„Ipak se kreće!“
„Ipak se kreće!“
„BIBLIJA uči kako ići na nebo, a ne kako se nebesa pokreću“, rekao je italijanski naučnik i pronalazač iz 16. veka Galileo Galilej. Verovanja kao što je ovo dovela su ga u sukob sa katoličkom crkvom, koja mu je pretila mučenjem i zatvorom. Oko 350 godina kasnije, crkva je ispitala svoje postupanje prema Galileju. Ono što se dogodilo u Galilejevim danima bilo je nazvano „konfrontacijom između empirijske nauke i slepog dogmatizma“.
Današnji tražioci istine mogu učiti iz Galilejevog primera. Ali, zašto je do tog sukoba uopšte došlo? Pogled na prihvaćene naučne stavove njegovog vremena pruža odgovor.
Sredinom 16. veka smatralo se da je Zemlja u centru svemira. Pretpostavljalo se da planete kruže u savršenim krugovima. Iako nisu bile dokazane naučnim metodama, te ideje bile su prihvaćene u veri kao utvrđena činjenica. Zaista, nauka je sa svojim „mističnim idejama“ bila neodvojiva od religije.
U takvom svetu rodio se Galileo u poštovanoj porodici u Pizi 1564. godine. Njegov otac je želeo da on studira medicinu, ali je radoznali dečak bio očaran matematikom. Vremenom je, kao profesor nauke, otkrio određena načela inercije. Kada su do njega stigli opisi ranih holandskih teleskopa, on je veoma poboljšao konstrukciju i izradio svoj bolji instrument. Okrenuo ga je prema nebu i ono što je saznao objavio je u svojoj prvoj knjizi, Sidereus Nuncius (Vesnik sazvežđa), upoznavajući svoj naraštaj sa četiri satelita Jupitera. Godine 1611. pozvan je u Rim, gde je svoje pronalaske izneo isusovačkom Collegiu Romano (Rimski kolegijum). Oni su mu iskazali čast tako što su proglasili Galilejev dan.
Nauke kojima se Crkva protivila
Kobno je bilo to što je uticajni isusovac, kardinal Belarmine, pre nego što je Galileo napustio Rim, podstakao na temeljno ispitivanje Galilejevih nauka. Galileo je verovao da je stvaranje vođeno zakonima koje čovek može upoznati kroz istraživanje. Katolička crkva se protivila tom gledištu.
Čak su i neki astronomi prigovarali Galilejevom mišljenju. Verovali su da je nemoguće da teleskop može povećati stvarnost i da je taj pronalazak bio obmana. Jedan sveštenik je čak sugerisao da su zvezde koje su se videle bile ugrađene u sočiva! Kada je Galileo otkrio planine na Mesecu, potvrđujući da nebeska tela nisu bila savršene kugle, sveštenik Klavije uzvratio je da je Mesec oklopljen kristalom, tako da je on, iako se kroz kristal mogu videti planine, još uvek savršena kugla! „To je“, rekao je Galileo u odgovoru, „divan zamah mašte.“
Galilejev podstičući interes da čita iz ’Knjige prirode‘, kako je nazivao istraživanje dela stvaranja, vodio ga je do dela poljskog astronoma Nikole Kopernika. Godine 1543. Kopernik je objavio knjigu tvrdeći da se Zemlja okreće oko Sunca. Galileo je to potvrdio. Međutim, to je Galileja postavilo nasuprot naučnom, političkom i religioznom establišmentu njegovog doba.
Iako je Katolička crkva koristila kopernikansku astronomiju za određivanje datuma, kao što je Uskrs, Kopernikovo gledište nije bilo službeno prihvaćeno. Crkvena hijerarhija podupirala je Aristotelovu teoriju da je Zemlja centar svemira. Međutim, Galilejeve nove ideje predstavljale su izazov njihovom ugledu i moći.
Iako su nezavisni naučnici širom Evrope radili na potvrđivanju kopernikanskog sistema, oni su bili zadovoljni da o njemu razgovaraju ne javno već unutar akademskih krugova. Zbog toga ih je Katolička crkva ostavljala na miru. Galileo nije pisao na latinskom, već na italijanskom jeziku običnog čoveka i tako je na lako razumljiv način prikazao svoja otkrića. Sveštenstvo je smatralo da ne izaziva samo njih, već i Božju reč.
Nije naučni priručnik
Naravno, otkrivanje činjenica u vezi svemira u stvari nije izazov Božjoj reči. Istraživači te Reči uviđaju da Biblija nije naučni priručnik, iako je tačna kada dotiče naučna pitanja. Ona je napisana za duhovni razvoj vernikâ, a ne da ih pouči o fizici ili nekoj drugoj prirodnoj nauci (2. Timoteju 3:16, 17). Galileo se s tim slagao. On je ukazao da postoje dve vrste jezika: precizni izrazi nauke i svakodnevne reči nadahnutih pisaca. On je pisao: „U Pismu je nužno... prilagoditi ga razumevanju običnog naroda, da se kažu mnoge stvari koje se naizgled razlikuju (s obzirom na značenje reči) od apsolutne istine.“
Za to postoje primeri različitih biblijskih stihova. Jedan od njih je Job 38:6, u kome Biblija govori da Zemlja ima ’temelje‘ i „kamen ugaoni“ (St). Neki su ovo pogrešno upotrebili kao dokaz da je Zemlja nepokretna. Takvi izrazi nisu bili sa svrhom naučnog opisivanja Zemlje, već pre da se pesnički uporedi stvaranje Zemlje sa podizanjem neke građevine, kojoj je Jehova Glavni Graditelj.
