Radostan narod

RADOSTAN narod! Odgovara li taj opis danas bilo kom narodu čovečanstva? Može li bilo koji narod s radošću da potvrdi da je iskorenio nasilje, kriminal, siromaštvo, zagađivanje, bolesti koje osakaćuju ljude, versku mržnju? Nudi li ikoji narod stvarnu nadu za ostvarenje tih težnji? Daleko od toga!

Šta je sa slikom sveta? Mihail Gorbačov, predsednik SSSR-a, je 16. jula prošle godine rekao: „Mi napuštamo jednu epohu međunarodnih odnosa i ulazimo u drugu, u period, ja mislim, čvrstog i trajnog mira.“ Ali, časopis Time od istog datuma izveštava da Sjedinjene Države i dalje imaju 120 nuklearnih glava usmerenih na Moskvu, od kojih je samo jedna dovoljna da potpuno opustoši taj grad. A nema sumnje da su i Sovjeti spremni da uzvrate na sličan način. Pošto sada nekolicina članova Ujedinjenih naroda ima znanje za proizvodnju nuklearnog oružja, nema mnogo radosti u razmišljanju ko će prvi da pritisne okidač.

Jedan zaista radostan narod

U istoriji je jednom — pre nekih 3 500 godina — postojao jedan zaista radostan narod. Bio je to stari Izrael. Kad je Bog taj narod izbavio iz egipatskog ropstva, oni su se pridružili Mojsiju u radosnoj pesmi pobede, i radovali su se dok su god bili poslušni svom Bogu i Oslobodiocu (2. Mojsijeva 15:1-21; 5. Mojsijeva 28:1, 2, 15, 47).

Pod vladavinom Solomona, „Jude i Izraela bilo je mnogo, kao zrna peska pokraj mora. I jeli su i pili i veselili se.“ To je bilo vreme velike radosti, čiji je vrhunac bio izgradnja verovatno najveličanstvenije građevine u čitavoj istoriji, hrama za obožavanje Jehove u Jerusalimu (1. Kraljevima 4:20; 6:11-14).

Radostan narod danas

Stari Izrael bio je predslika savremenog naroda. Kog? Da li političkog  Izraela sa Bliskog istoka? Vesti pokazuju da je taj narod koji vodi borbu sve samo ne radostan. Da li su takozvani Ujedinjeni narodi svojim državama članicama doneli pravu radost? Ne, prava se radost ne može naći nigde među današnjim politizovanim narodima. Svet je pun pohlepe, korupcije i nepoštenja, a u mnogim se zemljama obični ljudi nezadovoljni bore za goli opstanak (Poslovice 28:15; 29:2).

Ipak, danas postoji jedan narod vredan spomena, koji je krajnje radostan. On je apolitičan, jer je njihov vođa, Isus Hrist, za svoj narod rekao: „Niste deo sveta“ (Jovan 15:19). Dok su Ujedinjeni narodi ujedinjeni samo po imenu, radostan narod pridobija miroljubive pristalice „iz svakog naroda i plemena i puka i jezika“ (Otkrivenje 7:4, 9). On sada broji blizu četiri miliona, tako da je populacijski veći od oko 60 od 159 država članica UN. Tih četiri miliona ljudi govori oko 200 svojih maternjih jezika; pa ipak svi jedinstveno govore jedan „čist jezik“ (Zefanija 3:9).

Zar nije čudno da toliko mnogo raznih kultura govori zajedničkim jezikom? Ustvari ne, jer taj ujedinjujući jezik obuhvata vest o Božjem dolazećem Kraljevstvu pravednosti. Ovaj radosni narod dolazi „s krajeva zemaljskih“ i širom sveta je poznat kao ’Jehovini svedoci‘ (Isaija 43:5-7; Zaharija 8:23). Putuješ li svuda po ovoj planeti, naći ćeš ih skoro svuda.

U Isaiji 2:2-4, Božji prorok opisuje mnoštvo koje se stiče iz svih naroda, i govori: „Dođite, uziđimo na goru Jehovinu, u dom Boga Jakovljeva. On će nas poučiti svojim putevima i hodićemo njegovim stazama.“ Ovi revno pozivaju i druge da prihvate pouku koju Jehova daje kroz svoju Reč, Bibliju, da bi tako mogli da nauče kako da vrše njegovu volju. Taj narod sledi stazu istinskog mira, a njegovi su članovi već prekovali ’mačeve u plugove i koplja u srpove, i više se ne uče ratu‘. Zaista radostan narod!

Ti možeš takođe da sudeluješ u toj radosti. Možeš da stekneš spoznanje o danu koji se brzo približava, kad će Kralj, Hrist Isus, da odstrani ljude i vladavine koje nanose štetu, i obnovi Raj na Zemlji (Danijel 2:44; Matej 6:9, 10). Jehovini svedoci čak i sada, kao zaista ujedinjen narod, nalaze veliku radost u svojoj pripremi za tu veličanstvenu eru pravog mira, što će pokazati sledeće stranice.