Pitanja čitalaca

Efescima 3:14, 15, (NW) kaže da Bogu „svaka porodica na nebu i na zemlji duguje svoje ime“. Da li na nebu postoje porodice i da li je svaka ljudska porodica donekle dobila svoje ime od Jehove?

Na nebu ne postoje porodice kakve postoje na zemlji, sa ocem, majkom i decom — gde su svi povezani jedni s drugima na telesni način (Luka 24:39; 1. Korinćanima 15:50). Isus je jasno ukazao da se anđeli ne žene, i ništa ne sugeriše da oni na bilo koji način rađaju potomstvo (Matej 22:30).

Međutim, Biblija na figurativan način govori o Jehovi Bogu kao da je oženjen svojom nebeskom organizacijom; on je u duhovnom smislu oženjen (Isaija 54:5). Ta nebeska organizacija rađa potomstvo, kao što su anđeli (Jov 1:6; 2:1; 38:4-7). Onda, u tom smislu na nebu postoji divna duhovna porodica.

Osim toga, na nebu se razvija nova figurativna porodica koju sačinjavaju Isus Hrist i njegova skupštini slična nevesta od 144 000 (2. Korinćanima 11:2). Većina od ovih pomazanika je već umrla, s nebeskim životom u izgledu. Neki su još uvek živi na zemlji. Svi gorljivo iščekuju nebesku ’svadbu Jagnjetovu‘. Biblija povezuje to venčanje s vremenom približavajuće velike nevolje — uništenjem Vavilona velikog, i zatim odstranjenjem ostatka Sotoninog sistema (Otkrivenje 18:2-5; 19:2, 7, 11-21; Matej 24:21).

U pogledu zemaljskih porodica, apostol Pavle u Efescima 3:15 nije ukazivao na to da svaka pojedinačna porodična grupa dobija svoje ime direktno od Jehove. Umesto toga, Pavle je očigledno imao u mislima proširene porodične linije koje su sačuvale svoje ime. Isus Navin 7:16-19 pruža jedan primer. Jehova je tamo otkrio Ahanov greh. Prvo, krivica je bila usmerena ili ograničena na Judino pleme. Zatim je bila sužena na Zarinu porodicu. Konačno, otkriveno je Ahanovo domaćinstvo. Na Ahana zajedno s njegovom suprugom i decom gledalo se, ili govorilo, kao o delu Zavdijinog domaćinstva (ili porodice), Ahanovog dede. Ta porodica, po redu, bila je proširena grupa koja je sačuvala ime svog pretka Zare.

Takve porodične linije su među Jevrejima bile od velike važnosti, a mnoge su uvršćene u Bibliju. Bog je podržavao njihovo sačuvanje time što je načinio pripreme, gde je neophodno, da se naslednicima prenese porodično ime kroz leviratski brak, odnosno brak s deverom (Postanje 38:8, 9; Ponovljeni zakoni 25:5, 6).

Kao drugi primer takvih većih ili proširenih porodica, uzmi u obzir Isusa kao Davidovog sina. On očigledno nije bio direktan potomak kralja Davida, već se rodio vekovima nakon Davidove smrti. Ipak, identifikujuća oznaka Mesije bila je ta da je trebalo da bude iz Davidove porodice, kao što su Jevreji uopšte znali (Matej 22:42). Isus je bio u Davidovoj liniji i po majci i po svom poočimu (Matej 1:1; Luka 2:4).

Ali kako su takve porodice dobile svoja imena od Jehove? Činjenica je da je postojalo nekoliko prilika — kao u slučaju Avrama i Isaka — kada je Jehova doslovno nadenuo ime poglavaru porodice (Postanje 17:5, 19). Oni su bili izuzeci. Jehova većinom nije davao svakoj pojedinačnoj porodici ime koje ona prenosi na decu.

Ipak, Jehova je stvorio ljudsku porodicu kada je zapovedio Adamu i Evi da se ’rađaju, množe i napune zemlju‘ (Postanje 1:28). I Jehova je dozvolio nesavršenom Adamu i Evi da rađaju potomstvo, i tako postave temelj za sve ljudske porodice (Postanje 5:3). Tako se više nego u jednom smislu Bog može nazvati Osnivačem porodičnih imena.

Mnoge kulture danas više ne smatraju potrebnim da porodična imena održe živim kroz generacije. Ipak, u svim zemljama hrišćani zahvaljuju Jehovi za porodično uređenje i odaju mu čast time što marljivo rade na tome da svoju pojedinačnu porodicu učine uspešnom.