„Priznajte, dakle, takove“

U KORINTSKOJ skupštini nije bilo sve u redu. Postojao je šokantan slučaj nemorala, među braćom frakcije. Neki su se suočavali sa ozbiljnim ličnim problemima ili su imali pitanja na koja je trebalo odgovoriti. Neka braća su jedan drugoga izvodili na sud; drugi su čak poricali uskrsenje.

Takođe su se pojavila ozbiljna pitanja. Da li oni u religiozno razdeljenom domu treba da ostanu sa svojim supružnicima koji nisu u veri, ili treba da se razdvoje? Kakva je uloga sestara u skupštini? Da li je prikladno uzeti meso žrtvovano idolima? Kako treba voditi sastanke — uključujući i Gospodovu večeru? (1. Korinćanima 1:12; 5:1; 6:1; 7:1-3, 12, 13; 8:1; 11:18, 23-26; 14:26-35).

Bez sumnje, zabrinuti za dobrobit svoje braće u tako problematičnoj duhovnoj klimi, Ahajik, Fortunat i Stefanin  krenuli su na put da posete apostola Pavla u Efesu. Osim tih uznemiravajućih vesti, moguće je da su Pavlu nosili i jedno pismo od skupštine koje je sadržavalo pitanja o ovim stvarima (1. Korinćanima 7:1; 16:17). Očigledno, ova trojica braće nisu bili jedini koji su bili zabrinuti zbog situacije. Pavle je, u stvari, već primio vesti „od Hlojinih ljudi“, da među članovima skupštine postoje raspre (1. Korinćanima 1:11). Nesumnjivo, izveštaj glasnika je pomogao Pavlu da stekne jasnije razumevanje situacije, da odluči kakav savet da pruži, i kako da odgovori na postavljena pitanja. Izgleda da je pismo koje mi poznajemo kao Prva Korinćanima Pavlov odgovor, vođen Božjim svetim duhom. Možda su Ahajik, Fortunat i Stefanin bili oni koji su uručili to pismo.

Ko su bili Ahajik, Fortunat i Stefanin? Šta možemo naučiti proučavajući šta Pismo kaže o njima?

Stefaninov dom

Stefaninov dom je bio „prvina“ Pavlove službe u rimskoj provinciji Ahaji, u južnoj Grčkoj, otprilike 50. godine n. e., i Pavle ih je lično krstio. Očigledno, Pavle ih je smatrao referencom, zrelim stabilišućim uticajem za Korinćane. Srdačno ih je pohvalio za njihovu aktivnost u korist te skupštine: „Molimo vas pak, braćo, vi znate da je dom Stefaninov prvina od Ahaje, i da se odredi na služenje [„da su se oni stavili u službu“, Ča] svetima. Budite dakle susretljivi [„pokorni“, Ča] prema takvima, i prema svakome koji pomaže i trudi se na ovom delu“ (1. Korinćanima 1:16; 16:15, 16). Ko je tačno sačinjavao Stefaninov „dom“ nije rečeno. Ovaj izraz bi jednostavno mogao podrazumevati članove porodice, ali takođe bi mogao obuhvatiti i sluge ili zaposlene radnike. Pošto je Ahajik latinsko ime tipično za nekog slugu, a Fortunat tipično za slobodnjaka, neki komentatori pretpostavljaju da su njih dvojica možda bili članovi ovog istog doma.

Šta god da je slučaj, Pavle je Stefaninov dom smatrao uzornim. Njegovi članovi su se „stavili u službu svetima“. Stefaninova porodica mora da je prepoznala da postoji posao koji treba uraditi za dobro skupštine i dobrovoljno je prihvatila tu službu kao ličnu odgovornost. Njihova želja da izvrše takvu službu za svete nesumnjivo je zasluživala moralnu podršku i priznanje.

