Razvijati božanski strah
Razvijati božanski strah
„[Jehove] se boj i od zla uklanjaj“ (POSLOVICE 3:7).
1. Za koga su bile napisane Poslovice?
BIBLIJSKA knjiga Poslovice sadrži obilje duhovnih saveta. Jehova je prvobitno pripremio taj priručnik da pouči svoju predodžbenu naciju Izrael. Ona danas pruža mudre izreke za njegovu svetu hrišćansku naciju, ’na koju su došla poslednja vremena‘ (1. Korinćanima 10:11; Poslovice 1:1-5; 1. Petrova 2:9).
2. Zašto je upozorenje iz Poslovica 3:7 danas krajnje pravovremeno?
2 Ako pogledamo Poslovice 3:7, tamo čitamo: „Ne smatraj se sam pred sobom mudrim, [Jehove] se boj i od zla uklanjaj.“ Još od vremena naših praroditelja, kad je Zmija zavela Evu obećanjem da će oni ’poznati dobro i zlo‘, čisto ljudska mudrost nije uspela da udovolji potrebama čovečanstva (Postanje 3:4, 5; 1. Korinćanima 3:19, 20). To nije bilo očiglednije ni u jednom periodu istorije nego u ovom 20. veku — ovim ’poslednjim danima‘ kad je čovečanstvo, žanjući plodove ateističkog, evolucionog razmišljanja, pogođeno rasizmom, nasiljem i svakom vrstom nemorala (2. Timoteju 3:1-5, 13; 2. Petrova 3:3, 4). To je u stvari ’novi svetski nered‘ koga ne mogu da razmrse ni UN ni podeljene religije sveta.
3. Kakav je razvoj događaja prorečen za naše vreme?
3 Božja proročanska Reč informiše nas da demonske sile izlaze „kraljevima svega sveta, da ih sakupe na boj za veliki dan Boga Svemoćnoga... na mesto koje se jevrejski zove Harmagedon“ (Otkrivenje 16:14, 16). Uskoro će užas od Jehove spopasti te kraljeve, ili vladare. On će biti poput strave koja je pala na Kanaance kad su Jošua i Izraelci došli da izvrše presudu nad njima (Jošua 2:9-11). Ali, danas će onaj ko je simbolizovan Jošuom, Hrist Isus — „Kralj nad kraljevima i Gospodar nad gospodarima“ — biti taj koji će ’pobiti narode i pasti ih gvozdenom palicom‘ u izrazu „srdnje i gneva Boga Svemoćnoga“ (Otkrivenje 19:15, 16).
4, 5. Ko će pronaći spasenje, i zašto?
4 Ko će pronaći spasenje u to vreme? Oni koji budu izbavljeni biće, ne oni koji su savladani stravom, već svi koji razvijaju strah pun poštovanja prema Jehovi. Umesto da su mudri u vlastitim očima, oni se ’uklanjaju od zla‘. U poniznosti, oni svoj um hrane onim što je dobro, tako da je zlo istisnuto iz njihovog razmišljanja. Oni neguju zdravo poštovanje prema Suverenom Gospodu Jehovi, ’Sudiji cele zemlje‘, koji će pogubiti svakoga ko prianja uz zloću, baš kao što je uništio izopačene Sodomljane (Postanje 18:25). Zaista, za Božji vlastiti narod „strah od [Jehove] izvor je života, da se zamke smrti zaobilaze“ (Poslovice 14:27).
5 U ovom danu božanskog suda, svi koji se u potpunosti posvećuju Jehovi uvek u strahu da mu ne ugode uvideće istinu koja je simbolično navedena u Poslovicama 3:8: „[Strah Jehovin] će biti zdravlje mišicama svojim, i kostima tvojim osveženje.“
Iskazivati čast Jehovi
6. Šta treba da nas motiviše da sledimo Poslovice 3:9?
