’Uzeti na susret Gospodu‘ — kako?

ODBROJAVANJE do kraja sadašnjeg zlog sistema neumoljivo se nastavlja. Prolaskom svakog sata, svakog minuta, svake sekunde, približavamo se uzbudljivim događajima koji su davno prorečeni. Da li je uznesenje jedan od tih događaja? Ako jeste, kada će se dogoditi i kako?

Reč „uznesenje“ ne pojavljuje se u Bibliji. Ali, oni koji veruju u njega citiraju reči apostola Pavla iz 1. Solunjanima 4:17 kao temelj za svoje verovanje. Istražimo taj stih u njegovom kontekstu. Pavle je pisao:

„Nećemo pak, braćo, da ostanete u neznanju u pogledu onih koji su umrli, da se ne ožalostite kao drugi koji nemaju nadanja, jer ako verujemo da Isus umre i uskrsnu, to će Bog po Isusu i sa njim dovesti i one koji su umrli. Jer vam ovo kazujemo po reči Gospodnjoj: da mi koji smo živi i očekujemo  pojavljenje Gospodnje, nećemo preteći one koji su umrli. Jer će sam Gospod, na dani znak, na glas aranđelov i na glas trube Božje, sići s neba i umrli u Hristu uskrsnuće najprvi. Zatim mi živi, koji smo ostali, bićemo svi s njima zajedno uzeti u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako ćemo svagda s Gospodom biti. Utešavajte jedan drugoga ovim rečima“ (1. Solunjanima 4:13-18, naglašeno od nas).

Skupština u Solunu bila je relativno nova kad je Pavle oko 50. n. e. uputio svoje prvo pismo tamošnjim hrišćanima. Članovi skupštine bili su ožalošćeni što su neki između njih „umrli“. Međutim, ono što je Pavle napisao utešilo je Solunjane nadom u uskrsenje.

Hristova „prisutnost“

Potvrđujući tim vernim hrišćanima da će mrtvi uskrsnuti, Pavle je takođe rekao: „Mi koji smo živi i očekujemo pojavljenje [„prisutnost“, New World Translation] Gospodnje, nećemo preteći one koji su umrli“ (stih 15). Zaista je pažnje vredno apostolovo ukazivanje na Gospodinovu „prisutnost“. Ovde tekst na izvornom jeziku koristi grčku reč parusijan, što doslovno znači „biti kod“.

Kad šef strane države posećuje neku zemlju, obično se objavljuje datum njegove prisutnosti u toj zemlji. To je slučaj i s prisutnošću Gospoda Isusa Hrista. Kula stražara je iskrenim istraživačima Biblije dosledno pružala dokaze biblijskog proročanstva da je Isusova prisutnost u sili nebeskog Kraljevstva započela 1914. Događaji od te godine svedoče za Isusovu nevidljivu prisutnost (Matej 24:3-14). Zato je Pavle, kad je rekao da će neki hrišćani koji žive u vreme Gospodove prisutnosti biti „uzeti u oblake na susret Gospodu na nebo“, imao na umu da će ti preživeli sresti Hrista, ne u Zemljinoj atmosferi, već u nevidljivom nebeskom području gde Isus sedi Bogu zdesna (Jevrejima 1:1-3). Ali, ko su oni?

’Izrael Božji‘

Pisma dosta govore o telesnim Izraelcima, a govore i o duhovnom „Izraelu Božjem“. Trebalo je da Jevrejski i neznabožački vernici sačinjavaju potpuni broj te grupe koja je pomazana Božjim svetim duhom ili aktivnom silom (Galatima 6:16; Rimljanima 11:25, 26; 1. Jovanova 2:20, 27). Knjiga Otkrivenje pokazuje da ukupan broj duhovnog Izraela iznosi 144 000, a svi su oni prikazani s Jagnjetom, Isusom Hristom, na nebeskoj gori Cion. Oni će, zajedno s Hristom, biti kraljevi i sveštenici na nebu (Otkrivenje 7:1-8; 14:1-4; 20:6). Među njima će biti pojedinci koji su bili povezani sa skupštinama u Solunu i drugde, bez obzira na njihovo rasno ili nacionalno poreklo (Dela apostola 10:34, 35).

Pre nego što bilo koji verni članovi duhovnog Izraela mogu primiti nebesku nagradu, oni će nešto morati da iskuse. Baš kao što je Isusovom uskrsenju u život na nebesima prethodila njegova smrt na mučeničkom stubu, tako i hrišćani s nebeskom nadom moraju umreti pre nego što prime svoju nagradu (1. Korinćanima 15:35, 36). To će biti slučaj s članovima duhovnog Izraela koji su živeli u prvom veku n. e. i s onima koji žive danas.

Nakon što je spomenuo „prisutnost Gospoda“, Pavle je ukazao na vreme kad će verni duhovni Izraelci koji su umrli primiti svoju nebesku nagradu. On je pisao: „Jer će sam Gospod, na dani znak, na glas aranđelov i na glas trube Božje, sići s neba i umrli u Hristu uskrsnuće najprvi“ (stih 16). Prema  tome, kad počne Isusova prisutnost kao Kralja, možemo očekivati da nebesko uskrsenje započne s onim članovima duhovnog Izraela koji su već umrli kao čuvari besprekornosti (1. Korinćanima 15:23). Oni sada služe pored Isusa na nebu. Ali, šta je s relativno malo pomazanih hrišćana koji još uvek žive na Zemlji? Da li oni čekaju uznesenje?

