Oni saosećajno pasu male ovce

OD SVIH životinja koje su udomaćene, nijedna nije takva kao domaća ovca. Većina životinja ima snagu i instinkte potrebne da traže hranu i umaknu stvorenjima koja ih vrebaju, ali ovca je drugačija. Ona je ranjiva na grabežljivce, pošto ima vrlo malo sposobnosti da se brani. Bez pastira, ovca je plašljiva i bespomoćna. Odvojena od stada, ona se lako izgubi. Zato poslušne ovce imaju snažne razloge da osećaju privrženost prema svom pastiru. Bez njega one bi imale malo šanse za preživljavanje. Zbog tih karakteristika, Biblija simbolično koristi ovce da prikaže nevine, zlostavljane, ili bespomoćne ljude.

Bez sumnje, pastir s razlogom zaslužuje svoje nagrade. Njegov život nije lak. On je izložen kako vrućini tako i hladnoći, i proživljava besane noći. On mora da zaštiti stado od grabežljivaca, često na vlastitu opasnost. Pošto pastir mora držati stado na okupu, on mnogo svog vremena provodi tražeći ovce koje zalutaju ili se izgube. On mora da neguje bolesne i povređene. Treba nositi nejaku ili umornu jagnjad. Tu je stalna briga za obezbeđivanje dovoljne zalihe hrane i vode. Nije neuobičajeno da pastir prespava u polju kako bi osigurao bezbednost stada. Dakle, pastirenje je rigorozan život koji zahteva usluge čoveka koji je odvažan, marljiv i snalažljiv. Iznad svega, on mora imati sposobnost da pokazuje istinsku brigu za stado koje je povereno njegovoj brizi.

Pasti Božje stado

Biblija opisuje Božji narod kao poslušne ovce a one koji su zaduženi za njih kao pastire. Sam Jehova je ’pastir i čuvar [„nadglednik‘, NW] naših duša‘ (1. Petrova 2:25). Isus Hrist, „pastir dobri“, izrazio je svoju želju da ovce budu saosećajno zbrinute kad je rekao apostolu Petru: ’Pasi jaganjce moje, čuvaj ovce moje, pasi ovce moje‘ (Jovan 10:11; 21:15-17, Dimitrije Stefanović). Hrišćanskim nadglednicima je svečano povereno ’da pasu crkvu [„skupštinu“, NW] Božju‘ (Dela apostola 20:28). I njihov rad kao duhovnih pastira zahteva osobine dobrog doslovnog pastira — odvažnost, marljivost, snalažljivost i, u prvom redu, srdačnu brigu za dobrobit stada.

U danima Božjeg proroka Ezekjela, većina pastira imenovanih da brinu za potrebe Jehovinog naroda u Izraelu propuštala je da ispuni svoje dužnosti. Božje stado je strašno patilo, tako da je većina stada napustila pravo obožavanje (Ezekjel 34:1-10). Danas sveštenstvo hrišćanskog sveta sebe prikazuje kao pastire navodne hrišćanske skupštine, ali njegovo bolesno duhovno stanje dokazuje da je sveštenstvo poput zlih varalica koje su zanemarivale i zlostavljale narod kad je Isus bio na Zemlji. Verske vođe hrišćanskog sveta su kao ’najamnik‘ koji „ne mari za ovce“ (Jovan 10:12, 13). Oni ni na koji način nisu spremni, sposobni ili kvalifikovani da pasu Božje stado.

 Pastiri koji zaista brinu

Isus je postavio savršeni primer za sve one koji će pasti Jehovino stado. On je na svaki način bio brižan, dobrohotan, saosećajan, i od pomoći svojim učenicima. On je preuzimao inicijativu da potraži one u nevolji. Iako je Isus bio zauzet i često je bio umoran, on je uvek uzimao vremena da sasluša njihove probleme i da ih ohrabri. Njegova spremnost da preda svoju dušu u njihovu korist bila je očigledan izraz ljubavi (Jovan 15:13).

