Da li je tvoje oko „čisto“?
Da li je tvoje oko „čisto“?
„Zato, ako ti je oko čisto, sve telo tvoje biće svetlo“ (MATEJ 6:22, NS)
1. Zašto možemo reći da je oko čudo inteligentnog stvarstva?
ČULO vida obično važi kao najdragocenije čulo — naročito onima koji su izgubili svoj vid. Naučnici kažu da svake sekunde deset biliona svetlosnih čestica prolazi kroz zenice naših očiju. Kada dopru do mrežnjače, primaju ih ćelije koje imaju oblik štapića i čepića. Stimulisane svetlošću, te ćelije vidnog živca šalju električne signale mozgu. A u mozgu, dobar deo od sto milijardi neurona radi na dešifrovanju signala i odlučivanju koje su reakcije neophodne. Sve to traje samo delić sekunde. Svakako, oko je primer čudesnog stvarstva koje svedoči o inteligenciji. Da, ono je primer koji uliva strahopoštovanje (Psalam 139:14).
2. Koji aspekat čula vida je još uvek zagonetka za naučnike?
2 Naučnici, doduše, dosta znaju o biološkim funkcijama oka i mozga, ali malo znaju o tome kako i zašto mi reagujemo na ono što vidimo. Oni, recimo, ne razumeju potpuno zašto neko više voli crvenu boju od plave, dok drugi više vole plavu od crvene, ili zašto različite boje različito deluju na nas. Odnos između onoga što se vidi i reakcije na to ostaje zagonetka. Ali Jehova, stvoritelj oka, i njegov sin i saradnik, Isus Hrist, tačno znaju komplikovanu građu fizičkog oka, a još znaju i kako ono utiče na naše postupke, da, na naš čitav život.
„Svetiljka telu“
3. Kako je oko ,,svetiljka telu“?
3 Isus je primetio da je „oko svetiljka telu“ (Matej 6:22, NS). Svetiljka služi da osvetli tamno mesto tako da znamo gde smo, kako da postupamo, kuda da idemo itd. Time što primamo svetlost svojim očima, oči obavljaju, tako reći, funkciju jedne svetiljke. Omogućavaju nam da ostanemo u bliskom kontaktu sa okolinom i reagujemo na inteligentan i svrsishodan način, umesto da pipamo po mraku, spotičemo se i možda čak povredimo.
4. Kako utiče na nas stanje oka?
4 U kojoj meri oko služi telu kao svetiljka zavisi uglavnom od stanja oka. Iz tog razloga je Isus dalje rekao: „Zato, ako je oko tvoje čisto, ove telo tvoje biće svetlo; ali ako je oko tvoje zlo, sve telo tvoje biće mračno. Ako je zapravo svetlost koja je u tebi tamna, kolika će tama biti!“ (Matej 6:22, 23, NS). Iz ovoga možemo videti Koliko veliki uticaj vrši oko na naš celokupni način života — bilo na dobro ili zlo.
Uticaj oka
5. U kojoj je meri učestvovalo oko kada je sotona kušao Evu?
5 Razmotri slučaj prve žene, Eve. U kojoj meri je uticalo oko na njene postupke, možemo videti iz biblijskog izveštaja o njenom susretu sa varalicom sotonom, đavolom (2. Korinćanima 11:3; 1. Timotiju 2:14). Sotona je tvrdio da ’će joj se sigurno otvoriti oči’ ako bi ignorisala Božju zapovest, te uzela i jela od ploda ’drveta spoznanja dobra i zla’. Kako je ona na to reagovala? U Bibliji piše: „Potom vide žena da je drvo dobro za jelo, da je nešto za čim žude oči, da, drvo beše poželjno za gledanje“. Dozvolila je svojim očima da počivaju na nečemu što joj je bilo zabranjeno. Kuda ju je to dovelo? „Ubere ploda njegova i poče jesti“ (1. Mojsijeva 2:17; 3:4—6, NS).
6. Kako utiče oko pa loše postupke?
6 To nije bilo, bez sumnje, prvi put da je Eva videla „drvo spoznanja dobra i zla“. Ali ovaj put se odigralo nešto sasvim drugo. Drvo joj se učinilo kao „nešto za čim oči žude“ i što „je poželjno za gledanje“. Čežnja i žudnja obično nisu osobine očiju, nego srca. Ali, ono što vidi oko pojačava čežnju i žudnju srca, tako da na to usleđuju postupci. U slučaju Eve jedan takav postupak doveo je do katastrofalnih posledica po nju i njenog muža Adama, kao i sto čitavo buduće potomstvo, uključujući i našu današnju generaciju (Rimljanima 5:12; Jakov 1:14, 15).
