Neka ti pomogne Isus Navin da hrabro služiš Jehovi!

„U SVETU imate nevolju; ali budite hrabri — ja sam pobedio svet“. Možda shvataš da je te reči izrekao čovek, po imenu Isus. Međutim, ako bi govorio jevrejski, palo bi ti na pamet ime Jošua, jer je Isus

grčki oblik od jevrejskog imena Jošua (Jovan 16:33, NS).

Zato je sasvim prikladno da je biti hrabar ključna ideja biblijske knjige koju je napisao Isusov prethodnik, Isus sin Navin. Ali, možda se pitaš, kako možemo izvući lične koristi iz knjige Isusa Navina. Pa, počnimo od te ideje — biti hrabar.

Hrabar čovek

Kada je Mojsijev život bio pri kraju, Jehova je izabrao Isusa Navina za Mojsijevog naslednika, koji sigurno nije bio neki novajlija ili neisprobani mladić. Isus Navin se rodio u ropstvu u Egiptu, ali po izlasku iz Egipta, istakao se kao hrabar vođa u odbijanju neizazvanog napada Amaličana (2. Mojsijeva 17:8—16). Isus Navin je potvrdio hrabrost i veru kada su samo on i Halev, od dvanaestorice koji su bili poslati kao uhode u Hanan, hrabro izvestili da bi mogli, uz Jehovinu pomoć, da pobede nemoralne Hananejce i zauzmu Obećanu zemlju (4. Mojsijeva 13:1—14:9).

Pošto Mojsiju nije bilo dozvoljeno da uđe u Obećanu zemlju, rekao je Isus Navinu: „Budi hrabar i jak: jer ćeš ti odvesti ovaj narod u zemlju za koju se Jehova zakle ocima njihovim da će im je dati, i ti ćeš im je dati u nasledstvo“ (5. Mojsijeva 31:7, 23, NS),

 Dakle, sada vidiš zašto možemo očekivati da saznamo iz knjige Isusa Navina kako je on bio hrabar i kako mi možemo biti. U stvari, više od polovine koliko se puta zajedno pojavljuju reči „hrabar“ i „jak“ u jednom biblijskom stavu nalaze se u knjizi Isusa Navina ili u komentarima o njemu. Na primer, kada počnemo da čitamo tu knjigu, nailazimo na savet koji je Jehova uputio Isusu Navinu: „Samo budi hrabar i veoma jak da paziš da sve učiniš pa zakonu koji ti je zapovedio Mojsije, sluga moj. Ne skreći od toga ni desno ni levo, da bi svuda, kuda god ideš, mudro postupao“ (Isus Navin 1:7, NS). Zapazimo neke primere kod kojih je Isus Navin dokazao da je imao unutrašnju hrabrost vere kao i spoljašnju hrabrost delovanja. Zatim možemo slagledati koje pouke možemo lično iz toga izvući.

Hrabra vera i dela

Nakon što je Jehova pobudio Isusa Navina da ’bude hrabar i veoma jak’, počeo je Isus Navin sa pripremama da prevede Izrael preko Jordana i uvede u zemlju Hanan. Dao je uputstva: „Spremite sebi hranu za put, jer ćete za tri dana preći preko Jordana, da uđete i primite u posed zemlju koju vam Jehova, Bog vaš, daje“ (Isus Navin 1:11, NS). Ta hrabra vera nije navela Isusa Navina na pomisao da bi oni mogli da sede i čekaju da Jehova učini sve za njih. Znao je da je bio potreban i lični trud. Tako je i nama potrebna vera i hrabrost da bismo sledili Isusov savet da se uzdamo u Boga da će nam pomoći da nađemo odgovarajuću hranu i odeću. Pa ipak, obećanje za takvu pomoć ne znači da mi možemo jednostavno da sedimo i ništa ne radimo da bismo sebe izdržavali (Matej 6:25—33).

Momentalni problem sa kojim se suočio Isus Navin sastojao se u tome preći reku Jordan u proleće kada je vodostaj bio visok i prelaženje preko reke opasno (Isus Navin 5:10). Isus Navin nije razmišljao: „Možda bi bilo bolje pričekati do sredine leta kada bude opao nivo reke“. Bog je rekao da deluje i Isus Navin je hrabro postupao. Vidiš li pouku u tome? Kada je vreme da učinimo nešto što je u vezi sa obožavanjem, tada treba da delujemo hrabro i ne smemo biti skloni da odlažemo za vreme koje nam se čini da je povoljnije ili zgodnije. Da, postupi kao Isus Navin (Propovednik 11:4; Jakov 4:13, 14).