Danas, sve imenovane skupštinske starešine, kao i sluge pomoćnici, dele tu odgovornost prema stadu. Zato čak ni potencijalne materijalne prednosti u drugoj zemlji ne navode veliku većinu tih odgovornih ljudi da se presele u tu zemlju i tako ostave skupštine bez adekvatne pomoći i nadgledanja. Pošto živi u ’kritičnim vremenima s kojima se teško izlazi na kraj‘, stadu je potrebno ohrabrenje i vođstvo (2. Timoteju 3:1-5, NW). Tu je uvek prisutna opasnost da će neki postati žrtve Satane, koji je ’kao lav ričući, tražeći koga da proždre‘ (1. Petrova 5:8). Danas je više nego ikada pre od životne važnosti da hrišćanske starešine ’opominju one koji žive neuredno, utešavaju malodušne, podržavaju slabe‘ (1. Solunjanima 5:14). Neophodna je stalna budnost ako žele da spreče da nepostojani otpadnu od stada (1. Timoteju 4:1).

Kako pastir može da odredi kada je nekoj ovci potrebna pomoć? Neki od očiglednijih znakova su propust da se prisustvuje hrišćanskim sastancima, neredovno učestvovanje u službi propovedanja i sklonost da se izbegava blisko druženje s drugima. Slabosti se mogu otkriti i pažljivim posmatranjem stava ovaca i sadržaja njihovih razgovora. One mogu naginjati da budu kritične prema drugima, možda pokazujući osećanja negodovanja. Njihovi razgovori se mogu preterano baviti isključivo materijalističkim težnjama umesto duhovnim ciljevima. Opšti nedostatak oduševljenja, optimizma i radosti može da znači da je njihova vera postala slaba. Snuždeno držanje može biti znak da su pod pritiskom protivničkih rođaka ili svetskih prijatelja. Primećujući te znakove, pastir može raditi na tome da odredi koja vrsta pomoći je potrebna.

Kad vrše posetu da pomognu suverniku, hrišćanski pastiri treba da imaju na umu svoj glavni cilj. To nije samo neka društvena poseta s razgovorom o trivijalnostima. Cilj apostola Pavla u posećivanju svoje braće bio je da ’dâ kakav duhovni dar, da se učvrste i da se ukrepe verom zajedničkom‘ (Rimljanima 1:11, 12). Da bi se to postiglo, potrebna je prethodna priprema.

Kao prvo, analiziraj pojedinca i nastoj da utvrdiš kakvo je njegovo duhovno stanje. Kad si to ustanovio, razmisli o tome kakvo će vođstvo, ohrabrenje ili savet biti najkorisniji. Božja reč, Biblija, treba da bude glavni izvor informacija zato što je ona ’jaka‘ (Jevrejima 4:12). Mogu se proveriti časopisi Kula stražara i Probudite se! za članke koji se bave specifičnim potrebama ovaca koje se suočavaju sa posebnim problemima. Okrepljujuća iskustva koja razveseljavaju mogu se pronaći u Yearbook of Jehovah’s Witnesses (Godišnjaku Jehovinih svedoka). Cilj je pružiti nešto duhovno što će osobi biti „na dobro i za nazidanje“ (Rimljanima 15:2, Čarnić).

Pastirenje koje je na izgradnju

Pastir stada doslovnih ovaca zna da one zavise od njega za zaštitu i brigu.  Većina uobičajenih opasnosti dolazi od zalutalih životinja, bolesti, premorenosti, povrede i grabežljivaca. Na sličan način duhovni pastiri moraju da prepoznaju i bave se sličnim opasnostima koje prete blagostanju stada. Slede neki tipični problemi i nekoliko predloga u vezi s tim šta se može reći da se pruže informacije koje duhovno izgrađuju.

(1) Poput neopreznih ovaca, neki hrišćani odlutaju od Božjeg stada zato što su zavedeni naizgled nedužnim i ugodnim privlačnim stvarima. Oni mogu biti odvraćeni i možda čak otpasti zato što teže za ciljevima koji su povezani s materijalizmom, rekreacijom, ili zabavom (Jevrejima 2:1). Takvi pojedinci mogu se podsetiti na hitnost vremena, na potrebu da ostanu blizu Jehovine organizacije i na važnost stavljanja interesa Kraljevstva na prvo mesto u životu (Matej 6:25-33; Luka 21:34-36; 1. Timoteju 6:8-10). Korisni saveti nalaze se u članku „Održi svoju ravnotežu — Kako?“ u Kuli stražari od 15. maja 1984, strane 8-11 (engl.).

