Živeti po Božjoj volji — danas i zauvek
Živeti po Božjoj volji — danas i zauvek
„Da provedete ostatak tjelesnog života ne više prema ljudskim strastima, već prema volji Božjoj“ (1. PETROVA 4:1, 2, ST).
1, 2. a) Kako reaguju mnogi na pomisao da se podlože nečijoj volji? b) Kako reaguju neki u hrišćanskoj skupštini? v) Koja se pitanja zato postavljaju?
KAKO gledaš na misao da bi u svom životu bio vođen od Boga? Mnogima je danas odvratna i sama pomisao da se podlože volji nekog drugog. Čak u takozvanim stabilnim društvenim uređenjima raste pobuna protiv autoriteta. Na dnevnom redu su ustanci, protesti, nemiri i nasilje. „Furnir“ civilizacije pokazao se pod opterećenjem tankim i lomljivim (2. Timotiju 3:1—3)
2 Za razliku od toga, Jehovini svedoci pokazuju svojom vernošću, na primer u službi od kuće do kuće, da žive po Božjoj volji. Ipak, ponekad se i kod pojedinaca u hrišćanskoj skupštini primećuje duh nezavisnosti. Možda se ljute zbog mera ukora koje izriču starešine. Neki omalovažavaju klasu „vernog i razboritog roba“ i njegovo vodeće telo (Matej 24:45—47; Dela apostolska 15:2, 23). Zato se javljaju sledeća pitanja: Zašto da se pokorim Božjoj volji? Zašto u životu treba biti vođen od Boga?
Hristov primer nesebičnosti
3. Koji savet je dao Petar, s obzirom na naše mišljenje?
3 Petar koji je zajedno s Isusom doživeo mnogo toga, objasnio je da postoji jako dobar razlog da se živi po Božjoj, a ne po vlastitoj volji. On je rekao: „Kad je dakle, Hristos postradao telom, naoružajte se i vi istom tom mišlju, jer ko je postradao telom prestao je da greši — da preostalo vreme života u telu ne proživite više po ljudskim požudama nego po volji Božjoj“ (1. Petrova 4:1, 2, dr Čarnić).
4. Kako je Isus pokazao podložnost svome Ocu?
4 Zašto je Isus trpeo u telu? Zato što je u spornom pitanju univerzalnog suvereniteta ili vladavine podupirao stranu svog Oca. On je dokazao da je Bog istinit, a sotona laža. Činio je to tako što je dozvolio da tokom svog zemaljskog života bude vođen od Boga, iako je to vodilo do mučeničke smrti (2. Korinćanima 5:14, 15).
5. Na šta nas poziva Hristov primer?
5 Ali, ta smrt je bila izraz Božje ljubavi kroz Hrista (1. Jovanova 4:10). Zašto? Zato jer njom može da se koristi celo čovečanstvo (Rimljanima 5:8; 6:23). Međutim, koliko njih je zaista spremno da izvuče korist iz toga? Koliko ih je koji su spremni da oponašaju Hrista, žrtvujući svoje vlastite želje, da bi se pokorili Božjoj volji (Jevrejima 13:15, 17).
Korist sada i u budućnosti
6, 7. Koje koristi donosi sa sobom podvrgavanje Jehovinoj volji?
6 Zato je još i danas prikladan poziv, koji je pre 2700 godina Jehova uputio Izraelu: „Ja, Jahve Bog tvoj, tvojem dobru te učim, vodim te putem kojim ti je ići. O da si pazio na zapovijedi moje, kao rijeka sreća bi tvoja bila, a pravda tvoja kao morski valovi“ (Isaija 48:17, 18, ST; uporedi 1 Mojsijeva 22:18).
7 Jehova nas poučava, da bi za našu vlastitu korist živeli po njegovoj volji — a ta korist se ne sastoji samo u miru i pravdi ovde i sada. Ona uključuje i buduće blagoslove, večni život koji je Isus obećao: „Jer je to volja moga Oca, da svaki koji gleda Sina — i veruje u njega — ima život večni i da ga ja vaskrsnem u poslednji dan“ (Jovan 6:40, dr Čarnić).
