Da li si pouzdan?

„GOSPODINE, u našoj zemlji se ne može živeti na pošten način. Da bi se preživelo, neminovno je ponekad nepoštenje u životu“. Tako je jedan Afrikanac objasnio jednom misionaru, uz puno poštovanje, zašto ne veruje da je Biblija uvek praktična.

I sveštenici ponekad podupiru takvo gledište. Prema južnoafričkim novinama Raport, katolički sveštenik Hinvud rekao je: „Ako kome ili njegovoj porodici preti glad i niko mu ne pruži pomoć, ne verujem da bi bilo neispravno da ukrade od svog bližnjega. Verujem da i Bog tako misli“.

Bilo da se slažeš sa takvim izjavama ili ne, one ukazuju na nešto: sve više raste trend da se na nepoštenje gleda kao na prihvaćeni i ustaljeni način života. Sve manje ima pouzdanih ljudi. Širom sveta je nepoštenje u porastu i prisutno je u svim sektorima društva i na svim područjima života. Pošto je nepoštenje sve više u modi, možda se pitaš da li je poštenje, zaista, najbolja politika. Imamo li koristi od toga ako smo pouzdani?

Biti pouzdan — koristi

Pogledaj ovu dodatnu listu, zasnovanu na biblijskim merilima. Koliko sebe smatraš pouzdanim? Misliš li da su merila previsoka? Stvarno, moramo uložiti truda da bismo bili pouzdani jer nesavršeni ljudi podležu grešenju. Ali, trud koji ulažemo da bismo udovoljili tim merilima može biti od najveće koristi i može nam doneti pravu sreću.

Ko ne ceni pouzdanog prijatelja? U društvu takvog prijatelja osećamo sigurnost i uvereni smo da naše lične stvari neće postati poznate javnosti. Na pouzdane ljude možemo da se oslonimo jer znamo da drže reč. Verni su u malim stvarima i uzimaju ozbiljno svoje zadatke kao i poštuju svoju bračnu zakletvu i poslovne ugovore (Luka 16:10; Jevrejima 13:4).

U svetu, gde vlada sve veća nezaposlenost; lakše će biti pouzdanoj osobi da zadrži posao pošto je takva osoba obično dragocena poslodavcu. Nemarnost i rasipnost nanele su velike gubitke kompanijama i radnim organizacijama. Često se radnicima poveravaju skupa oprema i skupe mašine. Ako se dokažu dostojnima takvog poverenja i rukuju i održavaju takvu opremu po uputstvima za upotrebu, donose velike uštede svojim poslodavcima. I novac se štedi kada radnici pošteno obavljaju svoj svakodnevni posao, ne gubeći vreme za koje su plaćeni. Traže se i visoko se cene takvi pouzdani radnici.

Pouzdani roditelj ima bolje izglede na uspeh od drugih kod podizanja dece. „Ako se hvališ kako si dobro prošao slagavši mušteriju ili ideš kući sa rukama punim olovkama, naliv—perima, kancelarijskim priborom i gotovo svim stvarima koje me mogu poneti,  nemoj biti iznenađen ako dete sledi tvoj primer. Ne zaboravi, ti si njegov uzor i oni ti laska imitirajući te“, piše u knjizi „Drži ih što bliže, zatim ih pusti da odu — kako biti autentičan roditelj“. Da, detetu je lakše da sledi pouku podržanu roditeljskim pouzdanim primerom.

Još je najbolje od svega, pouzdanost ima za posledicu dobru savest; koja ide uz duševni mir i samopoštovanje. Hrišćani koji ispoljavaju tu divnu osobinu kvalifikuju se za još veće prednosti i blagoslove u hrišćanskoj skupštini (2. Mojsijeva 18:21; 1. Timoteju 3:1, 2, 8—10).

Primeri koji ističu njenu vrednost

Englez, po imenu Džon, boravio je jula 1936. kod Pedra i njegove porodice u Jaki (Španija). Pošto je morao da ide za Englesku, ali je nameravao da se vrati u Jaku, Džon je dao Pedru na čuvanje svoj bicikl, portabl gramofon i nešto španskog novca. Nekoliko dana kasnije izbio je građanski rat u Španiji. Pedro i njegova porodica bili su prisiljeni da se kriju po pećinama u Pirinejima. Kasnije su prešli preko granice u Francusku i bili internirani u jedan logor za izbeglice. Četrnaest godina kasnije Džon je ponovo sreo Pedra i ovaj mu je odmah predao gramofon i pezete i izvinio se što je izgubio bicikl u brdima. Kakav pouzdan prijatelj!

Na žalost, nisu svi prijatelji pouzdani (Psalam 41:9), Juda Iskariotski imao je divnu prednost da bude izabran kao jedan od 12 apostola, bliskih saputnika, Isusa Hrista. Očigledno, zbog izvesnih sposobnosti, Judi je bio poveren zajednički novac grupe. Ali on je propustio da i dalje ceni to ukazano mu poverenje. „Bio (je) lopov, kod njega je bila blagajna, te je uzimao novac koji se u nju stavljao“, pisao je Jovan, jedan od vernih apostola (Jovan 12:6, NS). Pošto je napredovao od lošeg na gore, Juda je izdao svog Učitelja za 30 srebrnika. Njegova nepouzdanost nije bila od trajne koristi. Pošto je izgubio Božju milost i samopoštovanje, Juda je izvršio samoubistvo i zamenio ga je Matej kao osnovni član hrišćanske skupštine (Matej 26:14—16; 27:3—5; Marko 14:43—46; Jovan 13:18; Dela apostolska 1:26).

