Polja su bela za žetvu u Brazilu
Polja su bela za žetvu u Brazilu
„PODIGNITE svoje oči i pogledajte polja, kako su bela za žetvu. Žetelac već prima platu i sakuplja plod za večni život“ (Jovan 4:35, 36, NW). Ove proročanske reči Isusa Hrista mogu danas da se primeni na udaljena mesta prostrane južnoameričke zemlje, Brazila.
Jehovini svedoci u Brazilu se već nekoliko godina raduju divnom porastu. Aprila 1991. najveći broj od 308 973 žetelaca Kraljevstva vodio je 401 574 biblijskih studija u domu. Na sećanju na smrt Isusa, onog koji je započeo delo žetve, 30. marta 1991. bilo je okupljeno ukupno 897 739 osoba.
Uprkos takvim divnim rezultatima, deo polja još uvek čeka da bude požnjeven. Više od pet miliona ljudi živi u područjima Brazila gde su Jehovini svedoci obavili vrlo malo ili nimalo propovedničkog dela. Šta je učinjeno kako bi se žetva proširila na ta područja?
Pioniri učestvuju u žetvi
Podružnica Društva Kula stražara u Brazilu je u proteklom šestomesečnom razdoblju poslala punovremene objavitelje Kraljevstva — 100 privremenih specijalnih i 97 opštih pionira — u 97 gradova, od kojih se većina nalazi u naseljenijem istočnom delu zemlje. Objavitelji Kraljevstva iz raznih skupština su takođe na kraće vreme dobrovoljno delovali u tim područjima. Uprkos preprekama koje je trebalo da savladaju, rezultati su bili zadovoljavajući.
Na primer, u Sao Žoao da Pontu, u državi Minas Žerais, pioniri su posetili verskog učitelja lokalne škole. Nakon što je čuo vest, naručio je 50 primeraka knjige Učini svoju mladost uspešnom za časove veronauke. Drugi učitelj je rekao pionirima koji su odlazili: „Ne treba da odlazite, jer ovde obavljate tako divno delo. Vi ste jedini koji možete dati jasno objašnjenje Biblije.“
Nisu svi bili zadovoljni tim divnim delom. Razmotrimo, na primer, pismo objavljeno u lokalnim novinama (Diário de Montes Claros) sa naslovom na prvoj strani „Sveštenik optužen za izazivanje nasilja i diskriminacije“. U pismu je stajalo: „U crkvi [sveštenik] ima običaj da žigoše osobe koje slede druge sekte ili religije, iako lokalno sveštenstvo ne pruža vernicima odgovarajuće katoličko i hrišćansko vođstvo na temelju Evanđelja. On je na misi rečima napao sluge Jehovinih svedoka koji su u gradu, premda oni ne postupaju loše s katolicima.“ Pisac članka (teolog) nije pokazao takvo neprijateljsko držanje, već je posetio biblijsko predavanje koje je održao pionir, i doveo i druge zainteresovane osobe. Svi su se oni radovali sastanku.
Četiri brata su avionom otputovala iz Fortaleze na ostrvo Fernando de Noronja, 400 kilometara od kopna. U poslednjih 15 godina 1 500 stanovnika ostrva nije dobilo dobro svedočanstvo. Braća su za deset dana ostavila 50 knjiga i 245 časopisa i brošura i započela 15 biblijskih studija u domu. Dvanaest osoba je prisustvovalo Spomen-svečanosti na Isusovu smrt, koja je padala u vreme njihove posete. Pioniri se nadaju da će delo na tom ostrvu uskoro uz Jehovinu pomoć biti čvrsto utemeljeno. Neka braća su razmotrila mogućnost preseljenja na ostrvo.
Uticaj sveštenstva deluje na žetvu
Grupa objavitelja iz skupštine Arpoador u Rio de Žaneiru dobrovoljno se ponudila da provede dve sedmice propovedajući u mnogim gradovima u državi Minas Žerais, udaljenoj oko 200 kilometara. Na svoju radost, otkrili su da je većina meštana gostoljubiva i prijazna. Muškarci su imali običaj da podižu šešire svaki put kada bi bio spomenut Bog ili njegovo ime, Jehova. Međutim, zbog takvog njihovog poštovanja Boga, sveštenstvo je moglo lako da utiče na njih.
