Hodati poučeni od Jehove
Hodati poučeni od Jehove
„Pouči me, o Jehova, svome putu. Hodaću u tvojoj istini. Učini jedinstvenim srce moje da se boji tvoga imena“ (PSALAM 86:11, NW).
1, 2. Šta podstiče Jehovine svedoke da odbiju da prihvate transfuzije krvi?
„MOŽDA su Jehovini svedoci u pravu kad odbijaju upotrebu krvnih produkata, jer je tačno da značajan broj patogenih agensa može biti prenesen transfundiranom krvlju“ (Francuski medicinski dnevnik Le Quotidien du Médecin, 15. decembar 1987).
2 Neki koji čitaju ovaj komentar možda su mislili da je čista slučajnost da su Jehovini svedoci odbijali transfuzije krvi mnogo pre nego što je postalo opšte poznato kako to opasno može biti, pa čak smrtonosno. Ali, Jehovini svedoci nisu slučajno zauzeli svoj stav po pitanju krvi, niti je to pravilo koje je izmislila neka čudna sekta, niti stav koji je proizašao iz straha da krv nije sigurna. Umesto toga, Svedoci odbijaju krv zbog svoje odlučnosti da u poslušnosti hode pred svojim Veličanstvenim Učiteljem — Bogom.
3. (a) Kako je David gledao na zavisnost od Jehove? (b) Kakav ishod je David radosno očekivao zbog pouzdanja u Boga?
3 Kralj David, koji je bio svestan svoje zavisnosti od Boga, čvrsto je odlučio da bude poučen od njega i da ’hoda u njegovoj istini‘ (Psalam 86:11, NW). Davidu je jednom bilo savetovano da će, ako izbegne da postane kriv za krv u Božjim očima, ’njegov život biti pohranjen u škrinji života kod Jahve‘ (1. Samuelova 25:21, 22, 25, 29, St). Kao što ljudi skrivaju vrednosti da ih zaštite i sačuvaju, tako bi i Bog mogao da zaštiti i sačuva Davidov život. Prihvativši mudri savet, David nije nastojao da spase svoj život ličnim naporima, već se pouzdao u Onoga kome je dugovao svoj život: „Pokazaćeš ti meni put života. Obilje radosti pred licem je tvojim, večne su utehe u desnici tvojoj“ (Psalam 16:11).
4. Zašto je David želeo da bude poučen od Jehove?
4 Sa takvim stavom, David nije mislio da on lično može izabrati koji božanski zakoni vrede ili je potrebno da ih sluša. Njegov stav je bio: „Pouči me, o Jehova, svome putu, i vodi me putem čestitosti.“ „Pouči me, o Jehova, svome putu. Hodaću u istini tvojoj. Učini jedinstvenim srce moje da se boji tvoga imena. Hvalim te, o Jehova moj Bože, svim srcem svojim“ (Psalam 27:11; 86:11, 12, NW). Ponekad hodanje u istini pred Bogom može izgledati neugodno ili može da zahteva veliku žrtvu, ali David je želeo da bude poučen o ispravnom putu i da ide njime.
Poučeni o krvi
5. Šta je David mogao znati o Božjem stavu u vezi krvi?
5 Vredi zapaziti da je David od svog detinjstva bio poučen o Božjem gledištu o krvi, gledištu koje nije bilo religiozna tajna. Kad je Zakon bio čitan ljudima, David bi čuo sledeće: „Jer je duša telu u krvi, i ja sam je stavio na žrtvenik za vas da učinim pomirenje za vaše duše, jer krv čini pomirenje dušom koja je u njoj. Zato sam rekao sinovima Izraelovim: ’Nijedna duša među vama ne sme jesti krv i nijedan strani stanovnik koji boravi kao stranac u vašoj sredini ne sme jesti krv‘“ (3. Mojsijeva 17:11, 12, NW; Deuteronom 4:10; 31:11).
