Činiš li sve što možeš?

„UČINIĆU sve što mogu.“ Koliko često nakon ovih reči sledi „ali“ i dugi niz izgovora za nedovoljno naprezanje! Kako je s našim predanjem Jehovi? Da li ispunjavamo svoje obećanje da ćemo za njega učiniti sve što možemo?

Predati se znači ’posvetiti se isključivo službi ili obožavanju božanskog bića ili svetim svrhama‘. Isus je učinio mnogo da pokaže šta predanje Jehovi uključuje kad je rekao: „Ako ko hoće za mnom ići, neka se odreče sebe i uzme krst svoj, i ide za mnom“ (Matej 16:24). Onaj ko se odrekao sebe i predao se Bogu čini vršenje božanske volje najvažnijim ciljem u svom životu.

Kao predani narod, moramo se ispitivati da bismo videli da li živimo u skladu sa svojim predanjem. Petar je ukazao zašto treba da se preispitujemo kad je podstakao pomazane hrišćane: „Postarajte se [„Učinite sve što možete“, NW] da što više utvrdite svoje zvanje i svoj poziv, jer čineći tako nećete pokliznuti“ (2. Petrova 1:10). Da, ako činimo sve što možemo, nećemo doživeti duhovni neuspeh.

Naš maksimum može se povećati

U širem smislu, od svih predanih Božjih slugu očekuje se da učine sve što mogu, ili ono najbolje što mogu da ugode Jehovi. Međutim, naš maksimum u vršenju Božje volje može rasti. Za trogodišnjeg dečaka je, obavljanje malih kućnih poslova možda sve što može da učini da pomogne svojoj majci, ali kako raste, moći će da učini više. Slično je s našim duhovnim rastom — ono što je ranije bio naš maksimum možda to više nije. Podstaknuti smo da učinimo više za Jehovu.

Naše povećano cenjenje prema Jehovi stimuliše našu spremnost da učinimo više. Cenjenje onoga što je učinio za nas jača se kroz lični studij njegove Reči, Biblije. Na primer, kad pažljivo istražujemo i meditiramo o tome kako je Jehova poslao svog Sina da preda svoju dušu da čovečanstvo oslobodi od greha, podstaknuti smo da služimo Utemeljitelju  otkupne pripreme (Jovan 3:16, 17; 1. Jovanova 4:9-11). Što više ’ispitujemo i vidimo da je dobar Gospod‘, naše srce je više podstaknuto da mu služi (Psalam 34:8, DK).

Punovremena sluškinja po imenu Džeter bila je svesna toga. Da bi dublje kopala po onome što je proučavala, u svojoj kući je za tu svrhu odvojila jednu malu sobu. Uredila ju je tako da se može koncentrisati dok istražuje. Ima indekse Watch Tower Publications, kao i uveze Kule stražare i Probudite se! koji su joj na dohvat ruke na polici za knjige. „Kad istražujem zanimljive informacije“, kaže ona, „jedva čekam da ih prenesem drugima.“

Međutim, kao što povremeno uzimanje obilnog obroka ne oslobađa osobu od potrebe da svakodnevno uzima redovne obroke, duboko ali bivše istraživanje Biblije ne ukida svakodnevnu potrebu za uzimanjem duhovne hrane. Rut ceni tu potrebu, jer je njena porodica, dokle joj sećanje seže, zajedno čitala Bibliju svakog jutra i večeri nakon obroka. Danas, u svojoj 81. godini sa više od 60 godina punovremene službe iza sebe, ona još uvek redovno čita Bibliju nakon što ustane u šest ujutro. Čim dobije časopise Kulu stražaru i Probudite se!, Rut odvaja vreme da ih pročita. Ona prelazi članak bar tri ili četiri puta pre nego što ga prouči u skupštini. „Usvajanje Božje reči je ono što je potrebno da bi ostao jak u veri“, kaže ona. To joj je takođe pomoglo da ostane mnogo godina u misionarskoj službi.

