Uči javno i od kuće do kuće
Uči javno i od kuće do kuće
„Nisam prezao od toga da . . . vas učim javno i od kuće do kuće“ (DELA APOSTOLSKA 20:20, „Byington“).
1. Kako je jedan katolički sveštenik prokomentarisao delotvornost svedočenja Jehovinih svedoka od kuće do kuće?
„KATOLICI nose evanđelje od vrata do vrata.“ Tako je glasio naslov u listu The Providence Sunday Journal od 4. oktobra 1987. List je izvestio da je glavni cilj ove aktivnosti bio da se „pozovu neki neaktivni župljani da se vrate aktivnijem životu u župi“. Navodi se da je sveštenik Džon Alard, upravnik ureda za evanđelizaciju biskupije Providens izjavio: „Sigurno je da će tu biti mnogo skepticizma. Ljudi će reći: ’Eno ih idu, baš kao Jehovini svedoci.‘ Ali Jehovini svedoci su delotvorni, zar ne? Kladim se da biste mogli da odete u svaku Kraljevsku dvoranu u državi Rod Ajland, [SAD] i utvrdite da su skupštine pune bivših katolika.“
2. Koje se pitanje u vezi s tim postavlja?
2 Da, Jehovini svedoci su dobro poznati po svojoj delotvornoj službi od kuće do kuće. Ali, zašto oni idu od kuće do kuće?
Apostolska metoda
3. (a) Koji je zadatak Isus Hrist dao svojim učenicima? (b) Koji je glavni način na koji su Hristovi rani sledbenici izvršavali taj zadatak?
3 Isus Hrist je svojim sledbenicima dao sledeći smisaon zadatak: „Idite dakle i činite učenike od ljudi iz svih naroda, krsteći ih u ime Oca i Sina i svetoga duha, učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio. I gle, ja sam s vama sve dane do svršetka sistema stvari“ (Matej 28:19, 20). Glavni način na koji je to delo trebalo da se obavlja postao je očigledan na Pentekost 33. n. e. „Svaki su dan u hramu i od kuće do kuće nastavili bez prestanka da uče i objavljuju dobru vest o Hristu, Isusu“ (Dela apostolska 5:42). Oko 20 godina kasnije apostol Pavle je bio uključen u službu od kuće do kuće, jer je podsetio hrišćanske starešine iz grada Efeza: „Nisam [se] ustezao da vam kažem sve što je bilo korisno i da vas učim javno i od kuće do kuće“ (Dela apostolska 20:20).
4. Zašto možemo reći da reči iz Dela apostolskih 5:42 i 20:20 znače da je propovedanje Isusovih sledbenika bilo raspoređeno od kuće do kuće?
4 Reči „od kuće do kuće“ u Delima apostolskim 5:42 prevod su izraza katʼ oikon. Ovde se reč kataʼ koristi u „distributivnom“ (raspodeljenom) smislu. Zato je propovedanje učenika bilo raspodeljeno, raspoređeno od jedne kuće do druge. Komentarišući Dela apostolska 20:20, Rendolf O. Jiger je pisao da je Pavle mislio „i na javne skupove [demosia] i od kuće do kuće (distributivni [kataʼ] s akuzativom). Pavle je tri godine proveo u Efezu. Posetio je svaku kuću, ili je bar propovedao svim ljudima (redak 26). To je biblijsko opravdanje za evanđelizam od kuće do kuće, jednako kao i onaj koji se provodi na javnim sastancima.“
5. Zašto možemo reći da Pavle u Delima apostolskim 20:20 nije mislio samo na druženje starešina ili na pastirske posete?
5 Slična upotreba reči kataʼ pojavljuje se u Luki 8:1, gde se govori o Isusovom propovedanju „od grada do grada i od sela do sela“. Pavle je u Delima apostolskim 20:20 upotrebio množinu, katʼ oikóus. U nekim Biblijama to se prevodi „po kućama“. Ali apostol nije mislio samo na posete starešinama ili pastirske posete u domovima suvernika. Njegove sledeće reči pokazuju da je on govorio o službi od kuće do kuće među nevernicima, jer je rekao: „Nego sam dao temeljito svedočanstvo i Jevrejima i Grcima o pokajanju k Bogu i veri u našeg Gospoda Isusa“ (Dela apostolska 20:21). Suvernici su se već pokajali i pokazali veru u Isusa. Zato se i Dela apostolska 5:42 i Dela apostolska 20:20 odnose na propovedanje nevernicima „od kuće do kuće“, odnosno od vrata do vrata.
Ne postoji drugi način
6. Šta je rečeno o Pavlovoj propovedničkoj delatnosti u Efezu?