6. Otkuda stalna potreba za Božje sluge da budu poučeni o krvi?
6 Sve dok je Bog koristio Izrael kao svoj sakupljeni narod, trebalo je da oni koji su želeli da mu ugode budu poučeni u vezi krvi. Naraštaj za naraštajem izraelskih dečaka i devojčica bio je poučavan na taj način. Ali, da li će se takvo pučavanje nastaviti nakon što je Bog prihvatio skupštinu hrišćana, osnivajući je u ’Izrael Božji‘? (Galatima 6:16). Da, naravno. Božji stav o krvi nije se promenio (Malahija 3:6). On je jasno razložio da je stanovište da se krv ne zloupotrebljava postojalo pre nego što je savez Zakona stupio na snagu, i da traje nakon što je Zakon prestao da važi (Postanje 9:3, 4; Dela 15:28, 29).
7. Zašto je veoma važno za nas da smo poučeni od Boga u vezi krvi?
7 Poštovanje krvi je temelj hrišćanstva. ’Nije li to preterivanje?‘ mogao bi neko da pita. Ipak, šta je temelj hrišćanstva ako ne Isusova žrtva? I apostol Pavle je pisao: „Po njemu [Isusu] imamo izbavljenje otkupninom kroz krv njegovu, da, oproštenje naših prestupa, prema bogatstvu njegove nezaslužene dobrohotnosti“ (Efešanima 1:7, NW). The Inspired Letters (Nadahnuta pisma), koja je preveo Frank Lajbah (Frank C. Laubach), prevode ovaj stih: „Krv je Hristova plaćena za nas i sad pripadamo njemu.“
8. Kako „veliko mnoštvo“ zavisi od krvi za život?
8 Svi oni koji se nadaju da prežive predstojeću ’veliku nevolju‘ i da se raduju Božjim blagoslovima na rajskoj Zemlji zavise od Isusove prolivene krvi. Otkrivenje 7:9-14 opisuje takve i kaže s obzirom na ono što su oni već učinili: „To su oni koji dolaze iz velike nevolje, i oprali su svoje duge haljine i obelili ih u krvi Jagnjetovoj“ (NW). Zapazi reči koje se ovde koriste. One ne kažu da su oni koji su spašeni kroz nevolju ’prihvatili Isusa‘ ili ’položili veru u njega‘, iako su to očigledno neophodni činioci. Tu se ide korak dalje i kaže da su oni „oprali svoje duge haljine i obelili ih u [Isusovoj] krvi“. To je zbog toga što njegova krv ima otkupnu vrednost.
9. Zašto je poslušnost Jehovi u vezi krvi tako ozbiljna?
9 Cenjenje te vrednosti pomaže Jehovinim svedocima da budu odlučni da ne zloupotrebe krv, čak i ako lekar iskreno tvrdi da je transfuzija neophodna. On možda veruje da moguće koristi od transfuzije premašuju zdravstvene opasnosti povezane sa samom krvlju. Ali, hrišćani ne mogu zanemariti još smrtonosniju opasnost, opasnost da se izgubi Božje priznanje pristajanjem na zloupotrebu krvi. Pavle je jednom govorio o onima koji su ’namerno grešili nakon što su primili poznanje istine‘. Zašto je svaki greh takve vrste tako ozbiljan? Jer takav čovek ’gazi Sina Božjega i... smatra nečistom „krv Saveza“ kojom je posvećen‘ (Hebrejima 9:16-24; 10:26-29).
Pomoći drugima da budu poučeni
10. Šta je u pozadini naše odlučnosti da se uzdržavamo od krvi?
10 Mi koji cenimo Isusovu otkupnu žrtvu čuvamo se da ne počinimo greh odbacivanjem životospasavajuće vrednosti njegove krvi. Nakon što smo dobro promislili o toj stvari, shvatamo da bi trebalo da nas sama zahvalnost Bogu za život podstakne da odbacujemo svaki ustupak s obzirom na njegove pravedne zakone. Uvereni smo da su dati za našu najbolju korist — našu dugoročnu korist (Deuteronom 6:24; Poslovice 14:27; Propovednik 8:12). Međutim, šta je s našom decom?
11-13. Koji pogrešan stav s obzirom na svoju decu i krv imaju neki hrišćanski roditelji, i zašto?