Kako od toga odudara primer Savla iz Tarsa, koji je postao apostol Pavle! Kod preobraćaja Savla rekao je proslavljeni Isus: „Ovaj čovek mi je izabrani sud — da iznese moje ime pred narode, i kraljeve, i sinove Izraelove“ (Dela apostolska 9:15, NS). Kao nekadašnji progonitelj Isusovih sledbenika, Pavle nije smatrao sebe dostojnim da mu se proveri taj naročiti zadatak. Ali, uz duboko cenjenje ispunio je taj zadatak i dokazao da je potpuno pouzdano i nepokolebljivo bio lojalan svom divnom Učitelju i nebeskom prijatelju (1. Korinćanima 15:9, 10; Efescima 3:8; 2. Timoteju 4:7).

Izbegavati zamke

U pogledu pouzdanosti, kao i u drugim stvarima, ne treba da budemo ekstremni očekujući od drugih previše. Na primer, roditelji treba da izbegavaju da ’razdražuju decu, da ne postanu malodušna’, jer im to ne bi pomoglo da postanu pouzdane odrasle osobe (Kološanima 3:21, NS). Autor V. Klain objašnjava: „Roditelji koji obično prave od komarca magarca, zamerajući svojoj deci banalne sitnice, imaće neizbežno decu koja ne samo što lažu, nego dobro lažu . . . Uobičajeno,  dosadno ili nemilosrdno zameranje retko zadržava decu da čine upravo ono što im se zamera. Ali, ono zadržava decu od toga da preuzmu odgovornosti za svoje vlastite postupke“.

Usled siromaštva su mnogi zapali u kušnju i iskušenja i ponekad krenuli putem kriminala. Sagledavši taj problem, jedan biblijski pisac upućuje ovu korisnu molbu: „Ne daj mi siromaštva niti bogatstva. Dopusti mi da pojedem hranu dodeljenu meni; da ne bih postao sit i odrekao te se, te rekao: ’Ko je Jehova’?, ili u siromaštvu da ne bih ja krao i oskrnavio ime Boga svoga“ (Priče Solomunove 30:8, 9, NS). Ova molitva je pomogla mnogim pravim hrišćanima da ostanu pouzdani jer uviđaju da bi naneli Bogu sramotu ako bi krali, pa čak i u slučaju gladi. Zar Bog nije kadar da se pobrine za svoje verne sluge, pa ma koliko teške postale okolnosti? (Matej 6:31—33). Naravno, tu božansku pomoć ne mogu očekivati oni koji su lenji ili suviše ponosni da prihvate niske poslove (2. Solunjanima 3:10).

Pouzdanost visoko cenjena

Prethodno pomenuti misionar, odgovarajući tom Afrikancu, objasnio je da ima više od 28 000 Jehovinih svedoka u toj zemlji, Zairu, koji su se radosno predali životu u kojem dominira pouzdanost. Takav je slučaj i sa 57 000 svedoka u susednoj Zambiji, i, to im nije smetalo da ’prežive’. Nasuprot, ispostavilo se za njihovo dobro. Zapazi, na primer, ovaj izveštaj u Times of Zambia:

Uprava Zambijskog trgovinskog sajma zapošljava članove sekte Kule stražara da budu na ulaznim vratima — zbog njihovog poštenja. U prošlosti je, očigledno, uprava pokušala sa drugi organizacijama, ali većina njih je pokazala jedinstveno ignorisanje poštenja, što je navelo upravu da se zadovolji članovima te sekte“.

I još južnije, u Mdantsaneu, jednoj južnoafričkoj crnačkoj opštini, rekao je gradonačelnik g. Mpfefa: „U toku šest godina još nijednom nisam čuo da je neki svedok propustio da plati stanarinu, tukao se sa ženom ili podneo zahtev za razvod braka. Iz toga razloga ih veoma cenim“. Da, pouzdani ljudi se cene.

Pouzdanost je osobina kojoj, se ljudi dive. U vreme Persijskog carstva, kada je namesnik Nemija morao da napusti Jerusalim, Ananiji je prepustio komandu. Zašto? U izveštaju piše: „Jer je bio pouzdani čovek“ (Nemija 7:2, NS).

Što je još važnije, pouzdanost zahteva Bog istine, Jehova. Psalmista je bio pobuđen da kaže za Jehovu: „Tvoje su opomene veoma pouzdane“ (Psalam 93:5, NS). To i sam možeš da osetiš. Te ’pozudane opomene’ nalaze se u Božjoj reči, Bibliji. Trudeći se da ih slediš, možeš se, sada i zauvek, radovati mnogim blagoslovima (Jovan 17:3).

[Okvir na 15. strani]

Pouzdane osobe

□ Drže svoju reč (Matej 5:37).

□ Poverljive stvari zadržavaju za sebe (Priče Solomunove 25:9).

□ Govore istinu (Efescima 4:25).

□ Ne kradu i ne uzimaju tuđu imovinu bez dozvole (Efescima 4:28).

□ Pošteno rade svoj svakodnevni posao (Kološanima 3:22, 23).

□ Lojalni su svojim supružnicima (Jevrejima 13:4).

□ Priznaju svoje greške (Priče Solomunove 28:13).

□ Poslušni su zakonima zemlje (Titu 3:1).

□ Daju Bogu Božje (Matej 22:21).

[Slika na 16. strani]

Pouzdanom prijatelju možeš da se poveriš a da se ne plašiš da će tvoje privatne stvari postati javno poznate