Sveopšta radost

„GLE! Sluge će moje radosno uzvikivati zbog dobrog stanja svoga srca“ (Isaija 65:14). Tako je rekao Jehova preko svog proroka Isaije, a kakvo samo veličanstveno ispunjenje njegove reči imaju među Jehovinim svedocima! Odakle dolazi radost njihovog srca? Iz njihovog ujedinjenog obožavanja Jehove Boga. On je ’srećan Bog‘, i oni koji ga obožavaju su „radosni u Jehovi“ (1. Timoteju 1:11; Zaharija 10:7). Ta ih radosna predanost ujedinjuje u jedan narod  dok zajedno propovedaju dobru vest o Kraljevstvu i upućuju sveopšti uzvik hvale svom Bogu (Otkrivenje 7:9, 10).

„Radost koju niko ne može oteti“

Zaista, objavljivanje Božjeg imena i Kraljevstva izvor je stalne radosti za Jehovine svedoke (Marko 13:10). Oni se odazivaju na reči psalmiste: „Dičite se svetim imenom njegovim, neka se raduje srce onih što traže Jahvu!“ (Psalam 105:3, Stvarnost).

Da bi to mogli, oni često moraju savladati prepreke. U Španiji, Isidro se je posvetio Jehovi, i želeo je o Njemu da govori i drugima. Ali, on je vozač kamiona i ima malo slobodnog vremena, jer dugo vozi noću, dok danju spava. Isidro je želeo da svedoči drugim vozačima, ali, kako da to učini?

U svoj kamion ugradio je CB radio-stanicu koju je mogao da koristi za razgovor sa drugim vozačima. Uskoro je otkrio jedan malo upotrebljavani 13. kanal, i odlučio da ga iskoristi. Naravno, kad je drugim vozačima predložio da preko CB radija razgovaraju o Bibliji, odaziv je bio prilično negativan. Ipak, neki su slušali. Vest o tome se širila, i sve više i više španskih vozača kamiona počelo je da sluša 13. kanal. Isidro je nedavno saznao da bar jedan od njih preduzima daljnje korake ka proučavanju Biblije.

U Italiji je jedan čovek čuo za Jehovine svedoke kroz razgovor u autobusu. Njegova supruga ih je upoznala preko svoje prijateljice. Oboje su proučavali Bibliju i bili su željni da podele naučeno sa drugima. Bili su tako revni da je muž odbio unapređenje u svom preduzeću, a žena je dala otkaz na svoje dobro plaćeno radno mesto, kako bi više vremena mogli da provedu govoreći drugim ljudima dobru vest o Kraljevstvu. Da li se to isplatilo? Da. Muškarac je rekao: „Otkada smo upoznali istinu, moja žena i ja smo imali radost u pomaganju drugima, tako da je 20 osoba došlo do tačnog poznanja Božje namere. Kad padne veče, i ja se vratim kući posle dana provedenog u Jehovinoj službi, istina je da sam umoran. Ali, srećan sam, i zahvaljujem Jehovi što mi je dao radost koju niko ne može oteti.“

„Sve do najudaljenijeg dela zemlje“

Osobe koje se nalaze u Božjem radosnom narodu pokazuju sličnu revnost bez obzira gde se nalaze, čak i „sve do najudaljenijeg dela zemlje“ (Dela apostolska 1:8). Malo mesta je udaljenije od severnog Grenlanda. Ipak, čak i tamo, 320 km severno od Arktičkog kruga, nalazi se mala skupština Ilulisat, sačinjena od 19 osoba. Oni propovedaju istu dobru vest kao i bračni par iz Italije, i prošle godine su bili vrlo srećni što su videli još sedmoro Grenlanđana kako su se krstili u znak svog predanja Jehovi.

Mnogo hiljada milja daleko od Grenlanda, na suptropskom ostrvu Mauriciusu, koje se nalazi u Indijskom okeanu, Anjine ima istu radost. Stvari su u početku za Anjine bile teške. U Mauriciusu se pohađanje hrišćanskih sastanaka i javno propovedanje dobre vesti ne smatraju prikladnim aktivnostima za neudatu devojku, Indijku Hindu porekla. Ali, Anjine je istrajala. Sada, devet godina nakon što je započela svoj hrišćanski put, neki njeni rođaci takođe proučavaju Bibliju.

U vezi sa Anjine treba spomenuti i Emilia, na drugoj strani sveta, u Hondurasu. Emilio je na poslu čuo saradnike da govore o Bibliji, pa se uključio u razgovor. On nije znao da čita, ali je sa zadovoljstvom slušao kad su se čitali biblijski tekstovi. Kako je hrišćanska istina ulazila u njegovo srce, Emilio je napustio nemoralan način života i prestao je prekomerno da pije. Jehovini svedoci su ga naučili da čita  i piše, i on je sada sluga u Božjem radosnom narodu.

Hiljadama milja severozapadno od Hondurasa, jedna majka je među Eskimima na Aljaski upoznala istu hrišćansku istinu. Ta gospođa je živela u jako izolovanom selu, i njen jedini kontakt sa Jehovinim svedocima održavao se poštom. Putem pisama je proučavala i postavljala pitanja, a sada revno deli svoje spoznanje sa svojim komšijama. Primeri kao što su ovi mogu se nabrajati skoro beskonačno. Svuda po našoj planeti, osobe krotkog srca dolaze ’da služe Jehovi radosno‘ (Psalam 100:2).

