Neka „mir Božji“ čuva tvoje srce

„Neka Jehova k tebi podigne svoje lice i dodeli ti mir“ (4. MOJSIJEVA 6:26, „NW“).

1. Šta je Pavle napisao Timoteju kratko pre svoje smrti i šta te reči pokazuju?

 GODINE 65. n. e. apostol Pavle je bio zatvorenik u Rimu. Iako je uskoro trebalo nasilno da umre od ruke rimskog krvnika, Pavle je sačuvao mir. Vidljivo je to iz reči koje je napisao svom mladom prijatelju Timoteju, kad je rekao: „Dobar sam rat ratovao, svršio sam trku, veru sam održao. Meni je već pripremljen venac pravde, koji će mi u taj dan dati Gospod, pravedan sudija“ (2. Timoteju 4:7, 8).

2. Šta je čuvalo Pavlovo srce za vreme burnog života, sve do njegove smrti?

² Kako je Pavle mogao da bude tako smiren naočigled smrti? Zato jer je „mir Božji koji prevazilazi svaki razum“ čuvao njegovo srce (Filipljanima 4:7). Taj isti mir štitio ga je kroz sve godine pune aktivnosti od njegovog ranijeg obraćenja na hrišćanstvo. Davao mu je snage za vreme nasrtaja svetine, zatvaranja, bičevanja i kamenovanja. On ga je jačao kad se borio protiv otpada i uticaja jevrejstva. Pored toga, pomogao  mu je da se bori sa nevidljivim demonskim silama. Očigledno, davao mu je snage sve do kraja (2. Korinćanima 10:4, 5; 11:21-27; Efescima 6:11, 12).

3. Koja pitanja se postavljaju u vezi Božjeg mira?

³ Kakva je samo moćna snaga za Pavla morao da bude taj mir! Možemo li da ga mi danas spoznamo? Da li će on da nam pomogne da čuvamo naša srca i da nam da novu snagu, dok se ’borimo u dobroj borbi vere‘ tokom ovih teških ’kritičnih vremena s kojima se teško izlazi nakraj‘? (2. Timoteju 3:1, NW; 1. Timoteju 6:12).

Mir s Bogom — kako je izgubljen?

4. Koja su neka značenja reči „mir“ u Bibliji?

⁴ U Bibliji reč „mir“ ima mnogo značenja. Slede neka, kako ih navodi The New International Dictionary of New Testament Theology (Novi međunarodni teološki rečnik Novog zaveta): „Svuda u S[tarom] Z[avetu], [šalom] (mir) obuhvata dobrobit u najširem značenju reči (Sud. 19:20); napredak (Ps. 73:3), čak u vezi sa bezbožnima; telesno zdravlje (Isa. 57:18, 19; Ps. 38:3 [4, DK]); zadovoljstvo... (Postanje 15:15 itd.); dobre odnose među narodima i ljudima (Sud. 4:17; 1. Let. 12:17, 18); spasenje (Jer. 29:11; 14:13).“ Najvažnije je biti u miru sa Jehovom, jer bez toga je bilo koji drugi mir, u najboljem slučaju, samo privremen i ograničen (2. Korinćanima 13:11).

5. Kako je narušen početni mir Božjih dela stvaranja?

⁵ Na početku, sve stvoreno bilo je u potpunom miru s Jehovom. Bog je s dobrim razlogom objavio da su sva njegova stvaralačka dela veoma dobra. Zaista, nebeski anđeli glasno su odobravali kad su ih ugledali (Postanje 1:31; Job 38:4-7). Na žalost, ipak taj sveopšti mir nije potrajao. Bio je razoren nakon što je duhovno stvorenje sada poznato kao Satana, odvratilo najmlađe Božje razumno stvorenje, Evu, od poslušnosti Bogu. Evin muž, Adam, sledio je i zbog tri buntovnika na slobodi u svemiru je došlo do nesklada (Postanje 3:1-6).

6. Kakvu posledicu za čovečanstvo je imao gubitak mira s Bogom?

⁶ Gubitak mira s Bogom bio je poguban za Adama i Evu, koji su posle toga počeli polako telesno da propadaju što je dovelo do njihove smrti. Umesto da se raduje miru u Raju, Adam je morao da vodi borbu s neobrađenom zemljom van Edena kako bi prehranio svoju rastuću porodicu. Umesto da bude zadovoljna s ulogom majke savršene ljudske porodice, Eva je rađala nesavršeno potomstvo u boli i patnji. Gubitak mira s Bogom doveo je do zavisti i nasilja među ljudima. Kain je ubio svog brata Abela, i u vreme potopa cela Zemlja je bila ispunjena nasiljem (Postanje 3:7–4:16; 5:5; 6:11, 12). Kad su naši praroditelji umrli, oni sigurno nisu pošli u grob zadovoljni „u miru“, kao što je to bio slučaj s Avrahamom mnogo stotina godina kasnije (Postanje 15:15).