Činiti sve što možemo u pomaganju drugima

Dubokim i redovnim proučavanjem Božje reči, naša revnost da služimo Bogu raste, a nešto u nama tera nas da učinimo više. (Uporedi Jeremija 20:9.) Takva revnost podstakla je Hirohisu da u potpunosti izvrši svoju službu (2. Timoteju 4:5). Živeo je u domu s jednim roditeljem sa četvoro mlađe braće i sestara. Dok je bio u svojim tinejdžerskim godinama, Hirohisa je finansijski podupirao svoju porodicu tako što je ustajao u tri ujutro da bi raznosio novine. Hirohisa je želeo da učini više u govorenju drugima o Jehovi, tako da se prijavio za pionirsku službu, kako se naziva punovremena služba Jehovinih svedoka. Bez obzira na svoju mladost, radovao se pomažući drugima da mu se pridruže u tome da učine sve što mogu da hvale Jehovu.

Činiti sve što možemo u pomaganju drugima uključuje da postanemo efikasni  u svojoj službi. Isus je jednom ohrabrio svoje učenike: ’Kad to znate, blago vama, samo ako to i vršite‘ (Jovan 13:17). Naomi je divan primer praktične primene predloga za poboljšanje naše službe koje pruža Jehovina organizacija. Bilo joj je teško da razgovara sa strancima od kuće do kuće i često nije znala šta da kaže dok je stajala na vratima. Starešine u skupštini podstakle su je da primeni predloge iz knjige Raspravljanje na temelju Pisma, iz dela „Uvodi za korišćenje u službi propovedanja.“ a Zapamtila je uvode iz naslova „Porodica/Deca“ i vežbala ih je mnogo puta. Kao rezultat, mogla je da vodi razgovor s jednom domaćicom koja je bila u svojim 30-im. Čak i pre nego što je Naomi mogla da izvrši naknadnu posetu, ta žena je došla u Kraljevsku dvoranu. Dogovoren je biblijski studij. Ta domaćica i njen muž sada su kršteni hrišćani koji se raduju srećnom porodičnom životu sa svojom decom.

Činiti sve što možemo u pokazivanju ličnog interesa

Možemo oponašati i apostola Pavla, koji je rekao: „Sve činim za evanđelje, da bih imao deo u njemu“ (1. Korinćanima 9:22, 23).

Hacumi odražava taj stav. Dok je Hacumi bila u javnoj službi, jedna žena je učtivo rekla preko interfona da je prezauzeta za razgovor. Ton glasa te stanarke bio je blag, tako da ju je Hacumi nastavila posećivati. Stanarka je samo odgovarala preko interfona i nikad nije izašla da upozna Hacumi. To je trajalo dve i po godine.

Hacumi je jednog dana promenila vreme svoje posete, došavši kasno posle podne. Niko nije odgovorio. Međutim, kad je odlazila, poznati glas iza nje je zapitao: „Ko ste vi?“ Žena se upravo vraćala kući. Kad je čula Hacumino ime, spremno je odgovorila: „Ah, to ste vi što ste me posećivali. Hvala vam što uvek brinete za mene.“ Zato što je prekinula svoj biblijski studij s Jehovinim svedocima u drugom mestu, toj ženi je bilo suviše neprijatno da otvori Hacumi. Obnovljen je biblijski studij i ta stanarka veoma dobro napreduje. Da li i mi isto tako brinemo za one koje srećemo u službi od kuće do kuće?

I ti učini sve što možeš

Jehova ceni naše napore da mu služimo do maksimuma. On je poput oca čiji sin dolazi s darovima. Kroz godine, taj dar se može razlikovati zavisno od starosti sina i njegovih sredstava. Baš kao što je otac srećan da primi bilo koji iskreni dar koji mu daje njegov sin, tako i Jehova spremno prihvata našu službu celim srcem u skladu s našim duhovnim rastom.

Naravno, nije korisno da upoređujemo svoj maksimum s maksimumom drugih. Kao što kaže Pavle, imaćemo razlog za radovanje što se tiče nas samih, „ne u poređenju s drugom osobom“ (Galatima 6:4, NW). Nastavimo slediti savet apostola Petra: „Starajte se [„Učinite sve što možete“, NW] da vas on nađe čiste i prave u miru“ (2. Petrova 3:14).

[Fusnota]

[Slika na 29. strani]

Činiš li sve što možeš u primenjivanju predloga za službu propovedanja?