6 Komentarišući Pavlove reči iz Dela apostolskih 20:20, Abiel Abot Livermor je 1844. godine zapisao: „On se nije zadovoljio samo time da drži govore na javnom skupu ili da na neki drugi način sebe poštedi truda, nego je lično revno vršio svoje veliko delo, od kuće do kuće i doslovno u kuću donosio nebesku istinu, u mnoga srca Efežana.“ U jednom kasnijem delu je primećeno: „Širenje evanđelja od kuće do kuće bila je od početka karakteristika hrišćana prvog veka (Dela apostolska 2:46; 5:42). . . [Pavle] je temeljito izvršavao svoju dužnost prema Jevrejima i paganima u Efezu, pa nije bilo izgovora za njih ako su izginuli u gresima“ (The Wesleyan Bible Commentary, sveska 4, stranice 642-643).
7. Zašto se može reći da Bog odobrava službu Jehovinih svedoka od kuće do kuće?
7 Iako je javno govorenje imalo svoje mesto u objavljivanju dobre vesti, ono nije zamena za lični kontakt na vratima. Obzirom na to, naučnik Džozef Edison Aleksander je rekao: „Crkva još nije pronašla ništa što bi zamenilo propovedanje po kućama ili izjednačilo delotvornost crkvenog i takvog propovedanja.“ A naučnik C. A. Hils je rekao: „Javno učenje i učenje od kuće do kuće mora ići ruku pod ruku.“ Jehovini svedoci pružaju pouke kroz govore na svojim nedeljnim Sastancima za javnost. Ali, takođe poseduju jasne dokaze da je apostolska metoda širenja biblijske istine od kuće do kuće delotvorna. A Jehova to sigurno odobrava jer, kao posledicu takvog propovedanja, on prouzrokuje da se hiljade ljudi svake godine stiču ka njegovom uzvišenom obožavanju (Isaija 2:1-4; 60:8, 22).
8. (a) Šta je rečeno o tome zašto je služba od kuće do kuće delotvorna? (b) Kako Jehovini svedoci mogu da se uporede sa Pavlom u propovedanju na kućnim vratima i drugim načinima svedočenja?
8 U jednom drugom stručnom delu se navodi: „Ljudima je lakše da upamte učenje na svom nego na crkvenom pragu.“ Pavle je redovito bio na kućnim pragovima i ostavio divan primer kao Božji sluga. „Nije se zadovoljio učenjem i govorenjem u sinagogi i na trgu“, pisao je bibličar Edvin V. Rajs. „Uvek je marljivo ’učio‘ ’od kuće do kuće‘. Bila je to borba od kuće do kuće, prsa u prsa, licem u lice, borba sa zlom, koju je u Efezu vodio da bi pridobio ljude za Hrista.“ Jehovini svedoci shvataju da su razgovori licem u lice sa osobom na kućnim vratima delotvorni. Štaviše, oni vrše ponovne posete i rado razgovaraju čak i sa onima koji se protive, ako ti pojedinci dopuste da se razvije razuman razgovor. Kako je to slično Pavlu! U vezi njega je F. N. Pelube pisao: „Pavlovo delo nije bilo iscrpljeno na sastancima. On je nesumnjivo mnoge ljude lično posetio u njihovim domovima, gde god je saznao da se neko raspituje ili je toliko zainteresovan, ili se čak protivi utoliko da je spreman da razgovara o religiji.“
Starešine treba da prednjače
9. Kakav je primer Pavle ostavio starešinama?
9 Kakav je primer Pavle ostavio za starešine, što je i sam bio? Pokazao je da treba da budu odvažni i neumorni u objavljivanju dobre vesti od kuće do kuće. Godine 1879. J. Glentvort Batler je pisao: „[Efeške starešine] su znale da je [Pavle] u propovedanju bio potpuno oslobođen svake pomisli na ličnu opasnost ili popularnost; da nije uskratio ništa od potrebne istine; da se nije jednostrano zadržavao na čudnim ili neobičnim aspektima istine, nego je poticao samo i na sve ono što je bilo korisno ’za izgrađivanje‘: celi savet Božji u svoj svojoj čistoći i punini! A to verno ’iskazivanje‘ tog gorljivog ’poučavanja‘ hrišćanske istine bilo mu je običaj, ne samo u školi Tirana i na drugim mestima za skupljanje učenika, nego i u svakom dostupnom domu. Od kuće do kuće i od duše do duše, nosio je radosnu vest sa željom i gorljivošću sličnom Hristovoj. Za sve klase i rase, za neprijateljske Jevreje i podrugljive Grke, njegova jedna tema — ona koja, potpuno razložena, uključuje sve druge životovažne istine — bila je pokajanje k Bogu i vera u našeg Gospoda Isusa Hrista.“
10, 11. (a) Šta je Pavle očekivao od starešina u Efezu obzirom na hrišćansku službu? (b) U kakvoj vrsti propovedanja, poput Pavla, sudeluju Jehovini svedoci, uključujući starešine?
