Božić — da li je to način da se dočeka Isus?

ROĐENJE Spasitelja, dugo očekivanog Mesije, zaista je bilo vreme za radovanje. „Jer vam“, objavio je anđeo pastirima u blizini Betlehema, „javljam dobru vest, koja će biti velika radost celome narodu; jer vam se danas u gradu Davidovu rodi Spasitelj, koji je Hristos, Gospod“. Pridružilo se i mnoštvo anđela, slaveći Boga: „Slava Bogu na visini, a na zemlji mir i dobra volja među ljudima!“ (Luka 2:10-14). Neki bi mogli zaključiti da hrišćani treba da oponašaju anđele koji su tada nad dolaskom Hrista na Zemlju izražavali svoju radost.

To nije bio prvi zapis kojim se u Bibliji spominju anđeli koji su nastupili s pesmom radosti. Prilikom postavljanja temelja zemlji, „pjevahu zajedno zvijezde jutrnje i svi sinovi Božji klikovahu“ (Jov 38:4-7, Daničić-Karadžić). Tačan datum tog događaja nije zapisan u Bibliji (Postanje 1:1, 14-18). Ma kako radosna bila ta prilika, hrišćani nisu razmišljali kako bi zbog klicanja anđela trebalo da oni svake godine slave stvaranje zemlje i možda usvoje neki paganski praznik u znak sećanja na taj događaj.

Pa ipak, baš to ljudi koji slave Božić rade rođenju Isusa Hrista. Ako pogledamo u gotovo bilo koju pouzdanu enciklopediju pod naslovom „Božić“, saznajemo da datum Isusovog rođenja nije poznat. Biblija ništa ne kaže o tom datumu.

„A ako truba da nejasan glas“

„Bog nije Bog zabune, nego mira“, napisao je apostol Pavle, popravljajući nepravilnosti skupštine u starom Korintu. U istom je kontekstu pitao: „A ako truba da nejasan glas, ko će se spremiti na boj?“ (1. Korinćanima 14:8, 33). Ako je Bog reda smatrao da hrišćani treba da slave rođenje njegovog Sina na Zemlji, zar bi ostavio nesavršenim ljudima da proizvoljno izaberu datum nekog paganskog praznika i da usvoje paganske običaje?

Ispitivanje nekolicine biblijskih primera pojašnjava da Jehova Bog ne postupa sa svojim narodom na taj način. Kada je zahtevao da Izraelci pod Mojsijevim zakonom drže godišnje praznike, Bog im je propisao određene datume, i rekao im kako u tim prilikama treba da postupaju (Izlazak 23:14-17; Levitik 23:34-43). Isus Hrist, iako nikad nije dao zapovest o držanju sećanja na svoje rođenje, ipak je zapovedio svojim sledbenicima da drže jedan poseban datum. „One noći kad bi predan“, 14. nisana 33. n. e., Isus je uveo slavu Gospodove večere, koristeći beskvasni hleb i vino. Zapovedio je: „Ovo činite... meni za spomen“ (1. Korinćanima 11:23, 24). Trubni glas koji oglašava kada i kako treba održavati Gospodovu večeru, jasan je i nepogrešiv. A šta je s Božićem? U Bibliji nigde ne nalazimo nikakvu zapovest da se slavi rođenje Hrista, niti nam se govori kada i kako to da činimo.

 ’Pridobiti ljude‘

„O, naravno da znam da je Božić paganskog porekla“, rekao je jedan sveštenik u tokijskoj Sionskoj crkvi, „ali sve dok su obični ljudi 25. decembra zainteresovani za hrišćanstvo i dolaze da se poučavaju naukama Prečasnog Isusa, Božić ima svoje mesto u hrišćanstvu“. Mnogi se slažu s njegovim razmišljanjem. Veruješ li ti da je ispravno praviti takve kompromise?

Neki smatraju da je čak i Pavle pravio kompromise kako bi pridobio vernike. „Učinio sam sebe svačijim robom“, napisao je, „da pridobijem što je više ljudi moguće... Kada radim sa neznabošcima, živim kao neznabožac, van jevrejskog zakona, da pridobijem neznabošce... Sve to činim radi dobre vesti, da bih učestvovao u njenim blagoslovima“ (1. Korinćanima 9:19-23, Today’s English Version). Opravdavaju li ove reči usvajanje nekog paganskog praznika kako bi hrišćanstvo privuklo neznabošce?

Razmotrimo pažljivo kontekst Pavlovih reči. U 21. stihu on kaže: „To ne znači da ne slušam Božji zakon; ja sam stvarno pod Hristovim Zakonom“ (TEV). Tako on nije učinio kompromis u stvarima koje su prestupale Hristov zakon, nego je ’živeo kao neznabožac‘, poštujući lokalne običaje i navike sve dok one nisu bile protiv hrišćanskih zapovesti. a

Imajući to na umu, razmisli kako bi usvajanje paganskih praznika u „hrišćanstvu“ pod imenom Božića izgledalo ako bi se razmatralo u svetlu sledeće biblijske zapovesti: „Ne vucite tuđeg jarma s nevernicima. Jer šta ima pravda zajedničkog s bezakonjem?... Kakav udeo ima vernik s nevernikom?... Zato ’iziđite od njih, odvojite se od njih, govori Gospod, ne dirajte što je nečisto, i ja ću vas primiti!‘“ (2. Korinćanima 6:14-17). Bez obzira na opravdanja koja se mogu naći, iskrivljavanje hrišćanstva paganskim praznicima nije način da se pozdravi Hrist kao Spasitelj. To bi bilo neumesno u prvom veku kada je Isus došao u telu, a isto je tako neumesno i danas ili u budućnosti, kada Hrist dolazi kao Kralj da izvrši Božje osude (Otkrivenje 19:11-16). U stvari, oni koji radije slave paganske praznike pod maskom „hrišćanstva“ mogu se odricati Isusa Hrista.

