Zašto je Gospodova večera za tebe značajna

ISUS HRIST je ustanovio Gospodovu večeru poslednje noći svog ljudskog života. Bio je to četvrtak naveče, 31. marta, a Isus je umro u petak posle podne, 1. aprila. Pošto su dani jevrejskog kalendara trajali od večeri jednog dana do večeri sledećeg dana, i Gospodova večera i Isusova smrt dogodili su se 14. nisana 33. n. e.

Zašto je Isus ustanovio tu večeru? Koje je značenje hleba i vina koje je upotrebio? Ko treba da učestvuje? Koliko često treba da se održava ta večera? I kako to može značiti nešto i za tebe?

Zašto je ustanovljena?

S obzirom na Gospodovu večeru, Isus je rekao svojim apostolima: ’Ovo činite meni za spomen.‘ Prema jednom drugom prevodu, on je rekao: „Činite ovo kao memorijal na mene“ (1. Korinćanima 11:24, The New English Bible). U stvari, o Gospodovoj večeri se često govori kao o Memorijalu Hristove smrti.

Isus je umro kao čuvar besprekornosti koji brani Jehovinu suverenost i time je dokazao da je Satana lažljivi rugač koji tvrdi da čestiti ljudi služe Bogu samo iz sebičnih motiva (Job 2:1-5). Njegova smrt je obradovala Božje srce (Poslovice 27:11).

Posredstvom svoje smrti kao savršenog čoveka, Isus je takođe ’dao život svoj u otkup za mnoge‘ (Matej 20:28). Time što je sagrešio protiv Boga, prvi čovek je proigrao savršeni ljudski život i njegove izglede. Ali, ’Bog toliko ljubi svet [čovečanstva], da je i Sina svoga jedinorođenoga dao, da ni jedan koji u njega veruje ne propadne, nego da ima život večni‘ (Jovan 3:16). Da, ’plata za greh je smrt, a dar Božji je život večni u Isus Hristu, Gospodu našemu‘ (Rimljanima 6:23).

„Primih od Gospoda“

Sledeće reči apostola Pavla bacaju svetlo na komemoraciju Hristove smrti: „Ja primih od Gospoda što vam i predadoh; a to je da Gospod Isus one noći kad bi predan uze hleb, i davši hvalu, prelomi i reče: ’Uzmite, jedite, ovo je telo moje, koje se za vas predaje; ovo činite meni za spomen‘. Tako uze i čašu, po večeri, govoreći: ’Ova je čaša novi savez u mojoj krvi; ovo činite, kad god pijete, meni za spomen‘. Jer kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju objavljujete, dokle on ne dođe“ (1. Korinćanima 11:23-26).

Pošto Pavle 14. nisana 33. n. e. nije bio prisutan s Isusom i 11 apostola, ovu informaciju je očigledno ’primio od Gospoda‘ nadahnutim otkrivenjem. Isus je ustanovio Memorijal „one noći kad [od strane Jude] bi predan“ jevrejskim religioznim neprijateljima koji su nagovorili Rimljane da razapnu Hrista. Oni koji su ovlašćeni da uzmu simbolični hleb i vino radiće to u sećanju na njega.

 Koliko često je održavati?

Šta je Pavle mislio rečima: „Kad god jedete ovaj hleb i čašu ovu pijete, smrt Gospodnju objavljujete, dokle on ne dođe“? Verni pomazani hrišćani će „često“ uzimati simbole Memorijala dok ne umru, da bi kasnije uskrsnuli u nebeski život. Pred Bogom i svetom, oni će time često objavljivati svoju veru u Jehovinu pripremu Isusove žrtve. Koliko dugo? „Dokle on ne dođe“, rekao je Pavle, što očigledno znači da će se te proslave nastaviti dok Isus ne dođe da, tokom svoje „prisutnosti“, primi svoje pomazane sledbenike uskrsenjem na nebo (1. Solunjanima 4:14-17, New World Translation). To je u skladu s Hristovim rečima upućenim 11 lojalnih apostola: „I kad otidem i pripremim vam mesto, opet ću doći i uzeću vas k sebi, da i vi budete gde sam ja“ (Jovan 14:3).