Bog je naredio Isusu Navinu da sveštenici nose kovčeg saveza prema nabujaloj reci i tako je hteo da pokaže da je sa njim. Kada su sveštenici zagazili u vodu, ona se podelila. Tako je narod mogao da prođe preko reke kao po suvom. Isus Navin nije pripisao sebi nikakvu ličnu zaslugu za to, nego je sledio Jehovino naređenje i sagradio u Gilgalu (bezbedno na zapadnoj obali) spomenik od kamenja koje je bilo uzeto iz rečnog korita. Tako je bilo istaknuto da je ’Jehovina ruka jaka i da ga se uvek boje’ (Isus Navin 3:5—4:24). Iako nismo lično u mogućnosti da vidimo taj spomenik od kamenja, ipak bi trebalo ono što je Jehova učinio preko Isusa Navina da nam ulije pouzdanje u Božju sposobnost da deluje u korist svog naroda. Značenje tog spomenika sigurno je postalo značajno Izraelcima kada su bili pred Jerihonom, utvrđenim hananskim gradom.

Da li će Isus Navin, koji je bio neustrašivi zapovednik vojske, povesti Izraelce u masovni napad na utvrđeni grad? Možda već znaš da Isus Navin nije tako postupio, nego je sledio Božja uputstva. Šta da uradi? Da naredi svojim naoružanim ljudima da svaki dan marširaju u tišini oko grada, a za njima da idu sveštenici, od kojih su neki trubili u ovnujske rogove a drugi nosili kovčeg. Sedmog dana su marširali sedam puta, posle čega „narod povika glasno kada počeše da trube u rogove. . . . Te počeše da padaju bedemi (jerihonski)„. To je omogućilo ratnicima Isusa Navina da prodru u grad i unište ga. Da. to je bila potpuna pobeda! (Isus Navin 6:20, NS).

Hrabro odlučan, ali i razuman

Još jedan aspekt hrabrosti Isusa Navina možemo shvatiti na osnovu dva događaja koja su se zatim odigrala. Prvi se događaj odnosio na grad Gaj, koji se nalazio blizu Jerihona. Kada su Izraelci napali taj grad, bili su potučeni. Zašto? Zato što je Ahan, protivno Božjoj zapovesti, uzeo nešto od plena iz Jerihona. Neki možda opravdavaju njegove postupke pošto su stvari koje je uzeo bile korisne i nije izgledalo da je time nekome naškodio. Možda si čuo slična razmišljanja o sitnim potkradanjima poslodavaca ili „malim“ prestupima. Kako je, međutim, Isus Navin na to reagovao?

 Uz božansku pomoć, Isus Navin je izdvojio prestupnika i potvrdio zločin pronašavši ukradene predmete. Koliko su beznačajno izgledali ti predmeti! Ali, Isus Navin je prodreo do srži problem i rekao Ahanu: „Zašto si nas ozloglasio? Ozloglasiće te Jehova ovog dana“ (Isus Navin 7:25, NS). Isus Navin je bio odlučan za pravdu i dao je pogubiti grešnika, te je tako otvorio put za pobedu nad Gajem. Imajući na umu kako je Isus Navin postupio kod slučaja sa Gajem, možemo da razmišljamo: „Jesam li tako odlučan kada drugovi na poslu ili u školi omalovažavaju ilegalne ili nemoralne postupke“?

A sada razmotri drugi događaj u kojem se radi o hananskim stanovnicima grada Gavaona. Kada su ti stanovnici čuli da je Isus Navin osvojio Jerihon i Gaj, primenili su lukavstvo i poslali ljude koji su se izdali za putnike iz daleke zemlje i želeli da sklope savez o miru sa Izraelom. U tome su uspeli. Kasnije se ispostavilo da su ti ljudi, u stvari, iz obližnjeg Gavaona i mnogi Izraelci su gunđali zbog sklopljenog saveza. Da li se Isus Navin razbesneo zbog primenjenog lukavstva i naredio da se unište Gavaonjani?

Savez je bio sklopljen i Isus Navin ga je poštovao. Naredio je da od sada Gavaonjani nose vodu i sakupljaju drva za Božji dom. Gavaonjani su se složili da poštuju taj dogovor, a uskoro su događaji pokazali da ga je poštovao i Isus Navin. Kako? Petorica hananskih kraljeva udružila su se u savez i krenula na Gavaon. Isus Navin je brzo reagovao, marširao je celu noć sa svojom vojskom i zatim napao članove saveza. Jehova je pomogao time što je prouzrokovao da padnu smrtnosna zrna grada na hanansku vojsku i još je na čudotvoran način ostavio sunce nepomično da bi bio dan, te su tako Izraelci mogli da dovrše svoju pobedu. Imajući na umu Gavaonjane, da li ćemo biti odlučno hrabri kada se dogovorimo s nekim ili damo svoju reč za nešto što nije protivno Božjim načelima? Da li držimo reč i kad je to teško ili nezgodno? (Psalam 15:4).

