Pitanja čitalaca

Možemo li reći da današnje Božje sluge koje imaju zemaljsku nadu imaju isto toliko Božjeg duha kao i duhom pomazani hrišćani?

Ovo nije novo pitanje. O istoj stvari je bilo govora u „Pitanjima čitalaca“ u Kuli stražari od 15. aprila 1952. Od tada su mnogi postali Svedoci, pa zato možemo osmotriti ovo pitanje i u toku osmatranja ponovo sagledati šta je taj raniji materijal kazao.

U osnovi, odgovor je potvrdan, verna braća i sestre iz klase drugih ovaca mogu imati jednak udeo u primanju Božjeg svetog duha kao i pomazani hrišćani (Jovan 10:16).

Naravno, to ne znači da duh deluje na isti način kod svih pojedinaca. Seti se vernih slugu iz prethrišćanskog doba koji su sigurno primili Božji duh. Silom koja potiče od tog duha, neki od njih su ubijali divlje zveri, lečili bolesne, čak podizali mrtve. A bio im je potreban duh da bi napisali nadahnute biblijske knjige (Sudije 13:24, 25; 14:5, 6; 1. Kraljevima 17:17-24; 2. Kraljevima 4:17-37; 5:1-14). Kula stražara je rekla: „Iako nisu bili iz pomazane klase, oni su bili ispunjeni svetim duhom.“

Gledano iz drugog ugla, uzmimo u obzir ljude i žene u prvom veku koji su bili pomazani svetim duhom i tako postali duhovni sinovi Božji s nebeskom nadom. Svi su bili pomazani ali to ne znači da je nakon toga duh delovao na sve njih na isti način. To je očigledno iz 12. poglavlja 1. Korinćanima. Tamo apostol Pavle diskutuje o darovima duha. U 8, 9, i 11. stihu čitamo: „Jednome se daje duhom reč mudrosti, drugome reč razumna po istome Duhu, drugome vera, tim istim Duhom, drugome dar isceljivanja, po tom istom Duhu... A sve to čini jedan i isti Duh, razdeljujući po svojoj volji svakome kako hoće.“

Značajno je da ni tada nisu sve pomazane osobe imale čudesne darove duha. U 14. poglavlju 1. Korinćanima Pavle je spomenuo jedan hrišćanski sastanak na kome je jedna osoba imala dar jezika, ali niko od prisutnih nije imao dar prevođenja. Pored toga, u jednoj ranijoj prilici, svaki od njih je doživeo pomazanje svetim duhom. Da li bi bilo razumno reći da je taj brat koji je imao dar jezika imao više duha nego ostali prisutni? Ne. Te druge pomazane osobe nisu bile u nepovoljnom položaju, kao da nisu mogle tako dobro razumeti Bibliju ili da nisu mogle tako dobro da se suoče s kušnjama. Taj duh je delovao na poseban način na brata koji je mogao govoriti jezicima. Ipak, bilo je potrebno da i on i oni ostanu blizu Jehove i da se ’ispunjavaju duhom‘ kao što je Pavle pisao (Efescima 5:18).

Što se tiče onih koji danas predstavljaju ostatak, oni su sigurno primili Božji duh. U jednom trenutku on je delovao na njih na poseban način — u vreme kada su bili pomazani i usvojeni kao duhovni sinovi. Nakon toga oni se ’ispunjavaju duhom‘ imajući njegovu pomoć kad nastoje da jasnije shvate Bibliju, kad preuzimaju vođstvo u delu propovedanja, ili kad se suočavaju s ispitima — ličnim ili organizacionim.

Članovi ’drugih ovaca‘, iako ne doživljavaju da budu pomazani, u drugim pogledima primaju sveti duh. Kula stražara od 15. aprila 1952. primetila je:

„’Druge ovce‘ danas izvršavaju isto delo propovedanja kao i ostatak, pod istim iskušavajućim okolnostima, i pokazuju istu vernost i integritet. Hrane se za istim duhovnim stolom, jedući istu hranu, upijajući iste istine. Budući da su zemaljska klasa, sa zemaljskom nadom i gorljivim interesovanjem za zemaljske stvari, oni se možda više interesuju za stihove koji su povezani sa zemaljskim uslovima u novom svetu; dok pomazani ostatak, s nebeskom nadom i snažnim ličnim interesovanjem za stvari duha, možda marljivije proučava te stvari u Božjoj Reči... Ipak, ostaje činjenica da su iste istine i isto razumevanje dostupni obema klasama, i ono što određuje koliko razumevanje o nebeskim i zemaljskim stvarima stiču jeste to koliko se pojedinci usredsređuju na proučavanje. Gospodov duh je u jednakim količinama na raspolaganju obema klasama, a spoznanje i razumevanje pružaju se u istoj meri i jednima i drugima, uz jednake prilike da to upiju.“