Da li može ikada jedinstvo doći od ovog sveta?
Da li može ikada jedinstvo doći od ovog sveta?
DA LI BI se ikada mogao ostvariti san o jedinstvu u svetu naporima ovog sveta? Je li moguće da jedan od vodećih elemenata u svetskim zbivanjima može da usmeri čovečanstvo ka tom cilju?
Ovaj svet je mogao hiljade godina da eksperimentiše različitim vladavinama, kao i ekonomskim i društvenim sistemima. Da li je ijedna od tih vladavina predstavljala pogonsku snagu za jedinstvo? Da li bi mogla jedna od njih da preokrene tragično stanje nejedinstva u kojem se nalaze ljudske porodice? Ako ne, šta ili ko bi to mogao da učini?
Opis dosadašnje politike
Političko vođstvo predstavlja snažnu silu u ljudskim zbivanjima. Ali, na žalost, istorija jasno pokazuje da ono nije predstavljalo snagu za ujedinjenje ljudi. Naprotiv, posle hiljade godina dugog — svih mogućih političkih ideologija, svet je sada, više nego ikada, razdeljen. Sada postoje više nezavisnih nacija i različitih tipova političkih sistema nego ikada u istoriji.
Ako bi ljudska vladavina predstavljala snagu za ujedinjenje sveta, sigurno bi morala da se pokaže do sada kao takva. Umesto toga, svaki vek je bio obojen krvlju prolivenom u nizu ratova, kojih je bilo na hiljade. Daleko od svakog postupnog napretka ka jedinstvu u savremeno doba—naš 20. vek se pokazao kao vek u kojem vlada najporaznija podeljenost. U ovom veku su bila vođena dva grozna svetska rata koja su pokosilo oko 70 miliona života. I kao da to još nije dovoljno, u nedavno objavljenoj knjizi Rat u miru izjavljuje se da je, od II svetskog rata naovamo, poginulo oko 35 miliona ljudi u otprilike 130 vojnih sukoba u više od stotinu zemalja. I to, zamisli, u vreme takozvanog mira!
Osnovni razlog za takvo žalosno stanje jeste politička i nacionalna lojalnost ljudi. One su dovele do potpune podeljenosti i nerazumevanja ljudske porodice. Zato je istoričar Arnold Tojnbi rekao da je nacionalizam „uistinu glavna religija“, jer ga mnogi obožavaju u poslušnosti. Tojnbi je izjavio da takvo obožavanje suverenih država dovodi odgovarajuće članove u neprijateljski položaj „jer je ta religija izraz samoljubivosti“. I on je mišljenja da je „samoljubivost izvor svih razdora“.
Političke podeljenosti su sada daleko katastrofalnije jer je čovečanstvo zašlo duboko u nuklearno doba. Svaka nacija strepi od nuklearnog rata, naročito kada se uzme u obzir kapacitet današnjeg nuklearnog oružja. U Sudbini Zemlje piše Džonatan Šel: „Ono što se dogodilo u Hirošimi bilo je manje od milionitog dela holokausta na sadašnjem nivou svetskog nuklearnog oružja“.
Šel je dodao: „Prema tome, politika je potpuno vezana za upadljivu apsurdnost — s jedne strane, gradi budućnost, s druge strane, priprema da je uništi. Svaki put političar podiže glas i govori o stvaranju boljeg sveta za našu decu i unuke . . . opasnost gašenja toga sastoji se u tome ako mu se protivureči poraznim pobijanjem: ali možda više neće biti dece ili unuka“.
Isus Hrist je u proročanskim rečima prorekao upravo tu situaciju za naše dane. U Luki 21:25, 26 čitamo: „Strah će obuzeti narode na Zemlji, tako da neće imati izlaza od huke i morskih valova, ljudi će padati u nesvest od straha i očekivanja onoga što ide na nastanjenu zemlju“ (NS). To je zaista odgovarajući opis sadašnje podeljenosti koja vlada među ljudima!
S obzirom na takve strašne izglede, postavlja se pitanje: da li bi mogao Osmi biblijski
kralj da ujedini ljudsku porodicu pošto to ne može da ostvari nijedan ljudski sistem? Odgovor je odričan. Zašto? Zato što je Osmi biblijski kralj, u stvarnosti, odraz našeg razjedinjenog sveta. Generalni sekretar OUN priznao je: „Zaista smo daleko zalutali od Povelje Ujedinjenih nacija“. Primetio je da rezolucijama tog dela „sve više prkose ili ih ignorišu oni koji smatraju da su dovoljno jaki da to čine“. Zaključio je i ukazao na posledicu toga: „Opasno se približavamo novoj međunarodnoj anarhiji“. Dakle, po njegovom izveštaju, čak i službenici OUN sumnjaju u verodostojnost te organizacije kao glavnog nosioca ujedinjenja čovečanstva.Ako iskreno sagledamo činjenice, moramo priznati da istorija pokazuje da nijedan politički sistem nesavršenih ljudi nije kadar da ujedini čovečanstvo, ma koliko bili iskrene vođe. Otuda nam se savetuje u Božjoj inspirisanoj reči, u Psalmu 146:3: „Ne uzdajte se u plemenite ni u sina zemaljskog čoveka, u koga nema spasenja“ (NS).