Tako biograf L. Gemona (L. Geymonat) ukazuje u svojoj knjizi Galileo Galilej: „Uskogrudi teolozi koji su želeli da ograniče nauku na temelju biblijskog razmišljanja ne bi učinili ništa drugo nego omalovažili samu Bibliju.“ Tvrdoglavi ljudi su iz sebičnih razloga učinili baš to. Inkviziciji je poslato pismo kojim se zahtevalo ispitivanje Galileja.
Dela su zabranjena
Na dan 19. februara 1616, pred katoličke teologe iznesene su dve tvrdnje: (1) „Sunce je centar svemira“ i (2) „Zemlja nije centar svemira“. Na dan 24. februara oni su utvrdili da su te ideje bezumne i jeretičke. Galileju je naređeno da se više ne drži takvih teorija ili da ih ne naučava. Brojne njegove knjige i knjige drugih proglašene su nevažećim.
Galileo je bio ućutkan. Protiv njega nije bila samo Katolička crkva, već su i njegovi prijatelji bili nemoćni da mu pomognu. On se jednostavno predao istraživanju. Da 1623. nije došlo do promene pape, možda više nikada ne bismo ponovo čuli za njega. Međutim, novi papa, Urban VIII, bio je intelektualac i pristalica Galileja. Do Galileja je stigao glas da papa ne bi prigovarao novoj knjizi.
Prilikom jedne audijencije, papa je čak predložio jedan argument koji bi knjiga mogla sadržavati. Sa takvim očiglednim ohrabrenjem, Galileo je počeo s radom na knjizi.Iako je Galilejev Dijalog o dva glavna svetska sistema najpre objavljen uz katoličko odobrenje 1632, papino oduševljenje ubrzo je splasnulo. Kada je imao 70 godina, Galileo je bio pozvan da se po drugi put pojavi pred Inkvizicijom. Optužba pod sumnjom u jeres zahtevala je da se najpre objasni crkveno odobrenje da se objavi knjiga, pa se tvrdilo da je Galileo prevarno prikrio raniju zabranu poučavanja kopernikanstva. Pošto je Dijalog upoređivao astronomske sisteme, uključujući Kopernikov, tvrdilo se da se time narušila zabrana.
Galileo je odgovorio da je njegova knjiga bila kritika Kopernika. Bila je to slaba odbrana, jer je u knjizi iznesen najuverljiviji slučaj u korist Kopernika. Dalje, papine reči bile su pripisane najtupoglavijem liku u knjizi, Simpliciju, vređajući time papu Urbana VIII.
Galileo optužen za jeres
Galileo je proglašen krivim. Već bolestan i uz pretnju mučenjem ukoliko se ne odrekne svog dela, on je to i učinio. Na kolenima se zakleo: „Odričem se... izgovorenih pogrešaka i jeresi... Nikada više neću govoriti... takve stvari koje me mogu dovesti pod sličnu sumnju.“ Zanimljivo je da legenda kaže da je, nakon što se digao, udario po tlu i promrmljao: „Eppur si mouve! [Ipak se kreće!].“
Kazna je bila zatvor i ispaštanje do njegove smrti, što se dogodilo devet godina kasnije. Pismo koje je napisao 1634. navodilo je: „Rat nije izazvalo ni jedno moje razmišljanje, već nemilost isusovaca prema meni.“
Godine 1882. skinuta je zabrana sa njegovih dela. Ali, tek 1979. je papa Jovan Pavle II ponovo pokrenuo pitanje i priznao da je Galileo „morao mnogo trpeti... od ljudi i organizacija Crkve“. U vatikanskim novinama, L’Osservatore Romano, Mario D’Addio, istaknuti član posebne komisije koju je oformio papa Jovan Pavle II da preispita optužbu protiv Galilea iz 1633, rekao je: „Čini se da takozvana Galilejeva jeres nema nikakve osnove, ni teološke ni pod kanonskim zakonom.“ Prema D’Adiu, sud Inkvizicije prekoračio je svoja ovlašćenja — Galilejeve teorije nisu prekršile ni jedan član vere. Vatikanske novine priznale su da je osuda Galileja zbog jeresi bila neosnovana.
Šta učimo iz Galilejevog iskustva? Hrišćanin treba da shvati da Biblija nije naučni priručnik. Kada mu izgleda da se pojavio konflikt između Biblije i nauke, on ne treba pokušavati da poravna svako „neslaganje“. Konačno, hrišćanska vera se temelji na ’reči o Hristu‘, a ne naučnom autoritetu (Rimljanima 10:17, NW). Osim toga, nauka se neprestano menja. Neka teorija koja se naizgled suproti Bibliji i koja je danas prihvaćena, sutra može biti razotkrivena kao pogrešna i odbačena.
Ipak, kada naučnici ukazuju na slučaj Galileja da prikažu religiozno potiskivanje nauke, bilo bi dobro da se prisete da Galilejevo otkriće nisu prihvatili istraživački krugovi njegovog doba. Nasuprot savremenom mišljenju, Biblija nije bila u neskladu sa tom istinom. Božjoj reči nije trebalo popravljanje. Problem je prouzrokovalo pogrešno tumačenje Biblije od strane Katoličke crkve.
Izvanredna harmonija i prirodni zakon u svemiru treba sve da podstakne na veće cenjenje Stvoritelja, Jehove Boga. Galileo je pitao: „Da li je Delo manje uzvišeno od Reči?“ Apostol odgovara: „Nevidljiva savršenstva Božja... vide se zaista u delima njegovim“ (Rimljanima 1:20).