8. U kom pogledu je uteha Isusovo obećanje o vaskrsenju?
8 Ove reči su danas velika uteha za verne hrišćane u poodmaklim godinama. Sadašnji sistem stvari nalazi se, računajući od odlučujuće 1914. godine, u svojoj 72. godini. Sotonin svet postoji duže nego što su to mnogi očekivali. Već su pomrli i neki verni hrišćani koji su očekivali da još za svog života vide Armagedon i početak novog sistema stvari. Ipak, nije bilo uzalud što su živeli prema Božjoj volji. Isus će ih, veran svojim rečima, vaskrsnuti i dati im blagoslov večnog života (Jovan 5:28, 29; 1. Korinćanima 15:58).
Hristovo mišljenje
9, 10. a) Čime moramo da se naoružamo? (Filibljanima 2:5—8). b) Šta je posebno u grčkoj reči, koja je u 1. Petrovoj 4:1 prevedena sa ,,mišljenje“?
9 Šta može da nam olakša pokoravanje Božjoj volji? Prema Petrovom savetu citiranom u 3. stavku, mi moramo da se naoružamo tom misli kakvu je imao Isus (1. Petrova 4:1).
10 Petar upotrebljava ovde grčku reč koja se samo dva puta pojavljuje u Grčkim spisima: enoia. Neki prevodioci je, doduše, prevode sa „misao“, ali uobičajena grčka reč za „misao“ glasi drugačije, to jest nus. Dakle, Petar je pod nadahnućem imao u mislima određen razlog zašto je izabrao tu manje upotrebljavanu reč. Poznavalac grčkog jezika V. E. Vajn kaže da enoia znači „namera, naum, plan“. Prema Tajersovom Grčko—engleskom leksikonu, ona znači „način razmišljanja i osećanja“.
11. Šta učimo iz Isusovog primera s obzirom na naš način života?
11 Isusov samopožrtvovan način postupanja omogućio je da se jasno razume njegova namera ili njegov plan. On nije živeo površnim načinom života, provodeći ga jednostavno u zabavama i uživanjima. Znao je da nije napustio svoj prvobitni život na nebu, zato da bi ga nekoliko godina života na zemlji rasipao za sebične želje (Vidi za razliku od toga 1. Mojsijevu 6:1, 2, 4 i Judu 6). Zato je rekao: „Nisam sišao s neba da vršim svoju volju, nego volju onoga koji me posla“ (Jovan 6:38, NS). Isus je pokazao nedeljivo predanje očevoj stvari, stavljajući je uvek ispred vlastite volje, čak do sramotne smrti (Luka 22:42).
12, 13. a) Kako je Isus otkrio svoj način mišljenja na Jakovljevom bunaru? b) Šta je mislio Isus kada je rekao: „Ja imam za jelo hranu, za koju vi ne znate“?
12 Čak kad je bio umoran i gladan, Isus je jasno pokazao šta misli o volji svog Oca. Jednom prilikom se odmarao na Jakovljevom bunaru, dok su njegovi učenici otišli po hranu. Umesto da do njihovog dolaska zasluženo malo zadrema, on se potrudio da vrši Božju volju. Tada je učinio nešto sasvim neobično za jednog Jevrejina, poveo je razgovor s nekom Samarjankom. Otvorio joj je oči, tako da je stekla razumevanje o pravom Bogu. I šta je bio rezultat toga? „A mnogi Samarjani iz onoga grada poverovaše u njega zbog reči ove žene“ (Jovan 4:6—26, 39—42, dr Čarnić).
13 Kad su se učenici vratili, terali su ga da nešto pojede. Šta im je odgovorio? „Ja imam za jelo hranu za koju vi ne znate.“ Zapanjio ih je odgovorom, dodavši: „Moja je hrana da vršim volju onoga koji me je poslao i da završim njegovo delo.“ Očigledno je Isus nalazio radost u podvrgavanju volji svoga Oca. Za njega je to bilo kao hrana, nalazio je u tome pravo zadovoljstvo — kao neko, ko jede dobro jelo. Ako i mi želimo da nađemo pravo zadovoljstvo u životu, ne možemo učiniti ništa bolje nego da sledimo primer Isusa Hrista (Jovan 4:31—38).
Učinci Hristovog mišljenja
14. Šta nam je potrebno da bi imali Hristovo mišljenje? Objasni to.
