Apokalipsa — šta je to?

„APOKALIPSA!“ Sa čim dovodiš u vezu taj izraz? Sa sudnjim danom? Holokaustom? Trećim svetskim ratom? Krajem sveta? Ne misliš samo ti tako. Naučnici i sredstva informisanja predstavljaju mračnu sliku budućnosti čovečanstva. Zato nije čudo što mnogi dovode apokalipsu u vezu sa istrebljenjem ljudskog roda u nekoj katastrofi.

„Apokalipsa nije danas više samo biblijski opis, nego je postala realna mogućnost“, upozorio je Havier Perez de Kueljar, generalni sekretar Ujedinjenih nacija, u svom nastupnom govoru pred Generalnom skupštinom. „Nikada ranije u ljudskoj istoriji nismo se nalazili na granici između katastrofe i preživljavanja.“ O čemu je on govorio? O atomskom sukobu kao posledici ubrzane trke u naoružavanju. Svoje upozorenje upućeno Ujedinjenim narodima on je potkrepio činjenicom da „oko 500000 naučnika širom sveta primenjuje svoje znanje na usavršavanju proizvodnje sve smrtonosnijeg oružja“.

I mnogi drugi su svesni sadašnje situacije. Hans Džounas, penzionisani profesor filozofije sa Nove škole za socijalna istraživanja, rekao je kako se on prvenstveno boji „apokalipse, koja nam preti zbog naravi nenamerne dinamike tehnizirane civilizacije“. On dovodi apokalipsu u vezu sa iscrpljivanjem, zagađivanjem i opustošenjem naše planete, pa čak i sa onasnošću iznenadnog uništenja izazvanog atomskom bombom.

Istoričar Golo Man dao je u svom intervjuu sledeće objašnjenje: „Do velikog rata ne može više da dođe — ’rat’ bi bio proširena reč; ja bih . . . zabranio izraz ’Treći svetski rat’.“ Na pitanje šta bi on umesto toga rekao, odgovorio je: „Apokalipsa ili holokaust“ (Di Cajt, 30. avgust 1985).

Da, čovek shvata da stojimo neposredno pred samouništenjem. Ali, da li će on izazvati apokalipsu? Biblija to poriče. U njoj čitamo da će Jehova Bog, Svemogući’ — a ne ljudi — uništiti one koji Zemlju kvare’ (Otkrivenje 11:17, 18). Dakle, razumevanje pojma apokalipsa sa biblijskog gledišta, može ti otvoriti nove, divne izglede.

Šta je u stvari apokalipsa

Apostol Pavle je u svom drugom pismu Solunjanima opisao apokalipsu sledećim rečima: „Jer je pravedno u Boga da vrati muke onima koji vas muče; a vama koje muče pokoj s nama kad se pokaže Gospod Isus s neba s anđelima sile svoje, u ognju plamenome, koji će dati osvetu onima koji ne poznaju Boga i ne slušaju jevanđelja Gospoda našega Isusa Hrista; Koji će primiti muku, pogibao vječnu od lica Gospodnjega i od slave njegove“ (2. Solunjanima 1:6—10).

Dakle, apokalipsa predstavlja objavu Isusa Hrista za vreme „velike nevolje“ (Matej 24:21). V. E. Vajn kaže u ovom delu Rečnik izraza Novog zaveta sa objašnjenjima, da se grčka reč apokalipsa odnosi na „pojavljivanje Gospoda Isusa Hrista u vreme kada će doći kao izvršilac Božje osude“. Na jednom drugom mestu Biblija govori o toj objavi ili apokalipsi kao o Armagedonu, „ratu velikog dana Boga svemogućega“ (Otkrivenje 16:14, 16; 19:11—21).

Kao što smo videli, Biblija spominje apokalipsu u vezi s „nevoljom“, „osvetom“ i kaznom“. Ali, ona govori takođe o „olakšanju“ za sve koji nepravedno trpe nevolju. Božja Reč nam obećava: „Još malo, pa neće biti bezbožnika“ (Psalam 37:10). Tako će kroz apokalipsu čovečanstvo da bude oslobođeno svih zlih uticaja. Za iskrene ljude to nikako neće da bude dogaćaj kog se moraju plašiti, nego prekretnica na bolje.

Apokalipsa neće da bude potpuno uništenje ili istrebljenje, nego pravedno rešenje svih problema čovečanstva. Zar se tebi i tvojoj porodici ne dopada pomisao da živiš jednom u vremenu kada će vladati pravda, mir i blagostanje?

Ali, da li se zaista približava biblijska apokalipsa? Ako da, možemo li saznati tačno vreme njenog početka?