Pitanja čitalaca

Pošto se hrišćani ne klade, mogu li oni da prihvate srećke ili da učestvuju u izvlačenjima u kojima mogu dobiti nagrade?

Ovo je pitanje koje se pojavljuje s vremena na vreme, tako da je već bilo osmotreno u našim publikacijama. Na nekim jezicima, stavili smo na raspolaganje indekse naše literature, kao što je Watch Tower Publications Index 1930-1985 (i sličan njemu koji pokriva 1986-1990). Ako neki hrišćanin ima takve indekse na svom jeziku, oni se mogu pokazati veoma korisnim u brzom pronalaženju mesta gde se nalaze zadovoljavajući odgovori.

Primer toga je gore postavljeno pitanje. Ako pogledamo u Index za 1930-1985. pod naslovom „Pitanja čitalaca“, nalazimo podnaslov „’izvlačenja‘, može li hrišćanin prihvatiti srećku za?“ Čitalac je upućen na rubriku „Pitanja čitalaca“ u Kuli stražari od 15. februara 1973. (engl.), strana 127. a Mnogi Svedoci imaju uvez (ili pojedinačne primerke) Kule stražare za 1973, ili se može konsultovati u biblioteci mnogih Dvorana Kraljevstva.

Razmatranje objavljeno 1973. ukazalo je na to da hrišćani s pravom izbegavaju sve opklade ili izvlačenja koja uključuju kupovanje srećki (kao što su lutrijske srećke) ili ulaganje novca za neku srećku da bi se dobila neka nagrada. Jednostavno rečeno, mi izbegavamo kockanje, koje je svakako izraz pohlepe (1. Korinćanima 5:11; 6:10; Efescima 4:19; 5:3, 5).

Međutim, neka trgovina ili preduzeće mogu koristiti izvlačenja kao sredstvo reklamiranja. Sve što osoba treba da uradi jeste da dâ svoje ime ili da pošalje neki formular ili neku srećku, a da ništa ne kupuje. To izvlačenje je deo reklamnog plana; oblikovano je tako da bude jedna nepristrastna metoda u odlučivanju kome će biti dodeljena nagrada ili nagrade. Neki hrišćani mogu smatrati da bi mogli da prihvate nagradu u izvlačenju koje nije uključivalo kockanje, kao što bi mogli da prihvate besplatne primerke ili druge poklone koje neko preduzeće ili trgovina može koristiti u svom programu reklamiranja.

Međutim, neki hrišćani će izbegavati bilo šta te vrste, ne želeći da spotaknu ili zbune druge i, takođe, nastojeći da se drže podalje od bilo kakvog zavođenja da se pouzdaju u takozvanu gospođu Sreću. Kao što Isaija 65:11 (NW) pokazuje, Božje sluge se ne povezuju s ’bogom Dobre sreće‘ ili s ’bogom Sudbine‘. Oni takođe mogu osećati da ne žele da budu deo bilo kakvog publiciteta u kome se od dobitnika može zahtevati da učestvuju. Oni koji tako misle svakako ne treba da budu kritični prema hrišćaninu ili hrišćanima kojima njihova savest dozvoljava da se uključe u takva izvlačenja. (Uporedi Rimljanima 14:1-4.)

[Fusnota]