7. Kako je oko bilo upleteno u treći pokušaj sotone da zavede Isusa, i kakav je bio rezultat toga?
7 Ali, da bismo pokazali da je moguće odoleti svakom zlom uticaju, koji može dopreti kroz oko, želimo da ukažemo na primer Isusa Hrista. Tu je bio opet umešan kušač sotona. Kod svog trećeg pokušaja da odvrati Isusa od vršenja volje Božje, „povede ga (Isusa) đavo na neobično visoku goru i pokaza mu sva carstva sveta i njihovu slavu“. Zapazi da sotana nije samo rečima ponudio Isusu svu moć i slavu sveta u zamenu za čin obožavanja. On „mu pokaza“ te stvari, koristeći pri tome snažan uticaj oka. Ali pošto Isus nije skrenuo oko na primamljivu ponudu, nego je upravio potpuno svoje oko na svoj odnos prema svom nebeskom Ocu Jehovi, mogao je da osujeti sotoninu podmuklu nameru (Matej 4:8—10, NS).
8. Koje pouke možemo da izvučemo iz Evinog i Isusovog primera?
8 Šta možemo da naučimo iz gore navedenog primera? Prvo: da ono na šta upravimo svoje oči može da pojača dobre ili rđave želje našeg srca. To može dovesti do postupaka koji nama i drugima mogu doneti blagoslov ili nesreću. Drugo, sasvim je jasno da je oko sotonin omiljeni instrument kojim se služi da prevari svoje žrtve. Od svih „Planova“ koje sotona sprovodi da bi zaveo čovečanstvo, izgleda da je najsnažniji apel na oko (2. Korinćanima 2:11, NS).
9. Kako promiče sotona danas ,,želju očiju“?
9 Danas sotona primenjuje još uvek istu taktiku u svojim podmuklim planovima da odvrati sve ljude od vršenja volje Božje. Sjajom sveta promiče „želju tela i želju očiju i upadljivo isticanje svojih sredstava za život“ (1. Jovanova 2:16, NS). To se jasno prepozanaje u strategiji komercijalne propagande. Zar nisu najuspešnije one reklame koje se koriste vizuelnim efektom? Plakati u boji, svetleće reklame, sjajne slike u časopisima i novinama, domišljate televizijske reklame — ogromne svote novca koje se izdaju za to — sve to svedoči da se cela zamisao reklama sastoji u tome da stimuliše „želju očiju“ potrošača.
10. Šta ustvari promiče komercijalni svet?
10 Kod većine reklama je, doduše, cilj sasvim jasan, ali što je još lukavije, one ne stimulišu samo prodaju proizvoda nego podstiču i na određeni način života. Često se proizvodi prikazuju kao omiljeni artikli privilegovanih, uticajnih, srećnih i lepih ljudi. Reklame posreduju još ideju da potrošač koji kupuje ponuđene proizvode, na osnovu tih ’sredstava za život’, automatski pripada jednoj od spomenutih kategorija ljudi. Stručnjaci za propagandu znaju da čim neko prihvati određeni način života, ne treba dugo da ga se nagovara da prihvati i robu i artikle koji pripadaju takvom načinu života. Posmatrajući stvari u tom svetlu, Bogu predani hrišćani postupaju mudro ako slede savet iz Jevrejima 13:5. Tamo čitamo: „Neka vaš način života bude bez srebroljublja i budite zadovoljni onim što imate“ (NS).
Oko treba da bude „čisto“, a ne „zlo“
11. Objasni izraze „čisto“ i ,,zlo“ koji se pojavljuju u Isusovoj izjavi o oku.
11 Pošto se mi svakodnevno suočavamo sa stvarima koje nas odvraćaju i apeluju na naše oči, još nam je jasnije zašto nas je Isus Hrist opomenuo da pazimo da nam bude oko „čisto“, a ne „zlo“ (Matej 6:22, 23, NS). Šta to znači? Ovde je reč „čisto“ prevod grčke reči haplus koja u suštini znači nedeljivost srca i posvećenost bez uzdržavanja. A reč „zlo“ je prevod grčke reči poneros, koja znači rđavo, bezvredno, neupotrebljivo. „Čisto“ oko ne obraća pažnju na ono što se upravo događa, nego je obraća samo na jednu jedinu stvar. A „zlo“ oko je, naprotiv, nestabilno, prepredeno i pohlepno, i privlače ga sumnjive i mračne stvari.