(2) Pastir treba da se pobrine za negu ovaca koje su obolele. Slično tome, duhovni pastiri moraju pomoći hrišćanima koji su duhovno oboleli zbog negativnih faktora u njihovom životu (Jakov 5:14, 15). Oni su možda nezaposleni, možda imaju neki ozbiljan zdravstveni problem, ili možda doživljavaju teškoće u svom porodičnom životu. Takve osobe mogu imati malo apetita za duhovnu hranu ili druženje s Božjim narodom. To opet dovodi do izolacije i obeshrabrenja. Njih treba uveriti da Jehova brine za njih i da će ih podržati kroz teška vremena (Psalam 55:23 [55:22, DK]; Matej 18:12-14; 2. Korinćanima 4:16-18; 1. Petrova 1:6, 7; 5:6, 7). Takođe može biti korisno ponoviti članak „Gledaj napred kao hrišćanin“, koji se nalazi u Kuli stražari od 1. oktobra 1980, strane 5-8.

(3) Pastir mora da pazi na ovce koje su se umorile. Neki su verno izdržali u Jehovinoj službi kroz određeni period godina. Oni su se izborili kroz mnoge ispite i kušnje. Sada pokazuju znakove umora u činjenju dobra i možda čak izražavaju sumnje u vezi s potrebom za intenzivnom propovedničkom aktivnošću. Neophodno je oživeti njihov duh, obnoviti njihovo cenjenje za radosti i blagoslove koji nastupaju iz svesrdne službe Bogu u oponašanju Isusa Hrista (Galatima 6:9, 10; Jevrejima 12:1-3). Možda im se može pomoći da uvide da Jehova ceni njihovu lojalnu službu i da ih može ojačati za buduće aktivnosti na njegovu hvalu (Isaija 40:29, 30; Jevrejima 6:10-12). Može biti korisno da zajedno obradite misli iz članka „Ne popuštajte u činjenju onoga što je dobro“ iz Kule stražare od 1. novembra 1988, strane 16-20.

(4) Poput ovaca koje se povrede, neki hrišćani su pogođeni onim što smatraju uvredljivim ponašanjem. Ipak, ako opraštamo jedni drugima, naš nebeski Otac će nam dodeliti potrebno oproštenje (Kološanima 3:12-14; 1. Petrova 4:8). Neka braća ili sestre možda su dobili savet ili ukor za koji smatraju da je nepravedan. Međutim, svi mi možemo izvući korist iz duhovnog saveta i discipline, i utešno je znati da Jehova disciplinuje one prema kojima gaji ljubav (Jevrejima 12:4-11). Zato što im nisu pružene prednosti službe za koje smatraju da su sposobni, drugi dozvoljavaju da negodovanje stvori jaz između njih i skupštine. Ali, kad bismo se distancirali od Jehovine organizacije, ne bi bilo drugog mesta gde možemo poći za spasenje i pravu radost. (Uporedi Jovan 6:66-69.) Korisne informacije u tom pogledu mogu se pronaći u članku „Održati naše hrišćansko jedinstvo“, koji se nalazi u Kuli stražari od 15. avgusta 1988, strane 28-30 (engl.).

(5) Ovce moraju biti zaštićene od grabežljivaca. Na uporediv način, nekima se mogu protiviti ili ih zastrašivati  rođaci ili kolege na poslu koji nisu vernici. Njihova besprekornost može biti na udaru kad se vrše pritisci da bi smanjili svoju službu Bogu ili da bi prestali da učestvuju u hrišćanskoj službi. Međutim, oni su ojačani kad im se pomogne da uvide da protivljenje treba očekivati i da je to u stvari jedan od dokaza da smo istinski učenici Isusa Hrista (Matej 5:11, 12; 10:32-39; 24:9; 2. Timoteju 3:12). Može biti korisno da se ukaže da ako su verni, Jehova ih nikada neće ostaviti i nagradiće njihovu ustrajnost (2. Korinćanima 4:7-9; Jakov 1:2-4, 12; 1. Petrova 5:8-10). Članak pod naslovom „Ustrajte radosno uprkos progonstava“ iz Kule stražare od 1. avgusta 1982, strane 26-30, pruža dodatno ohrabrenje.