10 Šta je, dakle, Pavle u suštini očekivao od efeških starešina? Naučnik E. S. Jang parafrazirao je apostolove reči na sledeći način: „Nisam samo govorio u javnosti, nego sam se trudio i od kuće do kuće, kod svih klasa, i Jevreja i pagana. Tema moje službe svim klasama bilo je ’pokajanje k Bogu i vera u našeg Gospoda Isusa Hrista.‘“ Izrazivši Pavlove reči na drugačiji način, V. B. Rili je pisao: „Čisto značenje je bilo: ’Očekujem od vas da nastavite s onim što sam ja započeo, i da činite i da učite i očekujem od vas da ne popuštate, kao što ni ja nisam popuštao; da poučavate privatno i javno kao što sam ja činio na ulicama i od kuće do kuće, da svedočite jednako i Jevrejima i Grcima pokajanje k Bogu i veru u našeg Gospoda Isusa Hrista, jer su to temeljne stvari!‘“
11 Jasno je da je u 20. poglavlju Dela apostolskih Pavle pokazao da on kao starešina očekuje od ostalih starešina da svedoče za Jehovu od kuće do kuće. S obzirom na to, starešine prvog veka trebalo je da prednjače, pružajući odgovarajući primer drugim pripadnicima skupštine. (Uporedi Hebrejima 13:17.) Kao Pavle, dakle, Jehovini svedoci propovedaju od kuće do kuće, govoreći ljudima iz svih naroda o Božjem Kraljevstvu, pokajanju k Bogu i o veri u Isusa Hrista (Marko 13:10; Luka 24:45-48). A od imenovanih starešina među Svedocima savremenog doba očekuje se da u takvom radu od kuće do kuće prednjače (Dela apostolska 20:28).
12. Šta su neki pređašnji starešine odbijali da čine, ali u čemu starešine danas prednjače?
12 Godine 1879, Čarls Tejz Rasel počeo je da objavljuje časopis Zionʼs Watch Tower and Herald of Christʼs Presence (Sionska Kula stražara i glasnik Hristove prisutnosti), sada zvan Kula stražara objavljuje Jehovino Kraljevstvo. Rasel i ostali Istraživači Biblije objavljivali su vest Kraljevstva na apostolski način. U kasnijim godinama, međutim, neki skupštinski starešine nisu živeli u skladu sa svojom odgovornošću da svedoče. Na primer, jedan Svedok je pisao: „Sve je išlo dobro dok 1927. nije došla obavest da svi treba da imaju udela u svedočenju od kuće do kuće s literaturom, a naročito u nedeljnom radu od kuće do kuće. Naši starešine koji su izabrani glasanjem protivili su se tome i pokušali su da obeshrabre čitav razred kako ne bi imao udela u bilo kom vidu tog dela.“ Vremenom, oni koji se nisu angažovali u propovedanju od kuće do kuće više nisu imali prednost da služe kao starešine. I danas se od onih koji služe kao starešine i sluge pomoćnici očekuje da prednjače u svedočenju od kuće do kuće i drugim vidovima hrišćanske službe.
Svi su svedoci
13. (a) Šta treba da radimo ako ljudi i ne slušaju vest Kraljevstva? (b) Kako se Pavle može uporediti s Ezekijelom?
13 Uz Jehovinu pomoć, hrišćani treba da objavljuju vest Kraljevstva od kuće do kuće, i to ako vest i nije prihvaćena sa zahvalnošću. Ezekijel je, kao Božji stražar, trebalo da upozorava ljude slušali oni ili ne (Ezekijel 2:5-7; 3:11, 27; 33:1-6). Povukavši paralelu između Ezekijela i Pavla, E. M. Blejklok je napisao: „Iz [Pavlovog govora u Delima apostolskim, 20. poglavlje] proizilazi jasna slika o službi u Efezu. Zapazimo sledeće: Kao prvo, Pavlovu vernost uz osećaj hitnosti. On nije tražio popularnost ili javno odobravanje. Postavljen kao Ezekijel na zadatak stražara, on je s iskrenom revnošću i stavom izvršio svoju dužnost, što je pridalo snagu njegovim govorima. Kao drugo, bio je pun ljubavi i saosećajan. On nije bio čovek koji bi bezosećajno izgovarao reči osude. Kao treće, neumorno je evanđelizirao. Javno i od kuće do kuće, u gradu i po čitavoj pokrajini, propovedao je evanđelje.“
14. Zašto je svedočenje odgovornost svakoga ko se predaje Jehovi Bogu u molitvi kroz Isusa Hrista?
14 Božji obilan blagoslov koji je nad današnjim slugama ne ostavlja nikakve sumnje u to da mu je ugodno što oni nose naziv Jehovini svedoci (Isaija 43:10-12). Štaviše, oni su i Hristovi svedoci, jer Isus je rekao svojim sledbenicima: „Primićete silu kad sveti duh dođe na vas i bićete mi svedoci u Jerusalimu i po celoj Judeji i Samariji, sve do najudaljenijeg dela zemlje“ (Dela apostolska 1:8). Dakle, svedočenje je odgovornost za svakoga ko se u molitvi kroz Isusa Hrista predaje Jehovi Bogu.