12. Ponovi i objasni kontekst Isusove rasprave.
12 Ali na šta treba biti upravljeno oko kako ’bi ove telo bilo svetlo’? Osmatranje konteksta pomoći će nam da pronađemo odgovor. U prethodnim stavcima Isus je govorio o ’blagu na zemlji’ i ’blagu na nebu’. On je rekao: „Gde je blago tvoje, tu će biti i srce tvoje“. Nakon svog izlaganja o oku, iznova je naglasio koliko je neophodno posvetiti se, bez uzdržavanja, samo jednoj stvari, rekavši: „Niko ne može robovati dvojici gospodara (Bogu i bogatstvu)“. U sledećim stavcima dao je savet kako treba gledati na svakodnevne potrebe i zaključio opomenom: „Tako nastavite najpre da tražite Carstvo i njegovu pravednost, a sve ovo drugo dodaće vam se“ (Matej 6:19—34, NS).
13. Na šta treba da usmerimo svoje oko kako ’bi sve telo naše bilo svetlo’? Zašto?
13 Šta možemo zaključiti iz svega toga? Isus je govorio ovde o životnim ciljevima, ukazujući na to koliko je beskorisno težiti za materijalnim stvarima, a koliko je blagosloveno razvijati interesovanje za duhovne stvari. Nedvosmisleno nam je pokazao da će ’sve naše telo biti svetlo’ ako svoje oči upravimo samo i jedino na interese Carstva. Zašto? Zato što ćemo se truditi da odražavamo slavnu dobru vest na svakom polju svog života ako vršenje Božje volje postavimo sebi za životni cilj. Tada ne iščekujemo samo blistavu budućnost nego možemo već sada da se oslobodimo mračnih i podmuklih stvari koje su proizvod života posvećenog sebičnim ciljevima (2. Korinćanima 4:1—6).
14. Kako može neko dospeti u ,,tamu“ ako usmeri svoje oko na materijalno bogatstvo?
14 ostol Pavle je potvrdio Isusove reči kada je izjavio: „Koji su pak rešeni da se obogate upadaju u iskušenje i zamku i mnoge nerazumne i škodljive želje koje guraju ljude u propast i uništenje“ (1. Timotiju 6:9, NS). Te reči se, zaista, uvek nanovo potvrđuju. Vesti vrve izveštajima o članovima vlade, gradonačelnicima, sudijama, bankarima, članovima upravnih odbora i drugima, koji su upleteni u utaje i podmićivanja, a čiji obim, po jednom izveštaju „doseže najmanje 200 milijardi dolara godišnje“, i to samo u Sjedinjenim Državama. ’Iskušenje i zamka’ obogaćivanja načinili su od mnogih poštenih građana teške prestupnike i kriminalce. Svakako želimo izbeći da budemo ’gurnuti u propast i uništenje’, te doživimo tamu na koju je Isus upozorio (Vidi Priče Solomunove 23:4, 5).
15, 16. a) Koje druge ’želje očiju’ treba da se čuvamo? b) Kako bi primenio savet iz Priča Solomunovih 27:20 u našoj raspravi?
15 Da li su u opasnosti, da hodaju u mraku, samo oni koji usmere svoje oko na bogaćenje? Ne, jer ,,želja očiju“ obuhvata mnogo štošta. Seti se Isusovih reči iz Mateja 5:28. „A ja vam kažem da je svaki, koji sa strašću pogleda ženu, već učinio preljubu s njom u srcu svom“ (NS). Time se, sigurno upozorava da ne treba dozvoliti očima da počivaju na slikama i drugom materijalu koji su tako opremljeni da probude i izazovu neispravne strasti i požude.
16 Još treba spomenuti i brigu oko jela, pića i odeće, o čemu je Isus takođe govorio (Matej 6:25—32). Te stvari su, doduše, neophodne, ali preterana želja uvek za najnovijim, najvrednijim i najtraženijim stvarima može da zarobi naš um i srce (Rimljanima 16:18; Filipljanima 3:19). Čak i u rekreaciji, hobijima i sportu moramo čuvati ispravnu ravnotežu i paziti da se ne predamo modnim ludostima i čudima sveta. Bilo bi mudro da na svim tim područjima zadržimo na umu reči iz Priča Solomunovih 27:20: „Šeol i mesto uništenja neće se zasititi; tako ni oči čovečije neće biti site“ (NS). Zaista moramo da se savladavamo da ne ugrozimo sebe u duhovnom pogledu, pokušavajući da zadovoljimo svoje oči.
