Hrišćani i ljudsko društvo danas

„Svi će narodi omrznuti na vas zbog imena moga“ (MATEJ 24:9).

1. Šta je trebalo da bude karakterističan znak hrišćanstva?

 ODVOJENOST od sveta bio je karakterističan znak ranih hrišćana. U molitvi svom nebeskom Ocu, Jehovi, Hrist je o svojim učenicima rekao: „Ja im dadoh reč tvoju, i svet omrznu na njih, jer oni nisu od sveta [„deo sveta“, New World Translation], kao ni ja što nisam od sveta [„deo sveta“, NW]“ (Jovan 17:14). Kad je bio pozvan pred Pontija Pilata, Isus je izjavio: ’Kraljevstvo moje nije od ovoga sveta [„deo ovog sveta“, NW]‘ (Jovan 18:36). Odvojenost ranog hrišćanstva od sveta potvrđuju Hrišćanska grčka pisma i istoričari.

2. (a) Da li je prolaskom vremena trebalo da dođe do bilo koje promene u odnosu između Isusovih sledbenika i sveta? (b) Da li je Hristovo Kraljevstvo trebalo da dođe kroz obraćenje nacija?

² Da li je Isus kasnije otkrio da će postojati neka promena u odnosu između njegovih sledbenika i sveta i da će njegovo Kraljevstvo doći kroz obraćenje sveta na hrišćanstvo? Ne. Ništa što su njegovi sledbenici bili nadahnuti  da napišu nakon Isusove smrti nije čak ni nagovestilo takvo nešto (Jakov 4:4 [napisano kratko pre 62. n. e.]; 1. Jovanova 2:15-17; 5:19 [napisano oko 98. n. e.]). Suprotno tome, Biblija povezuje Isusovu ’prisutnost‘ i kasniji ’dolazak‘ u sili Kraljevstva sa ’svršetkom sistema stvari‘, kulminirajući u njegovom ’kraju‘, ili uništenju (Matej 24:3, 14, 29, 30, NW; Danijel 2:44; 7:13, 14). U znaku koji je Isus dao o svojoj parusiji, ili prisutnosti, on je o svojim pravim sledbenicima rekao: „Tada će vas predati na muke, i pobiće vas, i svi će narodi omrznuti na vas zbog imena moga“ (Matej 24:9).

Pravi hrišćani danas

3, 4. (a) Kako Katolička enciklopedija opisuje rane hrišćane? (b) Kojim se sličnim izrazima opisuju Jehovini svedoci i rani hrišćani?

³ Koja je religiozna grupa danas stekla reputaciju vernosti hrišćanskim načelima i odvojenosti od ovog sveta, sa svojim članovima koji su omraženi i progonjeni? Pa, koja svetom raširena hrišćanska organizacija u svakom pogledu odgovara istorijskim opisima ranih hrišćana? S obzirom na njih, razmotri šta navodi New Catholic Encyclopedia (Nova katolička enciklopedija) navodi: „Rana hrišćanska zajednica, iako u početku smatrana samo još jednom sektom unutar jevrejskog miljea, pokazala se jedinstvenom u svom teološkom naučavanju, a još posebnije u revnosti svojih članova, koji su služili kao svedoci za Hrista ’u svoj Judeji i Samariji i sve do krajeva zemlje‘ (Dela 1:8)“ (tom 3, strana 694).

⁴ Zapazi izraze „smatrana samo još jednom sektom“, ’jedinstvena u svom naučavanju‘, ’revni kao svedoci‘. A sada zapazi kako ta ista enciklopedija opisuje Jehovine svedoke: „Sekta... Svedoci su duboko uvereni da će kraj sveta nastupiti za samo nekoliko godina. To živo verovanje izgleda da je najjača pokretačka snaga iza njihove neumorne revnosti... Temeljna obaveza svakog člana sekte je da svedoči za Jehovu objavljujući Njegovo Kraljevstvo koje se približava... Bibliju smatraju svojim jedinim izvorom verovanja i pravilom ponašanja... Da bi neko bio pravi Svedok neko mora efikasno propovedati na ovaj ili onaj način“ (tom 7, strane 864, 865).