6 Naš strah prema Jehovi pun cenjenja, zajedno s intenzivnom ljubavlju prema njemu, treba da nas motiviše da sledimo Poslovice 3:9: „Čast [Jehovi] daj imanjem svojim [„svojim vrednim stvarima“, NW], prvinama svih plodova svojih.“ Mi nismo pod pritiskom da iskazujemo čast Jehovi svojim prinosima. Oni treba da budu dobrovoljni, kao što je ukazano 12 puta od Izlaska 35:29 do Deuteronoma 23:23 s obzirom na žrtve u drevnom Izraelu. Te prvine Jehovi treba da budu oni najbolji darovi koje možemo prineti, u znak priznanja dobrote i ljubazne dobrohotnosti kojima se radujemo iz njegove ruke (Psalam 23:6). One treba da odražavaju našu odlučnost da se ’najpre staramo za kraljevstvo Božje i za njegovu pravdu‘ (Matej 6:33). I kakvi su rezultati iskazivanja časti Jehovi našim vrednim stvarima? „Biće ti pune sve žitnice tvoje i obilovaće vino u podrumima tvojim“ (Poslovice 3:10).
7. Kakve prvine treba da prinosimo Jehovi, i kakav će biti ishod?
7 Jehova nas blagosilja prvenstveno u duhovnom pogledu (Malahija 3:10). Zato prvine koje mu prinosimo treba prvenstveno da budu duhovne. Treba da koristimo svoje vreme, energiju i životnu snagu u vršenju njegove volje. To će nas za uzvrat hraniti, na isti način na koji je takva aktivnost postala ’jelo‘ koje je jačalo Isusa (Jovan 4:34). Naša duhovna skladišta biće puna, a naša radost, simbolizovana novim vinom, biće obilna. Pored toga, dok se s pouzdanjem molimo za dovoljno materijalne hrane za svaki dan, možemo dosledno velikodušno prilagati od naših sredstava u podupiranju svetskog dela Kraljevstva (Matej 6:11). Sve što posedujemo, uključujući materijalnu imovinu, dolazi nam od našeg nebeskog Oca punog ljubavi. On će izliti daljnje blagoslove, u tolikoj meri da te vredne stvari koristimo na njegovu hvalu (Poslovice 11:4; 1. Korinćanima 4:7).
Ukori ljubavi
8, 9. Kako treba da gledamo na ukor i disciplinu?
8 U stihovima 11 i 12, treće poglavlje Poslovica ponovo govori o srećnom odnosu sina i oca koji postoji u bogobojaznim porodicama, kao i između Jehove i njegove voljene duhovne dece na Zemlji. Mi čitamo: ’Sine moj, ne preziri karanje Gospodnje [„Jehovinu disciplinu“, NW], i da te njegove kazne [„ukor“, NW] ne užasnu. Jer kog [Jehova] voli, onoga kažnjava [„kara“, DK], kao otac milog sina svoga.‘ Ljudi sveta mrze ukor. Jehovin narod treba da ga pozdravlja. Apostol Pavle je citirao ove reči iz Poslovica, rekavši: „Sine moj ne preziri karanje Gospodnje [„disciplinu od Jehove“, NW], i da te njegove kazne ne užasnu. Jer kog voli [Jehova], onoga kažnjava [„disciplinuje“, NW]... svako karanje [„disciplina“, NW] izgleda najpre kao žalost a ne kao radost, ali ono posle daje miran plod pravde onima koji su naučeni njime“ (Jevrejima 12:5, 6, 11).
9 Da, ukor i disciplina su neophodan deo poučavanja svakoga od nas, bilo da to primamo od roditelja, kroz hrišćansku skupštinu, ili dok meditiramo o Pismu tokom našeg ličnog studija. Za nas je pitanje života i smrti da sledimo disciplinu, kao što navode i Poslovice 4:1, 13: „Slušajte, deco, poučenje [„disciplinu“, NW] očevo, i pazite da mudrost poznate. Upamti nauk [„disciplinu“, NW], ne napuštaj ga, čuvaj ga, jer ti je život tvoj u njemu.“
Najveća sreća
10, 11. Koje su neke fasete ugodnih reči iz Poslovica 3:13-18?
