Drukčije otkriće na Bahamskim ostrvima

KAO stepenice preko azurno-plavih mora između Floride i Kube, Bahamska ostrva su 1992. zaokupila besprimernu pažnju svetskih medija. Zašto? Zato što većina stručnjaka smatra da su Bahamska ostrva bila prvo kopno koje je Kristofer Kolumbo primetio kad je na svom istorijskom putovanju 1492. otkrio Ameriku. Petstogodišnjica Kolumbovog iskrcavanja 12. oktobra privukla je međunarodnu pažnju.

Međutim, žar petstogodišnjice nije bio bez onih koji su umanjivali njenu privlačnost. Obraćajući se 23. nacionalnoj konferenciji crnih advokata, Džon Karju (John Carew) (profesor međunarodnih studija) navodno je rekao da je Kolumbo „pokrenuo talas smrti na Karibima“ (The Nassau Guardian).

Danas niko od 250 000 domaćih stanovnika Bahamskih ostrva ne može dokazati svoje poreklo od miroljubivih domorodaca koje je Kolumbo sreo i opisao kao „lepo građene ljude, stasite i vrlo lepih lica“. Šta se dogodilo tim ostrvljanima? A History of the Bahamas odgovara: „Između 1500. i 1520. svi stanovnici Bahamskih ostrva, verovatno oko 20 000 Lukajonaca, odvedeni su“ da kao robovi rade u španskim rudnicima zlata u Hispanioli.

Sa tako smanjenim brojem stanovnika, Bahamska ostrva su „ponovo otkrili“ najpre Britanci a kasnije velike grupe „lojalista“. Ovi drugi su uglavnom bili vlasnici plantaža iz severnoameričkih kolonija. Lojalni britanskoj Kruni, oni su pobegli od rata za nezavisnost koji se tada spremao u Severnoj Americi. Današnji Bahamci su uglavnom potomci tih naseljenika i njihovih robova. Kad su bili oslobođeni, mnogi robovi su zadržali imena svojih bivših gospodara.

Otkriće druge vrste

Gotovo je sigurno da je Kolumbo sebe smatrao nekom vrstom misionara. On je navodno rekao: „Bog me učinio glasnikom novog neba i nove zemlje... Pokazao mi je gde da je nađem.“ Ipak, opustošenje koje je nastupilo dokazalo je nešto drugo. Pravedno ’novo nebo i nova zemlja‘ koje je obećao Bog morali su čekati otkriće druge vrste (2. Petrova 3:13).

Godine 1926, na Bahamska ostrva došli su Edvard Mekenzi i njegova žena. Nasuprot otkrivačima pre njih, taj ponizni par sa Jamajke došao je u potrazi za ljudima iskrenog srca kojima su mogli dati blago. Oni su bili prvi koji su na Bahamska ostrva doneli dobru vest o Božjem Kraljevstvu (Matej 13:44; 24:14). Kasnije te godine, pridružili su im se dvoje drugih Jamajkanaca, Klarens Volters (Clarence Walters) i Rahela Gregori (Rachel Gregory). Do 1928. na Bahamskim ostrvima bilo je sedam objavitelja Kraljevstva. Oni su četiri godine naporno radili u propovedanju dobre vesti ostrvljanima.

Onda je došao E. P. Roberts, dinamični govornik s Trinidada. Njegova javna predavanja u poznatim dvoranama mnogo su doprinela da se rasteraju kriva verovanja i dirnula su srca mnogih biblijskom istinom. Na jednom takvom sastanku u publici je sedeo očarani Donald Oskar Murej, kasnije od milja poznat kao D. O. On je konačno preuzeo vođstvo u delu.

 Misionarka Nansi Porter dobro se seća kako je D. O. Murej govorio o svojim gorljivim molitvama za pomoć u delu propovedanja. Godine 1947, Nansi i njen muž, Džordž, zajedno s još dvoje drugih, bili su prvi misionari koje je na Bahamska ostrva poslalo Društvo Kula stražara. Ona se priseća: „Mislim da nikad nećemo zaboraviti prvi sastanak na kom smo bili. Bilo je možda devet ili deset prisutnih. Brat Murej je bio predsedavajući i započeo je molitvom, zahvaljujući Jehovi za dolazak misionara. Pomoć je bila potrebna, rekao je on, i ’mi smo tako dugo molili za pomoć‘. Društvo je obećalo da će poslati pomoć i sada smo mi bili tu. Molitva je bila tako dirljiva da smo zaželeli da ostanemo i da nikad ne odemo.“ Danas, oko 45 godina kasnije i uprkos smrti svog muža, sestra Porter još uvek ostrvljanima donosi utešnu poruku Kraljevstva.

Delo propovedanja Kraljevstva na Bahamskim ostrvima posebno je od 1947. imalo veliku korist od punovremenih slugu i drugih koji su brodom posećivali ostrva. Oni su često morali izbegavati opasne sprudove i talasaste plićake i zatim gacati obalom da donesu dobru vest do udaljenih naselja. Ti početni napori donose rezultate čak i danas.

