Od Majke Zemlje do boginje plodnosti

PREPOZNAJEŠ li boginju na naslovnoj strani ovog časopisa? To je Izida, stara egipatska boginja-majka. Ako si bio u muzeju ili prolistao neku knjigu o antičkoj istoriji, verovatno si već video idole koji na to liče. Razmisli pak o ovom: Da li bi se ti klanjao boginji Izidi i obožavao je?

Ako pripadaš nekoj od religija hrišćanstva, onda ti to pitanje može izgledati čudnim. Verovatno bi tvrdio da obožavaš Stvoritelja, Onoga kome se obraćamo sa „Oče naš koji si na nebesima“ (Matej 6:9). Pomisao o klanjanju boginji-majci može izgledati strana, čak odbojna. Uprkos tome, kroz celu istoriju takvo obožavanje bilo je vrlo rašireno, i mogao bi se jako iznenaditi kad saznaš ko i danas obožava veliku boginju-majku.

Ali, pre nego što to razmotrimo, steknimo određeno predznanje razmatranjem raširenosti obožavanja boginje-majke u drevnoj prošlosti. Izgleda da je ta vrsta obožavanja bila vrlo rani oblik krive religije. Arheolozi su pronašli male kipove i likove nage boginje-majke na antičkim lokacijama u celoj Evropi i od mediteranskih zemalja sve do Indije.

Majka Zemlje smatrala se stalnim izvorom svih životnih oblika, koja daje život pa ga zatim prilikom njihove smrti vraća k sebi. Kao takvu, ljudi su je obožavali, ali su od nje takođe i strahovali. Verovalo se da njene reproduktivne moći u početku nisu bile polne. Zatim je, prema mitologiji, rodila muškog Nebeskog Oca i postala njegova žena. Taj je par rodio nebrojene druge bogove i boginje.

Vavilonski prototip

U vavilonskom panteonu glavna boginja bila je Ištar, identična s Inanom, sumerskom boginjom plodnosti. Paradoksalno je to da je ona bila i boginja rata i boginja ljubavi i putenosti. U svojoj knjizi Les Religions de Babylonie et d’Assyrie (Religije Vavilonije i Asirije), francuski naučnik Eduar Dorm (Édouard Dhorme) je za Ištar rekao: „Ona je bila boginja, gospa, milosrdna majka koja sasluša molitve i posreduje kod ljutih bogova i smiruje ih... Bila je uzvisivana više svih, postala je boginja nad boginjama, kraljica svih bogova, suvereno božanstvo neba i zemlje.“

Ištar su njeni obožavaoci nazivali „Devicom“, „Svetom Devicom“, i „Devicom Majkom“. U jednoj staroj sumersko-akadskoj „Molbi-jadikovci Ištar“ stoji: „Ja te molim, o Gospo nad gospama, boginjo nad boginjama. O Ištar, kraljico svih naroda... O vlasnice sve božanske moći, koja nosiš krunu vlasti... Kapele, sveta mesta, posvećeni predeli, i svetišta  odaju ti počast... Ima li mesta bez tvog lika?... Pogledaj me, o Gospo moja; primi moje molitve.“ a

Obožavanje boginje-majke se širi

Orijentalist Édouard Dhorme govori o „širenju obožavanja Ištar“. Ono se proširilo po celoj Mesopotamiji, a u Egiptu, Fenikiji i Kanaanu, kao i u Anadoliji (Maloj Aziji), Grčkoj i Italiji bila je obožavana ili sama Ištar ili neke druge boginje različitih imena ali sličnih osobina.

Glavna boginja-majka obožavana u Egiptu bila je Izida. Istoričar H. G. Vels (H. G. Wells) je napisao: „Izida je privukla mnoge obožavaoce, koji su joj zavetovali svoje živote. U hramu su stajali njeni likovi, s krunom poput Kraljice Neba i s malim detetom Horusom u naručju. Pred njom su plamtele i topile se sveće, a zavetni voštani prinosi bili su posvuda po svetištu“ (The Outline of History). U Egiptu je obožavanje Izide bilo veoma popularno. Ono se takođe proširilo područjem Mediterana, posebno Grčkom i Rimom, pa je doseglo čak do zapadne i severne Evrope.

Obožavanje boginje-majke je u Fenikiji i Kanaanu bilo usmereno na Aštoret, ili Astartu, za koju se govorilo da je Baalova žena. Kao njen vavilonski pandan Ištar, i ona je bila boginja plodnosti i rata. U Egiptu su nađeni stari natpisi u kojima se Astarta naziva gospom nebeskom i kraljicom neba. Izraelci su morali voditi stalnu borbu protiv sramotnog uticaja obožavanja ove boginje plodnosti.

Na severozapadu u Anadoliji, ekvivalent Ištar bila je Kibela, poznata kao Velika majka bogova. Takođe su je zvali roditeljkom svega, hraniteljicom svih, majkom svih blagoslovljenih. Iz Anadolije se Kibelin kult proširio prvo u Grčku a potom u Rim, gde je preživeo duboko u našu eru. Obožavanje ove boginje plodnosti uključivalo je mahnito plesanje, samoranjavanje sveštenika, samokastraciju kandidata za sveštenstvo i procesije u kojima je s mnogo blistavila bio nošen njen kip. b

Stari Grci su obožavali boginju Majku Zemlje imenom Gea. Ali u njihovom su se panteonu našle boginje tipa Ištar, kao što su Afrodita, boginja plodnosti i ljubavi; Atena, boginja rata i Demetra, boginja zemljoradnje.

U Rimu je Venera bila boginja ljubavi, pa je kao takva odgovarala grčkoj Afroditi i vavilonskoj Ištar. Međutim, Rimljani su takođe obožavali boginje Izidu, Kibelu i Minervu (Atena u Grčkoj), a sve su na ovaj ili onaj način bile odraz vavilonskog prauzora, Ištar.

Jasno je da je obožavanje boginje-majke hiljadama godina predstavljalo snažno suparništvo čistom obožavanju velikog Stvoritelja, Jehove. Da li je izumrlo obožavanje velike boginje-majke? Ili je preživelo sve do današnjeg dana? Molimo, nastavi dalje sa čitanjem.

[Fusnote]

[Slika na 3. strani]

Vavilonska IŠTAR personifikovana kao zvezda

[Izvor]

Ljubaznošću The British Museuma

[Slika na 4. strani]

Egipatska IZIDA s Horusom, bogom-detetom

[Izvor]

Musée du Louvre, Pariz