10 Kakvi divni izrazi sada slede, zaista ’ugodne reči i reči istine‘! (Propovednik 12:10, DK). Ove Solomonove nadahnute reči opisuju pravu sreću. To su reči koje treba da upišemo na svoje srce. Mi čitamo:
11 „Blažen [„Srećan“, NW] čovek koji mudrost nađe, čovek koji pamet ima; jer korist njena bolja je od srebra i dobitak njen skuplji je od zlata. Dragocenija je od bisera, skupocenija od svakog adiđara. Dug je život u desnici njenoj, bogatstvo i slava u levici njenoj. Putevi su njeni mili i sve staze njene mirne; drvo je života onim što je drže, i srećan je onaj ko je ima“ (Poslovice 3:13-18).
12. Kako treba da nam koriste mudrost i razboritost?
12 Mudrost — kako se ona često spominje u knjizi Poslovica (NW), ukupno 46 puta! ’Strah od [Jehove] početak je mudrosti.‘ To je božanska, praktična mudrost koja se temelji na spoznanju Božje reči što njegovom narodu omogućava da se kreće sigurnim pravcem kroz opasne oluje što besne u Sataninom svetu (Poslovice 9:10). Razboritost, na koju se u Poslovicama ukazuje 19 puta (NW), pomagačica je mudrosti, pomažući nam da se borimo protiv Sataninih lukavstava. U izvršavanju svojih podmuklih postupaka, taj veliki Neprijatelj ima iza sebe milenijume iskustva. Ali, mi imamo nešto daleko vrednije od iskustva kao učitelja — božansku razboritost, sposobnost da razlikujemo ispravno od pogrešnog i da izaberemo ispravan put. Tome nas Jehova poučava kroz svoju Reč (Poslovice 2:10-13; Efescima 6:11).
13. Šta može da nas zaštiti tokom teških ekonomskih vremena, i zašto?
13 Ekonomski haos u današnjem svetu je predznak ispunjenja proročanstva iz Ezekjela 7:19: „Srebro svoje pobacaće po ulicama, zgadiće se njima zlato njihovo; ni srebro ni zlato njihovo neće ih spasti u dan gneva Gospodnjega.“ Sve materijalno bogatstvo na zemlji ne može ni približno da se uporedi sa spasonosnom snagom mudrosti i razboritosti. Mudri kralj Solomon je jednom drugom prilikom izjavio: „Jer se pod okriljem mudrosti dobija zaklon, isto kao i pod okriljem novca; ali je preimućstvo znanja u tome što mudrost daje da živi onome koji je ima“ (Propovednik 7:12). Zaista su srećni svi koji danas hode Jehovinim putevima prijatnosti i koji u mudrosti izabiraju ’dug život‘, večni život koji je Božji dar svakome ko iskazuje veru u Isusovu otkupnu žrtvu! (Poslovice 3:16; Jovan 3:16; 17:3).
Razvijati pravu mudrost
14. Na koje je načine Jehova ispoljio primernu mudrost?
14 Podesno je da mi ljudi, koji smo stvoreni po Božjem obličju, nastojimo razvijati mudrost i razboritost, osobine koje je ispoljavao sam Jehova u izvršavanju svojih čudesnih dela stvaranja. „Mudrošću je [Jehova] zemlju osnovao i razumom [’razboritošću‘, NW] nebo utvrdio“ (Poslovice 3:19, 20). On je pristupio stvaranju živih stvorenja, ne nekim mističnim, neshvatljivim procesom evolucije, već direktnim postupcima stvaranja, svako „po vrstama njihovim“ i za određenu mudru svrhu (Postanje 1:25). Kad je konačno stvoren čovek s inteligencijom i sposobnostima daleko superiornijim od onih u životinja, aplauz anđelskih sinova Božjih sigurno je odjekivao i odjekivao kroz nebesa. (Uporedi Job 38:1, 4, 7.) Jehovina razborita dalekovidnost, njegova mudrost i njegova ljubav jasno se vide u svim njegovim proizvodima na zemlji (Psalam 104:24).
