Opomene i naredbe Božjeg novog sistema
Opomene i naredbe Božjeg novog sistema
„Čuvao sam tvoje naredbe i opomene, jer svi su putevi moji pred tobom“ (Psalam 119:168, NS).
1. Na koje načine služe opomene da bude srećan Jehovin narod?
BOŽJI pravedan novi sistem na domaku je! Jehovini svedoci, koji vole njegov pravedan zakon, treba da dobiju opomene iz njegove Reči i preko njegove organizacije u važna vremena. Srećni su zato što poštuju te božanske opomene. Takve opomene ih nagone da ga traže, što dovodi do srećnih rezultata. Srpskohrvatski prevod jevrejske reči ’edoth’ kao „opomene“ umesto „svedočanstva“ martyriʹa po grčkom prevodu Septuaginta) jeste jači i svrsishodniji. Ukazuje da nas Jehova, kako prilike zahtevaju, podseća na to šta su njegov zakon, njegove naredbe, odredbe, zapovesti i uredbe. Dakle, ne dopušta nam da ih potpuno zaboravimo. Ako nas ne razdražuju takve opomene, postajemo srećni zato što ih poštujemo.
2. Koju osnovu je imao, za isticanje tolikih opomena, pisac 119. psalma?
2 Ako je psalmista napisao svoj psalam najkasnije u petom veku pre nove ere, tada je imao na raspolaganju sva Hebrejska spisa — od 1. Mojsijeve do Malahije. Peta knjiga se zove Deuteronom (Greek Septuagint Version, kao što se gore može videti), što znači „drugi zakon“. Sadržaj ove knjige, je očigledno, bio smatran, uglavnom, kao objašnjenje Zakona (saveza) koji je Jehova sklopio sa Izraelom posredstvom proroka Mojsija. Dakle, Deuteronom trebalo je da sadrži opomene, ali i sve druge knjige Biblije sadrže, takođe Božje opomene za nas.
3. a) Na šta nas podsećaju citati iz Hebrejskih spisa? b) Kako može biti naša sreća veća od one koju je imao psalmista?
3 Stotine citata iz Hebrejskih spisa koji se nalaze u Hrišćanskim grčkim spisima služe kao opomene ne samo na ono čemu je Jehova učio svoj narod pod Zakonom, nego i na njegovu veličanstvenu nameru u vezi sa hrišćanskom skupštinom i otkupljenom ljudskom vrstom. Današnji učenici Isusa Hrista, većeg Mojsija, imaju više opomena od Jehove Boga no što je imao psalmista; i ako ih verno drže, trebalo bi da imaju veću sreću od psalmiste. Tragajući za Jehovinim opomenama pomoću studija Biblije, tragaju zapravo za Jehovom svim srcem.
4. Umesto da nas razdražuju Božje opomene, koji je stav ispravan ako imitiramo psalmistu?
4 Treba ceniti ono što nam daje dobre savete i čuva nas od sudbine zloga, Psalmista je tako gledao na Božje opomene (Psalam 119:24, 119, 167). Jehovine svedoke danas ne razdražuje to što Bog smatra za dobro da ih podseti na ono što je u vezi sa njegovim zakonom — bilo kod njihovog studija Biblije ili pomoću njegove organizacije. Lojalno izabiru da se čvrsto drže njegovih opomena. „Uz opomene tvoje čvrsto sam prianjao, o Jehova, nemoj me postideti“ (Psalam 119:31, NS).
5. a) Kojoj svrsi služe opomene iz Božje reči i od njegove organizacije? b) Kako možemo lično pokazati visoko poštovanje prema Jehovinim opomenama koje je psalmista imao?
