Hrišćanska porodica stavlja duhovne stvari na prvo mesto

„Budite svi složni u mislima i u osećajima, puni bratske ljubavi, milosrđa, poniznosti“ (1. PETROVA 3:8).

1. Kakav izbor svi mi imamo, i kako naš izbor može da utiče na našu budućnost?

 KAKO se dobro gornji tekst primenjuje na najstarijoj instituciji čovečanstva — porodici! I koliko je važno da roditelji ispoljavaju vođstvo u tim pogledima! Njihove pozitivne osobine kao i negativne obično će se pokazati na deci. Ipak, mogućnost izbora prepuštena je svakom članu porodice. Kao hrišćani, mi možemo da izaberemo da budemo duhovne osobe ili telesne osobe. Možemo da izaberemo da ugodimo Bogu ili da on bude nezadovoljan nama. Taj izbor može rezultirati ili blagoslovom, večnim životom i mirom — ili prokletstvom, večnom smrću (Postanje 4:1, 2; Rimljanima 8:5-8; Galatima 5:19-23).

2. (a) Kako je Petar pokazao svoju brigu za porodicu? (b) Šta je duhovnost? (Vidi fusnotu.)

² Apostolove reči u 3. poglavlju 1. Petrove, stihu 8, sledile su odmah nakon  nekih divnih saveta koje je dao ženama i muževima. Petar je bio istinski zainteresovan za dobrobit hrišćanskih porodica. On je znao da je snažna duhovnost ključ za ujedinjeno, brižno domaćinstvo. Tako je u 7. stihu ukazao da ako bi se zanemario njegov savet muževima, rezultat bi bila duhovna barijera između muža i Jehove. a Muževljeve molitve mogle bi da budu sprečene ako bi on zanemarivao potrebe svoje žene ili bi je slomio neljubaznošću.

Hrist — savršen primer duhovnosti

3. Kako je Pavle istakao Hristov primer za muževe?

³ Duhovnost porodice zavisi od dobrog primera. Kad muž praktikuje hrišćanstvo, on preuzima vođstvo u pokazivanju duhovnih osobina. Ako nema muža koji je vernik, majka obično nastoji da nosi tu odgovornost. U svakom slučaju, Isus Hrist pruža savršeni uzor za sleđenje. Njegovo ponašanje, njegove reči i njegovo razmišljanje uvek su bili na izgradnju i osvežavajući. Apostol Pavle uvek iznova upućuje čitaoca na Hristov uzor pun ljubavi. Na primer, on navodi: „Jer je muž poglavar ženi, kao što je Hristos poglavar Crkvi [’skupštini‘, NW], koja je telo njegovo, a čiji je on spasitelj. Muževi, ljubite svoje žene, kao što je Hristos ljubio Crkvu [„skupštinu“, NW], i sebe predao za nju“ (Efescima 5:23, 25, 29; Matej 11:28-30; Kološanima 3:19).

4. Kakav je primer duhovnosti Isus pružio?

⁴ Isus je bio izvanredan primer duhovnosti i poglavarstva manifestovanog s ljubavlju, dobrohotnošću i saosećanjem. On je bio samopožrtvovan, a nije ugađao samom sebi. On je uvek slavio svog Oca i poštovao njegovo poglavarstvo. On je sledio vođstvo Oca, tako da je mogao da kaže: „Ja ne mogu ništa činiti sam od sebe; kako čujem onako sudim; i sud je moj pravedan, jer ja ne tražim volje svoje, nego volju Oca koji me je poslao.“ „Ništa sam od sebe ne činim, nego kako me nauči Otac, onako govorim“ (Jovan 5:30; 8:28; 1. Korinćanima 11:3).

5. U zbrinjavanju svojih sledbenika, kakav je primer Isus pružio muževima?

⁵ Šta to znači za muževe? To znači da je model koji treba da slede u svim stvarima Hrist, koji se uvek podvrgavao svom Ocu. Na primer, kao što je Jehova obezbedio hranu za sve životne oblike na Zemlji, tako je i Isus obezbedio hranu za svoje sledbenike. On nije zanemarivao njihove osnovne materijalne potrebe. Njegova čuda hranjenja 5 000 i 4 000 ljudi dokazi su njegove brige i njegovog osećanja odgovornosti (Marko 6:35-44; 8:1-9). Slično tome i danas, odgovorne glave porodice brinu za fizičke potrebe svojih domaćinstava. Ali, da li njihova odgovornost tu prestaje? (1. Timoteju 5:8).

6. (a) Koje se važne potrebe porodice moraju zbrinuti? (b) Kako muževi i očevi mogu pokazati razumevanje?

