Objavitelji Kraljevstva izveštavaju

Opatica posle 25 godina konačno upoznaje istinu

BIBLIJA je prorekla da će „veliko mnoštvo“ iz svih naroda doći i vršiti obožavanje u Jehovinom duhovnom hramu (Otkrivenje 7:9). To se danas događa i mi se radujemo videći kako mnogi, uz pomoć božanske istine, na taj način raskidaju okove krive religije. Sledeća iskustva to pokazuju.

◻ Žena iz Rima, Italija, priča: „Od vremena kad sam bila mala, moja najveća težnja bila je da postanem opatica, jer sam svim srcem želela da služim Bogu. Bila sam u mogućnosti da ispunim svoju težnju u 32. godini, 8. decembra 1960. kada sam izvršila prve zavete pokornosti, siromaštva i čistoće. Moj zadatak je bio da brinem dan i noć za tridesetak jadne i napuštene dece koja su bila siročad ili deca zatvorenika. Našla sam zadovoljstvo u svom zadatku.

Moja vera bila je uzdrmana posle deset godina služenja, kad se pojavila svađa unutar doma. Pitala sam se zašto, ako nas Bog vodi, dopušta takve svađe i nerede u svojoj vlastitoj kući.“

Opatica je imala sestru koja je živela u Francuskoj i bila je Jehovin svedok. Ona je svedočila opatici putem pisma i poslala joj New World Translation of the Holy Scriptures (Novi svet prevod Biblije). Opatica priča: „Nakon 23 godine, to je bio moj prvi doticaj sa Božjom reči.“ Tada je prihvatila biblijski studij sa Jehovinim svedocima. Ona kaže: „Kako sam napredovala u proučavanju, upoznala sam Boga Jehovu i njegove zahteve, kao i njegove divne osobine. Osećala sam se jako žalosnom kada sam saznala da on osuđuje upotrebu slika i kipova, jer dom je bio pun idola svake veličine i vrste. Razumela sam da, ako želim da ugodim Jehovi, ne mogu da ostanem na tom mestu. Nakon 25 godina predane službe kao opatica, konačno sam pronašla istinu. Tako sam 1. oktobra 1985. godine obavestila moje nadređene da odlazim, što ih je zaprepastilo.

Moja ljubljena braća i sestre pomagala su mi i duhovno i materijalno. Zahvalna Jehovi i njegovoj organizaciji, krstila sam se 30. avgusta 1986. krenula putem u večni život.“

Jehova blagosilja želju mladih da služe Bogu

◻ Učiteljica u Brazilu koja je Jehovin svedok primetila je, dok je ispravljala školske radove, da je jedna 14-godišnja učenica pisala o svojoj želji da nauči nešto više o Bogu. Počela je biblijski studij sa učenicom, ali kako je devojka napredovala, njena katolička porodica je zabranjivala studij i uništavala njenu literaturu. Mlada učenica počela je da proučava Bibliju tokom školskih odmora, ali bila je otkrivena. Tako je studij nastavljen dopisivanjem. Ali, uskoro je porodica pronašla njena pisma i spalila ih. Otac je počeo da je prisiljava da ide na misu. Ona je krenula, ali je uzela primerak Kule stražare da čita tokom službe, sakrivši je među stranice crkvene brošure. To je trajalo šest meseci, dok se jednog dana nije izvukla iz kuće i otišla u Kraljevsku dvoranu. U toku sastanka pojavio se njen otac na vratima i rekao je braći da kažu njegovoj kćerki da će je on istući kad dođe kući. Napori braće da ga urazume bili su uzaludni.

Sledećeg dana, srećna i sva nasmejana, ona je otišla da poseti braću. Pokazala im je mnoge modrice na svom telu od batina koje je upravo dobila od oca. Zašto je, onda, bila srećna? Nakon napuštanja Kraljevske dvorane, otac je pitao nekoliko ljudi u mestu, uključujući gradonačelinika, o prednostima i gubicima ako njegova kćerka postane Jehovin svedok. Gradonačelnik je rekao da su Svedoci dobri ljudi, dostojni poverenja. On je dodao da oni imaju izvrstan moral i da bi bilo vrlo dobro imati dete sa takvim merilima, koja su mnogo viša nego kod mladih uopšte.

Uprkos tome, devojka je dobila batine. Ali otac joj je rekao da je tuče zbog toga što je otišla od kuće bez dozvole. I rekao je da će ponovo da je istuče ako ikada prestane da proučava Bibliju ili prisustvuje sastancima Jehovinih svedoka! Kćerka je sada revan objavitelj i neki iz njene porodice pokazuju interes za istinu.

Zaista, Jehova blagosilja mlade koji imaju iskrenu želju da mu služe, baš kao što pokazuje ovo iskustvo (Psalam 148:12, 13).