Pakao — večno mučenje ili opšti grob?

DA LI si čuo da su rani crkveni Oci, srednjovekovni teolozi i reformatori tvrdili da su mučenja koja se doživljavaju u paklu večna? Ako jesi, možda će te iznenaditi kad saznaš da neki visoko poštovani izučavatelji Biblije danas osporavaju to gledište. U Britaniji, jedan od njih, Džon R. V. Stot (John R. W. Stott), piše da „Pismo ukazuje u pravcu uništenja i da je ’večno svesno mučenje‘ tradicija koja mora uzmaknuti pred vrhovnim autoritetom Pisma“ (Essentials—A Liberal-Evangelical Dialogue).

Šta ga je navelo da zaključi da se večno mučenje ne temelji na Bibliji?

Lekcija iz jezika

Njegov prvi argument uključuje jezik. On objašnjava da Biblija, kad ukazuje  na konačno stanje prokletstva („Gehena“; vidi okvir, strana 8), često koristi rečnik „uništenja“, grčki „glagol apollumi (uništiti) i imenicu apòleia (uništenje)“. Da li se te reči odnose na mučenje? Stot ukazuje da glagol ”apollumi“, kad se nalazi u aktivnom i prelaznom obliku, znači „ubiti“ (Matej 2:13; 12:14; 21:41). Tako u Mateju 10:28, gde King James Version spominje uništenje ’i duše i tela‘, tesno povezana ideja je uništenje u smrti, ne u večnoj patnji. Isus u Mateju 7:13, 14, ’tesan put koji vodi u život‘ stavlja nasuprot ’širokom putu koji vodi u propast [„uništenje“, New World Translation]‘. Stot komentariše: „Prema tome, izgledalo bi čudno da ljudi za koje nam se kaže da podnose uništenje u stvari nisu uništeni.“ S dobrim razlogom, on dolazi do sledećeg zaključka: „Ako ubiti znači lišiti telo života, izgleda da bi pakao bio lišavanje i fizičkog i duhovnog života, to jest, prestanak postojanja bića“ (Essentials, strane 315, 316).

Tumačenje opisa paklene vatre

Ipak, mnogi religiozni ljudi složiće se s predsednikom Južne baptističke skupštine Morisom H. Čapmanom (Morris H. Chapman), koji je rekao: „Ja propovedam doslovni pakao.“ On je dodao: „Biblija ga naziva ’jezero ognjeno‘, a ja mislim da se ta definicija ne može poboljšati.“

Istina, slikoviti prikaz vatre upotrebljen u Bibliji može u mislima izazvati prizor mučenja. Međutim, knjiga Essentials primećuje: „Vatra je u našim mislima povezana sa ’svesnim mučenjem‘ nesumnjivo zato što smo svi doživeli jak bol zbog opekotine. Ali, glavna funkcija vatre nije da prouzrokuje bol, već da osigura uništenje, što potvrđuju svi krematorijumi sveta“ (strana 316). Ako u mislima imamo tu značajnu razliku, to će nam pomoći da izbegnemo da u Pismima pronađemo ono što se u stvari tamo ne nalazi. Neki primeri:

S obzirom na one koji su bačeni u Gehenu, Isus je rekao da „crv njihov ne umire i oganj se ne gasi“ (Marko 9:47, 48). Pod uticajem reči iz apokrifne knjige Judita („Poslat će oganj i crve u meso njihovo, a oni će u boli jaukati zauvijek“, Judita 16:17, Stvarnost), neki biblijski komentatori tvrde da Isusove reči uključuju večno mučenje. Ipak apokrifna knjiga Judita, pošto nije nadahnuta od Boga, sigurno nije kriterijum za određivanje značenja Markovih zapisa. Isaija 66:24, pismo na koje je Isus izgleda aludirao, kaže da vatra i crvi uništavaju mrtva tela (’leševe‘, kaže Isaija) Božjih neprijatelja. Nema nikakvog znaka večnog svesnog mučenja bilo u Isaijinim ili u Isusovim rečima. Slikoviti prikaz vatre simbolizuje potpuno uništenje.

Otkrivenje 14:9-11 govori o nekima koji su ’mučeni ognjem i sumporom. I dim mučenja njihova ide u vekove vekova‘. a Da li ovo dokazuje večno svesno mučenje u paklenoj vatri? U stvari, sve što ovaj odlomak kaže jeste to da su zli mučeni, ne da su mučeni večno. Ovaj tekst navodi da je dim — dokaz da je vatra obavila svoj zadatak uništenja — ono što traje večno, a ne vatreno mučenje.

Otkrivenje 20:10-15 kaže da će ’u jezeru ognjenom i sumpornom biti mučeni i danju i noću na vekove vekova‘. Kad se prvi put čita, ovo može zvučati kao dokaz večnog svesnog mučenja vatrom, ali to sigurno nije slučaj. Zašto? Između ostaloga, u onome što je ovde  nazvano „jezero ognjeno“ završiće „zver i lažni prorok“ i „smrt i predeo mrtvih“. Kao što možeš lako zaključiti, zver, lažni prorok, smrt i predeo mrtvih nisu doslovne osobe; prema tome, oni ne mogu doživeti svesno mučenje. Umesto toga, piše G. B. Kard (G. B. Caird) u A Commentary on the Revelation of St. John the Divine, „jezero ognjeno“ znači „izumiranje i potpuni zaborav“. Do ovog razumevanja nije teško doći, jer sama Biblija navodi sledeće o ognjenom jezeru: „Jezero ognjeno. I to je druga smrt“ (Otkrivenje 20:14).