5 Bog ne daje opomene da bi postideo svoje svedoke, nego ih putem opomena čuva od sramnog pravca. Oni žele da oslone svoje sedište naklonosti na ono što je zaista korisno za sva buduća vremena; tako se pridružuju psalmisti u molitvi: „Prikloni mi srce opomenama svojim, a ne k dobitku“ (Psalam 119:36, NS). Nije čudo što ne želimo da izgubimo posedovanje tih trajnih koristi time što bismo popustili u studiju Biblije ili redovnom sastajanju sa Jehovinim predanim narodom (Psalam 119:111). Zato što ljube Boga svom dušom osećaju potrebu za tim pravcem. Iako to može od njih zahtevati velike promene, Jehovini svedoci se raduju što ih Jehova vodi putem njegovih opomena, tako da ih čuva da ne zastrane i zauvek se izgube: „Na putu tvojih opomena radovao sam se, kao i svim drugim vrednim stvarima“ (Psalam 119:14, NS).
6. Kako su se trudili Jehovini svedoci da budu pošteni sa sobom pred Bogom?
6 Iako su ih mnogi oštro kritikovali i odrekli ih se zbog napravljenih grešaka, Jehovini svedoci su bili, pred Bogom, pošteni sa sobom. Žele da hode putem na koji im ukazuje knjiga njegovih opomena. Njihova savremena istorija pokazuje da su postupali upravo kao psalmista u staro vreme: „Posmatrao sam puteve svoje, da bih tvojim opomenama vratio noge“ (Psalam 119:59, NS). Jedino to čineći mogli su da se mole Bogu da im sačuva život da bi nastavili da izvršavaju delo koje im je on odredio, uprkos njihovim krvožednim neprijateljima (Psalam 119:88). Priznajući da su Božji robovi, pošto su se predali Bogu preko Hrista, i da treba da shvate pravi smisao onoga što je Bog izneo u svojoj napisanoj Reči, oni kažu: „Ja sam sluga tvoj: daj mi razumevanje da spoznam tvoje opomene“ (Psalam 119:125, NS).
7. Koje razloge imaju da budu zahvalni i šta su se molili?
7 Za njih je divno ono što je Bog otkrio u svojoj Reči po završetku I svetskog rata, 1918. tako da žele da rade ono na šta im ukazuju ta otkrića (Psalam 119:129). Od Jehove je savršeno opravdano što nam skreće pažnju na svoje opomene i polaže ih na nas kao zapovesti. To rado priznajemo u molitvi rečima psalmiste: „Zapovedio si svoje opomene u pravdi i u krajnjoj vernosti“ (Psalam 119:138, NS). Veoma se zahvaljujemo za takvog lojalnog Boga.
8. Na koji način zavisi večni život od razumevanja i čuvanja Božjih opomena?
8 Jehovini svedoci danas dobro shvataju da njihov večni život u Božjem pravednom novom sistemu stvari zavisi od toga da li će shvatiti ono na šta im on skreće pažnju a zatim, da li će razumno slušati (Psalam 119:144). U neprijateljskom svetu moraju da se mole Bogu, koji čuje molitve, da ih izbavi iz najopasnijih situacija, naročito u ove dane kada se svi narodi okupljaju za „rat velikog dana Boga svedržitelja“ u Armagedonu (Otkrivenje 16:13—16). Najprikladnija je molitva: „ Tebe sam prizivao. Spasi me! A ja ću čuvati tvoje opomene“ (Psalam 119:146, NS).
9. Koje uverenje imamo da će nam božanske opomene i dalje biti na raspolaganju?
9 Mada su sve napisane opomene Jehove Boga postavljene pre 1900 godina, kada je kompletirana Biblija od 66 knjiga, ipak postoje još i danas i biće nam na raspolaganju neodređeno vreme u budućnosti. Psalam 119:152, upućen Bogu, pokazuje se kao tačan: „Odavno sam znao za neke tvoje opomene, jer si ih postavio na neodređeno vreme“ (NS). S obzirom na poznavanje nekih opomena Jehovinih, jula 1879. počeo je da se izdaje časopis (Zion’s Watch Tower and Herald of Christ’s Presence) Sionska kula stražara i glasnik Hristove prisutnosti. Danas, posle 105 godina objavljivanja, ovaj časopis još uvek cirkuliše, i to širom sveta na 102 jezika. Ako bi čak neprijateljima Jehovinih svedoka bilo dozvoljeno da obustave izdavanje tog časopisa, oni nikada neće moći da učine kraj Jehovinim opomenama sadržanim u Svetom pismu, koje počivaju na večnom temelju čije je trajanje neodređeno.