7. (a) Koje proročanstvo koje je Bog izrekao skreće pažnju na obnovu potpunog mira? (b) Koliko je Božji neprijatelj Satana postao uticajan?

⁷ Nakon što su Adam i Eva izgubili mir, u Bibliji se prvi put spominje neprijateljstvo. Razgovarajući sa Satanom, Bog je rekao: „I ja ću staviti neprijateljstvo između tebe i žene i između semena tvoga i semena njena. Ono će ti glavu zgnječiti, a ti ćeš mu zgnječiti petu“ (1. Mojsijeva 3:15, NW). Kako je vreme prolazilo, Satanin uticaj se povećao do te mere da je apostol Jovan mogao da kaže: „Sav svijet [je] u vlasti Zloga“ (1. Ivanova 5:19, St). Svet pod uticajem Satane sigurno nije u miru s Bogom. Odgovarajuće je, dakle, što je učenik Jakov upozorio hrišćane:  „Ne znate li da je prijateljstvo sa svetom neprijateljstvo s Bogom?“ (Jakov 4:4, NW).

U miru u neprijateljskom svetu

8, 9. Kako su ljudi, nakon što je Adam pogrešio, mogli da budu u miru s Bogom?

⁸ Kad je Bog u Edenu prvi put spomenuo reč „neprijateljstvo“, prorekao je takođe na koji će se način potpuni mir vratiti delu stvaranja. Obećano seme Božje žene zgnječiće glavu prarušitelju mira. Nakon Edena, oni koji su pokazivali veru u to obećanje radovali su se da budu u miru s Bogom. Kod Avrahama se taj odnos razvio u prijateljstvo (2. Letopisa 20:7; Jak. 2:23).

⁹ U vreme Mojsija, Jehova je decu Izraela, Avrahamovog unuka, osnovao u naciju. Ponudio je svoj mir toj naciji, što je vidljivo iz blagoslova koji je prvosveštenik Aron izgovorio nad njima: „Da te blagoslovi Gospod i da te čuva! Da te obasja Gospod licem svojim i bude ti milostiv! Da Gospod obrati lice svoje k tebi i dade ti mir!“ (Brojevi 6:24-26). Jehovin mir doneo bi bogate nagrade, ali bio je ponuđen pod određenim uslovima.

10, 11. Čime je bio uslovljen mir Izraela s Bogom, i s kakvim rezultatom?

¹⁰ Jehova je rekao naciji: „Ako živite po mojim zakonima, i zapovesti moje držite i vršite, davaću vam kišu na vreme i zemlja će davati rod svoj. Jer ću ja dati mir zemlji, i niko vam neće san buniti; učiniću da nestane divljih zveri iz zemlje, i mač neće preko vaše zemlje prelaziti. Hodiću usred vas i biću vaš Bog, i vi ćete biti moj narod.“ (Levitik 26:3, 4, 6, 12). Izrael bi mogao da se raduje miru tako što bi bio zaštićen od svojih neprijatelja, živeo u materijalnom izobilju i imao blizak odnos s Jehovom. Ali, to bi zavisilo od njegove poslušnosti prema Jehovinom zakonu (Psalam 119:165).

¹¹ Tokom nacionalne istorije, Izraelci koji su verno nastojali da drže Jehovine odredbe radovali su se miru s njim, i to je često dovelo do mnogih drugih blagoslova. U ranim godinama vladavine kralja Solomona, mir s Bogom doneo je materijalno blagostanje, kao i odmor od ratova sa izraelskim susedima. Opisujući to vreme, Biblija kaže: „Juda i Izrael bejahu bez straha, od Dana do Ber-Šebe, svega veka Salomonova, svaki pod svojom lozom i pod svojom smokvom.“ (1. Kraljevima 4:25). Čak kad je izbio rat sa susednim zemljama, verni Izraelci još uvek su posedovali taj zaista važan mir, mir s Bogom. Zato je kralj David, poznati ratnik, napisao: „Čim legnem, odmah u miru i usnem, jer mi samo ti, o Jahve, daješ miran počinak“ (Psalam 4:9, St [8, DK]).