Godine 1950. došlo je do prekretnice. U decembru te godine, Natan H. Nor,  tadašnji predsednik Društva Kula stražara, i njegov sekretar, Milton Dž. Henšel, prvi put su posetili Bahamska ostrva. Nor je govorio 312 osoba u pretrpanoj dvorani Kluba majki, maloj drvenoj građevini u ulici Jail Alley. Bilo je prisutno dosta poznatih ljudi, uključujući jednog člana parlamenta i urednika dnevnih novina. Te večeri, brat Nor je objavio da se na Bahamskim ostrvima otvara podružnica Društva.

Prijateljski odaziv ostrvljana

Prijateljski nastrojeni narod Bahamskih ostrva uopšte sluša poruku Kraljevstva. Ipak, dostići sve njih predstavlja izazov. Zašto je to tako? Pa, iako većina ljudi živi u glavnom gradu, Nasauu, i na obližnjoj Velikoj Bahami, ostali su raspršeni na 15 velikih ostrva i oko 700 ostrvaca i atola koji sačinjavaju tu ostrvsku grupu.

Svesni potrebe, sve veći broj lokalnih Svedoka i mnogi iz drugih mesta preselili su se na mala ostrva da bi pomogli u delu propovedanja. Pohvalno je što su to učinili uz velike lične žrtve i izdatke. Ali, njihovi napori su obilno nagrađeni.

Jedan mladi par preselio se na veliko ostrvo Andros. Propovedajući jednog dana od kuće do kuće, naišli su na imigranta sa Haitija. Na Bahamskim ostrvima ima na hiljade takvih ljudi. Čovek je rado pristao na biblijski  studij kod kuće. Započeli su to isto veče, koristeći engleski i francuski primerak knjige Ti možeš zauvek da živiš u raju na Zemlji. Sledeće večeri je prvi put bio na hrišćanskom sastanku. Uskoro je taj čovek prestao da puši, brzo je napredovao i počeo je učestvovati u delu propovedanja.

Kad je trebalo da se taj čovek krsti, ujutro tog dana dobio je snimljenu traku od svoje porodice sa Haitija, iako za njih nije čuo pet godina. Šta su imali da mu kažu? Ispričali su da su postali Jehovini svedoci. Objasnili su da je njegova sestra već opšti pionir, ili punovremeni propovednik, i podstakli su ga da pronađe Svedoke i da s njima proučava Bibliju. Nije ni potrebno reći da se taj čovek krstio tog dana s punim pouzdanjem da čini ono što je ispravno.

Oduševljene reakcije poput ove obradovale su srca lokalnih Svedoka. Sve veći broj njih prihvata se dela kao punovremeni evanđelizatori, a to doprinosi porastu. Tako je 1988. broj objavitelja Kraljevstva na Bahamskim ostrvima dostigao 1 000. Danas u 19 skupština ima oko 1 300 objavitelja Kraljevstva, na praktično svim većim ostrvima.

Pripremljeni za budućnost

Zbog svog brojčanog porasta, Svedoci su imali teškoća u pronalaženju dostupnih objekata dovoljno velikih za njihove godišnje kongrese. Da bi se zbrinulo mnoštvo, na različitim ostrvima morala su da se održe dva kongresa. Zato su pravljeni planovi da se izgradi Kongresna dvorana zajedno s novom podružnicom. Rad je započeo u decembru 1989. Stotine međunarodnih i lokalnih dobrovoljaca radilo je na tom projektu „celom dušom kao Jehovi“ (Kološanima 3:23, NW).

Bez sumnje, najveće i najradosnije okupljanje Svedoka na Bahamskim ostrvima do danas dogodilo se prilikom otvaranja nove podružnice i Kongresne dvorane 8. i 9. februara 1992. Željno očekivanje je raslo dok su braća sa svih ostrva činila pripreme za taj događaj. Vreme je bilo neobično hladno, a u noći pre programa otvaranja padala je kiša. Ali, ništa nije moglo umanjiti radost ushićenog mnoštva od 2 714 osoba dok je Džon E. Bar, član Vodećeg tela Jehovinih svedoka, iznosio govor za otvaranje pod naslovom „Pesma porasta teokratije“.

Srca su bila prepuna zahvalnosti nebeskom Ocu, Jehovi, za mogućnost takve radosti i uzbuđenja. Prisutni su bili više nego ikad odlučni da svu svoju energiju ulažu u delo duhovnog obrazovanja koje je učinilo neophodnim fizičko širenje.

Da li je Kolumbovo otkriće bilo prekretnica za poboljšanje tih ostrva verovatno će i dalje biti predmet rasprave. Međutim, Jehovini svedoci na Bahamskim ostrvima ujedinjeni su u svojoj zahvalnosti Bogu što je obezbedio objavitelje Kraljevstva koje je duh samopožrtvovanosti podstakao da izazovu nepoznato i donesu slavnu dobru vest u vode koje su u duhovnom pogledu bile neucrtane na karte. Njihov rad i „otkriće“ doneli su neuporedivo duhovno blago svim tražiocima istine na Bahamskim ostrvima.

[Mapa/Slike na stranama 24, 25]

Vel. Bahama

Vel. Abako

Andros

Nju Providens

Nasau

Eljutera

Ket

Vel. Eksuma

Ram Kej

San Salvador

Long

Kruked

Aklin

Mejagvana

Mala Inagva

Vel. Inagva

KARIPSKO MORE

FLORIDA

KUBA

[Slike]

Propovedanje na buvljoj pijaci

Gacanje obalom da se prenese dobra vest

Podružnica je smeštena na brdu sa koga se vidi Kongresna dvorana