14 Kako treba da deluje na nas posedovanje Hristovog mišljenja? Ako naučimo da mislimo kao Hrist, imaćemo unutrašnju snagu, koja će nas terati da radimo ono što bi učinio Isus u sličnim okolnostima (Luka 22:42; Efescima 4:23, 24). Ta snaga ne dolazi samo iz straha pred kaznom, kao što su na primer mere ukora izrečene od starešina u skupštinama, nego šta više iz neodoljivog cenjenja Jehovinih zakona i temeljnih načela. Inače bi bili kao učesnik u saobraćaju koji poštuje saobraćajne propise samo kada ga gleda milicioner — dakle pokorava se spoljašnjim uticajima. Ali, onaj ko ceni svoj život, ko ljubi bližnjega i ko zna koliko su korisni saobraćajni znaci, taj sluša zato jer poštuje zakon. On ima jaku unutrašnju motivaciju (Psalam 51:10).
15. a) Šta dokazuje da je Isus imao unutrašnju snagu, koja je terala njegov um? (Efescima 4:23, NS) b) Koji primeri hrišćanske besprekornosti pokazuju da hrišćani novog vremena poseduju Hristovo mišljenje?
15 Isus je imao tu unutrašnju ’snagu koja teraše njegov um’. Tako je mogao da ostane veran volji svoga Oca, čak do smrti. Podnosio je patnje bez žaljenja, ne vređajući svoje progonitelje (1. Petrova 2:21—24). Kao hrišćani i mi ponekad možemo da budemo izloženi sličnom pritisku. Neprijateljski raspoložene vlasti mogle bi da pokušaju zaustaviti naše delo propovedanja i da zabrane sastanke, što se već i dogodilo u Španiji za vreme Frankove ere, te u mnogim drugim evropskim zemljama tokom nacističke okupacije. Mnoga braća i sestre su bili zlostavljani, da bi ih prisilili na izdaju odgovorne braće u mesnim skupštinama. Uprkos progonstvu, većina je ostala postojana (Vidi Godišnjak Jehovinih svedoka 1978, str. 171, 172, 182, 183. i 1986, str. 137—159).
16. Na kojim područjima možemo mi biti danas iskušani? Kako možemo da se odupremo?
16 Možda ćemo jednom biti izloženi pritisku s obzirom na transfuziju krvi ili hrišćansku neutralnost (Dela apostolska 5:29; 15:28, 29). Tada ćemo biti suočeni s izazovom: da li živimo prema Božjoj volji ili prema volji ljudi? Možda ćemo doći u kušnju u vezi s telesnim željama i lošim društvom. Možda nam se u školi ili na radnom mestu pruža prilika da pušimo ili uzmemo drogu, a da to ne sazna niko iz skupštine. Kako stoji s kušnjom da sudelujemo u igrama na sreću ili da učinimo blud ili brakolomstvo? Atmosfera na svetskom poslu može često da nas navede na neispravne misli i postupke — ako nismo kao Hrist čvrsto odlučili da vršimo Božju volju. Šta ćeš ti da učiniš? Da li ćeš da poseduješ snagu na dobro, koja će terati tvoj um da pod takvim okolnostima oponašaš Hristov način postupanja? (Efescima 4:17—20; 1. Jovanova 2:15, 16).
17, 18. a) Koju važnu činjenicu je utvrdio Petar u vezi onih koji greše? b) Šta je potrebno da bi se moglo odupreti prodiranju greha?
17 Petar naglašava potrebu vršenja Božje volje, dajući savet: ,Dosta je naime što ste u prošlom vremenu vršili volju pogana živeći u razvratnostima, strastima, pijančevanju, razuzdanim gozbama, pijankama i zločinačkim idolopoklonstvima. Zato se sad čude da se ne slijevate s njima u istu široku rijeku razuzdanosti, i vrijeđaju vas. Oni će o tome polagati račun onomu koji je spreman da sudi žive i mrtve“ (1. Petrova 4:3—5, ST).