⁶ Porodice imaju i druge, mnogo važnije potrebe, kao što je Isus ukazao. One imaju duhovne i emocionalne potrebe (Deuteronom 8:3; Matej 4:4). Mi dolazimo u kontakt s drugima, kako u porodici tako i u skupštini. Potrebno nam je dobro vođstvo da nas motiviše da budemo na izgradnju. U tom pogledu muževi i očevi moraju igrati glavnu ulogu — pogotovu ako su starešine ili sluge pomoćnici. Samohranim roditeljima potrebne su slične osobine kad pomažu svojoj deci. Roditelji moraju da razumeju ne samo šta kažu članovi porodice već i šta je ostalo neizgovoreno. To zahteva razboritost, vreme i strpljivost. To je jedan razlog zbog čega je Petar mogao da kaže da muževi treba da budu obzirni i da sa svojim ženama žive u skladu sa spoznanjem (1. Timoteju 3:4, 5, 12; 1. Petrova 3:7).

 Opasnosti koje treba izbegavati

7, 8. (a) Šta je potrebno ako porodica želi da izbegne duhovni brodolom? (b) Šta je na hrišćanskom putu potrebno osim dobrog početka? (Matej 24:13)

⁷ Zašto je pažnja s obzirom na porodičnu duhovnost tako važna? Da to prikažemo, možemo pitati: Zašto je važno da kormilar broda poklanja pomnu pažnju svojim kartama kad vodi brod kroz opasne vode pune plićaka? Avgusta 1992. brod za krstarenje Kraljica Elizabeta 2 (QE2) išao je kroz područje podmuklih peščanih sprudova i stena gde se kaže da su česte navigacione greške. Jedan meštanin je komentarisao: „To područje je uništilo mnoge karijere.“ Kraljica Elizabeta 2 je udarila u jedan podvodni greben. Pokazalo se da je to skupa greška. Trećina trupa bila je oštećena, i brod je zbog popravaka na nekoliko sedmica morao da bude povučen iz upotrebe.

⁸ Slično tome, ako porodični „kormilar“ pažljivo ne proveri kartu, Božju reč, njegova porodica lako može biti oštećena u duhovnom pogledu. Za starešinu ili slugu pomoćnika, posledica može da bude gubitak prednosti u skupštini i možda ozbiljna šteta za druge članove porodice. Prema tome, svaki hrišćanin treba da pazi da ga ne savlada duhovno samozadovoljstvo, uzdajući se samo u nekadašnje dobre navike proučavanja i revnost. Na našem hrišćanskom putu, nije dovoljno samo dobro početi; putovanje se mora uspešno završiti (1. Korinćanima 9:24-27; 1. Timoteju 1:19).

9. (a) Koliko je važan lični studij? (b) Koja podesna pitanja možemo da postavimo sebi?

⁹ Da bismo izbegli duhovne plićake, stene i peščane sprudove, treba da budemo u toku s našim „kartama“ pomoću redovnog studija Božje reči. Ne možemo da se oslanjamo samo na temeljni studij koji nas je doveo u istinu. Naša duhovna snaga zavisi od redovnog i uravnoteženog programa proučavanja i službe. Na primer, dok prisustvujemo skupštinskom Studiju Kule stražare upravo s ovim izdanjem u rukama, možemo se pitati: ’Da li sam ja, ili da li smo mi kao porodica, zaista proučili ovaj članak, potraživši biblijske stihove i meditirajući o njihovoj primeni? Ili smo samo podvukli odgovore? Da li smo možda propustili čak da pročitamo članak pre prisustvovanja sastanku?‘ Pošteni  odgovori na ova pitanja mogu nas podstaći na ozbiljno razmišljanje i izazvati želju da se poboljšamo — ako je to potrebno (Jevrejima 5:12-14).

10. Zašto je samoispitivanje važno?

¹⁰ Zašto je takvo samoispitivanje važno? Zato što živimo u svetu kojim dominira duh Satane, svetu koji, na mnoge podmukle načine, pokušava da potkopa našu veru u Boga i njegova obećanja. To je svet koji želi da nas tako zaokupira da nemamo vremena da se brinemo za duhovne potrebe. Zato možemo da se pitamo: ’Da li je moja porodica duhovno jaka? Da li sam ja kao roditelj duhovno jak koliko treba da budem? Da li mi kao porodica razvijamo tu duhovnu snagu koja pokreće um što nam pomaže da donosimo odluke koje se temelje na pravednosti i lojalnosti?‘ (Efescima 4:23, 24).