„Skriveni hrišćani“ se nisu vratili

Naučimo lekciju iz onog što se dogodilo katolicima u Japanu u eri šoguna. Kada je 1614. počelo potiskivanje katolicizma, nekih 300 000 japanskih katolika imalo je tri izbora: da postanu mučenici, da napuste svoju veru ili da odu u ilegalu. Oni koji su otišli u ilegalu bili su nazvani skriveni hrišćani. Kako bi kamuflirali svoju veru, prilagodili su se raznim budističkim i šintoističkim običajima. U svojoj liturgiji koristili su Mariju Kanon, koja je bila Marija prerušena u budističku bodhisatvu u obliku majke koja drži dete. U njihovim praznicima su bili pomešani budizam, katolicizam i narodna religija. Međutim, kada su bili primorani da prisustvuju budističkim sprovodima, pevali su hrišćanske molitve i izvodili modoši, ceremoniju kojom bi poništili budističko bogoslužje. Šta je nastalo od tih „hrišćana“?

„Što se tiče većine Kirišitana [hrišćana]“, objašnjava knjiga The Hidden  Christians, „u njima se razvila religiozna privrženost, pa im je postalo teško da napuste obožavanje šintoističkih i budističkih bogova.“ Kada je zabrana bila skinuta i kada su se katolički misionari vratili u Japan, većina tih „skrivenih hrišćana“ zadržala je svoju vrstu fuzionisane religije.

Ali, može li Katolička crkva razumno prigovoriti tim „skrivenim hrišćanima“ koji se nisu hteli ponovo vratiti na rimokatoličanstvo? Katolička crkva je takođe na sličan način usvojila mnoge paganske nauke i praznike, uključujući i Božić. Ako su katolici i protestanti, iako tvrde da su hrišćani, paganizovali svoje „hrišćanstvo“ bezbožnim praznicima, zar ne odbacuju i oni Isusa Hrista?

Vraćena pravom hrišćanstvu

Setsuko, 36 godina predana katolkinja, konačno je došla do tog zaključka. Nakon drugog svetskog rata, pokušala je svoju duhovnu prazninu da ispuni povezivanjem s katoličkom crkvom. ’Kakvo zadovoljstvo!‘ mislila je prisustvujući božićnoj misi i gledajući sjajna božićna drvca unutar i van svoje crkve. „Bila sam ponosna na naše prekrasne ukrase, koji su nadmašivali one obližnjih crkava“, rekla je. Ali, Setsuko, iako je čak neko vreme pohađala i nedeljnu školu, zaista nije razumela katolička učenja. Kada je htela da se više posveti crkvenim aktivnostima, postavila je nekoliko pitanja svom svešteniku. Umesto da joj odgovori na njena pitanja, sveštenik ju je omalovažavao. Razočarana, odlučila je da sama proučava Bibliju. Dve sedmice nakon toga posetili su je Jehovini svedoci i prihvatila je biblijski studij kod kuće.

Ona objašnjava: „Bilo je bolno suočiti se sa biblijskim istinama koje su pobijale moja pređašnja verovanja. Čak sam dobila i alopekiju neurotiku, gubitak kose prouzrokovan uzrujanošću. Međutim, postepeno je svetlo istine zasvetlilo u mom srcu. Bila sam zapanjena saznanjem da Isus nije mogao biti rođen u hladnom, kišovitom decembru, jer tada pastiri nisu mogli noću biti kod svojih stada na polju (Luka 2:8-12). To je razbilo moju sliku Hristovog rođenja, jer smo mi koristili vatu kao sneg da bismo ukrasili scenu s ovcama i pastirima.“

Pošto se uverila u ono što Biblija zaista naučava, Setsuko je odlučila da prestane da slavi Božić. Ona više nema „duh Božića“ jednom godišnje, nego svakog dana pokazuje duh radosnog hrišćanskog davanja.

Ako iskreno veruješ u Hrista, neka ti ne smeta kada vidiš da pagani onečišćuju Božić. Oni samo neprestano ponavljaju ono što je on u početku i bio — paganski praznik. Božić nikoga ne podstiče da dočeka Isusa Hrista koji se vratio kao nevidljivi nebeski Kralj (Matej, 24. i 25. poglavlje; Marko, 13. poglavlje; Luka, 21. poglavlje). Pravi hrišćani radije čitavu godinu pokazuju duh sličan Hristovom, i objavljuju dobru vest o Kraljevstvu čiji je Isus postao Kralj. Tako Bog želi da dočekamo Isusa Hrista kao našeg Spasitelja i Kralja Kraljevstva (Psalam 2:6-12).

[Fusnota]

[Slika na 7. strani]

Pravi hrišćani odaju Hristu čast čitavu godinu