Sveštenik je u jednom gradu savetovao ljude da ne slušaju Jehovine svedoke ili posećuju sastanke koje su planirali da održe. Organizovao je posebnu misu u isto vreme kad je trebalo održati sastanak i preko
zvučnika van crkve glasno prenosio misu. Međutim, uprkos svim njegovim nastojanjima, 29 meštana je prisutvovalo sastanku, pored ostalih posetilaca.Susedni grad bio je sasvim različit! Tu je sveštenik rekao ljudima da poslušaju Svedoke kada ih ovi posete. Rezultat je bio da je prvom sastanku prisustvovalo 168 osoba. Kasnije im je sveštenik rekao da obrate pažnju kako Jehovini svedoci održavaju Spomen-svečanost jer, kao što je rekao, „oni to rade ispravno“. Tokom dve sedmice dela propovedanja Kraljevstva u tom području, podeljeno je 1 014 knjiga i 1 052 časopisa i brošura.
Stalni napori su doneli blagoslove
Mesec dana kasnije 34 objavitelja Kraljevstva su se vratila da se pobrinu za biblijske studije započete prilikom prve posete. Hrišćanski starešina koji je preuzeo vođstvo pisao je: „Bilo je dirljivo videti zainteresovane ljude koji su nas pozdravili zahvalama i suzama radosti u očima.“ Jedna sestra se priseća da je njoj i drugim Svedocima u restoranu prišla jedna žena, „preklinjući nas, sa suzama u očima, da dođemo i proučavamo s njom“. Druga gospođa je proučavala tri puta u sedmici dok su Svedoci bili tamo. Svaki put je pripremila svoju temu i čekala na studij. Gospođa je rekla da je počela da se moli istinitom Bogu, Jehovi. „Oduvek sam u svom srcu čekala na to“, dodala je.
Kasnije su dve pionirke bile određene da brinu o zainteresovanima na tom području. Kao što je to bio slučaj u prvom veku n. e., „oni koji su bili ispravno naklonjeni večnom životu postali su vernici“ (Dela 13:48, NW). I kao Samarićanka kojoj je Isus svedočio na Jakovljevom bunaru, počeli su drugima da govore o onome što su naučili (Jovan 4:5-30). Danas uz te dve pionirke služi 6 drugih osoba, a nedeljnim sastancima prosečno prisustvuje 20 ljudi.
Oduševljeni uspehom tog posebnog dela, 29 objavitelja iz skupštine Arpoador otišlo je da propoveda u grad Mutum, udaljen oko 500 kilometara. „Prijem je bio zaista izuzetan“, rekao je starešina koji je vodio grupu. „Većina ljudi je slušala s takvom pažnjom i zanimanjem da je uspostavljeno 170 biblijskih studija i mislim da će većina od njih i dalje nastaviti.“ Svaki objavitelj je u dve sedmice propovedao prosečno 90 sati i ostavio gotovo 1 100 primeraka literature. Javnim predavanjima koja su održala braća prisustvovala je ukupno 181 osoba.
Skupština je nekoliko meseci kasnije u centru Mutuma iznajmila divnu kuću za Kraljevsku dvoranu i pionirski dom. Prvi izveštaj koji su dve pionirke dodeljene tom gradu poslale Društvu delimično glasi: „Potrebno nam je još pionira, jer je već uspostavljeno jako mnogo studija.
