Vrhunske tačke Biblije Psalam 1 do 41

Psalmist peva hvalu Jehovi

„Hvale“. To je značenje hebrejskog naziva za knjigu Psalama, i kako je samo odgovarajuć! Cela ,knjiga je u suštini jedan veliki usklik hvale Jehovi Bogu. Psalmi opširno opisuju Jehovine odlike i moćna dela. Oni sadrže proročanstva, a takođe nam govore i o osećajima nadahnutih pisaca u njihovom podnošenju progonstava, izdajstva, teškoća i čak loše savesti. Mnogi hrišćani koji su podnosili slična iskušenja crpili su snagu iz reči Psalama.

Knjiga Psalama je razdeljena u pet delova. Ovde ćemo govoriti o crvom delu, Psalmima 1 do 41.

Podvrgavanje Jehovinim namerama

Molimo pročitaj Psalme od 1 do 14. Ova grupa psalama uvodi neke od glavnih tema u knjigu Psalama: važnost Zakona, proročanstva o dolazećem mesijanskom Kralju i molitve za pomoć u suočenju sa žestokim pritiscima. Uz to mi učimo da će, uprkos privremenoj nadmoći bezbožnika, pravedni biti blagoslovljeni.

◆ 2:1 — Kakve „prazne stvari“ narodi „mrmljaju“? (NS)

Narodi „mrmljaju“ (ili „smišljaju“) kako da ovekoveče svoje vladavine, umesto da prihvate Jehovinog Pomazanika. Ove reči su imale svoju primenu u prvom veku n. e. kada su rimske i jevrejske vlasti zajednički radile na tome da ubiju Jehovinog pomazanog Kralja, Isusa Hrista (Dela apostolska 4:26— 28). Međutim, glavno ispunjenje je bilo od 1914. kada su svi narodi odbacili Božjeg ustoličenog Kralja i pokušali da uzdignu svoju vlastitu suverenost.

◆ 2:12 — Zbog čega zapovest, „Sina poljubite“? (NS)

U biblijska vremena je poljubac bio izraz prijateljstva i koristio se za izražavanje dobrodošlice gostima u gostoprimstvu nečijeg doma. U ovom stavku Jehova zapoveda narodima da poljube, odnosno izraze dobrodošlicu njegovom Sinu kao pomazanom Kralju (Psalam 2:2, 6—8).

◆ 9:12 — Zašto će Jehova da „traži krv“? (NS)

Poput sudije koji sedi na sudu, Jehova traži one koji su krivi za prolivanje krvi njegovog nevinog naroda (1. Mojsijeva 9:5, 6; Luka 11:49, 50). On isto tako kažnjava krivce. Ali, njegov način kažnjavanja nije onaj koji ne pravi razlike. Psalmist David nam zasigurava: „Svakako neće on zaboraviti viku žalosnih“ (NS) — uporedi 2. Petrova 2:9.

◆ 11:3 — Šta su „temelji“ koji su raskopani?

 Temelji su pravda, zakon i red — temelji na kojima počiva društvo. Kad dođe do sloma utvrđenog društvenog reda, kad ne bude više pravde, šta tada da radi bogobojazna osoba? Da se uzda u Jehovu. On je na svom nebeskom prestolju, vidi sve što se dešava i neće da nas ostavi na cedilu.

Pouka za nas: Psalam 4:5 nalaže bogobojaznima da „žrtvuju žrtve pravednosti“ (NS). U Davidovo vreme su Izraelci morali da prinose žrtve na Jehovin oltar. Ali, morali su da imaju ispravne poticaje i iskreno da se kaju (Isaija 1:11—17). Kada hrišćani nude svoje duhovne žrtve, oni takođe treba da imaju ispravne poticaje i mora da žive po Jehovinim visokim merilima (Jevrejima 13:4, 5, 15, 16; 1. Petrova 2:1).

Neuporedivi Bog

Pročitaj Psalme 15 do 24. Ova grupa psalama sadrži određeni broj izraza hvale Jehovi. On je Zaštitnik ovog naroda (18), Stvoritelj i Zakonodavac (19), Spasitelj (20), Zaštitnik svog izabranog Kralja (21), Veliki Pastir (23) i Slavni Kralj (24).