11. Zašto su hrišćanski sastanci duhovno korisni? Daj neki primer.

¹¹ Našu duhovnost treba da utvrđuje svaki sastanak kome prisustvujemo. Ti dragoceni sati u Dvorani Kraljevstva ili na Skupštinskom studiju knjige pomažu nam da se okrepimo nakon dugih sati koje smo morali da provedemo pokušavajući da opstanemo u Sataninom neprijateljskom svetu. Na primer, kako je okrepljujuće bilo proučavati knjigu Najveći čovek koji je ikada živeo! To nam je pomoglo da steknemo bolje razumevanje o Isusu, njegovom životu i njegovoj službi. Pažljivo smo čitali navedene biblijske stihove, lično smo istraživali i tako smo mnogo naučili iz primera koji nam je postavio Isus (Jevrejima 12:1-3; 1. Petrova 2:21).

12. Kako služba propovedanja ispituje našu duhovnost?

¹² Dobar ispit naše duhovnosti je hrišćanska služba. Da bismo istrajali u našem formalnom i neformalnom svedočenju, često uprkos nezainteresovanoj ili protivnoj javnosti, potrebna nam je ispravna motivacija, ljubav prema Bogu i ljubav prema bližnjem. Naravno, niko se ne raduje kad je odbačen, a to se može dogoditi u našoj službi propovedanja. Ali, treba da zapamtimo da se odbacuje dobra vest, a ne mi kao pojedinci. Isus je rekao: „Ako svet na vas mrzi, znajte da na mene omrznu pre vas. Kad biste bili od sveta, onda bi svet svoje ljubio, a kako niste od sveta, nego vas ja od sveta izabrah, zato svet mrzi na vas... Ali sve će vam to činiti za ime moje, jer ne poznaju onoga koji me posla“ (Jovan 15:18-21).

Dela govore glasnije od reči

13. Kako jedna osoba može potkopati duhovnost porodice?

¹³ Šta se događa u porodici ako svi osim jednoga poštuju urednost i čistoću u kući? U kišnom danu, svi osim tog jednog zaboravka paze da ne unesu blato u kuću. Blatne stope svuda naokolo pružaju dokaz o njegovoj nemarnosti, stvarajući drugima dodatan posao. Isto se primenjuje na duhovnost. Samo jedan sebičan ili nehajan pojedinac može okaljati dobar glas porodice. Svi u domaćinstvu, ne samo roditelji, treba da nastoje da reflektuju Hristov mentalni stav. Kako je osvežavajuće kad svi sarađuju imajući u izgledu večni život! Mentalno naginjanje te porodice je duhovno (ali ne pravedno prema vlastitom mišljenju). U takvom domaćinstvu su retki tragovi duhovnog nemara (Propovednik 7:16; 1. Petrova 4:1, 2).

14. Koja materijalna iskušenja Satana postavlja pred nas?

¹⁴ Svi mi imamo osnovne materijalne potrebe koje se moraju zadovoljiti da bismo se svakodnevno održavali na životu (Matej 6:11, 30-32). Ali, naše želje često zasenjuju naše potrebe. Na primer, Satanin sistem nam nudi svaku vrstu praktičnih aparata i opreme. Ako zahtevamo da uvek imamo zadnji model u svemu, nikada nećemo biti zadovoljni, pošto je taj zadnji model uskoro staromodan, i pojavljuje se novi tekući proizvod. Komercijalni svet je uspostavio vrtešku koja se nikada ne zaustavlja. On nas mami da tražimo sve više novca da bismo zadovoljili sve više  želja. To može voditi u „mnoge lude i škodljive žudnje“, ili „nerazumne i opasne ambicije“. To može dovesti do neuravnoteženog života sa sve manje i manje vremena za duhovne aktivnosti (1. Timoteju 6:9, 10, The Jerusalem Bible).

15. Na koji je način primer glave porodice važan?

¹⁵ Ovde je ponovo veoma važan primer koji postavlja glava hrišćanskog domaćinstva. Njegov uravnotežen stav prema svetovnim i duhovnim odgovornostima treba da podstakne druge članove porodice. Sigurno bi bilo štetno ako bi otac pružio izvanrednu usmenu pouku ali zatim propustio da živi u skladu s vlastitim rečima. Deca uskoro mogu prozreti pristup životu ’radi kako ti ja kažem ali ne kako ja radim‘. Slično tome, starešina ili sluga pomoćnik koji ohrabruje druge na službu od kuće do kuće ali se ipak retko pridružuje svojoj porodici u toj aktivnosti uskoro gubi uverljivost, kako u porodici tako i u skupštini (1. Korinćanima 15:58; uporedi Matej 23:3).