Izvršavajući naredbe našeg pretpostavljenog
10. Koje se istaknuto mesto daje Božjim ’naredbama’ u 119. psalmu?
10 Nakon što odobrava u svoja dva uvodna stavka sreću onih koji hode po Jehovinom zakonu i poštuju njegove opomene, psalmista nastavlja: „Zaista nisu počinili nikakvu nepravdu. Hode putevima njegovim. Naredbe si svoje izdao zapovednički da se brižljivo čuvaju“ (Psalam 119:3, 4, NS). Sastavljač upotrebljava u ovom psalmu 21 put reč „naredbe“, te nam tako ostaju u sećanju.
11. a) Zašto je pazio psalmista na svoje ponašanje, kako se to nazire iz Psalma 119:168? b) Koja se pogonska snaga nalazi iza reči „naredbe“?
11 Psalmista nam govori kako je osećao i šta je radio povodom tih božanskih ’naredaba’. Na taj način je poslužio nama danas kao pouzdani primer. Cenio je što je taj način života bio pod Božjom prismotrom i što je morao da pazi kako se ponašao pod Jehovinim zakonom saveza. S dobrim razlogom je rekao: „Čuvao sam tvoje naredbe i opomene, jer su svi putevi moji pred tobom“ (Psalam 119:168, NS). Opomene predstavljaju podstrek za pamćenje, a naredbe su direktive izdate od pretpostavljenog potčinjenom. Nalažu šta i kako treba da izvrši sluga, rob, radnik ili vojnik na savestan način. Naredbe su jače od pravila; jevrejska reč koja je tako prevedena, piqudimʹ, znači „određivanja“, „opterećenje“. Da li se činilo psalmisti da su te božanske naredbe tegobne i nezahvalne, pogotovu kada je bio lažno optužen ili pogrešno predstavljen zato što se držao njih? Poslušajmo šta kaže: „Gle naredbe tvoje sam ljubio. O Jehova, po tvojoj ljubaznoj dobroti sačuvaj mi život“ (Psalam 119:159, 169, NS).
12, 13. a) Kako je merilo postavljeno od psalmiste osposobilo Božje sluge da izdrže kušnje za vreme i posle I svetskog rata? b) Čije je naredbe slušao ostatak iako je bio ’uprljan lažima’?
12 Kakvo divno merilo je ostavio psalmista pravim hrišćanima udruženim sa Jehovinom vidljivom organizacijom usred ovog sveta bez zakona i ljubavi! Živeti po njemu pokazalo se kao nagrađujuće. Psalmista se osećao kao ’došljak’, tako se isto osećaju i oni u svojoj sredini punoj neprijatelja njihovog Boga (Psalam 119:19, 54). Pa ipak smatraju da ništa nije ravno Božjim odredbama za ispravno življenje. Jedva su se spasili za vreme I svetskog rata (1914—1918). U tim ludim ratnim godinama neprijatelji su doprli dosta visoko unutar osoblja Jehovine vidljive organizacije da bi ubrzali uništenje njegovog naroda, otišli su tako daleko da su nepravedno zatvorili predsednika i druge veoma odgovorne osobe iz sedišta Udruženja Kule stražare Biblije i traktata. To iskustvo je bilo poput onoga što je opisano u Psalmu 119:69: „Uprljaše me lažima drznici. Ali ja ću se svim srcem držati naredaba tvojih“ (NS). Oni moraju više slušati Svevišnjeg Boga, njihovog pretpostavljenog, nego ljude ovde dole, na Božjem podnožju.
