Latinoamerička crkva na mukama — zašto milioni odlaze?

OD SEVERNE granice Meksika do južnog vrha Čilea, teško da postoji neki latinoamerički grad ili selo koje se ne diči katoličkom crkvom na svom glavnom trgu. Međutim, „u Latinskoj Americi se odigrava monumentalna promena“, priznaje Džozef E. Dejvis (Joseph E. Davis), direktor planiranja u jednoj instituciji koja unapređuje katoličke aktivnosti. On je takođe priznao da je Latinska Amerika, regija koja je više od tri veka bila pod uticajem katoličke crkve, danas na ivici ogromne transformacije.

Nije tajna da dominacija katoličke crkve naglo slabi. Nedavno je procenjeno da je broj aktivnih katolika samo 15 posto ukupnog stanovništva Latinske Amerike. 1991 Britannica Book of the Year je izvestila: „Rimokatolički biskupi i sam papa izrazili su strah da se u istorijskom pogledu katolička Latinska Amerika opasno okreće od stare vere.“ Zašto se to događa? Zašto tako mnogo ljudi napušta katoličko stado? Šta se događa s onima koji odlutaju?

Potraga za objašnjenjem

Katoličke vođe za svoje probleme okrivljuju razmnožavanje „sekta“. Jedan evropski sveštenik koji radi u Boliviji žalio se: „Crkva je poput drveta čiju snagu iscrpljuju korovu slične sekte.“

U Argentini se svake godine izveštava o 140 novih religija, što može pomoći da se objasni pad članstva u katoličkoj crkvi sa 90 procenata na 60 ili 70 procenata od sredine 1970-ih. U Tihuani, Meksiko, 10 procenata od dva miliona stanovnika prešlo je na tamošnjih 327 nekatoličkih religija. Časopis Time je izvestio: „Zapanjujuće je to što skoro sigurno u nedelju u crkvi ima više brazilskih protestanata nego katolika.“ Nije nikakvo čudo što, kako su izjavile jedne novine, kad su se „latinoamerički kardinali sastali s papom u Vatikanu da razgovaraju o dve teme od prvenstvene važnosti za današnju crkvu“, jedna od njih je bila „problem sekta“.

Na sastanku s biskupima Meksika, papa je izjavio da su mnoge nove religije uspešne „zbog mlakosti i indiferentnosti sinova crkve koji nisu na visini svoje evanđelske misije“. Zašto su „sinovi crkve“ indiferentni prema zadovoljavanju duhovnih potreba Latinoamerikanaca kad tako mnogo njih poštuje Bibliju? Jedan uvodnik u novinama Última Hora iz La Paza, Bolivija, objašnjava: „Crkva je do tolikog stepena  ušla u svet da izgleda kako svakog dana sve više napušta svoju vlastitu sferu. Ne treba da nas iznenadi ako ustanovimo, kao što se u stvari i događa, da su sveštenici više sociolozi, ekonomi, novinari ili političari nego što su sveštenici.“

Više političari nego propovednici?

Mešanje crkve u politiku tokom ’70. i ’80. nesumnjivo je doprinelo gnušanju koje mnogi Latinoamerikanci danas osećaju prema katolicizmu. Jedna studija objavljena 1985. iznela je sledeće zapažanje s obzirom na Maryknoll, katoličko Društvo strane misije Amerike, sa svojim mnogim latinoameričkim misijama: ”Maryknoll je uspešno uveo marksističko-lenjinističku poruku nasilne revolucije u javno prihvatanje upravo zato što mu je dozvoljeno da deluje kao oružje katoličke crkve. Njegova poruka je došla ne samo do prosečnog posetioca crkve, već i do vodećih američkih tvoraca politike.“

Uzmi u obzir i takozvani prljavi rat u kome je, zapanjujuće, krajem 70-ih od 10 000 do 30 000 Argentinaca oteto i ubijeno bez suđenja. Jedan uvodni članak u National Catholic Reporteru, pod naslovom „Krv prlja crkvu u Argentini“, izjavio je: „Iskustvo Argentine tako tesno liči na igru katoličke crkve u nacističkoj Nemačkoj, to opet pokreće pitanje da li je crkvi važnija moć od imperativa Evanđelja da bude svedok za istinu.“

Želja crkve za moći u svetskim vladavinama jasno je obeležava kao nikakvog Božjeg prijatelja. Biblija kaže: „Zar ne znate da je prijateljstvo prema svijetu neprijateljstvo prema Bogu? Dakle, tko god hoće da bude prijatelj svijetu, postaje neprijatelj Bogu“ (Jakov 4:4, katolička Biblija Stvarnost). Zato ne iznenađuje što se mnogi više ne obraćaju katoličkoj crkvi za duhovno vođstvo. Ali, šta se događa s ljudima koji napuštaju katoličko stado?

Ovce bez pastira

Oni su veoma slični ljudima iz prvog veka za koje su duhovne vođe judaizma propustile da se brinu. Biblija kaže da se Isus ’sažalio nad njima, jer bijahu satrveni i zapušteni kao ovce bez pastira‘ (Matej 9:36, St). Mnogi su iz katoličke crkve prešli u takozvane evanđelističke religije. Da li su se one išta bolje pobrinule za zalutale ovce? Da li su protestanti skloniji da budu kao što je Isus izjavio o svojim pravim sledbenicima: „Oni nisu od sveta, kao ni ja što nisam  od sveta“? (Jovan 17:14).