Da li uspomena na Hristovu smrt treba da se slavi svakodnevno ili možda sedmično? Pa, Isus je ustanovio Gospodovu večeru i ubijen je na Pashu, koja se slavila kao uspomena na oslobođenje Izraela iz egipatskog ropstva. U stvari, on je nazvan „pasha naša, Hristos“ zato što je on Jagnje žrtvovano za hrišćane (1. Korinćanima 5:7). Pasha se održavala samo jednom godišnje, 14. nisana (Izlazak 12:6, 14; Levitik 23:5). To sugeriše da i Isusova smrt treba da se komemoriše samo onoliko često koliko i Pasha — godišnje, ne svakodnevno ili sedmično.

Mnogi koji su se javno izdavali za hrišćane mnogo vekova komemorisali su Isusovu smrt jednom godišnje. Zato što su to činili 14. nisana, bili su nazvani Kvatrodecimani, što znači „četrnaesternici“. O njima je istoričar Dž. L. fon Mošaim (J. L. von Mosheim) pisao: „Hrišćani Male Azije bili su navikli da slave taj sveti praznik, u spomen na ustanovljenje Gospodove večere i smrt Isusa Hrista, u isto vreme kad su Jevreji jeli svoje Pashalno janje, naime u večeri četrnaestog dana prvog meseca [nisana]... Smatrali su se obaveznim da slede Hristov primer kao što bi sledili neki zakon.“

Značenje simbolâ

Pavle je rekao da je Isus ’uzeo hleb, i davši hvalu, prelomio ga‘. Taj krekeru sličan hleb ispečen od brašna i vode bez kvasca morao se prelomiti da bi se pojeo. U biblijskoj simbolici, kvasac označava greh ili propadljivost. Podstičući korintske hrišćane da iz skupštine isteraju jednog nemoralnog čoveka, Pavle je rekao: „Ne znate li da malo kvasca celo testo ukiseli? Skinite stari kvasac, da budete novo testo, jer ste vi beskvasni, jer je pasha naša, Hristos, žrtvovan za nas. Zato da praznujemo ne u starome kvascu, ni u kvascu pakosti i lukavstva nego u beskvasnom hlebu čistote i istine“ (1. Korinćanima 5:6-8). Kao što malo kiselog testa ukvasi celo testo za hleb, tako bi i skupština postala nečista u Božjim očima da se nije uklonio iskvarujući uticaj tog grešnog čoveka. Trebalo je da iz svoje sredine izvade „kvasac“, baš kao što Izraelci u svojim kućama nisu mogli imati kvasac tokom praznika beskvasnih hlebova koji je sledio nakon Pashe.

S obzirom na beskvasni hleb za Memorijal, Isus je rekao: ’Ovo je [„Ovo znači“, NW] telo moje, koje se za vas predaje‘ (1. Korinćanima 11:24). Taj hleb predstavlja Isusovo  savršeno fizičko telo, o kome je Pavle pisao: „Zato, ulazeći u svet, Hristos govori: ’Žrtve i prinose nisi hteo, ali si mi telo pripravio. Žrtve i prinosi za greh nisu ti ugodni bili. I tad rekoh: Evo me, ja idem, (piše za me na čelu knjige) da izvršim, Bože, volju tvoju‘... I mi smo, po toj volji, prinosom tela Isusa Hrista, osvećeni jedanput za uvek“ (Jevrejima 10:5-10). Isusovo savršeno ljudsko telo bilo je bezgrešno i poslužilo je kao otkupna žrtva za čovečanstvo (Jevrejima 7:26).

Nakon što se pomolio nad čašom čistog crnog vina, Isus je rekao: ’Ova je čaša [„Ova čaša znači“, NW] novi savez u mojoj krvi‘ (1. Korinćanima 11:25). Drugi prevod glasi: „Ova čaša znači novi savez odobren mojom krvlju“ (Moffatt). Baš kao što je krv žrtvovanih bikova i jaraca potvrdila savez Zakona između Boga i nacije Izrael, tako je i Isusova krv prolivena prilikom smrti učinila punovažnim novi savez. Spominjanje tog saveza pomaže nam da identifikujemo one koji zakonito uzimaju simbole Memorijala.

Ko treba da uzima simbole?

Isusovi pomazani sledbenici, koji su u novom savezu, s pravom uzimaju simbole Memorijala. Taj savez sklopljen je između Boga i duhovnog Izraela (Jeremija 31:31-34; Galatima 6:16). Ali, novi savez će konačno doneti blagoslove celom poslušnom čovečanstvu, a i ti možeš biti među primaocima tih blagoslova.

