Pitanja čitalaca (1)

◼ Jov 33:24 govori o ’otkupu‘ koji je bio pronađen za Jova, omogućivši mu da izbegne umiranje. Ko je trebao da dâ taj otkup za Jova?

U to vreme nije bila prinesena ljudska otkupna žrtva za Jova, ali Bog je pokrio, ili oprostio, Jovov prestupak.

Satana je prouzročio Jovu mnoge nevolje, uključujući i zli prišt od tabana do temena. Jovovo stanje je bilo tako loše da ga je njegova žena podsticala da ’proklinje Boga i umre‘. Čak je i Jov razmišljao nije li smrt bolja od takve patnje (Jov 2:7-9, Ba; 3:11).

Kad je izgledalo da bi Jov mogao da umre, Elijuj je procenio Jovovu neizvesnu situaciju i postavio temelj za nadu, govoreći: „Spada telo njegovo i smrša... i duša njegova primiče se k jami, život njegov k vesnicima smrti, Ali nađe li se za njega anđeo posrednik, jedan od hiljade, jedan koji bi put čoveku pokazao kojim on treba da ide, Bog se na nj smiluje i anđelu kaže: ’Razdreši ga, da ne ide u jamu, našao sam mu otkup. I telo njegovo osvežava mu kao u mladosti‘“ (Jov 33:21-25, Ba).

Znamo da je Isus Hrist predao svoj savršeni ljudski život kao odgovarajući otkup za nesavršene ljude. Njegova je žrtva dovela u ravnotežu ono što je Adam izgubio, plaćajući potrebnu cenu za postizanje oslobođenja od greha (Rimljanima 5:12-19; 1. Timoteju 2:5, 6). Međutim, to nije jedina upotreba izraza „otkupnina“ u Bibliji. Hebrejska reč koja se nalazi u Jovu 33:24 u osnovi znači „pokrivač“ (2. Mojsijeva 25:17). Kad je Bog saobraćao sa drevnim Izraelcima imao je pripremu za pokriće, ili okajanje, greha — žrtve koje su pokrivale greh, ispravno postavljajući stvari između ljudi i Boga (2. Mojsijeva 29:36; 3. Mojsijeva 16:11, 15, 16; 17:11).

Ali, Bog je ranije bio spreman da prihvati žrtve kao izraze zahvalnosti ili zahteva za oproštenje i odobravanje (1. Mojsijeva 4:3, 4; 8:20, 21; 12:7; 31:54). Jov je razumeo vrednost takvih žrtava. Čitamo: „Ustao je rano ujutro i prineo žrtve paljenice prema broju [svojih sinova]; jer, rekao je Jov, ’možda su moji sinovi sagrešili i prokleli Boga u svom srcu‘. Tako je Jov uvek činio„ (Jov 1:5). Pošto je pokušavao da ugodi Bogu i očigledno imajući skrušen duh, njegove žrtve su imale vrednost u Božjim očima (Psalam 32:1, 2; 51:17).

Ali, Jov je kasnije trpeo bolest koja je ugrožavala njegov život. On je takođe imao pogrešno gledište o svojoj pravednosti, tako da mu je bio potreban ukor koji je tada pružio Elijuju (Jov 32:6; 33:8-12; 35:2-4). Elijuj je rekao da Jov ne treba da ostane u svom tužnom stanju sve do smrti i jame (Šeola, ili opšteg groba). Ako bi se Jov pokajao, mogao bi da se nađe „otkup“ (Jov 33:24-28).

Ne treba da mislimo da je pod ’otkupom‘ Elijuj tada mislio na čoveka koji bi umro u korist Jova. Obzirom na žrtve na koje su pravi obožavaoci navikli da prinose, vrsta otkupa na koji je Elijuj ciljao u Jovovom slučaju mogla bi da bude životinjska žrtva. Zanimljivo je da je Bog kasnije rekao trojici Jovovih kritički raspoloženih sagovornika: „Vi morate da prinesete žrtvu paljenicu u vlastitu korist; a Jov, moj sluga, moliće se za vas“ (42:8). Bez obzira na oblik otkupa, Elijujova glavna misao je bila ta da bi Jovov prestupak mogao da bude pokriven i da bi on mogao da iskusi koristi koje iz toga proizilaze.

Tako je bilo. Jov se ’kajao u prahu i pepelu‘. Šta se tada dogodilo? „Jahve vrati Joba u prijašnje stanje... Jahve blagoslovi novo Jobovo stanje još više negoli prijašnje... Poslije toga Job doživje dob od sto četrdeset godina, i vidje djecu svoju i djecu svoje djece do četvrtog koljena.“ Naravno, taj otkup nije oslobodio Jova od greha, pa je posle nekog vremena umro. Ipak, produživanje njegovog života dokazuje da je, ustvari, njegovo ’telo postalo svežije nego u mladosti i vratio se u dane svoje mladalačke snage‘ (Job 33:25; 42:6, 10-16, St).

Ti blagoslovi koji su proizašli iz primene ograničenog otkupa za Jova služe kao predslika obilnih blagoslova koji će u novom svetu da pritiču ljudima koji veruju. Tada će na raspolaganju biti puna korist Isusove otkupne žrtve, uklanjajući zauvek katastrofalne posledice greha i nesavršenstva. Kakav ćemo samo razlog imati za ’radosno klicanje‘, kao što je spomenuo Elijuj! (Jov 33:26).