„Imajte ljubav među sobom“

Jedna od stvari koja privlači sve njih je ljubav koja postoji u Božjem radosnom narodu. Isus je rekao: „Po tome će svi znati da ste moji učenici, ako imate ljubav među sobom“ (Jovan 13:35). Hrišćanska ljubav se može videti u svakodnevnom životu ovih pravih hrišćana, a posebno u vreme velike nevolje.

U jednoj afričkoj zemlji u kojoj je delo Jehovinih svedoka, nažalost, zabranjeno, došlo je do ozbiljne suše. Deset hiljada ljudi je umrlo, a nestala su i čitava stada stoke. Kako su preživeli Jehovini svedoci? Jedući korenje biljaka i kuvane koštice avokada! Ipak, njihovo teško stanje je jako olakšano kad su, uz Božju pomoć, Svedoci u drugim zemljama neočekivano dobili dozvolu da pošalju 25 tona namirnica. Zaista, uprkos zabrani, ta pošiljka je dobila vojnu pratnju kako bi se osiguralo da dođe na svoje odredište!

Ti svedoci iz Afrike su bili zaista presrećni kad su primili taj dokaz ljubavi od svoje braće i iskusili su ispunjenje reči Isaije: „Ne, nije ruka Jahvina prekratka da spasi, niti mu je uho otvrdlo da ne bi čuo“ (Izaija 59:1, St).

Miroljubiv narod

Osobe krotkog srca privučene su ka Božjem radosnom narodu i zato što su njegovi članovi napustili ratničke puteve ovoga sveta i ’prekovali svoje mačeve u plugove‘ (Isaija 2:4). U El Salvadoru, kuća jedne bivše vojne osobe bila je puna sećanja na njegovu vojničku karijeru. Kad je sa Jehovinim svedocima počeo da proučava Bibliju, u njemu su počeli da se razvijaju miroljubivi interesi. Konačno je svoju kuću očistio od svega što je imalo veze sa ratom, i revno se posvetio delu propovedanja.

Kad su antivladine snage zauzele njegovo selo, njega su zatvorili — neko ga je očigledno odao kao bivše vojno lice. Zatim je objasnio da više nije vojnik, nego Jehovin svedok. Prevratnici su ga optužili da u svojoj kući krije oružje, ali istragom nije pronađeno ništa. Zapovednik prevratnika se zatim o njemu raspitao kod komšija. Uglavnom je dobio sličan odgovor: „On samo ide gore-dole po ulici i dan za danom propoveda o Bibliji.“ Čovek je bio oslobođen. Nema sumnje da mu je njegova revnost spasila život.

Izveštaj iz jedne afričke zemlje govori o dva vojnika koji su sa Jehovinim svedocima proučavali Bibliju. Jedan je služio u vladinoj vojsci, a drugi se borio na strani pobunjenika. Na kraju su obojica odlučila „da prekuju svoje mačeve u plugove“ i istupe iz vojske. Kad su prvi put došli na hrišćanski sastanak, antivladin vojnik je upitao drugoga: „Šta ti tražiš ovde?“ Dobio je odgovor: „A ti, šta ti tražiš ovde?“ „Zatim“, završava izveštaj, „grleći jedan drugog, plakali su od radosti što mogu zajedno biti u miru“. Oba ta bivša vojnika su se bez sumnje molila Bogu: „Izbavi me od krivice za krv, Bože, Bože mog spasenja, da moj jezik može radosno da govori o tvojoj pravednosti“ (Psalam 51:14).

 ’Na moju si bedu pogledao‘

„Radosno ću klicat tvojoj milosti, jer si na moju bijedu pogledao, pomogao u tjeskobi duši mojoj“ (Psalam 31:8, St). Tako je molio psalmista, a danas se mnogi ljudi raduju jer im Božja reč pomaže da izlaze na kraj sa svojim nevoljama. U Francuskoj jedna svedokinja Jehove vodi biblijski studij sa ženom koja boluje od šizofrenije. Ta žena je neko vreme provela na psihijatrijskom lečenju, ali to nije pomoglo. Nedelju dana nakon što je započela sa studijem, psihijatar je upitao: „Da li vi zaista razumete to što vam ta žena objašnjava iz Biblije?“ Tako je sledeće nedelje Svedokinja u njegovoj ordinaciji i u njegovom prisustvu vodila studij sa ženom.

Nakon studija, psihijatar je rekao Svedokinji: „Ja sam se u toku proteklih godina zanimao za religije mojih pacijenata, ali sam zapazio da ni jedna religija ne pruža pravu podršku. Ipak, u vašem slučaju, stvari su drugačije. Gospođa P— dolazi dva puta nedeljno na savetovanje, i za to me plaća. Ali, vi sa vašim poučavanjem Biblije i dobrim savetom činite bolji posao, i to još besplatno. Ona dobro napreduje. Samo nastavite, i ja vam obećavam svoju punu podršku ako vam ikada bude zatrebala.“

U Bibliji stoji: „Srećan je narod koji zna radostan usklik. O Jehova, u svetlosti lica tvojega oni stalno hode. U imenu su tvom radosni po čitav dan“ (Psalam 89:15, 16). Svaki Jehovin svedok zna da je ovaj psalam istina. Iz njihovih usta dolazi sveopšti usklik radosti na slavu Jehovi. Sve više i više ljudi dolazi iz svih naroda da sa njima hvale Boga. Zašto da im se ne pridružiš i sam osetiš tu radost?

[Slika na 7. strani]

Jehovini svedoci u Istočnoj Evropi raduju se sada svojoj novoj slobodi što mogu primati i proučavati „Kulu stražaru“ na svojim jezicima