15. Šta je rečeno o delu svedočenja ranih hrišćana?
15 O svedočenju je rečeno sledeće: „Cela crkva bila je uključena. Odgovornost misionarskog poduhvata nije ležala samo na Ženskom misionarskom društvu ili Odboru za misionarenje u stranim zemljama. Isto tako, delo svedočenja nije prepušteno profesionalcima, kao što su starešine, đakoni ili čak apostoli. . . U tim prvim danima crkva je bila misija. Misionarski program rane crkve temeljio se na sledećim pretpostavkama: (1) Glavni zadatak crkve je svetska evanđelizacija. (2) Odgovornost za provođenje tog zadatka leži na celoj hrišćanskoj zajednici“ (J. Herbert Kane).
16. Šta čak i pisci u tzv. hrišćanstvu priznaju o hrišćanima i svedočenju?
16 Iako se pisci u današnjem tzv. hrišćanstvu ne slažu sa vešću Kraljevstva, neki ipak priznaju da su hrišćani obavezni da svedoče. Na primer, u knjizi Everyone a Minister (Svi su propovednici), Oskar E. Fojht primećuje: „Nijedan pastor ne može da ispuni obavezu koju je Bog dao svakom verniku. Na žalost, vekovi iskrivljenog razmišljanja u crkvi učinili su zadatak namenjen za 500 župljana zadatkom jednog jedinog pastora. Tako nije bilo u ranoj crkvi. Oni koji su verovali išli su i posvuda propovedali Reč.“
17. Šta se može reći o tome kakvo je mesto svedočenje zauzimalo u životu ranih hrišćana?
17 Svedočenje je bilo najvažnija stvar u životu ranih hrišćana, baš kao što je to i danas među Jehovinim narodom. „Otvoreno govoreći“, pisao je Eduard Koldvel Mur sa Harvardskog univerziteta, „karakteristika prva tri veka hrišćanskog pokreta bila je veliko oduševljenje za širenje vere. Evanđelizacija, govorenje vesti spasenja, bila je strast hrišćana. . . Širenje Isusovog uticaja i učenja može se, međutim, u tom najranijem periodu, samo malim delom pripisati ljudima koje bi trebalo nazivati misionarima. Taj su zadatak izvršili ljudi svih zanata i zanimanja i iz svih društvenih staleža. [Oni] su do najudaljenijih delova [Rimskog] carstva doneli tu tajnu unutarnjeg života, taj novi stav prema svetu, koji je u njihovom iskustvu predstavljao spasenje. . . [Rano hrišćanstvo] bilo je duboko uvereno u približavanje kraja sadašnjeg svetskog poretka. Verovalo se u iznenadno i čudesno uspostavljanje novog svetskog poretka.“
18. Kakva veličanstvena nada daleko nadmašuje snove političkih vođa?
18 Prilikom svog svedočenja od kuće do kuće i kroz druge vidove svoje službe, Jehovini svedoci radosno upućuju svoje slušaoce na novi svet koji je obećao Bog. Prorečeni blagoslovi beskrajnog života u tom novom svetu daleko nadmašuju najzanosnije snove današnjih nazovi graditelja novog svetskog poretka (2. Petrova 3:13; Otkrivenje 21:1-4). Moglo bi se reći da bi svako želeo da živi u tom novom svetu, ali to nije slučaj. Ali, pogledajmo kao sledeće koji su neki od delotvornih načina na koje Jehovini sluge danas mogu da poučavaju one koji traže večni život.
Kako bi odgovorio?
◻ Zašto možemo reći da reči iz Dela apostolskih 5:42 i 20:20 znače da Isusovi sledbenici treba da propovedaju od kuće do kuće?
◻ Kako znamo da Bog odobrava službu Jehovinih svedoka od kuće do kuće?
◻ Šta se, s obzirom na službu, zahteva od starešina i slugu pomoćnika?
◻ Kakvo mesto treba svedočenje da zauzima u životu hrišćana?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 10. strani]
Isusovi učenici su 33. n. e. bez prestanka svedočili od kuće do kuće
[Slika na 13. strani]
Pavle je poučavao „od kuće do kuće“. Tu vrstu službe danas obavljaju Jehovini svedoci