18 Petar dolazi ovde do značajnog zaključka: onaj ko omalovažava volju Božju, mora da položi račun (Uporedi Rimljanima 14:12 i Jevrejima 13:17). I Pavle je u svom pismu Kološanima došao do sličnog zaključka, napisavši: „Usmrtite zato udove svoga tela koji su na Zemlji u vezi s bludništvom, nečistoćom, polnim pohotama, štetnim požudama i pohlepama, što je idolopoklonstvo. Zbog tih stvari dolazi gnjev Božji.“ Svi koji rade takve stvari sigurno ne žive po Božjoj volji, naprotiv, oni zadovoljavaju svoje vlastite lakome želje. Ipak, moguć je spas od takvog moralnog propadanja, jer Pavle kaže: „Ali i neki od vas su bili takvi“ (Kološanima 3:5—7, NS; Efescima 4:19; vidi takođe 1. Korinćanima 6:9—11, NS).
Uočiti šta je Božja volja
19. Čime pokazuju danas mnogi da žive prema Božjoj volji? (Rimljanima 12:1, 2).
19 U ovim zadnjim godinama 20—tog veka preko tri miliona ljudi uočilo je u čemu se sastoji Božja volja za njih. Zbog toga oni revno propovedaju dobru vest o Božjoj carskoj vladavini (Dela apostolska 8:12; Marko 13:10). Za razliku od većine, oni ne žive samo za sebe. Oni znaju da će Bog uskoro učiniti kraj današnjem pokvarenom sistemu, zato se žrtvuju u pomaganju drugima da steknu s tim u vezi tačno razumevanje, kako je to i savetovao apostol Pavle: „Zato dobro pazite kako postupate, ne kao ludi, nego kao mudri. Koristeći svoje povoljno vreme, jer su dani zli. Zato prestanite biti nerazumni, nego i dalje uočavajte šta je Jehovina volja“ (Efescima 5:15—17, NS).
20, 21. a) Kako moramo misliti o daru života? (Jakov 4:13—17) b) Kako možemo izbeći da nas svet oblikuje?
20 Život je kao čaša hladne, sveže vode. U prvim decenijama svog života, čovek „pije“ dugačkim, pohlepnim gutljajima — dok ne počne da se pita koliko je još godina preostalo u „čaši“. Pred tom zagonetkom stoji svako od nas. Koliko je zato važno da proživimo život s osećajem odgovornosti prema Bogu i bližnjemu! Koliko je važno da uzmemo u obzir Božju, a ne samo vlastitu, sebičnu volju! (Matej 7:21, 24, 26).
21 Ali, pošto živimo u svetu savladanom sotonskim duhom, nije uvek lako živeti prema Božjoj volji (Otkrivenje 12:9). Na nas se stalno vrši pritisak u nameri da budemo oblikovani prema volji i mišljenju sveta. Modne ludosti i manije mogu da utiču čak na neke u skupštini, tako da ima nekih koji nastoje da izgledom kopiraju poznate ličnosti iz zabavnog života. Koliko je zato odgovarajući Pavlov savet: „Nemojte se više oblikovati prema ovom sistemu stvari, nego se promenite obnovljenjem svoga uma, da možete utvrditi šta je dobra, ugodna i savršena volja Božja!“ (Rimljanima 12:2, NS).
22. a) Šta je danas Božja volja? b) Kako možemo pokazati da živimo prema Božjoj volji? v) Koji blagoslov stoji u izgledu onima koji žive po Božjoj volji?
22 Božja volja je da se „ova dobra vest o Carstvu“ propoveda širom sveta, pre nego što on učini kraj sadašnjem svetskom sistemu (Matej 24:14; Otkrivenje 14:6, 7). Zato je vrlo važno odazvati se pozivu za više punovremenih slugu, ako to dozvoljavaju tvoje okolnosti. Takođe je to razlog da se starešine i sluge pomoćnici presele u skupštine gde je potrebna njihova pomoć. A za svakog Svedoka iznad svega je važno biti pravi hrišćanski svedok, ne samo nositi naziv, nego zaista živeti po Božjoj volji, sada i zauvek. Tada možeš biti siguran da time ’sakupljaš sigurno blago kao dobar temelj za budućnost, da bi odlučno zahvatio pravi život’ (1. Timotiju 6:19, NS).
Šta bi odgovorio?
◻ Kako je Isus dokazao da je živeo po Božjoj volji?
◻ Koje koristi imaju oni koji žive prema Božjoj volji?
◻ U čemu se sastojalo Hristovo mišljenje s obzirom na Božju volju?
◻ Kako treba na nas da deluje ’snaga koja tera um’?
◻ Kakvo mora da bude naše gledište o životu?
[Pitanja za razmatranje]