5. (a) U kojim su pogledima nauke Jehovinih svedoka jedinstvene? (b) Iznesi primere koji pokazuju da su verovanja Jehovinih svedoka u skladu s Pismima?

⁵ U kojim su pogledima nauke Jehovinih svedoka jedinstvene? Nova katolička enciklopedija spominje nekoliko: „Oni [Jehovini svedoci] osuđuju Trojstvo kao pagansko idolopoklonstvo... Oni Isusa smatraju najvećim Jehovinim svedokom, ’jednim bogom‘ (kako prevode Jovana 1:1), podređenim nikom drugom osim Jehovi... On je umro kao čovek i bio je podignut kao besmrtni duhovni Sin. Njegovo stradanje i smrt bili su cena koju je platio da čovečanstvu vrati pravo da živi večno na Zemlji. Zaista, ’veliko mnoštvo‘ (Ot 7:9) pravih Svedoka nada se zemaljskom Raju; samo 144 000 vernih (Ot 7:4; 14:1, 4) može da se raduje nebeskoj slavi s Hristom. Zli će doživeti potpuno uništenje... Krštenje — koje Svedoci praktikuju uranjanjem... spoljašnji [je] simbol njihovog predanja službi Jehovi Bogu... Jehovini svedoci privlače pažnju javnosti odbijanjem transfuzije krvi... Njihova bračna i seksualna moralnost je vrlo stroga.“ Možda su Jehovini svedoci jedinstveni u tim pogledima, ali njihov stav u svim tim stvarima čvrsto se temelji na Bibliji (Psalam 37:29; Matej 3:16; 6:10; Dela apostola 15:28, 29; Rimljanima 6:23; 1. Korinćanima 6:9, 10; 8:6; Otkrivenje 1:5).

6. Koji su stav održali Jehovini svedoci? Zašto?

 ⁶ To katoličko delo dodaje da 1965. (očigledno godine kad je napisan taj članak) „Svedoci još nisu smatrali da pripadaju društvu u kome žive“. Autor je izgleda mislio da će s prolaskom vremena i kad Jehovini svedoci postanu brojniji i poprime „sve više karakteristika crkve koja se protivi sekti“, oni postati deo ovog sveta. Ali, to se nije obistinilo. Danas, sa preko četiri puta više Svedoka nego što ih je bilo 1965, Jehovini svedoci dosledno održavaju svoj stav s obzirom na ovaj svet. „Oni nisu deo sveta“, kao što ni Isus nije bio „deo sveta“ (Jovan 17:16, NW).

Odvojeni ali ne neprijateljski raspoloženi

7, 8. Kao što je bio slučaj s ranim hrišćanima, šta vredi i za Jehovine svedoke danas?

⁷ Citirajući odbranu ranih hrišćana od strane apologete iz drugog veka Justina Mučenika, Robert M. Grant (Robert M. Grant) je pisao u svojoj knjizi Early Christianity and Society (Rano hrišćanstvo i društvo): „Da su hrišćani bili revolucionari oni bi ostali u skrovištu kako bi postigli svoj cilj... Oni su carevi najbolji saveznici po pitanju mira i dobrog reda.“ Isto tako, Jehovini svedoci su danas poznati širom sveta kao miroljubivi i uredni građani. Vlade, bez obzira na vrstu, znaju da nemaju razloga za strah od Jehovinih svedoka.

⁸ Jedan pisac uvodnih članaka iz Severne Amerike pisao je: „Potrebna je verski netrpeljiva i paranoidna mašta da bi se verovalo da Jehovini svedoci predstavljaju bilo kakvu vrstu pretnje bilo kom političkom režimu; oni su nesubverzivni i miroljubivi koliko god to može da bude neko religiozno telo.“ U svojoj knjizi L’objection de conscience (Prigovor savesti), Žan Pjer Katlen (Jean-Pierre Cattelain) piše: „Svedoci su savršeno podložni vlastima i uopšte slušaju zakone; oni plaćaju svoje poreze i ne nastoje da sumnjiče, menjaju ili uništavaju vladavine, jer se ne bave poslovima ovog sveta.“ Katlen nadalje dodaje da samo ako država polaže pravo na njihove živote, koje u potpunosti posvećuju Bogu, Jehovini svedoci odbijaju da poslušaju. U tome veoma sliče ranim hrišćanima (Marko 12:17; Dela apostola 5:29).