Pastiri — ispunite svoje odgovornosti

Potrebe Božjeg stada su mnoge, a ispravna briga je zahtevan posao. Zato hrišćanski pastiri moraju da budu saosećajni, istinski zabrinuti i zainteresovani da budu od koristi. Strpljivost i razboritost su važni. Dok je nekim pojedincima potreban savet i opomena, drugi najveću korist izvlače iz ohrabrenja. U nekim slučajevima dovoljno je nekoliko ličnih poseta, dok je u drugim možda potreban redovan biblijski studij. U svakom slučaju glavni cilj je pružiti vođstvo koje duhovno izgrađuje ili ljubazan savet koji će motivisati pojedinca da započne s dobrim navikama proučavanja, da počne ili nastavi da redovno posećuje skupštinske sastanke i da se raduje aktivnom učestvovanju u hrišćanskoj službi. To su osnovni načini pružanja pomoći suvernicima i da im se pomogne da otvore put za slobodan tok Jehovinog svetog duha.

Pastiri koji pružaju takvu vrstu podrške izvršavaju najvredniju službu u korist Božjeg stada. (Vidi Kulu stražaru od 1. aprila 1986, strane 16-20.) Stado veoma ceni ono što rade duhovni pastiri. Nakon što je primio takvu pomoć, jedan poglavar porodice je pisao: ’Nakon što smo bili u istini 22 godine, materijalizam nas je odvukao u svet. Često smo želeli da prisustvujemo sastancima, ali izgledalo je da nam to jednostavno ne ide. Mi se u stvari nismo uklapali u Satanin sistem, tako da smo bili potpuno odvojeni, izolovani. To je dovelo do frustracija i depresije. Bile su nam potrebne reči ohrabrenja. Kad nas je posetio jedan starešina, vrlo rado smo prihvatili pripremu biblijskog studija u našem domu. Sada smo svi opet u Jehovinoj sigurnoj organizaciji. Ne mogu izraziti koliko sam srećan!‘

Postoji razlog za veliko radovanje kad se naša zalutala ili obeshrabrena braća i sestre duhovno obnove i reaktiviraju (Luka 15:4-7). Jehovina namera za svoj narod je ostvarena kad su oni ujedinjeni „kao stado u toru“ (Mihej 2:12, NW). U toj sigurnoj luci, oni nalaze ’mir dušama svojim‘ uz pomoć Dobrog Pastira, Isusa Hrista (Matej 11:28-30). Ujedinjeno stado širom sveta prima vođstvo, utehu i zaštitu zajedno s obiljem duhovne hrane.

Danas kroz tu pastirsku aktivnost, Jehova, obavlja delo puno ljubavi koje je u skladu s njegovim drevnim obećanjem: „Ja ću sam o svojim ovcama se starati... pokupiću ih iz svih mesta kuda se raspršaše... Pašću ih na dobroj paši... Tražiću izgubljenu... ranjenu ću zaviti i bolesnu okrepiti“ (Ezekjel 34:11-16). Kakva je uteha znati da je Jehova naš Pastir! (Psalam 23:1-4).

Zbog božanskih priprema za pasenje Božjeg stada, kao Jehovine sluge mi možemo deliti osećanja Davida, koji je rekao: ’Ja ću mirno ležati i mirno ću zaspati, jer me ti, [Jehova], spokojna u mome domu činiš‘ (Psalam 4:9 [4:8, DK]). Da, Jehovin narod se oseća sigurno u njegovoj ljubaznoj brizi i zahvalan je što hrišćanske starešine saosećajno pasu male ovce.

[Izvor slike na stranama 20, 21]

Potersova Complete Bible Encyclopedia