13 Da, na vrhuncu I svetskog rata, sa takvim naizglednim uspehom protiv onih koji drže Božje uredbe, neprijatelji su mislili da sada mogu istrebiti Božji poslušan predani narod. Otuda su mogli reći pripadnici Božjeg naroda: „Umalo me ne istrebiše sa zemlje; ali naredbe tvoje ne ostavih“ (Psalam 119:87, NS). Svevišnji univerzuma osujetio je podlu zaveru drskih neprijatelja.
14. U kom smislu je mogao ostatak da izrazi reči iz Psalma 119:45?
14 Po oslobođenju nakon rata osećali su potrebu, kao nikada do tada, da tragaju za Božjim naredbama da bi saznali šta Bog namerava da oni rade u tom neočekivanom periodu mira. Mogli su da izraze reči iz Psalma 119:45: „ Hodaću na prostranom mestu, jer sam istraživao naredbe tvoje“ (NS).
Sada i u budućnost
15. a) Koje je gledište izraženo u 119. psalmu usvojio Božji narod? b) Na šta su se usredsredili od 1919?
15 Proširujući svoje delo Carstva do samih krajeva zemaljskih, namnožili su se njihovi neprijatelji. Ali to ih nije uplašilo i nateralo da izbace iz misli Božje upute. Oni su odlučni i istrajni (Psalam 119:93, 94). Odajući priznanje Jehovi, šta mogu sada reći bez hvalisanja, pošto nisu zaboravni slušači Božje reči i njegovih pozitivnih naredaba, nego su tvorci njegovog dela? Sledeće: „Ponašam se razumnije od staraca, jer sam čuvao tvoje naredbe“ (Psalam 119:100, 104, NS). Dakle, od posleratne 1919. godine naovamo, nisu se bavili planovima i pripremama naroda. Nezbunljivo su objavljivali da je Božje kraljevstvo pod Hristom jedina nada za čovečanstvo, a ne prethodni i sadašnji Osmi biblijski kralj. Kakvo ’razumevanje’!
16. U šta smo uvereni iako se na nas vrši pritisak da radimo što ne valja?
16 Kada govori Božja reč nama koji živimo u eri Ujedinjenih nacija da ne ljubimo svet i ono što je u njemu, tada nam izdaje božanske naredbe. Mi moramo (a to i činimo) da smatramo da su ispravne — i one jesu! Zauzimamo stav sa onim što piše u Psalmu 119:128: „Zato sam smatrao za ispravne sve naredbe u pogledu svega, mrzeo sam svaki lažni put“ (NS). Zbog našeg beskompromisnog stava možda nas preziru svetski ljudi, ali ono što važi jeste Božja procena, pa zato ne želimo da smetnemo sa uma njegove upute (Psalam 119:141).
17. Kakvi izgledi predstoje i kako će se naći božanska zaštita kada budu protivnici stegli obruč oko Jehovinog naroda?
17 Uprkos tome što se sada više od 60 godina pojačano propoveda da je Božje kraljevstvo pod Hristom jedina nada za svet, oni koji kuju i planiraju svetske prilike ne mare za to. Sada preti uništenje celog ljudskog roda u nuklearnom oružanom sukobu. Ne samo to, antireligiozna mržnja zagorčava sve više srca ljudi. Kada budu bili uništeni svi oblici krive religije, Božji neprijatelji moraće da se pozabave sa Jehovinim svedocima. Kada se bude stegao obruč nereligioznih protivnika Božjeg kraljevstva oko preživelih Jehovinih svedoka, trebaće, kao nikada ranije, nadljudsku pomoć. Moraće da ih pokrije zaštitna senka svemoćne ruke — Božje ruke. Imaće osnova da zamole da im ta božanska ruka priskoči u pomoć, kao što je izjavljeno u Psalmu 119:173: „Nek mi ruka tvoja na pomoć bude jer odabrah tvoje naredbe“ (ST). Pod tim najizazovnijim okolnostima, Jehovina ruka neće biti prekratka tako da ne može da spase bogobojazne izvršitelje njegovih naredaba (Isaija 50:2).