Blagoslovi — ako se očuva čistota oka
17. Kako je očuvanje čistote oka pomoglo nekima da slede interese Carstva?
17 Oni koji su očuvali čistotu oka i nepokolebljivo upravili oko na Božja obećanja o Carstvu primaju mnoge blagoslove od Jehove. To veoma dobro dolazi do izražaja u iskustvima ljudi iz celog sveta, ljudi sa najrazličitijim životnim putevima. Evo nekoliko primera:
„Kada sam služio u Kolumbiji (Južna Amerika) na području gde je bila potrebna pomoć, morao sam da živim od mesečnog primanja u visini od oko 100 dolara. Odmah na početku meseca, u kom sam stupio u pionirsku službu, pao sam i slomio gležanj. Nakon što sam platio troškove lečenja, ostalo mi je veoma malo novca, i morao sam da čekam na sledeću platu koju dobijam tek na kraju meseca. Trebalo je još da dam dobrovoljni prilog za kraljevsku salu. Ali, mislio sam ako dam dobrovoljni prilog za salu, tada neću moći da kupim životne namirnice za sledeću nedelju. Posle oko jednog dana razmišljanja, došao sam do zaključka da kirija za salu mora da se plati, te spustio novac u sandučić za dobrovoljni prilog. Sledećeg dana, odmah ujutro, dobio sam pismo od sestre iz Sjedinjenih Država, koja me je posetila u Kolumbiji. U kovertu se nalazilo i nešto kolumbijskog novca koji nije potrošila za vreme svog putovanja. Upravo onoliko koliko sam stavio u sandučić za dobrovoljni prilog“.
Dogodilo se to jednog utorka popodne. Vrućina je bila velika. Kia, načelnika klinike u Tavhunu (Koreja), pozvala su njegova trojica saradnika da provede popodne sa njima na plaži. Predlog je bio primamljiv, ali Ki je znao da neće stići na vreme na skupštinski studij knjige ako bude otišao sa njima na plažu. Zato je odbio poziv. Kratko posle toga ta ista trojica bila su dovedena u kliniku — mrtva! Odmah po izlasku iz klinike imali su tešku saobraćajnu nesreću i u njoj poginuli. Ki je bio veoma ožalošćen zbog tog nesrećnog slučaja, ali se ipak radovao što je spasio sebi život, držeći se dobre navike koju je stekao tokom godina (Jevrejima 10:24, 25).
18. Kako se može naučiti mlade da očuvaju čistotu oka?
18 Može se čak i decu naučiti da uprave svoje oči na interese Carstva. To potvrđuje sledeće iskustvo:
„Kada su nam ispričala dva posetioca da braća iz tri skupštine na Filipinima moraju da skupe 1.000 dolara za svaku skupštinu — prilično veliku sumu novca za njihove mogućnosti — da bi ponovo sagradili svoje izgorele kraljevske sale, odlučili smo moj muž i ja da i mi nešto doprinesemo. A kako je bilo sa naše četvoro dece, u starosti između četiri meseca i šest godina? Moj muž je svake nedelje, kada primi platu, kupovao za svako dete po jedan srebrni dolar. On je novčiće raspodelio tako da ,je svako dete moglo da vidi koliko ima, Spomenuli smo im neke od stvari koje su deca želela da kupe za ovoj novac. Ali odgovor je bio uvek isti — htela su da poklone novac braći“. Uz 99 dolara, deca su poslala i jedno pismo koje su sastavila svojim dečijim rečima. Braća na Filipinima bila su dirnuta takvom ljubavi i darežljivosti, pa su se mnogima pojavile suze u očima kada im se pročitalo pismo.
19. Na šta moramo da upravimo oči ako želimo da budemo sigurni u blistavu budućnost?
19 „Neka tvoje oči gledaju pravo, da, tvoje oči koje sijaju neka gledaju pravo ispred tebe“ (Priče Solomunove 4:25, NS). Koliko je mudro od nas da sledimo taj savet i ne dopustimo da nam oči lutaju, te tako skrenemo od glavnog predmeta. „Zato strogo pazite kako živite — ne kao nemudri, nego kao mudri“, savetovao je Pavle, „koristeći za sebe pogodno vreme, jer su dani zli“. Još je opomenuo: „I dalje uočavajte šta je volja Jehovina“ (Efescima 5:15—17, NS). Čineći to, možemo biti sigurni da će nam uspeti da očuvamo čistotu oka, i tako možemo pouzdano iščekivati blistavu budućnost — večni život u Božjem obećanom novom sastavu stvari (Uporedi 1. Korinćanima 4:17, 18).
Možeš li da objasniš?
◻ Kako je oko „svetiljka telu“?
◻ Kako utiče oko na naše postupke, što se da videti na Evinom i Isusovom primeru?
◻ Na kojim poljima apeluje sotona danas na „želju očiju“?
◻ Šta moramo mi da radimo kako bismo očuvali čistotu oka?
◻ Na šta treba sada da upravimo svoje oči?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 10. strani]
Želju srca može da pojača ono na šta upravimo svoje oči