◆ 16:10 — Ko je „verni“ ovde spomenut? (NS)

Neki bibličari primenjuju ovaj stavak na verne uopšte, navodeći kao potvrdu činjenicu da je u nekim hebrejskim rukopisima izraz „verni“ u množini. Međutim, kada se ovaj stavak navodi u hrišćanskim grčkim spisima, reč je u jednini, označujući samo jednog „vernog“. Ko je taj? U prvom redu, verovatno sam David. Ali, u proročanskom smislu i Petar i Pavle primenjuju taj stavak na Isusa (Dela apostolska 2:25—32; 13:35—37).

◆ 21:3 — Šta je bila „kruna od plemenitog zlata“? (NS)

Verovatno je to bila doslovna kruna, poput one skinute sa idola Malkama (uporedi 2. Samuilova 12:29, 30). Ili je možda kruna jednostavno simbolična, simbol činjenice da je Davidova pobeda pridodala još ukrasa njegovom slavnom kraljevanju. U proročanskom smislu, međutim, ovaj psalam ističe kako je Jehova 1914. godine dao Isusu vladalačku krunu. „Kruna od plemenitog zlata“ ističe činjenicu da je njegova vladavina ona najvišeg kvaliteta.

◆ 22:1 — Da li je Bog napustio Davida?

Ne, nego je to samo izgledalo onda kada je David bio pod snažnim pritiskom svojih neprijatelja. Međutim, Davidovo ljudsko reagovanje na bezizlaznu situaciju u kojoj se nalazio nije odražavalo nedostatak vere, pošto on i dalje nastavlja sa pouzdanjem da moli za izbavljenje (stavci 16—19). Zanimljivo je da je Isus citirao reči iz ovog psalma pre nego što je umro na mučeničkom stubu. Pitajući „Zašto?“ Isus je izrazio pod kakvim ogromnim pritiskom se nalazio, izražavajući u isto vreme svoju nedužnost od lažnih optužbi koje su dovele do njegovog pogubljenja.

Pouka za nas: Apostol Pavle citira Psalam 22:22 i primenjuje ga na način na koji Isus Hrist preuzima vodstvo među svojom pomazanom braćom u objavljivanju Jehovinog imena (Jevrejima 2:11, 12). Psalam 22:27 ukazuje na vreme kada će se „sve narodne porodice“ pridružiti Jehovinom narodu u njegovom slavlju. Danas jedno ogromno međunarodno mnoštvo obožava Boga zajedno sa Isusovom braćom (Otkrivenje 7:9). Trebalo bi da čvrsto ostanemo uz ovu božanski uređenu organizaciju.

Jehovina velika moć

Pročitaj Psalme 25 do 34. U Psalmima 25 i 26 David izražava svoju želju da živi čestito. Zatim slede izrazi hrabrog poverenja u Jehovu i, u Psalmu 33, divni opis Jehovine moći.

◆ 28:8 — Ko je Jehovin „pomazanik“?

U ovom stavku je „pomazanik“ Jehovin izabrani narod, kako se to vidi iz paralelnog stavka, „Jehova je snaga svog naroda“ (NS). Ove reči imaju proročansku važnost sličnu onoj u Avakumu 3:13. One ukazuju na Jehovino spasenje svog pomazanog ostatka u bici od Armagedona.

◆ 29:5, 6 — Kako Jehovin glas lomi kedre?

U ovom psalmu Jehovina moć je prikazana slikovito, upoređujući njegov glas sa grmljavinom. Oluja putuje od Libanona na severu do južnih pustinjskih predela, svojim prolaskom izazivajući strahopoštovanje (stavak 9b). Njegovi vetrovi tresu kedre Libanaona, i prouzrokuju da oni „skaču poput teleta“, a munje udaraju u neka stabla i ruše ih, „lomeći ih“. Slično tome, od olujnih vetrova  se „pustinja savija od bola“ (stavak 8, NS), oni tako šibaju pustinjski pesak da izgleda kao da se pustinja previja u agoniji.

◆ 33:6 — Šta je ’duh Jehovinih usta’?

Duh ili dah, na koji se ovde misli je Jehovin sveti duh, odnosno delujuća sila. Kao što i iz naših usta reči i dah izlaze u isto vreme, tako je i Jehovina reč, ili zapovest, ovde povezana sa njegovim dahom, odnosno duhom. Bog je koristio svoj sveti duh kada je otvarao sunce, mesec i zvezde, tj. svu simboličnu vojsku materijalnih nebesa (Uporedi 1. Mojsijeva 1:1, 2).

