlja njihovog ropstva, da im izgleda privlačan! Zaboravili su na svirepu okrutnost Egipćana i mogli su samo da misle na ’ribu, krastavce, lubenice, praziluk, crni i beli luk’, što su nekada tamo jeli (4. Mojsijeva 11:5, NS).

20, 21. a) Koju uzbudljivu vest su čuli Jevreji u doba Kira i kako je uticala na njih? b) Šta je prouzokovalo da je nestalo njihovo oduševljenje?

²⁰ Seti se i Jevreja koji su se vratili iz vavilonskog ropstva, 537. pre. n.e. Zamisli njihovo ushićenje kada su čuli Kirov proglas: „Jehova . . . mi naloži da mu sagradim dom u Jerusalimu, u Judeji. Ko je god među vama od svega njegova naroda, Bog njegov neka je s njim. Neka ide u Jerusalim u Judeji, i neka ponovo izgradi dom Jehovi, Bogu Izraelovu“ (Jezdra 1:2, 3, NS). Desetine hiljada Izraelaca odazvalo se i vladala je velika radost kada su bili konačno, postavljeni temelj,i novog hrama (Jezdra 2:64, 3:10—13).

²¹ Međutim, to oduševljenje je ubrzo nestalo. Obližnji neprijatelji protestovali su protiv toga i isposlovali su zvanično naređenje za obustavu gradnje hrama (Jezdra 4. glava). Jevreji su počeli da grade lepe kuće za sebe (Agej 1:4). Naravno, još uvek su smatrali da upražnjuju jevrejsku religiju. Nisu napustili svoju veru. Ali izgubili su vatrenu ljubav koju su ranije imali prema Jehovi i interesima pravog obožavanja. Mislili su, bez sumnje, da su uravnoteženi ili razumni u onome što rade. Ali se Jehova nije složio s tim. Poslao je proroke Ageja i Zahariju da podstaknu njihovu revnost i ohrabre ih da dovrše izgradnju Jehovinog doma (Jezdra 5:1, 2).

22, 23. a) Šta može da navede danas hrišćane da izgube ljubav koju su u početku imali? b) Koja pitanja ostaju za razmatranje?

²² Nešto slično može da se dogodi hrišćanima u naše vreme. Svakodnevni životni problemi u ovom nehrišćanskom svetu mogu da pomrače njihovu radost. Kako vreme prolazi, istina može prestati da bude sveža i uzbudljiva. Pošto vreme briše uspomene na ono što je bilo u svetu, može se čak dogoditi da neki hrišćanin gleda sa čežnjom na takozvanu slobodu, nedostatak odgovornosti, u čemu uživaju svetski ljudi (Efescima 2:11, 12). Ili hrišćane može da savlada stav okolnih ljudi. Može da im se razvije pomisao da je razumnije da se malo manje naprežu u službi Bogu, da nešto popuste (Jeremija 17:9).

²³ Tako nešto se dogodilo efeskim hrišćanima, ali jasno je da je Isus bio mišljenja da mogu da se oporave. U stvari, već su i preko apostola Pavla primili mnoge savete, koji bi im, da su ih primenili, pomogli da obnove ’ljubav koju su isprva imali’. Koji vredni saveti su to bili? I hoće li pomoći nama danas da održimo ’prvu ljubav’? O tome će biti reči u sledećem članku.

Da li možeš da se setiš?

□ U čemu je bio problem u efeskoj skupštini?

□ Kakvu pomoć im je pružio Jehova?

□ Zašto su Izraelci u Mojsijevim danima izgubili revnost?

□ Šta je navelo Izraelce u vreme Jezdre da izgube oduševljenje?

□ Šta može da nas dovede do toga da izgubimo ’ljubav koju smo isprva imali’?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 14. strani]

Agej je upitao Jevreje: „Je li vama vrijeme sada da sjedite u kućama svojim obloženijem daskama, a, ovaj je dom pust“?