15. (a) Zašto nije dovoljno samo razvijati mudrost? (b) Kakvo pouzdanje u nama treba da probude Poslovice 3:25, 26?
15 Mi treba ne samo da razvijamo Jehovine osobine mudrosti i razboritosti već i da se čvrsto držimo njih, nikada ne postajući nemarni u svom proučavanju njegove Reči. On nas svetuje: „Da se ne udalje, sine, ova poučenja od očiju tvojih. Čuvaj mudrost i razboritost. Život će one duši tvojoj biti, nakit grlu tvome“ (Poslovice 3:21, 22). Tako možemo hoditi u sigurnosti i duševnom miru, čak i dok se poput lopova približava dan ’iznenadnog uništenja‘ koji će provaliti na Satanin svet (1. Solunjanima 5:2, 3, NW). Tokom same velike nevolje, „neće te plašiti ni nagle strahote, ni pogibli bezdušnika; jer će tebi [Jehova] zaklon biti, koji će od svake zamke čuvati nogu tvoju“ (Poslovice 3:23-26).
Ljubav prema činjenju dobra
16. Kakva se akcija zahteva od hrišćana pored revnosti u službi?
16 Ovo su dani za pokazivanje revnosti u propovedanju ove dobre vesti o Kraljevstvu za svedočanstvo svim nacijama. Ali, to delo svedočenja mora da bude poduprto drugom hrišćanskom aktivnošću, kao što je opisano u Poslovicama 3:27, 28: „Ne odreci dobra onom koji na njih pravo ima, kad mu možeš učiniti. Bližnjem svom ne reci: ’Idi, dođi drugi put, sutra ću ti dati‘, kada imaš čime da ga obraduješ.“ (Uporedi Jakov 2:14-17.) Pošto je veliki deo sveta u stisku siromaštva i gladi, dolaze nam hitni pozivi da pomognemo našem bližnjem, posebno našoj duhovnoj braći. Kako Jehovini svedoci reaguju?
17-19. (a) Kojoj je hitnoj potrebi bilo udovoljeno tokom 1993, i s kakvom reakcijom? (b) Šta pokazuje da naša opkoljena braća ’nadmoćno pobeđuju‘?
17 Uzmimo jedan primer: Tokom prošle godine, hitan poziv za pomoć došao je iz bivše Jugoslavije. Bratstvo iz susednih zemalja reagovalo je veličanstveno. Tokom hladnih meseci prošle zime, bilo je moguće da nekoliko humanitarnih konvoja prodre u ratno područje, transportujući tekuće publikacije, toplu odeću, hranu i lekove Svedocima u oskudici. Jednom prilikom, braća su tražila dozvolu da uvezu 15 tona humanitarne pomoći, ali kad su dobili dozvolu, ona je bila za 30 tona! Jehovini svedoci u Austriji brzo su otpremili još tri kamiona. Ukupno je 25 tona stiglo na svoje nameravano odredište. Kako su bila radosna naša braća kad su primila te obilne duhovne i materijalne zalihe!
18 Kako su ti primaoci reagovali? Početkom ove godine, jedan starešina je pisao: „Braća i sestre u Sarajevu su živi i dobro su, i što je još važnije, mi smo još uvek duhovno jaki da izdržimo ovaj ludi rat. Situacija je bila veoma teška s obzirom na hranu. Neka vas Jehova blagoslovi i nagradi za napore koje ulažete za nas. Vlasti imaju posebno poštovanje prema Jehovinim svedocima zbog njihovog primernog načina života i zbog njihovog poštovanja vlasti. Mi smo takođe zahvalni za duhovnu hranu koju ste nam isporučili.“ (Uporedi Psalam 145:18.)