11 Dok su naši potomci još bebe ili su premladi da razumeju, Jehova Bog na njih može gledati kao na čiste i prihvatljive na temelju naše odanosti (1. Korinćanima 7:14). Zato je tačno da maloletnici u hrišćanskom domaćinstvu možda još ne mogu razumeti i učiniti izbor s obzirom na poslušnost Božjem zakonu o krvi. Međutim, da li činimo sve što možemo da ih poučimo o tom presudnom pitanju? Hrišćanski roditelji treba to ozbiljno da razmotre, jer izgleda da neki roditelji imaju pogrešan stav o svojoj deci i krvi. Čini se da neki smatraju da nemaju stvarnu kontrolu nad time hoće li njihova maloletna deca primiti transfuziju. Zašto takav pogrešan stav?
12 Mnoge zemlje imaju zakone i vladine ustanove za zaštitu zapostavljene i zlostavljene dece. Deca Jehovinih svedoka nisu zapostavljena ili zlostavljana onda kad roditelji odluče da ne dopuste da se njihovom voljenom sinu ili kćerci da krv, istovremeno zahtevajući alternativne postupke koje današnja medicina može pružiti. Čak i sa medicinskog stanovišta, to nije zapostavljanje ili zlostavljanje, ako se uzmu u obzir priznate opasnosti transfuzijske terapije. To je primena prava da se odmere rizici koji su uključeni i tada izabere način lečenja. a Ipak, neka medicinska osoblja pribegla su zakonskim sredstvima tražeći ovlašćenje da prisilno daju neželjenu transfuziju.
13 Neki roditelji, svesni da medicinsko osoblje lako može da dobije sudsku podršku za transfuziju na maloletniku, možda smatraju da je ta stvar van njihove kontrole, da roditelji ne mogu ili ne treba ništa da učine. Kako je samo pogrešan takav stav! (Poslovice 22:3).
14. Kako su David i Timotej bili poučavani u svojoj mladosti?
14 Zapazili smo da je David bio poučavan Božjem putu od svoje mladosti. To mu je omogućilo da na život gleda kao na dar od Boga i da zna kako krv predstavlja život. (Uporedi 2. Samuelova 23:14-17.) Timotej je bio poučavan Božjem načinu razmišljanja „od ranog detinjstva“ (2. Timoteju 3:14, 15, NW). Ne slažeš li se da su čak i David i Timotej sigurno bili u stanju da se ispravno postave po pitanjima koja uključuju Božju volju, iako su bili ispod današnje zakonske granice punoletnosti? Na isti način, mladi hrišćani danas treba da budu poučeni Božjem putu mnogo pre nego što postanu punoletni.
15, 16. (a) Kakav se stav razvio na nekim mestima o pravima maloletnika? (b) Šta je dovelo do toga da je jednom maloletniku data krv?
15 Na nekim mestima se tzv. zrelim maloletnicima pružaju ista prava kao i odraslima. Temeljeći se na starosti ili zrelom razmišljanju, ili na oboje, na mlade može da se gleda kao na dovoljno odrasle da donose svoje vlastite odluke o medicinskom postupku. Čak i tamo gde nije takav zakon, sudije i službenici mogu pridati veliku vrednost željama mlade osobe koja je u stanju da jasno izrazi svoju čvrstu odluku u vezi krvi. U suprotnom, kad mlada osoba ne može jasno i zrelo da objasni svoja uverenja, sud može smatrati potrebnim da odluči šta je najbolje, kao da se radi o bebi.
16 Jedan mladić je godinama na mahove proučavao Bibliju, ali nije bio kršten. Iako je bio samo sedam meseci od doba kad bi dobio „pravo da sam odbije medicinski postupak“, bolnica koja ga je lečila od raka tražila je sudsko odobrenje da mu dâ transfuziju koja se suprotila njegovoj želji i želji njegovih roditelja. Savesni sudija ispitivao ga je o njegovim uverenjima o krvi i postavljao temeljna pitanja, kao što su nazivi prvih pet knjiga Biblije. Mladić nije znao da ih nabroji, niti je mogao dati uverljivo svedočanstvo o tome da razume zašto odbija krv. Nažalost, sudija je odobrio transfuziju, tumačeći: „Njegovo odbijanje da pristane na transfuziju krvi nije temeljeno na zrelom razumevanju svojih vlastitih religioznih verovanja“.