Odvojiti teološke blizance

Uprkos tim argumentima, mnogi vernici insistiraju da „uništenje“ ne znači ono što ta reč kaže, već da znači večno mučenje. Zašto? Na njihovo razmišljanje utiče religiozni blizanac paklene vatre — doktrina o besmrtnosti ljudske duše. A pošto se njihova crkva možda vekovima majčinski starala o tim blizancima, oni možda misle da citati koji govore o uništenju u stvari znače večno mučenje. Konačno, besmrtna ljudska duša ne može prestati da postoji — ili tako bar zaključuju mnogi.

Ali, zapazi koju je misao izneo anglikanski sveštenik Filip E. Hjuz (Philip E. Hughes): „Tvrditi da je samo ljudska duša prirođeno besmrtna znači podržavati stav koji nigde nije potvrđen u učenju Pisma, jer se ljudska priroda u biblijskom delokrugu uvek vidi kao integralni spoj duhovnog i telesnog... Božje upozorenje na početku, s obzirom na zabranjeno drvo, ’U koji dan okusiš s njega, umrećeš‘, upućeno je čoveku kao telesno-duhovnom stvorenju — ako bude jeo s njega, kao takvo stvorenje umreće. Nema nikakvog nagoveštaja da je neki njegov deo bio besmrtan i da bi zato njegovo umiranje bilo samo delimično“ (The True Image—The Origin and Destiny of Man in Christ).

 Slično tome, teolog Klark Pinok primećuje: „Taj koncept [da je ljudska duša besmrtna] dugo, dugo vremena uticao je na teologiju, ali on nije biblijski. Biblija ne naučava prirodnu besmrtnost duše.“ To potvrđuju Ezekjel 18:4, 20 i Matej 10:28. Osim toga, sam Isus je govorio o tome kako njegov mrtvi prijatelj Lazar „zaspa“. Isus je rekao da će ga on ’probuditi‘ (Jovan 11:11-14, Daničić-Karadžić). Tako je Lazar, ljudsko biće ili ljudska duša, umro, ali čak i nakon što je prošlo izvesno vreme mogao je uskrsnuti, ponovo se vratiti u život. To dokazuju činjenice. Isus je uskrsnuo Lazara iz mrtvih (Jovan 11:17-44).

Kako te stvari utiču na doktrinu o večnom mučenju? U 17. veku, esejist Vilijam Templ (William Temple) primetio je: „Ima [biblijskih stihova] koji govore o bacanju u večnu vatru. Ali, ako tome pristupimo bez pretpostavke da je ono što je tamo bačeno neuništivo, steći ćemo utisak, ne da će to zauvek goreti, već da će biti uništeno.“ Ta ispravna analiza još uvek je tačna, jer je to u stvari ono što Biblija naučava.

Neosporno imaš snažne razloge da sumnjaš u predstavu o večnom svesnom mučenju u paklu. Ili možda želiš poći dalje od pukog ispitivanja i slediti savet profesora teologije Pinoka, koji je rekao: „Čitav skup verovanja koja okružuju pakao, uključujući beskrajno mučenje... treba odbaciti u ime verodostojne doktrine.“ Da, moralnost, pravda i — što je najvažnije — Božja reč, Biblija, govore ti da učiniš upravo to.

Ako to učiniš, uvidećeš da je prava priroda pakla zaista verodostojna. Korisne informacije o toj temi možeš pronaći u knjizi Ti možeš zauvek da živiš u raju na Zemlji. b Molimo da je zatražiš od Jehovinih svedoka kad ih sretneš. Pročitaj poglavlja „Šta se događa kod smrti?“, „Da li zaista postoji pakao?“ i „Vaskrsenje — za koga i kada?“ Ustanovićeš da prava priroda pakla nije samo verodostojna već i obećavajuća.

[Fusnote]

[Okvir na 8. strani]

DEFINISANJE IZRAZÂ

Izrazi „pakao“ i „paklena vatra“ koje su u ovom članku upotrebili teolozi hrišćanstva ukazuju na grčku reč gehena, koja se u „Novom zavetu“ pojavljuje 12 puta (Matej 5:22, 29, 30; 10:28; 18:9; 23:15, 33; Marko 9:43, 45, 47; Luka 12:5; Jakov 3:6). Iako različiti prevodi Biblije prevode tu grčku reč sa „pakao“, drugi prevodi je transliteriraju u „gehena“. To odgovara ’jezeru ognjenom, drugoj smrti‘, simbolu večnog uništenja koji se nalazi u poslednjoj knjizi Biblije (Otkrivenje 20:14, 15).

S obzirom na dve druge reči koje se ponekad prevode sa „pakao“, A Dictionary of the Bible (1914), koji je objavio Vilijam Smit (William Smith), primećuje: „Pakao... je reč koju naši prevodioci uopšte i nažalost koriste da prevedu hebrejsko Šeol. Verovatno bi bilo bolje kad bi se ostavila hebrejska reč Šeol, ili kad bi se uvek prevodila sa ’grob‘ ili ’jama‘... U N[ovom] Z[avetu], reč Hades, kao i Šeol, ponekad znači samo ’grob‘... U tom smislu verovanja kažu za našeg Gospoda: ’On je sišao u pakao‘, što znači stanje mrtvih uopšte.“

Za razliku od Gehene, koja simboliše konačno uništenje, Šeol i Hades ukazuju na smrt u opštem grobu čovečanstva, sa izgledom na ponovno podizanje u život (Otkrivenje 20:13).

[Slika na 9. strani]

Isus je probudio Lazara iz smrtnog sna