I ti možeš hodati s Bogom

„IDU li dvojica zajedno da se ne dogovore?“ pitao je prorok Amos (Amos 3:3, ST). Da li je uopšte moguće „dogovoriti“ se s Bogom, da bismo hodali s njim?

Da, Bog čak preduzima inicijativu, poziva nas da budemo njegovi prijatelji. Ali on nas ni u kom slučaju ne prisiljava na prijateljstvo, nego nas naprotiv privlači svojim veličanstvenim osobinama. Već stvarstvo samo po sebi pruža obilje dokaza za Božju dobrotu: „Uistinu, njegova se nevidljiva svojstva, njegova vječna moć i božanstvo, promatrana po njegovim djelima, opažaju od postanka svijeta“ (Rimljanima 1:20, ST). Apostol Pavle je takođe rekao prema Delima apostolskim 14:17: „(Bog) nije nikad prestajao davati svjedočanstvo... dajući vam s neba kišna i plodonosna vremena i zasićujući srca vaša jelom i veseljem“ (ST).

Stoga su muževi, kao što su Enoh i Noje, spremno prihvatili ponudu da sklope prijateljstvo s njim. Oni su shvatili da je Bog ’dostojan da primi slavu i čast’ (Otkrivenje 4:11). Stoga su odmah reagovali na Božji poziv i približili mu se kroz molitvu. „A bez vjere nemoguće mu je ugoditi“, rekao je Pavle, „jer onaj koji želi pristupiti Bogu mora vjerovati da postoji Bog i da nagrađuje one koji ga traže“ (Jevrejima  11:6, ST). Dakle, ako želiš uspostaviti odnos s Bogom i ti možeš učiniti ,,dogovor“ s njim. Psalmista je objasnio: „Sretan je onaj koga ti (Bože) izabireš i primaš“ (Psalam 65:4, ST).

Pošto je Bog postavio uslove koje treba ispuniti da bi se moglo sklopiti prijateljstvo s njim, potrebno je proučavati njegovu Reč, Bibliju, kako bismo utvrdili šta je „dobra, ugodna i savršena volja Božja“ (Rimljanima 12:2, NS). „Pa kako bih mogao (razumeti proročanstvo Isaije) ako me ko ne uputi?“ upitao je jedan čovek, koji je u biblijska vremena ozbiljno tražio Boga. Možda je i s tobom tako. Bog se svakako pobrinuo da tom čoveku pristupi učenik po imenu Filip i taj mu je objasnio proročanstvo (Dela apostolska 8:30—35). Je li Bog danas manje zainteresovan za ljude koji ga traže? Već sama činjenica da imaš priliku da čitaš ovaj časopis koji objašnjava Bibliju, dokaz je Božjeg interesovanja za tebe! Zar ne bi stoga bilo mudro da dozvoliš onima koji su ti uručili ovaj časopis, da ti pomognu da više saznaš o Bogu?

Videti Nevidljivoga

Što budeš više umnožavao svoje saznanje o Bogu, on će sve više postajati za tebe stvarnost. Ubrzo ćeš razumeti da on nipošto nije bezimena sila, nego šta više osoba koja ima svoje ime. U Bibliji čitamo u Psalmu 83:13: „Neka spoznaju da si ti, čije je ime Jehova, ti jedini, najviši nad svom Zemljom“ (NS). Kao osoba, Jehova ima svojstva, sklonosti i nesklonosti — on čak pokazuje osećaje. (Uporedi 2. Mojsijeva 34:6, 7; Psalam 78:40.)