16. Koja pitanja možemo da postavimo sebi?

¹⁶ Dakle, možemo da korisno ispitamo svoje živote. Da li smo zaokupljeni postizanjem svetovnog uspeha po cenu duhovnog napredovanja? Da li napredujemo u svetu ali nazadujemo u skupštini? Seti se Pavlovog saveta: „Ta izjava je verna. Ako neki čovek poseže za službom nadglednika, on je željan vrsnog posla“ (1. Timoteju 3:1, NW). Osećanje odgovornosti u skupštini više govori o našoj duhovnosti nego unapređenje na poslu. Potrebno je održavati brižljivu ravnotežu da se našim poslodavcima ne dozvoli da nas kontrolišu kao da smo se predali njima a ne Jehovi (Matej 6:24).

Smisaona komunikacija unapređuje duhovnost

17. Šta doprinosi razvijanju istinske ljubavi u porodici?

¹⁷ Danas su milioni domova postali praktično samo prenoćišta. Kako? Članovi porodice dođu kući samo da prespavaju i jedu, a zatim se izgube. Oni retko sede za stolom da zajedno uživaju u obroku. Osećanje pripadanja porodici se izgubilo. Kakav je rezultat? Nedostatak komunikacije, nema smisaonog razgovora. A to može dovesti do nedostatka interesa za druge članove, možda do nedostatka stvarne brige. Kad volimo jedni druge, mi nalazimo vreme da razgovaramo i slušamo. Mi ohrabrujemo i pomažemo. Taj aspekt duhovnosti uključuje značajnu komunikaciju između bračnih drugova i između roditelja i dece. b To zahteva vreme i taktičnost dok se međusobno podstičemo na otvorenost da bismo podelili naše radosti, iskustva i probleme (1. Korinćanima 13:4-8; Jakov 1:19).

18. (a) Šta je često velika smetnja komunikaciji? (b) Na čemu su izgrađeni smisaoni odnosi?

¹⁸ Dobra komunikacija zahteva vreme i napor. To znači odvajati vreme za međusobni razgovor i slušanje. Jedna od najvećih smetnji tome je taj aparat koji guta vreme i koji zauzima mesto časti u mnogim domovima — televizor. To predstavlja izazov — da li televizor kontroliše tebe ili ti kontrolišeš njega? Kontrolisanje  televizora zahteva čvrstu odlučnost — uključujući snagu volje da ga isključiš. Ali, ako to činimo to će nam otvoriti put da se međusobno uskladimo kao članovi porodice i kao duhovna braća i sestre. Smisaoni odnosi zahtevaju dobru komunikaciju, da razumemo jedan drugoga, naše potrebe i radosti, da kažemo jedan drugome koliko cenimo sve dobre stvari urađene za nas. Drugim rečima, značajan razgovor pokazuje da smo zahvalni drugima i da ih cenimo (Poslovice 31:28, 29).

19, 20. Ako brinemo za sve u porodici, šta ćemo činiti?

¹⁹ Prema tome, ako brinemo jedni za druge u porodičnom krugu — a to uključuje brigu za članove porodice koji nisu vernici — mnogo ćemo doprinositi izgradnji i održavanju naše duhovnosti. U porodičnom krugu, mi ćemo slediti Petrov savet: „Najzad, budite svi složni u mislima i u osećajima, puni bratske ljubavi, milosrđa, poniznosti. Ne vraćajte zla za zlo, ni uvrede za uvredu, nego naprotiv blagosiljajte, znajući da ste na to bili pozvani, da biste nasledili blagoslov“ (1. Petrova 3:8, 9).

²⁰ Možemo imati Jehovin blagoslov danas ako nastojimo da održimo svoju duhovnost, a to može doprineti tome da nasledimo njegov blagoslov u budućnosti kad primimo dar večnog života na rajskoj Zemlji. Postoje i druge stvari koje možemo raditi kao porodica da duhovno pomažemo jedni drugima. Sledeći članak će razmotriti koristi od obavljanja stvari zajedno kao porodica (Luka 23:43; Otkrivenje 21:1-4).

[Fusnote]

Da li se sećaš?

◻ Šta je duhovnost?

◻ Kako glava porodice može oponašati Hristov primer?

◻ Kako možemo izbegavati pretnje našoj duhovnosti?

◻ Šta može potkopati duhovnost porodice?

◻ Zašto je smisaona komunikacija važna?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 12. strani]

Prisustvovanje Skupštinskom studiju knjige duhovno jača porodicu