„Umiriše duh moj i vaš“

Iako je Pavle bio zabrinut zbog situacije u Korintu, dolazak trojice glasnika poslužio je da se obodri. Pavle kaže: „Obradovah se dolasku Stefaninu i Fortunatovu i Ahajikovu; oni mi naknadiše vašu odsutnost, jer umiriše duh moj i vaš. Naučite se dakle da cenite takve ljude [„Priznajte, dakle, takove“, Ča]“ (1. Korinćanima 16:17, 18). Pod takvim okolnostima, fizička odvojenost od Korinćana verovatno je za Pavla bila izvor brige, ali sada je prisutnost njihovih izaslanika nadoknadila odsutnost cele skupštine. Njihov izveštaj verovatno je služio da upotpuni Pavlovu sliku o situaciji, i da rastera barem neke od njegovih strahova. Možda stvari  na kraju krajeva i nisu bile tako loše kako ih je on zamišljao.

Prema Pavlu, misija ove trojice ne samo što je umirila njegov duh već je takođe poslužila da umiri duh korintske skupštine. Bez sumnje je za njih bilo olakšanje da znaju da su njihovi glasnici Pavlu jasno objasnili svaki aspekt situacije i da će im se vratiti s njegovim savetom.

Tako su Stefanin i njegova dva prijatelja bila srdačno preporučena zbog njihovih dela u korist Korinćana. Pavlovo cenjenje prema ovim ljudima bilo je toliko da je trebalo da kad se vrate oni pruže vođstvo u toj podeljenoj korintskoj skupštini. Apostol je podstakao braću: „Budite dakle susretljivi [„pokorni“, Ča] prema takvima, i prema svakome koji pomaže i trudi se na ovom delu. Naučite se dakle da cenite takve ljude [„Priznajte, dakle, takove“, Ča]“ (1. Korinćanima 16:16, 18). Takva snažna preporuka jasno ukazuje na potpunu lojalnost tih ljudi uprkos napetostima unutar skupštine. Takve ljude treba poštovati (Filipljanima 2:29).

Verna saradnja donosi dobre rezultate

Nema sumnje, uska saradnja s Jehovinom organizacijom i njenim predstavnicima donosi dobre plodove. Kad je Pavle napisao pismo koje je sada poznato kao Druga Korinćanima, kratko nakon prvog pisma, stvari u skupštini su već išle nabolje. Daljnja strpljiva aktivnost braće poput Ahajika, Fortunata i Stefanina, kao i poseta Tita, ostvarile su dobar efekat (2. Korinćanima 7:8-15; uporedi s Delima apostolskim 16:4, 5).

Članovi savremenih skupština Jehovinog naroda mogu imati koristi od meditiranja o tom kratkom spominjanju ovih vernih ljudi u Pismu. Na primer, recimo da se iz nekog razloga tekuća situacija unutar lokalne skupštine ne može brzo rešiti a braći stvara brigu. Šta treba uraditi? Oponašaj Stefanina, Fortunata i Ahajika, koji nisu ustuknuli pred svojom obavezom da obaveste Pavla o situaciji, a zatim možeš s pouzdanjem prepustiti stvari u Jehovine ruke. Njihova revnost za pravednošću ni na koji način ih nije podstakla da samostalno preduzmu akciju niti da postanu „na Gospoda ljuti“ (Poslovice 19:3).

Skupštine pripadaju Isusu Hristu, i u njegovo povoljno vreme, baš kao u Korintu, on će delovati kako bi otklonio bilo kakve poteškoće koje mogu predstavljati pretnju za njihovu duhovnu dobrobit i mir (Efescima 1:22; Otkrivenje 1:12, 13, 20; 2:1-4). U međuvremenu, ukoliko sledimo dobar primer koji su ostavili Stefanin, Fortunat i Ahajik, i nastavimo da naporno radimo u službi za našu braću, i mi ćemo lojalno podupirati skupštinsko uređenje, izgrađujući našu braću, i ’podstičući ih na ljubav i dobra dela‘ (Jevrejima 10:24, 25, Ča).