Poslednji sud

„KAD umreš, tvoja će se duša sama mučiti; to će za nju biti pakao: ali će se u sudnjem danu tvoje telo sjediniti s tvojom dušom, i tada ćeš imati dvostruki pakao, jer će se tvoja duša znojiti kapima krvi, a tvoje će telo biti prožeto bolima.“

OVAKO je C. H. Sperdžen (C. H. Spurgeon), sveštenik iz 19. veka, opisao stav sveštenstva o sudnjem danu i mukama prokletih. Slično užasavajuće verovanje imao je i italijanski umetnik Mikelanđelo, što je vidljivo iz njegove slike „Poslednji sud“ (čiji se jedan deo nalazi reprodukovan na gornjoj slici), koja se nalazi na zidu Sikstinske kapele u Rimu. The New Encyclopædia Britannica o toj slici iznosi: „Hrist je u Sudu pre bog koji grmi nego spasitelj hrišćana, više zaokupljen proklinjanjem ljudske rase nego dočekivanjem blagoslovljenih na nebu.“

Doktrina hrišćanstva

Sudnji dan i paklena vatra su tokom prošlih vekova bili omiljene teme propovedi. Sveštenici kao C. H. Sperdžen su sa svojih propovedaonica uz slikovit opis grmeli o strašnim mukama koje očekuju grešnike. Danas se retko može čuti takva vrsta propovedi. Ali, paklena vatra i poslednji sud su još uvek službene nauke mnogih crkava.

Većina religija hrišćanstva se više ili manje slaže sa rimokatoličkim učenjem da Božji sud dolazi u dva stepena. U prvom redu, tu je „pojedinačni sud“. Kada neka osoba umre, njenoj navodno besmrtnoj duši odmah se sudi i predaje se večnosti u paklu ili na nebu. a Zatim, po završetku vremena, sledi poslednji,  ili sveopšti sud, kada tela mrtvih uskrsavaju i sjedinjuju se sa svojim besmrtnim dušama.

U tom sudnjem danu, duše koje su na nebu tamo i ostaju, i ponovo se sjedinjuju s telima koja su učinjena neraspadljivim. Oni koji se muče u paklu, u paklu i ostaju, gde se njihove duše takođe sjedinjuju s uskrsnulim, neraspadljivim telima. Prema nekima, to je razlog da njihove patnje postaju još jače. Oni koji su još živi kao ljudi na Zemlji, ne umiru. Oni su suđeni dok su još na životu i „telom i dušom“ idu pravo na nebo ili u pakao.

Mogućnost trpljenja neizrecivih muka u paklenoj vatri učinila je čitav predmet konačnog suda u rukama Isusa Hrista nečim o čemu je zastrašujuće i da se razmišlja. S obzirom na sve ovo, da li bi se iznenadio kada bi saznao da je Božji sud u stvari često uzrok radosti i da će njegov Sudnji dan biti jedno od najsrećnijih razdoblja u čitavoj ljudskoj istoriji? Kako je to moguće?

[Fusnota]

[Izvor slike na 3. strani]

Random/Sipa Icono