Pogrešno shvaćeni od strane vladajućih klasa

9. S obzirom na odvojenost od sveta, koja je istaknuta razlika između ranih hrišćana i današnjih katolika?

⁹ Većina rimskih careva pogrešno je shvatala rane hrišćane i progonila ih je. Pokazujući zašto, The Epistle to Diognetus (Poslanica Diognetu), za koju neki smatraju da datira iz drugog veka n. e., objavljuje: „Hrišćani borave u svetu, ali oni nisu sastavni deo sveta.“ S druge strane, Drugi vatikanski sabor, u svojoj Dogmatskoj konstituciji Crkve, naveo je da katolici treba da „traže Božje kraljevstvo angažujući se na svetovnim pitanjima“ i da „rade za posvećenje sveta iznutra“.

10. (a) Kako su vladajuće klase gledale na rane hrišćane? (b) Kako se često gleda na Jehovine svedoke, i kakva je njihova reakcija?

¹⁰ Istoričar E. Dž. Hardi (E. G. Hardy) navodi da su rimski carevi rane hrišćane smatrali „donekle prezira vrednim entuzijastima“. Francuski istoričar Etjen Trokme (Étienne Trocmé) govori o „preziru s kojim su kulturni grčki i rimski službenici gledali na ono što su smatrali veoma čudnom orijentalnom sektom [hrišćane]“. Korespondencija između Plinija Mlađeg, rimskog upravitelja Bitinije, i cara Trajana pokazuje da su vladajuće klase uopšte bile u neznanju u vezi s pravom prirodom hrišćanstva. Slično i danas,  Jehovini svedoci su često pogrešno shvaćeni i čak prezreni od strane vladajućih klasa sveta. Međutim, to ne iznenađuje niti obeshrabruje Svedoke (Dela apostola 4:13; 1. Petrova 4:12, 13).

„Svuda nailazi na protivljenje“

11. (a) Šta je bilo rečeno o ranim hrišćanima, i šta se govori o Jehovinim svedocima? (b) Zašto Jehovini svedoci ne učestvuju u politici?

¹¹ O ranim hrišćanima je rečeno: „Mi znamo da ta sekta svuda nailazi na protivljenje“ (Dela apostola 28:22). U drugom veku n. e., paganin Celzo tvrdio je da se hrišćanstvo sviđalo samo talogu ljudskog društva. Slično se o Jehovinim svedocima govori da su „većinom privučeni iz odbačenih u našem društvu“. Crkveni istoričar Avgust Neander izvestio je da su „hrišćani bili predstavljani kao ljudi mrtvi za svet, i beskorisni za sve životne poslove... i postavljeno je pitanje, kakav bi život bio, kad bi svi bili kao oni?“ Zato što se Jehovini svedoci uzdržavaju od učestvovanja u politici, i oni su često optuživani da su teret u ljudskom društvu. Ali, kako bi oni mogli da budu politički aktivisti i u isto vreme da budu zastupnici Božjeg Kraljevstva kao jedine nade čovečanstva? Jehovini svedoci uzimaju k srcu reči apostola Pavla: „Pretrpi sa mnom kao dobar vojnik Isusa Hrista. Jer se nikakav vojnik ne osvrće na poslove života ako hoće da je po volji onome koji ga je u vojsku uzeo“ (2. Timoteju 2:3, 4).