17. Kakav je stav zauzela 14-godišnja devojčica o tome da joj se da krv, i s kakvim ishodom?
17 Stvari se mogu drugačije okončati za nekog maloletnika koji je dobro poučen Božjim putevima i koji aktivno hoda u Njegovoj istini. Mlada hrišćanka imala je isti redak oblik raka. Devojka i njeni roditelji razumeli su i prihvatili preinačenu hemoterapiju specijalista u istoj bolnici. Ipak, slučaj je stigao na sud. Sudija je pisao: „D. P. svedoči da će se braniti da ne primi transfuziju krvi kako god to bude mogla. Ona smatra transfuziju napadom na svoje telo i upoređuje je sa silovanjem. Tražila je od suda da poštuje njen izbor i da joj dozvoli da ostane [u bolnici] bez sudski odobrene transfuzije krvi.“ Hrišćanska pouka koju je primila bila joj je od pomoći u tom teškom trenutku. (Vidi okvir.)
18. (a) Koji je čvrst stav o uzimanju krvi zauzela jedna bolesna devojčica? (b) Šta je sudija odlučio s obzirom na njeno lečenje?
18 Jedna 12-godišnja devojčica bila je lečena od leukemije. Društvo za zaštitu dece iznelo je slučaj pred sud kako bi joj prisilno bila data krv. Sudija je zaključio: „L. je ovom sudu rekla jasno i činjenicama poduprto da će se, ako se učini bilo kakav pokušaj da joj se da transfuzija, boriti protiv te transfuzije svim snagama koje može prikupiti. Ona je rekla, i ja joj verujem, da će vrištati i otimati se i da će izvući injekcijski sistem iz ruke i da će nastojati da sruši vrećicu za krv iznad svog kreveta. Odbijam da donesem bilo kakvu odluku koja bi ovo dete dovela pred tako teško iskušenje... U slučaju ovog pacijenta, lečenje koje je odredila bolnica bavi se bolešću samo u fizičkom smislu. To lečenje propušta da se bavi njenim duševnim potrebama i religioznim verovanjima.“
Roditelji — ispravno poučavajte
19. Koju posebnu obavezu bi roditelji trebalo da ispune prema svojoj deci?
19 Ovakva iskustva sadrže snažnu poruku za roditelje koji žele da svi u njihovoj porodici žive u skladu sa Božjim zakonom o krvi. Jedan od razloga zašto je Avraham bio Božji prijatelj bio je taj što je znao da će patrijarh ’poučiti svoju decu i svoju buduću porodicu kako će hoditi putem Jahvinim, radeći što je dobro i pravedno‘ (Postanak 18:19, St). Zar ne bi trebalo biti isto i sa pravim hrišćanskim roditeljima danas? Ako si roditelj, poučavaš li svoju dragu decu da idu Jehovinim putem kako bi bila ’uvek spremna za odbranu pred svakim ko ih pita za razlog nade koja je u njima, ali da to čine s blagošću i dubokim poštovanjem‘? (1. Petrova 3:15, NW).
20. Šta bi trebalo da želimo da naša deca u prvom redu znaju i veruju s obzirom na krv? (Danijel 1:3-14).
20 Iako bi bilo dobro za našu decu da budu upoznata sa opasnostima oboljevanja i drugim rizicima transfuzija krvi, poučavanje naše dece Božjem savršenom zakonu o krvi ne znači u prvom redu pokušavati da u njih usadimo strah od krvi. Ako je, na primer, sudija pitao devojčicu zašto nije želela da joj se da krv, a njen je odgovor u osnovi bio da misli kako je krv previše rizična ili jeziva, kakav je mogao biti učinak? Sudija je mogao zaključiti da je ona jednostavno nezrela i previše zaplašena, baš kao što bi mogla biti uplašena i zbog operacije slepog creva da bi vikala i odbijala tu operaciju za koju čak i njeni roditelji smatraju da je najbolja za nju. Osim toga, ranije smo spomenuli da osnovni razlog zašto hrišćani ne odobravaju krv nije taj što je ona zagađena, već što je dragocena za našeg Boga i Darovaoca života. Naša deca to treba da znaju, kao i to da su mogući medicinski rizici u vezi krvi dali dodatnu važnost našem religioznom stavu.