Bolji temelj za mir

12. Kako je Izrael konačno odbacio mir s Bogom?

¹² Konačno, Seme koje je trebalo da vrati potpuni mir došlo je u osobi Isusa, i prilikom njegovog rođenja anđeli su pevali: „Slava Bogu gore na visinama, a na zemlji mir među ljudima dobre volje“ (Luka 2:14, NW). Isus se pojavio u Izraelu, ali, uprkos tome što je bio pod Božjim savezom, ta nacija ga je kao celina odbacila i predala Rimljanima da ga ubiju. Nedugo pre svoje smrti, Isus je zaplakao nad Jerusalimom, govoreći: „Kad bi ti znao, bar u ovaj tvoj dan, što je za mir tvoj! Ali je to sad sakriveno od očiju tvojih“ (Luka 19:42; Jovan 1:11). Zato što je odbacio Isusa, Izrael je potpuno izgubio svoj mir s Bogom.

13. Koji novi način je Jehova uspostavio za ljude na koji bi postigli mir s njim?

¹³ Međutim, Božja namera nije bila osujećena. Isus je uskrsnuo iz mrtvih, i ponudio je Jehovi vrednost svog savršenog  života kao otkup za ljude pravednog srca (Jevrejima 9:11-14). Isusova žrtva postala je novi i bolji način da ljudi — kako prirodni Izraelci tako i ne-Jevreji — postignu mir s Bogom. Pavle je u svom pismu hrišćanima Rima rekao: „Jer... smo se pomirili s Bogom smrću Sina njegova, dok smo još bili neprijatelji“ (Rimljanima 5:10). Oni u prvom veku koji su na taj način postigli mir pomazani su svetim duhom i Bog ih je prihvatio kao svoje sinove i članove nove duhovne nacije nazvane Božji Izrael (Galatima 6:16; Jovan 1:12, 13; 2. Korinćanima 1:21, 22; 1. Petrova 2:9).

14, 15. Opiši mir Božji, i objasni kako on štiti hrišćane čak kad su meta neprijateljstva Satane.

¹⁴ Ti novi duhovni Izraelci postaće meta neprijateljski raspoloženog Satane i njegovog sveta (Jovan 17:14). Međutim, oni će posedovati „mir od Boga Oca i Hrista Isusa, Gospoda našega“ (2. Timoteju 1:2). Isus im je rekao: „Ovo vam kažem da mir imate u meni. U svetu ćete imati muke, ali ne bojte se, jer ja pobedih svet“ (Jovan 16:33).

¹⁵ Takav mir je pomogao Pavlu i njegovim suhrišćanima da istraju uprkos svim nevoljama s kojima su se suočavali. On odražava nepomućeni, skladni odnos s Bogom koji je omogućen Isusovom žrtvom. Pruža onome koji ga poseduje bezbrižan duševni mir, budući da on postaje svestan Jehovine brige. Dete koje se privija uz svog oca punog ljubavi oseća sličan mir, potpuno je uvereno da ga čuva neko ko se brine za njega. Pavle je ohrabrio Filipljane: „Ne uznemirujte se ni za što, nego u svim stvarima kazujte potrebe svoje Bogu s molitvama i molbama, sa davanjem hvale. I mir Božji, koji prevazilazi svaki razum, sačuvaće srca vaša i misli vaše u Hristu Isusu“ (Filipljanima 4:6, 7).

16. Kako je mir s Bogom delovao na odnos među hrišćanima prvog veka?

¹⁶ Jedna od posledica čovekovog gubitka mira s Bogom bila je mržnja i nesloga. Za hrišćane prvog veka je postizanje mira s Bogom imalo za posledicu upravo suprotno: mir i jedinstvo među njima, što je Pavle nazvao ’jedinstvo duha svezom mira‘ (Efescima 4:3). ’Bili su složni i živeli u miru, pa je Bog ljubavi i mira bio s njima.‘ Dalje, propovedali su ’dobru vest mira‘, koja je ustvari bila dobra vest spasenja za ’prijatelje mira‘, one koji se odazivaju dobroj vesti (2. Korinćanima 13:11; Dela 10:36; Luka 10:5, 6).

Savez mira

17. Šta je Bog sklopio sa svojom nacijom u naše vreme?

¹⁷ Da li i danas može da se nađe takav mir? Da, može. Nakon uspostavljanja Božjeg Kraljevstva pod proslavljenim Isusom Hristom 1914, Jehova je iz ovog sveta sakupljao preostale od Božjeg Izraela i sklapao s njima savez mira. Tako je ispunio svoje obećanje koje je dao preko proroka Ezekjela: „Utvrdiću s njima savez mira, i nastaće večan savez s njima, i utvrdiću ih i umnožiću ih i namestiću svetilište svoje usred njih zauvek“ (Ezekjel 37:26). Jehova je sklopio taj savez s pomazanim hrišćanima koji, poput njihove braće iz prvog veka, pokazuju veru u Isusovu žrtvu. Očišćeni od duhovne nečistoće, predali su se svom nebeskom Ocu i trude se da slede njegove zapovesti, od kojih je najznačajnija predvoditi širom sveta u propovedanju dobre vesti o uspostavljenom Božjem Kraljevstvu (Matej 24:14).