12. U kom su važnom aspektu odvojenosti Jehovini svedoci slični ranim hrišćanima?

¹² U svojoj knjizi A History of Christianity (Istorija hrišćanstva) profesor K. S. Laturet (K. S. Latourette) piše: „Jedno od pitanja zbog kojih se rani hrišćani nisu slagali s grčko-rimskim svetom bilo je učestvovanje u ratu. U prva tri veka nijedan hrišćanski zapis koji je preživeo do našeg vremena nije opravdavao učestvovanje hrišćanina u ratu.“ Delo Edvarda Gibona (Edward Gibbon) History of the Decline and Fall of the Roman Empire (Istorija propadanja i pada Rimskog carstva) navodi: „Bilo je nemoguće da bi hrišćani, bez odricanja svetije dužnosti, mogli da preuzmu položaj vojnikâ, sudija, ili kneževa.“ Slično tome, Jehovini svedoci prihvataju stav striktne neutralnosti i slede biblijska načela izložena u Isaiji 2:2-4 i Mateju 26:52.

13. Koja je optužba podignuta protiv Jehovinih svedoka, ali šta pokazuju činjenice?

¹³ Jehovine svedoke njihovi neprijatelji optužuju da rastavljaju porodice. Istina, postoje neki slučajevi porodica koje su se razdelile kad su jedan ili više članova postali Jehovini svedoci. Isus je prorekao da će se to dogoditi (Luka 12:51-53). Međutim, statistike pokazuju da su brakovi koji se raspadaju iz tog razloga izuzeci. Na primer, među Jehovinim svedocima u Francuskoj, svaki treći bračni par uključuje bračnog partnera koji nije Svedok. Ipak, stopa razvoda među tim mešanim brakovima nije veća od nacionalnog proseka. Zašto? Apostoli Pavle i Petar pružili su mudar, nadahnut savet hrišćanima koji su venčani za nevernike, a Jehovini svedoci nastoje da slede njihove reči (1. Korinćanima 7:12-16; 1. Petrova 3:1-4). Ako se mešani brak raspada, inicijativa skoro uvek dolazi od partnera koji nije Svedok. S druge strane, mnoge hiljade brakova se spasavaju zato što bračni partneri postaju Jehovini svedoci i počinju da primenjuju biblijska načela u svom životu.

Hrišćani, a ne trinitarijanci

14. Koja je optužba bila iznesena protiv ranih hrišćana, i zašto je to ironično?

¹⁴ Ironično je da je u Rimskom carstvu jedna od optužbi iznesenih protiv  ranih hrišćana bila da su oni ateisti. Dr Avgust Neander piše: „Oni koji poriču paganske bogove, ateisti... bilo je uobičajeno ime kojim su hrišćani bili označavani među ljudima.“ Kako je čudno što su hrišćani, koji su obožavali živog Stvoritelja a ne višestruke bogove, bili proglašeni ateistima od strane pagana koji su obožavali ’ne bogove, nego delo ruku čovečjih, drvo i kamen‘ (Isaija 37:19).

15, 16. (a) Šta neki religionisti govore o Jehovinim svedocima, ali koje se pitanje time javlja? (b) Šta pokazuje da su Jehovini svedoci zaista hrišćani?

¹⁵ Jednako ironična je činjenica da danas neki autoriteti u nazovihrišćanstvu poriču da su Jehovini svedoci hrišćani. Zašto? Zato što Svedoci odbacuju Trojstvo. Prema neobjektivnoj definiciji nazovihrišćanstva, „hrišćani su oni koji prihvataju Hrista kao Boga“. U suprotnosti s tim, jedan moderni rečnik definiše imenicu „hrišćanin“ kao „osoba koja veruje u Isusa Hrista i koja sledi njegove nauke“ i „hrišćanstvo“ kao „religija koja se temelji na naukama Isusa Hrista i verovanju da je on bio sin Božji“. Koja grupa više odgovara toj definiciji?