Čak i uz pomoć braće iz Rio de Žaneira koji dolaze jednom mesečno, posao je ogroman. Devet od deset stanara s kojima smo razgovarali zamolili su nas da se vratimo. Potrebna nam je pomoć i da vodimo sastanke.“ Sada im se pridružio još jedan pionir.Promene u životu
Bilo je veoma ohrabrujuće videti kako se istina utemeljuje i donosi uzorne plodove. Jedna zainteresovana osoba je pisala: „Sticanje spoznanja Biblije je najbolja stvar koja mi se ikada dogodila. Moj se život promenio na bolje i više ne moram da uzimam sedative... Neka vas Jehova nagradi za sve što ste učinili za mene.“
Druga žena je navela: „Zaista se divim kako je Jehova otvorio moje oči. Iako sam ove sedmice izgubila baku, sada imam nadu da ću je opet videti. Nadam se da ću se krstiti, ali najpre se želim dobro pripremiti za to. Neka vas Jehova blagoslovi što ste došli ovde da nam pokažete uski put koji vodi u večni život.“ A druga žena je rekla: „Želim da znate da sam prestala da pušim pre mesec dana. Veoma sam zadovoljna časopisom koji ste mi poslali. U njemu se nalaze mnoge dobre stvari koje su mi pomogle da to učinim.“ Zaista, žetva pruža dobre razloge za radovanje.
Međutim, ti blagoslovi nisu došli bez naprezanja. Na primer, kada su jedna gospođa i njena kćerka počele da proučavaju, lokalni sveštenik ih je upozorio da će ih, ako budu išle na sastanke Svedoka, isključiti iz crkve. Zanemarivši tu pretnju, one su dolazile na sastanke. Bivši prijatelji su ih izbegavali, neki su ih optužili da su poludele, jer se „taj Jehova“ ne pojavljuje u katoličkoj Bibliji. Pošto gospođa nije bila u mogućnosti da pronađe Jehovino ime u svojoj katoličkoj Bibliji, pozvala je susede da je posete za vreme njenog proučavanja s pionirima. Jedna žena je došla sa svojim katoličkim paulinskim prevodom Biblije. Kada je pročitala Božje ime u fusnoti za Izlazak 6:3, prihvatila je biblijski studij u svom domu.
U potpunosti učestvovati u žetvi
Kako je služenje u retko obrađivanom području uticalo na same radnike? Jedan objavitelj Kraljevstva je rekao: „Ova aktivnost je poslužila jačanju naše vere i našeg odnosa s Jehovom i pomogla nam je da preispitamo svoje prioritete.“ Drugi objavitelj je naveo: „Ovo 14-dnevno razdoblje povećalo je moju ljubav prema braći, koja služe kao jedna porodica sa jednim ciljem: tražiti daljnje ponizne osobe. Povećala se moja ljubav i prema onima koji prihvataju našu vest, često sa suzama u očima, pokazujući stvarnu žeđ za istinom. A iznad svega, osetio sam Jehovinu ljubav u tome što nam je pružio prednost da mu služimo.“
Jedan starešina koji je učestvovao u propovedanju na retko obrađivanom području istakao je razliku između života u toj sredini i u velikim gradovima. On je rekao: „Ne mogu a da ne pomislim kako bi život mnoge braće mogao biti obogaćen preseljenjem u unutrašnjost. Ovde praktično ne postoji nasilje. Život u malim i u malo većim gradovima ne samo da nam omogućava da izlazimo na kraj uz manje prihode, nego i da se više družimo sa braćom i da više vremena posvetimo duhovnim aktivnostima. Može li više penzionisane braće, mladih bez porodičnih obaveza, ili braće kojima njihov posao dozvoljava da se presele, prihvatiti ovu jedinstvenu prednost i doneti radost sebi, Jehovi i svojim bližnjima?“
Ovaj izveštaj o retko obrađivanom području u Brazilu pokazuje da su polja bela za žetvu. Rad na tom polju je u samo dve godine doveo do stvaranja 191 nove skupštine i izdvojene grupe. Ostaje još mnogo toga da se uradi, ali Jehova će sigurno nastaviti da izliva svoj blagoslov dok sve više objavitelja Kraljevstva uzima učešća u plodnoj žetvi. Možeš li i ti imati većeg učešća u tome?
[Slika/Mapa na 25. strani]
Srećni Svedoci iz Rio de Žaneira učestvuju u žetvi
[Mapa]
(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)
BRAZIL
[Slika na 26. strani]
Svedočenje na selu u Minas Žeraisu