18. Kako su reagovali mnogi iz naroda kad su spoznali da Božje ime leži na Izraelu Božjem?

¹⁸ Proročanstvo se nastavlja: „Moj će stan kod njih biti; ja ću biti njihov Bog, i oni će moj narod biti. I narodi  će poznati da sam ja, Gospod, [Jehova] koji posvećujem Izraela“ (Ezekjel 37:27, 28) U skladu s tim, stotine hiljada, da, milioni iz „naroda“ spoznali su da je Jehovino ime nad Izraelom Božjim (Zaharija 8:23). Odeljeni od ostalih naroda, sakupili su se da bi služili Jehovi zajedno s tom duhovnom nacijom, sačinjavajući tako ’veliko mnoštvo‘ koje je prorečeno u Otkrivenju. Time što su ’oprali svoje duge haljine i obelili ih u krvi Jagnjetovoj‘, oni će preživeti veliku nevolju i ući u novi svet mira (Otkrivenje 7:9, 14).

19. Kakvom se miru danas raduje Jehovin narod?

¹⁹ Izrael Božji i veliko mnoštvo zajedno se raduju duhovnom miru koji može da se uporedi s mirom kakvom se radovao Izrael pod kraljem Solomonom. Mihej je u vezi njih prorekao: „Od mačeva svojih raonike će skovati od kopalja svojih srpove; neće više narod mač na narod dizati i neće se više ratu učiti. Svaki će kod svoje loze sedeti, i pod svojom smokvom, i niko ih buniti neće, jer su usta Gospoda nad vojskama progovorila“ (Mihej 4:3, 4; Isaija 2:2-4). U skladu s tim, oni će okrenuti svoja leđa ratu i svađi, i simbolično prekovati svoje mačeve u plugove i svoja koplja u srpove. Na taj način raduju se mirnom bratstvu širom svoje međunarodne zajednice, bez obzira na nacionalost, jezik, rasu ili društveno poreklo. Uz to, oni se vesele čvrsto uvereni u Jehovinu stalnu zaštitnu brigu nad njima. ’Niko ih ne plaši‘. Zaista, ’Jehova je zaista dao snagu narodu svojemu. Jehova je blagoslovio narod svoj mirom‘ (Psalam 29:11, NW).

20, 21. (a) Zašto moramo da se naprežemo da sačuvamo svoj mir s Bogom? (b) Šta može da se kaže o Sataninim nastojanjima da razori mir Božjeg naroda?

²⁰ Međutim, kao u prvom veku n. e., mir Božjih slugu izazivao je neprijateljstvo Satane. Zbačen s neba posle uspostave Božjeg Kraljevstva 1914, Satana od tada vodi rat ’s preostalima od semena [žene]‘ (Otkrivenje 12:17, NW). Čak u svoje vreme, Pavle je upozoravao: „Jer se ne borimo protiv krvi i mesa, nego protiv... zlih duhovnih sila na nebeskim položajima“ (Efešanima 6:12, NW). S obzirom da je Satana sada ograničen na blizinu Zemlje, to upozorenje je hitno.

²¹ Satana se koristio svakom taktikom koju ima na raspolaganju u nastojanju da razori mir Božjeg naroda, ali bez uspeha. Godine 1919. nije bilo ni 10 000 onih koji su se trudili verno da služe Bogu. Danas ima preko četiri miliona osoba koje pomoću svoje vere pobeđuju svet (1. Jovanova 5:4). Za njih je mir s Bogom i mir jednih s drugima stvarnost, čak i kad podnose neprijateljstvo Satane i njegovog semena. Ali, imajući u vidu to neprijateljstvo i s obzirom na našu nesavršenost i „kritična vremena, s kojima će se teško izlaziti na kraj“, a u kojima mi živimo, moramo marljivo da se naprežemo kako bismo sačuvali svoj mir (2. Timoteju 3:1, NW). U sledećem članku videćemo šta to sve uključuje.

Da li možeš da objasniš?

◻ Zašto je čovek izgubio svoj početni mir s Bogom?

◻ Čime je bio uslovljen mir Izraela s Bogom?

◻ Na čemu se danas temelji mir s Bogom?

◻ Šta je „mir Božji“ koji čuva naša srca?

◻ Kojim se daljnjim blagoslovima radujemo ako imamo mir s Bogom?

[Pitanja za razmatranje]