Da li dramatizuješ ljutnju?
Da li dramatizuješ ljutnju?
„MRZIM te!“ Poznato je da supružnici viču jedan na drugoga ponavljajući takve reči. Čuje se uvek iznova da gnevne majke viču na decu i strašno im prete.
U čemu je problem? Takve osobe podležu slabosti da dramatizuju svoju ljutnju ili zlovolju. Zbog povređenih osećanja ili osećaja sujete ili nesrećnosti, grešni ljudi ponekad krajnje preuveličavaju i govore ono što, u stvari, ne misle.
Tipičan slučaj
Dramatizovanje ljutnje nije ništa novo. To je prikazano u slučaju proroka Jone. Budući da se plašio da saopšti poruku Božjeg upozorenja. Ninevljanima, Jona je najpre izvukao iz toga pouku time što ga je velika riba progutala i zatim izbljuvala na kopno. Nakon toga je neustrašivo saopštio Božju poruku, upozoravajući stanovnike Ninevije na uništenje koje je trebalo da dođe za 40 dana. Adi, Ninevljani su se odazvali na Jonino propovedanje i pokajali — od kralja pa do najnižih njegovih podanika. Kada je Jehova video da su se pokajali, nije ih uništio (Jona 1:1—17; 2:10; 3:1—10).
To je bilo Joni previše jer je mislio da je sada ispao lažni prorok! Zato je rekao: „O Jehova, uzmi moju dušu, jer mi je bolje umreti nego živeti“. Kada je kasnije iznenada uvenula neka vrsta tikve koja mu je pružala hlad, Jona je ponovo rekao Jehovi: „Bolje mi je umreti nego živeti“. Da, prorok je dramatizovao svoju ljutnju, čak je otišao tako daleko da je više voleo da umre nego da živi. Jehova ga je, međutim, ispravio i objasnio mu zašto je ukazao milost Ninevljanima (Jovan 4:1—11).
Zašto možda dramagizujemo ljutnju
Danas se često preuveličava u izjavama da bi se, tako reći, dalo oduška osećanjima. Mnogi čine takve izjave, a da ne misle ili čak i ne veruju da su tačne. Ili se možda njima
koriste da bi izrazili svoju zlovolju ili kaznili drugu osobu. Bez obzira na motiv, neko može pogoršati samo stanje ako podleže toj sklonosti. Verovatno će se na taj način probuditi jaz između dvoje zavađenih i otežati pomirenje i harmoničan odnos. To može biti uveliko zbog toga što osoba koja daje takve preterane izjave ne veruje u to ili ne misli tako, dok žrtva te izjave možda misli da je ta osoba zaista to mislila što je rekla. Kakvog li uzroka za uznemirenje!A i ponos može biti uzrok nepromišljenog preterivanja. Povređena osoba može pomisliti da to što je druga osoba učinila ili rekla pokazuje nedostatak poštovanja, razumevanja ili uviđavnosti. Ali, bez obzira na faktore koji nas navode da dramatizujemo ljutnju, šta možemo učiniti da bismo savladali tu sklonost?
Pomoć za savlađivanje te sklonosti
Poniznost, ili skrušenost duha, pomoći će nam. Ako zaista smatramo druge za bolje od sebe, kao što se savetuje u Bibliji, taj će nam stav pomoći da ne postanemo dramatični i da ne preterujemo u izjavama kada smo ljuti, frustrirani, razdraženi ili krajnje provocirani (Filipljanima 2:1—4).
Samosavladavanje predstavlja takođe veliku pomoć u tom pogledu. Pomaže nam da budemo strpljivi kada bivamo kušani — drugim rečima, da budemo dugotrpljivi. Poukama i primerima upozorava nas Božja reč, u više navrata, na nedostatak samosavladavanja. Na primer, u njoj se izjavljuje: „Ko je spor na gnev bolji je od jakog čoveka, a ko vlada svojim duhom bolji je od onoga koji grad osvaja“ (Priče Solomunove 16:32, NS). Ako se savladavamo pod nepovoljnim uslovima, ne idemo linijom manjeg otpora, nego ćemo biti bogato nagrađeni učeći to.
Budući da se dobro učimo na primerima, zapazi kakav nam je primer ostavio sam Jehova Bog, Uprkos tome što je bio provociran, mogao je da kaže: „Dugo sam se mirno držao. Ćutao sam. Stalno sam se savladavao“ (Isaija 42:13, 14, NS). Ako smo bezuslovno predani Jehovi, trebalo bi da imamo želju da ga imitiramo u samosavladavanju. Ova osobina će nam sigurno pomoći da ne dramatizujemo ljutnju.
Nesebična ljubav pomoći će nam naročito da ne postanemo dramatični u teškim situacijama. Ljubav plod Božjeg duha, pruža nam potrebnu providnost, tako da shvatimo zašto neki postupaju ili govore tako, što nas ponekad izaziva. Ljubav uzima u obzir tuđe slabosti. Da, „ljubav je dugotrpljiva i ljubazna . . . ne razdražuje se. Ne uračunava zlo . . . Sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi“. Sve to čini ljubav i tako nam pomaže da ne dramatizujemo ono što nas ljuti (1. Korinćanima 13:4—7, NS).
Molitva će nam isto pomoći. S pravom možemo, recimo, da molimo svog nebeskog Oca za njegov sveti duh (Luka 11:13). S pouzdanjem možemo da se molimo da nam pomogne u razvijanju i ispoljavanju plodova duha: samosavladavanja, ljubavi, mira, dugotrpljivosti, krotkosti i tako dalje (Galatima 5:22, 23), Jehova uslišuje takve ponizne molitve i daje svoj duh onima koji ga vole. Dakle, primićemo dodatnu pomoć kod savlađivanja sklonosti da dramatizujemo ljutnju.
Sve dok smo svi mi nesavršeni, provociraćemo druge ili će drugi nas da provociraju. Ali, poniznost, samosavladavanje, nesebična ljubav i pogotovo molitva za Božju pomoć pomoći će nam da podnosimo jedan drugoga uprkos slabostima i nedostacima. Nećemo biti više skloni da dramatizujemo ljutnju.