Posle upravo pomenute borbe, i kada je trebalo pogubiti pet neprijateljskih kraljeva, Isus Navin je bodrio svoj narod: „Ne bojte se i ne plašite se; budite hrabri i jaki, jer će tako Jehova učiniti sa svim vašim neprijateljima sa kojima budete ratovali“ (Isus Navin 10:25, NS). Izraelcima je bilo od koristi to što su bili jaki i hrabri pošto su se kretali prvo ka jugu i odnosili pobede koje su im bile od Boga dosuđene, a zatim su krenuli na sever gde je kralj Asorski sklopio bezuspešan savez protiv Izraela. Iako Izraelci nisu imali takvo naprednu tehniku kao Hananeji, koji su imali utvrđene gradove i bojna kola, hrabro su sprovodili Jehovinu volju.

Druge pouke iz knjige Isusa Navina

Naročito smo poklonili pažnju poukama iz knjige Isusa Navina, koje su vezane za hrabrost. Ali, dok čitaš tu knjigu, možeš naći i druge korisne pouke.

Mnoge žene su, na primer, impresionirane Ravnim stavom, koja je zaštitila dvojicu Izraelaca koja su došla da uhode Jerihon. Stanovnici Hanana su većinom, kada su čuli kakve je velike stvari učinio Jehova za Izrael, prešli u defanzivu i strašljivo se protivili Izraelu. Ali ne i Rava. Bila je voljna da se zavadi sa svojim narodom i reskira život ne bi li primila Jehovinu nezasluženu dobrotu. Takođe je učinila ono što je mogla da bi pomogla svojim rođacima da saznaju šta treba da rade da bi zaštitili svoje živote. Sigurno bismo mogli upotrebiti taj izveštaj kada pomažemo danas ženama da shvate prioritet pravog obožavanja u odnosu na svoje susede ili čak svoj narod (Isaija 2:8—14).

Takođe ćeš naći u Isusu Navinu dobru pouku o tome kako ne treba pogrešno ocenjivati tuđe motive. Tu je reč o vremenu kada je pokoren dobar deo Hanana i kada je Isus Navin raspodelio zemlju svakom plemenu po njegovom nasledstvu. Ljudi iz dva i po plemena vratili su se na svoju teritoriju istočno od Jordana. Po povratku podigli su oltar. Ostala plemena izvukli su brzopleto pogrešan zaključak u vezi toga šta je predstavljao taj oltar. Pretio je međuplemenski rat. Dok čitaš taj izveštaj u 22. glavi knjige Isusa Navina, zapazi pouku o tome kako treba paziti da se ne podmetnu nekome rđavi motivi za njegove postupke. I zapazi šta bi valjalo da učiniš ako smatraš da te je neko uvredio ili postupio neispravno.

Nijedan pregled knjige Isusa Navina ne treba da propusti činjenicu da ova knjiga naglašava koliko je važno učiti i držati se pravog obožavanja zasnovanog na Božjoj reči. Bog je savetovao Isusu Navinu da čita redovno njegovu reč i da ne odstupi od nje (Isus Navin 1:8). Posle pobede nad Gajem, Isus Navin je odveo ceo narod na sever, u područje Sihema, između brda Evala i Garizina. Tamo je sagradio oltar za žrtve i „prepisa onde na kamenju zakon Mojsijev“ (Isus Navin 8:32). Dalje, čitao je zakon narodu. „Ne bi ni jedne reči od svega što je Mojsije zapovedio koju ne pročita Isus pred svom skupštinom Izraelovom, i pred ženama i mališanima i strancima koji behu među njima“ (Isus Navin 8:35, NS).

Kasnije, pošto je Isus živeo neko vreme u gradu koji je skromno zatražio u nasledstvo, sazvao je ponovo narod i rekao: „Ostario sam i odmakao u godinama. A vi ste videli sve što je Jehova, Bog vaš, učinio svim ovim narodima radi vas, jer se Jehova, Bog vaš, borio za vas“. Zato ih je bodrio: „Budite veoma hrabri da držite i činite sve ono što je napisano u knjizi zakona Mojsijeva, i ne odstupite nikada od toga ni na desno ni na levo . . . Nego se držite Jehove, Boga svoga“. Da bi ih podstrekao u tom pravcu, još ih je podsetio: „Vi dobro znate . . . da nije ostala neispunjena ni jedna reč od svih dobrih reči koje vam je izgovorio Jehova, Bog vaš. Sve vam se ispunilo“ (Isus Navin 23:2—8, 14, NS).

Još jednom je, na kraju, sazvao narod da im uputi oproštajne opomene i molio ih je: „Danas izaberite kome ćete služiti . . . Ja i moj dom služićemo Jehovi“. Kada su mu potvrdili da će i oni služiti Jehovi, sklopio je savez sa njima. U božanskom izveštaju piše: „Posle ovih događaja umre Isus sin Navin, sluga Jehovin, u starosti od sto i deset godina“. Sigurno nam ovaj lojalni obožavalac Jehove pruža snažan podstrek da budemo hrabri i jaki dok se bojimo Jehove i služimo mu u besprekornosti i istini (Isus Navin 24:14, 15, 29, NS).