21. (a) Šta bi roditelji trebalo da utvrde o svojoj deci i biblijskom stavu o krvi? (b) Kako roditelji mogu pomoći svojoj deci u vezi krvi?
21 Ako imate decu, da li ste sigurni da se slažu i da mogu objasniti na Bibliji temeljen stav u vezi krvi? Da li zaista veruju da je taj stav Božja volja? Da li su uverena da bi kršenje Božjeg zakona bilo tako ozbiljno da bi ugrozilo hrišćanski izgled na večni život? Mudri roditelji preispitaće ova pitanja sa svojom decom, bilo da su ona vrlo mlada ili su gotovo odrasla. Roditelji mogu da načine praktične prikaze u kojima se svaki mladi suočava sa pitanjima koja bi mogao postaviti sudija ili bolnički službenik. Cilj nije da mlada osoba napamet ponavlja izabrane činjenice ili odgovore. Važnije je da deca znaju šta ona veruju, i zašto. Naravno, na sudskom saslušanju roditelji ili drugi mogu da iznesu podatke o opasnostima od krvi i mogućnosti alternativnih postupaka. Ali, sudija ili službenik verovatno će nastojati iz razgovora s našom decom da sazna da li ona zrelo razumeju svoju situaciju i izbore, a takođe i poseduju li ona vlastite vrednosti i čvrsta uverenja. (Uporedi 2. Kraljevima 5:1-4.)
22. Šta može da bude trajna posledica ako smo poučeni od Boga u vezi krvi?
22 Svi bi trebalo da cenimo i odlučno se držimo Božjeg stava o krvi. Otkrivenje 1:5 opisuje Hrista kao onoga „koji nas ljubi i koji nas je krvlju svojom oslobodio naših greha“ (NW). Samo prihvatanjem vrednosti Isusove krvi možemo dobiti potpuno i trajno oproštenje naših greha. U Rimljanima 5:9 jasno piše: „Tim pre ćemo dakle biti po njemu spaseni od gneva, sad kad smo opravdani u krvi njegovoj“. Kako je, dakle, mudro za nas i za našu decu da budemo poučeni od Jehove po tom pitanju i da budemo odlučni da večno hodamo njegovim putem!
[Fusnota]
a Vidi brošuru Kako ti krv može spasiti život?, koju je izdao Watchtower Bible and Tract Society of New York, Inc. strane 21, 22, 28-31.
Ključne tačke poučavanja
◻ Kakav stav bi trebalo da imamo prema poučavanju od Jehove?
◻ Zašto je poslušnost Božjem zakonu o krvi tako važna?
◻ Zašto je presudno da su mladi u stanju da objasne jasno i čvrsto svoja uverenja o krvi?
◻ Kako hrišćanski roditelji mogu pomoći svojoj deci da budu dobro poučena o Jehovinom zakonu o krvi?
[Pitanja za razmatranje]
[Okvir na 17. strani]
SUD JE BIO ZADIVLJEN
Šta je sudska odluka navela s obzirom na D. P., spomenutu u 17. odlomku?
„Sud je bio veoma zadivljen inteligencijom, postojanošću, dostojanstvenošću i uverljivošću te devojčice od četrnaest i po godina. Za nju je moglo biti porazno otkriće da ima smrtonosni oblik raka... Uprkos tome, to je bila zrela mlada osoba koja je došla na Sud da svedoči. Činilo se da se jasno usredsredila na težak zadatak s kojim se suočila. Prisustvovala je svim savetničkim sastancima, složila se sa planom lečenja, razvila razumljivo gledište kako ona kao ljudsko biće treba da se suoči sa tim medicinskim izazovom i došla na sud sa dirljivom molbom: poštujte moju odluku...
Uz svoju zrelost, D. P. je izrazila dovoljno razloga za svoju odluku da bi je sud poštovao. Planom lečenja koji bi uključivao transfuziju krvi bila bi povređena duhovno, psihički, moralno i emocionalno. Sud će poštovati njen izbor plana lečenja.“
[Slika na 16. strani]
Sudija ili direktor borlnice možda će hteti da zna šta hrišćanski omladinac zaista veruje, i zašto