Bog je takođe utvrdio pouzdana moralna merila. Na primer, u Pričama Solomunovim 3:32 čitamo: „Jer su mrski Jehovi pokvarenjaci, a prisan je sa čestitima“ (NS). Jedan od tih čestitih je bio i Josif. Biblija nas izveštava da je žena Josifovog egipatskog gospodara Petefrija, stalno pozivala Josifa da stupi s njom u nedozvoljene polne odnose. Ali, on je to odbio rečima: „Kako bih ja mogao učiniti tako veliku opačinu i sagriješiti protiv Boga?“ (1. Mojsijeva 39:9, ST)

Za Josifa je Jehova bio stvarnost. On je imao zdrav strah pred njim, pa je postupao tako kao da se nalazi doslovno u njegovoj prisutnosti. Bio je sličan psalmisti koji je rekao: „Jehovu imam uvek pred sobom. Jer mi je zdesna neću posrnuti“ (Psalam 16:8, NS; uporedi Priče Solomunove 3:5, 6). Mojsije je imao sličnu veru. Ostao je postojan kao da vidi nevidljivog“ (Jevrejima 11:27, NS).

Dakle, hodati s Bogom znači više nego samo usvajanje znanja. To znači polaziti životnim putem koji je u skladu s Božjom otkrivenom voljom i njegovom namerom. Apostol Pavle je s tim u vezi rekao: „Prema tome, bilo da jedete, bilo da pijete, bilo da što drugo činiti, sve činite na slavu Božju“ (1. Korinćanima 10:31, ST).

Od velike je koristi hodati s Bogom

„Autoriteti na području medicine i zdravlja potvrđuju da je hodanje vrlo korisno  zbog pokretanja mišića i trošenja energije“, pisali su Aron Sasman i Rut Gud u svojoj knjizi Čudo hodanja. Navedenim prednostima pripada stalna telesna težina, bolji san i opuštanje, kao i sprečavanje srčanih bolesti. Dakle, ako doslovno hodanje ima takve dobre rezultate, tada možemo sigurno očekivati još veće prednosti hodanja s Bogom u prenosnom smislu.

Ali, ne treba u tom pogledu očekivati neka neobična emocionalna iskustva. Ako se ’približavamo Bogu’ time da se molimo i postupamo po veri, moći ćemo se radovati „miru Božjem koji nadilazi svaku misao“ (Jakov 4:8; Filipljanima 4:6, 7, NS). Neka za primer toga posluži iskustvo jedne žene, koja se često nalazila u depresivnom stanju, radi čega je uživala alkohol u velikim količinama i stalno uzimala lekove. Tražeći pomoć, obraćala se bezbrojnim sektama hrišćanstva. Tako je i počela da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima. Rekla je: „Svi moji raniji pokušaji da se oslobodim depresija, bili su bezuspešni. Tek pošto sam razumela u čemu se sastoji Jehovina namera, moj je život dobio pravi smisao.“ Da, kad neko počne da ’hoda s Bogom’ on kreće putem, koji će mu sigurno biti od koristi, kako u duhovnom tako i u emocionalnom pogledu. (Uporedi Isaija 30:21.)

Na jednu drugu prednost ukazala je jedna razumna žena koja se zvala Avigeja. Rekla je kralju Davidu: „I da ustane čovjek da te goni i traži dušu tvoju, duša će gospodara mojega biti vezana u svežnju živih kod Jehove Boga tvojega.“ Zamisli to! Kada bi kralj David bio ugrožen od strane svojih neprijatelja, njegov bi život pod Jehovinom zaštitom bio nalik dragocenom predmetu, koji je zbog sigurnijeg očuvanja brižljivo zapakovan. To, doduše, ne znači da će Božje sluge biti uvek doslovno zaštićene, ali Bog će sigurno štititi večne interese onih koji danas hodaju s njim (1. Samuilova 25:29; uporedi Psalam 116:15).

Ako hodamo s Bogom to. ne znači da nećemo imati više nijedan od problema uobičajenih u svetu i da ćemo kao hrišćani biti oslobođeni svih stvari. Solomun je primetio da „vrijeme i nepredviđeni događaji pogađaju sve ljude“ (Propovednik 9:11, ST). Apostol Pavle je na primer imao ’trn u telu’, možda neku fizičku bolest, koja mu je zadavala puno brige (2. Korinćanima 12:7; Galatima 4:13—15). I njegov drug Timotej je trpeo od „čestih slabosti“ (1. Timoteju 5:23). Isto su tako hrišćani i danas često izloženi bolestima, katkada se čak osećaju obeshrabreni i poraženi.