18. a) Zašto će spasenje pri uništenju ovog poretka imati veze sa tim da li se neko nalazi u ispravnom društvu? b) Čime ćemo se stalno baviti pošto znamo ishod za one koji se boje Jehove?
18 U čijem društvu želimo da se nađemo dok se približavamo katastrofalnom kraju ovog poretka bez zakona i ljubavi i kraju odvajanja ljudi iz naroda kao kada pastir odvaja ovce od jaraca? U društvu ljudi sličnih jarcima koji će biti večno odrezani iz postojanja ili u društvu ljudi sličnih ovcama koji vole Jehovu Boga? (Matej 25:31—46). Ni za koga nije prerano da izabere prave partnere. Sada je vreme da se donese izbor koji je doneo psalmista. On je rekao za najviše Biće: „Partner sam svima koji te se boje i koji tvoje čuvaju naredbe (Psalam 119:63, NS). Mi znamo šta će biti udeo onih koji se boje Jehove Boga, i želimo da učestvujemo sa njima u udelu koji ispunjuje duše, što će Jehovu obradovati. Budući da ga volimo, duboko i stalno smo zainteresovani da mu se dopadamo činićemo ono što on zahteva od nas. Psalmista dobro izražava našu rešenost: „Baviću se tvojim naredbama i gledaću na staze tvoje“ (Psalam 119:15, NS).
19. Koje se divno delo sada sprovodi?
19 Od završetka svetskog rata (1918), prvog takve vrste, Svevišnji Bog sprovodi divno delo usred protivničkog sveta. To delo vrše njegovi svedoci time što propovedaju ’ovu dobru vest o carstvu po svoj nastanjenoj zemlji za svedočanstvo svim narodima’, s obzirom na približavajući se „kraj“ ovog hiljade godina starog poretka (Matej 24:14). Želimo da imamo udela sa njim u njegovim delima. Želimo da vršimo njegovu volju i zato ga molimo da nas navede da vršimo njegovu volju. Naša iskrena molitva je još uvek ona iz Psalma 119:27: „Dopusti mi da razumem put tvojih odredaba, da bih se bavio tvojim divnim delima“ (NS).
20. Koje jedno od najdivnijih dela treba Bog još da učini i šta će reći preživeli za Božje naredbe?
20 Jedno od najdivnijih dela koje će Bog izvršiti sastojaće se u tome što će sačuvati verne i lojalne svedoke u dolazećem kraju ovog poretka i uvesti ih u Novo uređenje (2. Petrova 3:13). Biće od njega pravedno da ih zaštiti od smrti ovog na smrt obolelog poretka. Odgovoriće na ovu inspirisanu molitvu koju mu upućuju: „Evo, čeznuo sam za naredbama tvojim. U pravdi mi svojoj sačuvaj život“ (Psalam 119:40, NS). Neka to bude tvoja molitva. Zatim, posle najveće nevolje u istoriji celog sveta i kada se budeš našao unutar vrata novog i pravednog sistema stvari, bićeš iskreno naveden da kažeš: „Naredbe tvoje neću zaboraviti doveka, jer po njima ti si mi sačuvao život“ (Psalam 119:93, NS).
Za bolje pamćenje
◻ Koje ti „opomene“ od Boga stoje na raspolaganju?
◻ Kako možeš izvući koristi iz Božjih opomena?
◻ Šta su Jehovine „naredbe“?
◻ Zašto bi trebalo da želiš da ih izvršavaš?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 28. strani]
Božje sluge danas imaju više „opomena“ iz kojih treba da izvuku koristi
[Slika na 29. strani]
Jesi li izabrao da budeš ’partner „ovcama“ koje čuvaju Božje naredbe’?