Papa i apokalipsa

DVA reportera, Gordon Tomas i Maks Morgan—Vits, sastavila su godine 1984. jednu knjigu o politici koju papa vodi u novije vreme. Dali su joj naslov Otkloniti Armagedon. Već više od 17 godina ovi autori izveštavaju o papinstvu. Kakav nam uvid posreduju u brige koje u vezi sa apokalipsom more najviše vrhove Katoličke crkve?

Reporteri citiraju visokog crkvenog dostojanstvenika Emeri Kabonga, ličnog sekretara Jovana Pavla II: „Poput duhovnog Herkulesa, papa pokušava da zadrži velesile daleko jednu od druge, kako bi otklonio nuklearni armagedon.“

Izgleda da je zabrinutost crkvenih vođa više koncentrisana na globalno uništenje prouzrokovano po ljudima, nego na Božji zahvat u stvari čoveka — na u Bibliji prorečenu apokalipsu. U knjizi Otkloniti Armagedon čitamo: „Kod Kabongovih saradnika uopšte se ne može primetiti da nastoje otkloniti ono što oni smatraju apokalipsom . . . Iza te rutine krije se ipak određena napetost, koju je ostavio za sobom međunarodni biskupski sinod. Na tom sinodu, koji je završio u mračnom raspoloženju, izrečena optužba protiv ,ratnih čarki, primene nasilja, terorizma, gomilanja arsenala konvencionalnim, a posebno atomskim oružjem, kao i protiv skandalozne trgovine svake vrste ratnog oružja“. Ni papa nije ostao netaknut. Gordon Tomas i Maks Morgan Vits, izveštavaju da se u regalima u njegovoj radnoj sobi nalaze i dela sa područja ratne nauke, na primer Revija za međunarodnu odbranu, Problem vojne spremnosti i Iznenadni napad: časovi planiranja odbrane. Zatim nastavljaju:

„Pored okružnica crkvenih poglavara stoje knjige kojima papa danas takođe poklanja svoju pažnju; eshatologija — studij biblijskih nauka, koje uče da će Bog nizom „događaja“ uspostaviti na Zemlji svoje Carstvo, kako bi učinio kraj jednom veku. Jovan Pavle II čvrsto veruje . . . , da će se možda još pre prelaza u novi vek dogoditi na zemlji nešto odlučujuće. Možda usledi kuga, druga crna smrt? Ili suša, odnosno glad nezamislivih razmera? Možda nuklearni rat? On se trenutno boji ovog zadnje spomenutog. Možda se zato baš njemu, razmišljao je više puta, poverila uloga crkvenog vođe u tim moguće zadnjim danima sveta, pre njegovog konačnog uništenja u nuklearnom samouništenju“.

Knjiga se osvrće na simbolični „sat propasti sveta“, koji se redovno pojavljuje na naslovnoj strani Biltena naučnika atomistike. Kada se u decembru 1947. prvi put pojavio taj „sat“ njegove kazaljke su bile postavljene na sedam minuta pre dvanaest, kako bi se jasno predočilo „koliko je svet blizu nuklearnom Armagedonu“. Budući da je 1972. godine sklopljen ugovor o ograničenju naoružavanja (SALT) kazaljke su pomerene na dvanaest minuta pre dvanaest. No, 1984. napisali su Tomas i Morgan Vits sledeće: „Kazaljke sata stoje sada na tri minuta pre dvanaest. Tako blizu propasti sveta nisu stajale unazad trideset godina.“

Uprkos svim papinim nastojanjima da „otkloni nuklearni Armagedon“, kazaljke sata stajale su u novembru 1985. još uvek na tri minuta pre dvanaest. Ali, mi se nećemo dati odvratiti zabrinutošću da li će narodi da idu tako daleko da unište čovečanstvo. Umesto da pokušavamo da izbegnemo apokalipsu, oprezno ćemo nastojati da potražimo Božji put spasenja iz apokalipse, jer ona će neizbežno „da dođe na celu nastanjenu Zemlju“ (Otkrivenje 3:10).