Kriza u privredi
Da li bismo mogli da gledamo na bilo koji privredni sistem ovog sveta kao na snagu koja ujedinjuje, tako da bi cela ljudska porodica mogla da ima koristi od mogućnosti zemlje da rađa obilno? I opet nam istorija daje negativan odgovor. Nijedan od ljudskih privrednih sistema nije nikada stvorio model za ujedinjeni prilaz tom problemu, tako da bi se služilo najboljim interesima čitavog čovečanstva. Svaki privredni sistem je doneo veliko nezadovoljstvo i tegobe milionima.
Poslednjih godina su u svetskoj privredi nastupale krize za krizom. Dugovi zemalja u razvoju su veoma porasli, a njihova moć plaćanja nije. I dugovi najrazvijenijih zemalja dostigli su astronomske razmere. Siromaštvo je ogromno. Milioni su nezaposleni. Svake godine milioni umiru od gladi ili bolesti izazvane neuhranjenošću. Za mnoge siromašne ljude širom zemlje potvrdila se istinitost Božje proročanske reči iz Otkrivenja 6:6: „Merica brašna za dnevnu nadnicu“ (The New English Bible). Da, na mnogim mestima je dnevna plata jedva dovoljna za veknu hleba.
Uprkos povremenim poboljšanjima posle recesija ili depresija, ekonomska slika izgleda i dalje onako kako se izveštava u Njujork tajmsu: „Svetska privreda je suočena sa najozbiljnijom pretnjom za njenu koheziju i prosperitet u posleratnom periodu. Inflacija, recesija, velika nezaposlenost i izvanredne trgovinske i komercijalne ucene stavljaju pod ogroman pritisak vodeće ličnosti i institucije međunarodne ekonomske saradnje. Urednik francuskih novina Andre fonten izjavio je: „Ne nalazim nijednu vladu u svetu koja bi danas bila kadra da izađe na kraj sa teškim privrednim problemima našeg vremena. To je zato što su oni zaista svetski problemi i nijedna zemlja ih ne može rešiti sopstvenim snagama“.
To je suština problema. Za rešenje privrednih problema sveta potrebno je preduzeti ujedinjene, sveopšte mere. Ali suviše mnogo različitih sebičnih interesa je upleteno da bi lideri ovog sveta pružili bilo kakvo trajno rešenje.
Rastu socijalni problemi
Socijalni problemi takođe odražavaju sve veće nejedinstvo među ljudima. Mržnja i predrasude, kriminal i nasilje, terorizam i oružani sukobi na svim kontinentima — jesu simptomi bolesnog sveta. Život je postao naročito opasan u mnogim velikim gradovima. Kada je jedan policijski službenik u Italiji pokušao da ohrabri jednog zatvorenika rekavši mu da će možda biti uskoro pušten, iznenađujuća je bila reakcija tog zatvorenika. O tome se izveštava u La Nacione: „Ne marim da izađem odavde. Vremena su teška. Radije ostajem u zatvoru. Suviše je lako biti ubijen napolju“.
Postoje takođe ljudske slabosti koje razjedinjuju porodice i narušavaju kvalitet života u svakom obliku političkog sistema. Razvodi brakova su skoro svuda u porastu; ka nekim mestima skoro polovina od novosklopljenih brakova završava na taj način. Takođe, bekstvo od stvarnosti u obliku prekomernog pića ima uticaja i na Istoku i na Zapadu. To ima za posledicu da ljudi koji voze automobile pod uticajem alkohola svaki dan dodaju žrtve svetskom pokolju koje broje oko 300 000 mrtvih godišnje.
Nevolja zloupotrebe droge nanela je žalosti milionima. Sve veće seksualne slobode dovele su do ogromne žetve strašnih veneričnih bolesti, od kojih su neke sada otporne na svaku vrstu lečenja. Druga propratna pojava je talas neželjenih trudnoća i abortusa.
Situacija je upravo takva kakva je prorečena u jednom biblijskom proročanstvu za ovo doba. Ono glasi: „A ovo spoznaj, da će u poslednje dane nastati kritična vremena sa kojima će se teško izlaziti na kraj“. U ovom proročanstvu se nabrajaju takve prilike koje te podsećaju na one o kojima čitaš svakodnevno u novinama. U njemu se primećuje da će ljudi biti ’samoljubivi, ljubitelji, novca, oholi, neposlušni roditeljima, nelojalni, koji nemaju nikakve prirodne privrženosti, koji nisu spremni na dogovor, bez samosavladavanja, koji više vole užitke nego Boga’ (2. Timoteju 3:1—5,NS).
Socijalni problemi se još pogoršavaju time što se troši godišnje 800 milijardi dolara za naoružanje. Što iznosi preko dve milijarde dolara dnevno! Dok milioni dece, kao i mnogi odrasli, umiru svake godine od neuhranjenosti. Dakle, ne možemo izbeći činjenici: socijalni problemi i nejednakosti se povećavaju. Stotine miliona razočaranih i ugnjetavanih ljudi nemaju nikakve nade. I nijedan društveni sistem ovog sveta ne može rešiti te probleme pošto se ne pristupa ujedinjeno rešavanju tih problema.
Do sada je očigledno da nijedan politički, ekonomski ili društveni sistem ovoga sveta ne može poslužiti kao snaga za ujedinjenje čovečanstva. Ali, šta je sa religijama ovog sveta? Možemo li na njih gledati kao na faktor ujedinjenja? Zapravo, na šta možemo gledati kao na snagu koja bi ujedinila ovo žalosno podeljeno čovečanstvo? Sledeća dva članka pozabaviće se tim pitanjima.
[Slika na 7. strani]
Stotine miliona gladuje