Osim toga, Jehova dopušta ponekad da budemo pročišćeni kroz prolazne kušnje, kao  što je dopustio da Josif bude bačen u zatvor (Psalam 105: 17—19). Dogodi se čak da neko umre pre vremena od nasilne ruke progonitelja, što se na primer dogodilo u slučaju Stefana (Dela apostolska 7:57—60). Ali, Božji prijatelji ne smeju nikada imati osećaj da su ostavljeni na cedilu. (Uporedi 2. Korinćanima 4:8, 9) „Uistinu, Bog nije nepravedan da zaboravi ono što ste učinili, ljubav koju iskazaste prema njemu“ (Jevrejima 6:10, ST). Jedna hrišćanka koja je nedužna provela mnoge godine u zatvoru, rekla je: „Čvrsto sam uverena da niko ko je pokazujući revnost verno ustrajao u Jehovinoj službi, neće biti razočaran. Ja sam se celim srcem uzdala u Jehovu i u njegovo obećanje: ’Nipošto te neću ostaviti na cedilu, niti ću te bilo kako napustiti’“ (Jevrejima 13:5, NS).

Pomoć da nastavimo sa borbom

Sigurno nije uvek lako nastavljati s vernom službom. Sotona i njegove zle duhovne sile žele da nas obore (Efescima 6:12). Osim toga, suočeni smo sa sadašnjim zlim sastavom stvari i njegovim privlačnostima. U prvom veku, dozvolio je na primer hrišćanin po imenu Dima da se navede da ljubi „sadašnji sastav stvari“ (2. Timoteju 4:10). I na kraju, moramo se boriti sa svojim telom, s njegovim naginjanjem na zlo (Rimljanima 7:21—23). Mi moramo voditi stalnu borbu protiv tih uticaja, ako želimo i dalje ’da hodamo s Bogom’.

No, Bog nam je stavio na raspolaganje tri moćna oruđa, koja nam pomažu u tome. 1) Svoju Reč, Bibliju, koja pruža potrebno vodstvo (Psalam 119:105). 2) Svoju vidljivu organizaciju, hrišćansku skupštinu, koja je odgovorna za Božji program duhovnog prehranjivanja (Matej 24:45—47; Efescima 4:11—16). Udruženje Kule stražare tesno sarađuje s tom organizacijom. 3) Svoj sveti duh, koji dobijamo kroz molitvu, kroz proučavanje Biblije i družeći se s njegovim narodom. Zanemarivati bilo koju od tih priprema, bila bi velika greška. Prorok Mihej nas je upozorio da ’hodamo smjerno s Bogom našim’ (Mihej 6:8). To znači biti svestan svojih granica i u potpunosti se uzdati u Boga.

Ako hodamo s Bogom slični smo maloj devojčici koja u vreme jake oluje ide s ocem, držeći ga za ruku. Ako bi pustila njegovu ruku ili se odlučila da ide svojim putem, ubrzo bi se izgubila. No, dok se čvrsto drži uz oca može sigurno i s poverenjem ići dalje. I mi se moramo tesno držati Božjeg vodstva, koje nam on pruža kroz svoju Reč i svoju organizaciju. Nezavisnost bi sigurno dovela do toga da se beznadežno izgubimo. Međutim, ako hodamo smerno s Bogom, proći ćemo sigurno kroz predstojeću buru od Armagedona i uči u obećano novo uređenje. A tamo će bol i smrt pripadati prošlosti (Otkrivenje 16:16; 21:3, 4; 2. Petrova 3:13).Hoćeš li stoga prihvatiti ljubazni Božji poziv da hodaš s njime?

[Slika na 5. strani]

Božja reč, duh i organizacija pomažu nastaviti ’hodati s Bogom’