Mnoge nekatoličke religije pokušavaju da stvore sliku poslušnosti Bibliji umesto sleđenja religiozne tradicije. To je često samo providan sjaj. Temeljne doktrine protestantskih organizacija tako su slične doktrinama katoličke crkve da mnogi posmatrači lako mogu upotrebiti izreku iz Anda: “Es la misma cholita con otra pollera” (To je ista mala Indijanka s različitom suknjom).

Na primer, skoro sve protestantske grupe naučavaju da je Bog Trojstvo, premda to nije biblijsko učenje. The Encyclopedia of Religion priznaje: „Današnji egzegeti i teolozi slažu se da Hebrejska Biblija ne sadrži doktrinu o Trojstvu... Novi Zavet takođe ne sadrži eksplicitnu doktrinu o Trojstvu.“ a

Jasno je da su protestanti povezani s ovim svetom i njegovom politikom toliko koliko i katolici. Encyclopedia of Latin America kaže: „I protestantizam se u Latinskoj Americi adaptirao na... narodnjačku izbornu politiku. Domaći pastori često postaju klijenti političkih patrona i obezbeđuju glasove u zamenu za naklonost vlade prema njihovim crkvama.“ Latin American Research Review kaže: „Protestantizam se venčao s politikom u Gvatemali još otkad je prvi put došao u tu zemlju“, dodajući da je „u jednakoj meri bio sredstvo za prenošenje političkog i socijalnog ponašanja koliko i oblik religije.“

Učestvovanje protestanta u politici često je vodilo do učestvovanja protestanta u ratu. Pokojni Hari Emerson Fozdik (Harry Emerson Fosdick), koji se smatra jednim od najuticajnijih protestantskih sveštenika u američkoj istoriji, priznao je: „Naša istorija Zapada bila je rat za ratom. Rađali smo ljude za rat, obučavali ljude za rat; veličali smo rat; od ratnika smo načinili svoje heroje i čak smo u svoje crkve stavili borbene zastave... Jednim uglom usana hvalili smo Kneza mira, a drugim smo veličali rat.“

Šta ti treba da uradiš?

Nakon što je lažnu religiju opisala kao simboličnu prostitutku koja vrši blud s vladama zemlje, biblijska knjiga Otkrivenje kaže: „Iziđite iz nje, moj narode, da ne postanete sudionicima njezinih grijeha i da ne dijelite njezinih zala!“ (Otkrivenje 18:4, St).

Mnogi uviđaju da u crkvi ima mnogo korumpiranosti, ali ipak oklevaju da je napuste zato što rimska crkva ima tako drevnu istoriju. Međutim, seti se da je jevrejski sistem obožavanja bio veoma star; ipak, Bog je odbacio Jevreje kao svoj izabrani narod kad su otpali od njegovih pravih učenja. Verne Božje sluge napustile su jevrejstvo kad su uvidele da Bog sada umesto njega koristi hrišćansku skupštinu. Kako danas možeš prepoznati pravu hrišćansku skupštinu?

Skoro milion Latinoamerikanaca postali su Jehovini svedoci u zadnje dve decenije. Zašto su preduzeli tu promenu? Novine iz Martinez de la Torea, Verakruz, Meksiko, istražile su to pitanje. One su rekle: „Te istraživače Biblije sačinjavaju skoro 100 posto bivši aktivisti različitih religija, uglavnom katolici, koji su primetili skretanje religije prema politici i njeno prihvatanje i odobravanje nebiblijskih postupaka kao što su međuverstvo, nemoral i nasilje. Za njih je izvor zadovoljstva što se mogu povinovati s biblijskim načelima ponašanja bez pribegavanja idolopoklonstvu ili tradicijama sumnjivog porekla. To im je omogućilo hvale vredno jedinstvo vere  koje ih izgleda odlikuje gde god se mogu pronaći.“

Još jedne latinoameričke novine izrazile su se o tome na sledeći način: „Jehovini svedoci su marljiv, pošten, bogobojazan narod. Oni su konzervativni i ljubitelji su tradicija, a njihova vera temelji se na učenjima Biblije.“ Pozivamo te da proučavaš Bibliju s Jehovinim svedocima ma gde da živiš. Naučićeš da se njihova nada i njihov celi način života temelje na Bibliji. Da, naučićeš kako da obožavaš Boga ’u duhu i istini‘ (Jovan 4:23, 24).

[Fusnota]

[Tabela na 21. strani]

JEHOVINI SVEDOCI U NEKIM LATINOAMERIČKIM ZEMLJAMA

1971 1992

Zemlja Objavitelja Objavitelja

Argentina 20 750 96 780

Bolivija 1 276 8 868

Brazil 72 269 335 039

Venecuela 8 170 60 444

Gvadelup 1 705 6 830

Gvatemala 2 604 13 479

Dominikanska Republika 4 106 15 418

Ekvador 3 323 22 763

Kolumbija 8 275 55 215

Kostarika 3 271 14 018

Meksiko 54 384 354 023

Panama 2 013 7 732

Paragvaj 901 4 115

Peru 5 384 43 429

Portoriko 8 511 25 315

Salvador 2 181 20 374

Urugvaj 3 370 8 683

Honduras 1 432 6 583

Čile 8 231 44 067

UKUPNO 212 156 1 143 175