19 Ta ugrožena braća pokazuju cenjenje i svojom revnom službom propovedanja. Mnoge komšije dolaze kod njih tražeći kućne biblijske studije. U Tuzli, gde je isporučeno pet tona hrane, 40 objavitelja je izvestilo prosečno po 25 sati službe u tom mesecu, u divnoj podršci devet pionira u skupštini. Oni su imali izvanredan broj od 243 prisutnih na Memorijalu Isusove smrti. Ta draga braća zaista ’nadmoćno pobeđuju pomoću onoga koji nas je zavoleo‘ (Rimljanima 8:37, Ča).
20. Do kakve ’jednakosti‘ dolazi u bivšem Sovjetskom Savezu?
20 Velikodušnost koja se manifestovala velikim konvojima hrane i tople odeće poslate u bivši Sovjetski Savez takođe odgovara revnosti tamošnje braće. Na primer, u Moskvi je broj prisutnih na Memorijalu ove godine bio 7 549, u poređenju sa 3 500 prošle godine. Tokom tog istog perioda, skupštine u tom gradu porasle su sa 12 na 16. U celom bivšem Sovjetskom Savezu (osim Baltičkih zemalja), porast skupština bio je 14 posto, objavitelja Kraljevstva 25 posto i pionira 74 posto. Kakav duh revnosti i samopožrtvovanosti! To podseća na prvi vek kad je dolazilo do ’jednakosti‘. Hrišćani koji su imali duhovne i materijalne posede davali su velikodušne darove onima u manje povoljnim mestima, dok je revnost tih pogođenih donosila radost i ohrabrenje davaocima (2. Korinćanima 8:14).
Mrzi zlo!
21. Kako su mudri i bezumni upoređeni u zaključnim rečima 3. poglavlja Poslovica?
21 Treće poglavlje Poslovica zatim prikazuje seriju kontrasta, zaključujući sledećim savetom: „Ne zavidi nasilniku i njegova ne izberi puta. Jer zle ljude mrzi [Jehova], a prijatelj je pravednika. Prokletstvo je Gospodnje u kući bezdušnika, a stan pravednika blagosilja Bog. Podsmejava se on podsmevačima, al’ se krotkima smiluje. Mudri slavu će da steknu, a bezumni će sramotu u deo dobiti“ (Poslovice 3:29-35).
22. (a) Kako možemo izbeći sudbinu bezumnih? (b) Šta mudri mrze, i šta razvijaju, s kakvom nagradom?
22 Kako možemo izbeći da budemo ubrojani među bezumne? Moramo učiti da mrzimo zlo, da, da se gnušamo na ono na šta se Jehova gnuša — sve nepoštene puteve ovog nasilnog sveta koji je kriv za prolivanje krvi. (Vidi takođe Poslovice 6:16-19.) Nasuprot tome, moramo razvijati ono što je dobro — poštenje, pravednost i krotost — tako da u poniznosti i strahu Jehovinom možemo dobiti ’bogatstvo, slavu i život‘ (Poslovice 22:4). To će biti nagrada za sve nas koji lojalno primenjujemo savet: „Uzdaj se u Jehovu svim svojim srcem.“
Kakav je tvoj komentar?
◻ Kako se moto ovog studija danas primenjuje?
◻ Kako možemo iskazivati čast Jehovi?
◻ Zašto ne treba da zanemarujemo disciplinu?
◻ Gde može da se pronađe najveća sreća?
◻ Kako možemo voleti dobro i mrzeti zlo?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 18. strani]
Oni koji u žrtvu Jehovi prinose najbolje što imaju biće obilno blagoslovljeni