¹⁶ Jehovini svedoci prihvataju Isusovo vlastito svedočanstvo u vezi s tim ko je on. On je izjavio: „Ja sam Sin Božji“, a ne: „Ja sam Bog Sin“ (Jovan 10:36; uporedi Jovan 20:31). Oni prihvataju nadahnutu izjavu apostola Pavla s obzirom na Hrista: „Koji, ako je i bio u obličju Božijemu, nije se otimao da se isporedi s Bogom“ a (Filipljanima 2:6, Daničić-Karadžić). Knjiga The Paganism in Our Christianity (Paganizam u našem hrišćanstvu) navodi: „Isus Hrist nikada nije spomenuo takav fenomen [ravnopravno Trojstvo], i nigde u Novom Zavetu ne pojavljuje se reč ’Trojstvo‘. Ta ideja je prihvaćena od Crkve tek tri stotine godina nakon smrti našeg Gospoda; a poreklo tog koncepta potpuno je pagansko.“ Jehovini svedoci prihvataju biblijsku nauku o Hristu. Oni su hrišćani, a ne trinitarijanci.

Bez ekumenizma

17. Zašto Jehovini svedoci ne sarađuju s ekumenskim, ili međuverskim, pokretima?

¹⁷ Dva druga prigovora upućena protiv Jehovinih svedoka jesu da oni odbijaju da uzmu učešća u ekumenskom pokretu i angažuju se u onome što je označeno kao „agresivni prozelitizam“. Oba ta prekora bila su bačena i na rane hrišćane. Hrišćanstvo, sa svojim katoličkim pravoslavnim i protestantskim komponentama, neosporno je deo ovog sveta. Poput Isusa, Jehovini svedoci „nisu deo sveta“ (Jovan 17:14, NW). Kako bi se oni kroz međuverske pokrete mogli povezati s religioznim organizacijama koje unapređuju nehrišćansko ponašanje i verovanja?

18. (a) Zašto Jehovini svedoci ne mogu biti kritikovani za tvrdnju da samo oni praktikuju pravu religiju? (b) Iako veruju da imaju pravu religiju, šta katolici ne poseduju?

 ¹⁸ Ko može opravdano kritikovati Jehovine svedoke za verovanje da, kao što su to činili rani hrišćani, samo oni praktikuju pravu religiju? Čak i katolička crkva, dok licemerno tvrdi da sarađuje s ekumenskim pokretom, objavljuje: „Mi verujemo da ova jedina prava religija nastavlja da postoji u katoličkoj i apostolskoj crkvi, kojoj je Gospod Isus poverio zadatak da je širi među svim ljudima kad je rekao apostolima: ’Idite zato i načinite učenike iz svih nacija‘“ (II Vatikanski sabor, „Deklaracija o religioznoj slobodi“). Ipak, očigledno je da takvo verovanje nije dovoljno da katolike ispuni neumornom revnošću da bi pošli da čine učenike.

19. (a) Šta su Jehovini svedoci odlučni da rade, i s kojim motivom? (b) Šta će biti razmotreno u sledećem članku?

¹⁹ Jehovini svedoci imaju takvu revnost. Oni su odlučni da nastave sa svedočenjem dokle god Bog želi da to čine (Matej 24:14). Njihovo svedočenje je revno ali nije agresivno. Ono je motivisano ljubavlju prema bližnjem, a ne mržnjom prema čovečanstvu. Oni se nadaju da će biti spaseno što je moguće više ljudi iz čovečanstva (1. Timoteju 4:16). Poput ranih hrišćana, oni nastoje da ’imaju mir sa svim ljudima‘ (Rimljanima 12:18). Kako im to polazi za rukom biće razmotreno u sledećem članku.

[Fusnota]

U svrhu ponavljanja

◻ Šta je karakterisalo rane hrišćane, i kako su Jehovini svedoci slični njima?

◻ U kojim pogledima Jehovini svedoci pokazuju da su dobri građani?

◻ Kako su vladajuće klase gledale na rane hrišćane, i da li danas postoji neka razlika?

◻ Na šta Svedoke podstiče njihovo uverenje da poseduju istinu?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 12. strani]

Jehovini svedoci su odlučni da nastave sa svedočenjem dokle god Bog želi da to čine

[Slika na 17. strani]

Pilat je rekao: „Evo čoveka!“ — Onoga ko nije bio deo sveta (Jovan 19:5)

[Izvor]

„Ecce Homo“ od A. Ciseria: Firenca, Galleria d’Arte Moderna / Alinari/Art Resource, N.Y.