„Uzeti“ — kako?

Nakon što je spomenuo pomazane hrišćane koji su umrli, Pavle je dodao: „Zatim mi živi, koji smo ostali, bićemo svi s njima zajedno uzeti u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako ćemo svagda s Gospodom biti“ (stih 17). „Živi“ će biti oni koji žive tokom Hristove prisutnosti. Oni će biti „uzeti“ na susret Gospodu Isusu. Kao što je bilo u slučaju vernih ranih hrišćana, i oni treba da umru kao ljudi da bi bili ujedinjeni s Hristom na nebu (Rimljanima 8:17, 35-39).

Pišući hrišćanima u Korintu, Pavle je rekao: „A ovo što govorim, braćo, to je da put i krv ne mogu naslediti kraljevstva Božjega, niti raspadljivost neraspadljivost nasleđuje. Evo vam kazujem tajnu: Nećemo celi [„svi“, NW] umreti, ali ćemo se celi [„svi“, NW] pretvoriti, u jedanput, u trenuću oka, na poslednji znak trube. Zatrubiće truba i mrtvi će uskrsnuti neraspadljivi, i mi ćemo se preobraziti“ (1. Korinćanima 15:50-52). Nakon što umre u vernosti tokom Hristove prisutnosti, svaki član ostatka duhovnog Izraela trenutno prima svoju nebesku nagradu. On kao duhovno stvorenje uskrsava „u trenuću oka“ i biva ’uzet‘ da se sastane s Isusom i da služi kao suvladar u nebeskom Kraljevstvu. Ali, šta je sa svima drugima koji obožavaju Jehovu? Dok se približava kraj ovog zlog sistema, da li će i oni biti uzeti na nebo?

Preživljavanje — ali ne uznesenjem

Pošto je Isusova kraljevska prisutnost počela 1914, sada se nalazimo duboko u ’danu kad će doći kraj‘ ovog sveta (Danijel 12:4). Pavle je upozorio: „Što se tiče časa i vremena, braćo, ne treba da vam pišemo, jer sami znate da će dan Gospodnji doći kao lupež noću. Jer kad reku ljudi: ’Mir i bezbednost!‘, onda će iznenada napasti na njih pogibao, kao bolovi porođaja na trudnu ženu, i oni neće uteći“ (1. Solunjanima 5:1-3). Međutim, budni hrišćani će uteći. Kako?

Uzvik „Mir i bezbednost!“ predhodi periodu koji je Isus nazvao „nevolja velika“. Opisujući „mnoštvo veliko“ vernih pojedinaca koji imaju nadu u večni život u zemaljskom raju, knjiga Otkrivenje kaže: „Ovo su oni koji dođoše od patnje [„nevolje“, NW] velike i opraše haljine svoje i obeliše ih u krvi jagnjetovoj“ (Otkrivenje 7:9, 14; Luka 23:43). Ne, oni nemaju izgled u uznesenje. Umesto toga, oni imaju nadu da će preživeti upravo ovde na Zemlji. Da bi se pripremili za to, moraju ostati duhovno budni. Kako i ti možeš biti duhovno budan i preživeti kraj ovog sistema?

Moraš biti ’trezan i obučen u oklop vere i ljubavi, i s kacigom nade u spasenje‘ (1. Solunjanima 5:6-8). Sada je vreme da pokloniš pažnju Božjoj proročanskoj Reči, Bibliji. Dok se približava kraj ovog sistema, sledi Pavlov savet: „Proroštva ne prezirite; ali ispitujte svaku stvar, držite što je dobro“ (1. Solunjanima 5:19, 20). Zato ti Jehovini svedoci žele srdačnu dobrodošlicu u svojim Kraljevskim dvoranama, gde s njima možeš učestvovati  u proučavanju biblijskih proročanstava i drugih obeležja Božje inspirisane Reči.

Dok rasteš u tačnom spoznanju i veri, razabraćeš kako Jehova Bog izvršava svoju nameru da svemir očisti od svojih neprijatelja i da Zemlju obnovi u raj. Ako iskazuješ veru, i ti možeš biti među preživelima iz velike nevolje, s prednošću da dočekaš milione onih koji će uskrsnuti u život na Zemlji. A kako će samo radostan biti život pod Božjim Kraljevstvom u rukama Isusa Hrista i njegovih suvladara, koji će biti ’uzeti na susret Gospodu‘ time što će uskrsnuti u život u nebeskom području!

Dakle, kakva je prava biblijska nada za poslušno čovečanstvo uopšte? To nije uznesenje. Umesto toga, to je večni život na Zemlji pod vladavinom Božjeg Kraljevstva.

[Slika na 7. strani]

Preživeli iz velike nevolje dočekaće one koji će uskrsnuti u život na rajskoj Zemlji pod vladavinom Isusa i onih koji su „uzeti“ na nebo