Oni koji uzimaju simbole Memorijala moraju biti u ličnom savezu za Kraljevstvo koji je sklopio Isus. Prilikom ustanovljenja te večere, Isus je svojim lojalnim apostolima rekao: „Ja s vama sklapam savez, baš kao što je moj Otac sa mnom sklopio savez, za kraljevstvo“ (Luka 22:29, NW). Savez Kraljevstva koji je Bog sklopio s kraljem Davidom ukazivao je na budući dolazak Isusa, onoga koji će vladati zauvek u nebeskom Kraljevstvu. 144 000 duhovnih Izraelaca, koji će učestvovati u vladanju s njim, opisani su kako stoje na nebeskoj gori Cion s Jagnjetom, Isusom Hristom. Kad uskrsnu, oni će vladati s Hristom kao pridruženi kraljevi i sveštenici (2. Samuelova 7:11-16; Otkrivenje 7:4; 14:1-4; 20:6). Samo oni koji su u novom savezu i u ličnom savezu s Isusom s pravom uzimaju simbole Gospodove večere.

Božji duh svedoči s duhom pomazanika da su oni Njegova deca i sunaslednici s Hristom. Pavle je pisao: „Ovaj isti Duh sam svedoči duhu našemu da smo deca Božja, a ako smo deca i naslednici smo; naslednici dakle Božji, a sunaslednici Hristovi, samo ako sa njim trpimo, da se sa njim proslavimo“ (Rimljanima 8:16, 17). Božji sveti duh, ili aktivna sila, stvara u pomazanicima garanciju da su određeni za nebeski život. Sve što Pisma kažu o nebeskom životu oni shvataju kao da je upućeno njima i spremni su da žrtvuju sve zemaljske stvari, uključujući ljudski život. Iako će život u zemaljskom Raju biti divan, oni nemaju takvu nadu (Luka 23:43). Sigurna i nepromenjiva nebeska nada koja se ne temelji na lažnim religioznim gledištima daje im pravo da uzimaju simbole Memorijala.

Jehovi se neće sviđati ako se neka osoba predstavlja kao da je pozvana da bude nebeski kralj i sveštenik kad nema takav poziv (Rimljanima 9:16;  Otkrivenje 22:5). Bog je pogubio Koreja zato što je drsko tražio sveštenstvo (Izlazak 28:1; Brojevi 16:4-11, 31-35). Dakle, šta ako su snažne emocije ili ranije religiozne ideje navele osobu da neispravno uzima simbole Memorijala? Tada on ili ona treba da prestane uzimati i treba da ponizno moli za Božje oproštenje (Psalam 19:14 [19:13, Daničić-Karadžić]).

Kako to utiče na tebe

Od osobe se ne traži da uzima simbole Memorijala da bi izvukla korist iz Isusove otkupne žrtve i dobila večni život na Zemlji. Na primer, Biblija ne pruža nikakve indikacije da će bogobojazni ljudi kao što su Avraham, Sara, Isak, Rebeka, Boaz, Rut i David ikada uzimati te simbole. Ali, oni i drugi koji žele beskrajan život na ovoj planeti moraće da iskazuju veru u Boga i Hrista i u Jehovinu pripremu Isusove otkupne žrtve (Jovan 3:36; 14:1). Godišnja proslava Isusove smrti služi kao podsetnik na tu veliku žrtvu.

Važnost Isusove žrtve pokazana je kad je apostol Jovan rekao: „Ovo vam pišem da ne grešite. A ako neko sagreši, imamo branitelja kod Oca, Isusa Hrista pravednika. On je sam žrtva okajanja greha naših, i ne samo naših, nego i celoga sveta“ (1. Jovanova 2:1, 2). Pomazani hrišćani mogu reći da je Isus „žrtva okajanja [njihovih] greha“. Međutim, on je takođe žrtva za grehe celog sveta, što poslušnom čovečanstvu omogućuje večni život na rajskoj Zemlji koja je sada tako blizu!

Svojim prisustvovanjem komemoraciji Hristove smrti, izvući ćeš koristi iz biblijskog predavanja koje podstiče na razmišljanje. Podsetićeš se koliko su mnogo Jehova Bog i Isus Hrist učinili za nas. Biće korisno u duhovnom pogledu da se sastaneš s onima koji imaju duboko poštovanje prema Bogu i Hristu i prema Isusovoj otkupnoj žrtvi. Ta prilika može ojačati tvoju želju da postaneš primalac Božje nezaslužene dobrohotnosti, što vodi do večnog života. Srdačno te pozivamo da se sastaneš s Jehovinim svedocima nakon zalaska sunca 6. aprila 1993, kako bi proslavio uspomenu na Isusovu smrt zato što Gospodova večera može za tebe mnogo značiti.