Pouka za nas: u Psalmu 26:5 David kaže da mu je omrzla zajednica zlotvora (NS). Jehovini svedoci danas isto tako izbegavaju druženja sa zlotvorima (1. Korinćanima 15:33). Kao što je David pokazivao veliki interes za Božji dom, i svi pravi hrišćani se raduju što mogu jedni s drugima da se druže u Jehovinoj organizaciji (Psalam 26:6—8; 122:1).

„Neka je blagoslovljen Jehova“

Pročitaj Psalme 35 do 41. U ovoj grupi se ističe Psalam 36, koji označava Jehovu kao Izvor života, i Psalam 37, koji zasigurava konačnu nagradu za poslušne. Takođe je naročito značajan i Psalam 40, koji sadrži proročanske iskaze o Isusu Hristu.

◆ 35:19 — Zašto bi Davidovi neprijatelji „namigivali očima“?

Hebrejski tekst ih doslovno naziva „moji neprijatelji u lažnosti“. To znači da je njihova mržnja proizlazila iz nečistih poticaja. David nije učinio ništa čime bi zaslužio njihovo neprijateljstvo i molio je da oni ne bi imali prilike da se raduju ili trijumfuju nad njim (stavak 19a, NS). Isto tako je tražio da njegovi zlobni neprijatelji ne bi imali razloga da „namiguju očima“, jer bi takvo doslovno namigivanje značilo da se oni zlobno naslađuju uspehom svojih zlobnih spletki (Priče Solomunove 10:10; 16:29, 30). Isus je citirao ovaj stavak i primenio ga na one koji su njega mrzili (Jovan 15:24, 25).

◆ 36:3 — Da li su takvi bezbožnici jednom imali spoznanje?

Ovde se podrazumeva da je došlo do promene u ponašanju jedne takve osobe i da ona više nije ono za šta se predstavljala. Verovatno je ta osoba jednom pokazivala mudrost i činila dobre stvari. Ali, ona je to napustila postavši otpadnik. Kralj Saul je bio taj koji je ostavio put mudrosti, ispoljavajući mržnju prema Davidu (1. Samuilova poglavlje 18). Neki bibličari čak smatraju da je David izrekao ove reči u Psalmu 36 imajući na umu Saula.

◆ 40:6 — Šta znače reči, „Uši si mi otvorio“?

Ovo bi moglo da znači da je Jehova prouzrokovao da Davidove uši budu prilagođene Božjim uputstvima, ili čak da je Jehova stvorio uši kojima David može da čuje njegove zapovesti. Zanimljivo je da se u Septuaginti ove reči prevode ovako: „Ti si mi pripremio telo“. Koji god da je izvor ovog prevoda, on nosi istu temeljnu misao kao i hebrejski tekst, tj. ističe potrebu poslušnosti (Uporedi 1. Samuilova 15:22; Osija 6:6). Pavle je primenio ovaj stavak na Isusa Hrista (Jevrejima 10:5—10). Pošto je Pavle koristio prevod Septuaginte, rečenica „pripremio si mi telo“ sada je deo „ovog Pisma“ koje je „od Boga nadahnuto“ (2. Timoteju 3:16).

Pouka za nas: Psalam 37 sadrži mnoge pouke za nas koji živimo usred bezbožnog naraštaja. Čak i ako oni koji čine zlo napreduju, ne bismo im trebali zavideti i pokušavati ih oponašati. Pre bismo trebali da budemo „tihi pred Jehovom“ (NS), ne prigovarati, nego radije imati poverenja da će on u svoje vreme delovati u našu korist (Psalam 37:5, 7).

Da, Psalmi nude mnogo podbuđujućih i utešnih reči. U ovih prvih 41 psalama uvek je iznova pokazano da nas Jehova neće napustiti, ma koliko teške bile naše okolnosti. Sigurno bi, nakon što ih pročitamo, trebali da budemo podbuđeni da ponovimo završne reči iz 41. Psalma: „Neka je blagoslovljen Jehova, Bog Izraelov, od nedoglednog vremena do u nedogledno vreme. Amin i amin.“